Употреба речи женске у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне кокете нема да задршће та сува кост, та мртвачка

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Осим тих слика поређане су још и неке женске слике, што токорсе показују делове света и годишња времена; слика неког детета с наочарима а доле пише: Клеинер

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— учтивост лајтнант — поручник лакерда — врста усољене рибе легрштер — камена писаљка, крижуља либаде — горњи део женске одеће од свиле или сомота, широких рукава, извезен срмом (део старе градске ношње) лимунација (илуминација) —

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Спрам свеће се превари човек, а женске су опет зачудо веште па се дотерају, те не може човек никако да сазна праву истину.

и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зеваше.

! — вели Пера. — Е, ал’ ја ’оћу да сам теби и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и помилова га крадом по образу.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

стидљиво одбијао је пиће што су му ови давали а сваки час се дизао да иде, јер ови почели да га дирају, пецкају за женске и друге срамотне ствари. А једнако су га нудили пићем. Он је одбијао. — Хоћеш воде?... — почеше они силом.

Но ови га силом опет посадише и почеше још више да га дирају, пецкају за женске. — А, јеси ли, а?... Јеси ли се волео с којом?

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше. Женске изиђоше напоље да приправљају ручак. Каква радост за њих! Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је

Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку.

— Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије. — Тако смо и ми ради, — рече Љуба. Женске се на то уклоне.

— То нам је баш мило. Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да удара. — Женске приправљају вечеру. — У почетку све један другог хвата, напипавају ко шта има.

Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени. Сутрадан је недеља. Љуба чека код црквених врата кад женске излазе. Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио. То је Анка Белкићева, трговачка кћи.

Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша. Донекле се тако разговарају, онда устану женске да вечеру приправљају. Међутим се људи разговарају и пију.

— Е, сад изволите мало проћи, а ми ћемо донде све спремити, па и попи јавити. Мушки оду, а женске се опремају за прстен. Дође и прстену време.

Алка оде једно после подне к Мици па се разговарају. Марко у својој соби ради, за женске послове не хаје. Кад Алка дође, снаха је привидно лепо дочека, као другарица из детињства. Седну.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ужасно смешно!... Гле, каква чар ових благих срца! А ја их мрзим и крв би им пио. И све ове женске шалове и шешире и ове бунде и калочне и шубаре и оне пуне свачега корпе у рукама, све то, ја бих јео прождирао жватао,

Африка

разликују белца од албиноса, и док једног сматрају за савршенство лепоте, другога презиру због његове абнормалности. Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске.

Црњански, Милош - Сеобе 2

жена брисала и облачила, она је, слободно, могла да стане поред тих анђела и да се мери са тим сликама голишавости и женске лепоте. На другој страни трактира, собе нису биле раскошне, али су биле простране и удобне.

велики, тешки, кирасирски, коњи повукоше кола, и почеше да смрде, од напрезања, кирасир устаде у колима и поздрави женске махањем шешира. Довикујући им „Ау ревоир“!

Трандафил је сав сијао. Викао је да је све у реду, а додавао, тише, да се женске нарочито радују, сапутнику. „Ништа оне не питају. Ћуте, као заливене. Хеће оне ништа да питају.

Била је ћутљива, као и његова покојна жена, али је из њених тамних очију горела ватра женске жудње, као кад жене, изненада, сретну човека кога су виделе у својим сновима, поред маторог мужа.

Тек после поноћи, Трифун, шкргућући зубима, наговорио је сватове да полежу. Мушке је сместио на сено, под стреху, а женске у жито, у амбару. Младенце је склонио у једне таљиге, насред дворишта, у мраку. Звезде су им се смејале на небу.

Нека се притаји у кући госпоже Хумл два‑три дана, док се известе Руси и док Руси дођу по њега. Ако му пак до женске није стало, он, Агагијанијан, рећи ће госпожи Хумл да је капетан рањен на бојном пољу љубави и да је дошао у Вијену да

Све му се прашта! О себи рече да, ето, њега, нигде не прате сузе женске, уз клетву, него га благосиљају жене, кад за њега питају: где ли је сад поп Микаило?

Волков га је јако разочарао. Синоћ – први пут откад се знају – ударио га је штапом. Због неке женске. Томе се од Волкова није надао. Пошао би, да може, са Исаковичем, радо, и не би се више у Вијену ни вратио.

Честњејши Исакович онда помисли да га нека чудна судбина, као удовца, стално меша у женске разговоре, који га се не тичу. Био је решен да, о Ђинђи, не говори.

А била је позната лепотица. Што је најчудније, све док Божичку није упознала, није ту врсту женске љубави знала, нити желела.

Није рекао, ни шта мисли, ни шта осећа, док она то прича. Био је расејан. Ана онда додаде, тише, да су то женске тајне, још, али да она зна да је Варвара, најзад, затруднела, и већ у другом месецу, само Петар то крије, стидљиво,

дакле, увече, под звезданим небом, опет викао да су звезде лепе, да опојно миришу резедои, да је човек звер, кога само женске очи могу да укроте, и усреће, и оплемене.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Све женске носе шалваре. Ретко излазе из куће и баште, нарочито девојке. Оне везу турско-источњачке шаре на кошуљама и на рупцима,

Међутим, преовлађује динарска женска ношња, мада овде-онде у неким селима има косовске женске ношње. Ове динарске досељенике, који су донели своју ношњу у област између Лаба и Рогозне, Косовци зову Ерцима и

Сви делови женске ношње су исте затвореноцрвене боје. Нарочито су карактеристични везови на кошуљама: цео рукав од рамена је особито

Словени су се од њих научили на далека сточарска кретања, од њих су примили тип села, печалбу, исто тако и неке делове женске ношње. Доцније је било и нових прожимања: долазили су аромунски досељеници из Арбаније.

Најкарактеристичнији је део женске ношње накит или реп. То је хаљетак дугачак највише до пола метра, који се везује за задњи део појаса и одговара

Неки од ових сељака има и своје земље, али од ње не може живети, и сви иду у печалбу. Нема оне богате извезене женске ношње мијачке, али ипак има веза по кошуљама и жене носе на глави „дарпне“, сличне мијачким.

Ни на једном комаду женске ношње нема веза. Везене шаре престају код Сливова, па се јављају тек око Куманова и у скопској околини.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА: Облачи? Зар је њој у оваквим тренуцима до облачења? АНА: Биће брзо готова! АНТА: Брзо! Брзо! Женске се никад не облаче брзо. (Сети се.) Уосталом, реците ми, Ана, је ли госпођа одјутрос узбуђена? АНА: Како узбуђена?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Све женске руке биле су подигнуте. Једино је Неда седела бележећи нешто у сваштару, а очи су јој биле одсутне и насмејане и меке

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамча је држао, да ако пошаље писма, заплашене женске, не његова Сара, већ госпођа Сока и Кречарка, поплашене, или ће потеру за њима послати или, што је горе, могу још саме

— Ви сте штогод друго. — Шта штогод друго? Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао. — Али наше женске нису на дућан и биртију научене. — Ниси била ни ти научена! — Ви најбоље знате. — Зато немој ми кварити вољу.

Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не може. Иде за женидбом, а не може. Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.

Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне. Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.

Покрај наклона удали се. Сад се све спрема; мушкарци седну на кратку вечеру, а женске се облаче. Господар Софра и Полачекови лепо су се поздравили. После кратке вечере, сви се спреме.

Има их неколико у фраку, неколико у атилама, а остало у кратким и дугачким капутима; то код мушких. Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап. Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана.

Други, опет, обучен као лопов, са наџаком и пиштољем; трећи као просјак, проси крајцару. Софра му талир подарује. Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.

Господар Софра поклони се. Приволео се. — А у колико сати? — Опет у седам. — А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. — Дакако, банда ће опет свирати. Све је у реду, куцају се.

— Шта је, синко? Још ниси ништ’ свршио? Богаљи се оженише, а ти такав момак. Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске? Тешко мени, тешко мојој старој глави! Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! — Хоћу.

И да вам није досадно са мном? — Ја сам најрадије код вас. — Код болесне женске? — Ништа зато, ја поштујем и оно што је било, а не само што јесте.

” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све. И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.

” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све. И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати. Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце! Јеси л’ ти грешан?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Разљућен тада од све те помаме женске, он је одгурну, а дође му да је тресне о тле. Преваливши чанак освећене водице и босиљка, који је синоћ била спремила,

Искакао је опет из кола и млатарао рукама, према прозору, над којим су седеле голе женске фигуре и оклопљени неки полубогови, увијени гирландима, израђеним од печене глине, а пуни, препуни врабаца.

се врх друмова, куда беше, жив, са војском прошао, где су га налазили напитог, заосталог од војске, обученог у женске сукње.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

купање и пијење), што је разумљиво с обзиром да је ова течност у митско-магијском систему мишљења изразит симбол женске плодности, односно способности рађања.

⁵² Постоји једна класа обредних радњи усмерених ка добијању жељеног мушког детета, које врше родитељи женске деце са жељом да на магијски начин преокрену „рђав ток“ судбине у своју корист.

они верују да ће, по принципу имитативне магије, изазвати промену у даљем рађању деце, односно да ће се убудуће уместо женске рађати мушка деца.

наводи неких педесетак обичаја, веровања и поступака везаних за добијање мушке деце, а свега три чији је циљ добијање женске деце!

Према томе, они су пре поступци за добијање мушке, а не женске деце. Трећи наведени „обичај“ заправо је веровање да „ако би се измерили на кантар момак и девојка који се узимају,

У Метохији верују, када се после много женске деце роди мушко, да не ваља рећи да се родило мушко, већ треба објавити да се родило женско јер се дете иначе неће

У српској сеоској култури важи као аксиом: „Мушка је страна свакад претежнија од женске“, пише Милићевић.²⁵ Ово неписано, свето правило признају не само мушкарци, већ и жене.

Према Грбаљском законику из 1427. године: „Двије главе женске (вреде) за једну. кокошку.“²⁶ Када Црногорац казује странцу колико има становника његово село или племе, он жене и не

му је све справно и исправно у кући, повинује се његовим заповједима и осим што дјецу рађа, доји и подиже, све друге женске радње извршује, и тежачке се радње не штеди...

боље се, и то не само магијски већ и стварно, пази и негује, па је отуд у Србији и смртност мушке деце мања него женске.

Да би се како ваља сагледао смер промена током одрастања мушке и женске деце, потребно је проширити хоризонт разматрања изван граница детињства, односно узети у обзир цео животни циклус.

зато што не воли своје дете, већ зато што по прописима важећим у овој култури мала деца и брига о њима спадају у тзв. женске послове, па су самим тим и нешто што је „нечисто“.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О НАЛАЗАЧУ Ко нађе у царевој земљи што било: старе новчанице саске, бројанице калуђерске, челенке и токе, женске копче и пасове од сребра, мреже рибарске, зарђало сечиво српа и косе, сломљену потковицу, или само срмену иглу иња, и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

На игранкама је обично било много више младића него девојака, не рачунајући оне несрећне женске случајеве заборављене по угловима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

? Биће да је увриједио каквог великаша, много већег од себе!“ Женске, разумије се, нагађаху да ту мора бити по сриједи љубав или је завео какву кнегињу!

Људи понајвише сјеђаху подвитих ногу, на струкама и на поњавама, с дугим пушкама преко крила, с чибуцима у устима. Женске и младиће стојећке држаху за оглаве крупну стоку, или чуваху ситнију.

Тада се кренуше из Котора: кнез Драго, његов пристав, његових пет браственика и њихове три женске, а придружише им се три његушке жене из других брастава.

Људи, осим кнеза, ношаху у торбама купљени житак; женске, осим Милице, кнежеве кћери, бјеху упрћене врећама; оне три из других брастава ношаху голема бремена, јер, по наруци,

Уз Кићуна ступаху Милица и Анђа, прва кнежева, а друга Ракова кћер, па остале женске редом, оне с лакшим бременима предње, а оне с тежим задње.

— викну Крцун узрујан, крешући учестано. — Он је, светога ми Василија! Он... принцип! На то се и женске начеташе око бјегунца. Кнез викну: — Мак’те се, да ја с њим прозборим!

Кнез одјаха, па се и он и сви мушки редом пољубише с намјерником. Женске приступаху да му љубе руку, али се он брањаше. Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед!

Женске приступаху да му љубе руку, али се он брањаше. Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину!

Запуцаше пушке негдје далеко по селу, по другим браствима, а с друге стране великог пламена, гдје бјеху све три женске, наста плач и тужаљка. Прва залелека кнежевица: — Леле, ђецо, мој очињи виде!

И стара катунска орлушина, којој бјеху оба крила сломљена, сакри сузе. Све три женске нарицаху једногрлице, па двије ућуташе, а чу се Миличина запијевка: Куку, браћо, Добро моје!

Амин. Сви домаћи шапћући понављаху његове ријечи, а сви гласно рекоше „амин“, па посједаше на под, мушки обашка, женске с дјететом обашка. Јанко отклони столицу, па подви ноге.

игру; она му се маши руке, али он стиште њену и принесе је својим грудимâ, разумије се, то учини брзо и кришом. Женске се збише у гомилу, одвојено од мушкараца. Било их је и средовјечнијех.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Онда Марић рече: да сам знао, вели, да бије за мене дали, и ја би је искао. ОТАЦ: Еј, ћурке женске, па из тога ви држите да ће он њу да проси.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

И која се српска кћи сме тога одрицати? Ја би сама узела на себе неколико баталиона женске војске организирати, да се није друга идеја у мени породила.

(Истрчи напоље.) СМРДИЋ: Лепо сам ја говорио, да бежимо у Сервију. (Међутим су женске побацале оружје, Зеленићка побегла под кревет. Нанчика и Милчика шћућуриле се у једном углу собе.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Када говори о васпитању, Доситеј не мисли само на васпитање мушке деце. Он исто тако тражи и васпитање женске деце, и још и у том погледу он високо стоји над својим добом.

које се уз гусле певају«; »све оне песне које нијесу од десет слогова и не могу се уз гусле певати, зову прости Сербљи женске песне.

У предговору Караџић и приповетке дели на мушке и женске. »Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити, и по свој прилици само ће за

У предговору Караџић и приповетке дели на мушке и женске. »Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити, и по свој прилици само ће за њих бити

Богобој Атанацковић је писац који има све мане свога доба. Неко је поделио писце на мушке и женске: на оне који су у вољи, снази и акцији, и на оне који су у машти и осећању.

То је књига скроз субјективна, лична, садржином и тоном, једна нова појава оне »експлозије женске искрености« у књижевности.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ради и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске гослове, иако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. »Сад ћу те ошурити!

се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин Павле, који је зачудо волео женске с младежима. — Па шта нам доносите? — запита домаћица полаженика. — Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ кликну и корачи, По отури врата пред собоме. Уђе Милун, гледну унапријед, И опази двије женске главе, Ох не двије, једну, брате, само, Фата њему бистро око оте, Оте око и још нешто више, Та баш оно срце из

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Хоће, вјеруј ти богу — потврди маштовити Ђуро. — Охо-хо, људи, досад смо имали вучје свеце, па вјетрене, па женске, па ове, па оне, а сад, ево, стекосмо и лоповског. Свети Раде Лоповски, аха-ха-ха!

Главно је да ће тамо у селу остати оно чељади. Партизани не дирају дјецу ни женске, то им је тако у закону. Око банде у троуглу све се више згушњава и стеже обруч народне армије.

У веселом касу, звонцајући ормом, стижу коњи под лаким колима пуним шарене женске чељади. Само је на кочијашком сједишту бркат спечен сељак у црвеном женском зимском капуту с крзненом крагном око

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХУСО: Јесу ли бар биле чему? СУЉО: А какве и да нађеш, него половне? Женске за војну употребу! Једна допола оћелавила, у другој има деведесет ока, најмање, трећа рамље, четврта прирамљује,

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Мушки иду под вајате, хладњаке и ту пију и веселе се; а женске у кућу код Тоде н попадије, те им помажу да што пре и лепше наспремају дарове.

виноградима, који се издалека црне, а по којима се свет већ размилео, вију димови наложених ватрâ, шарене се обешене женске „стајаће“ халине о гранама већ оголелог дрвећа, одјекују пуцњи пушака, усклици, довикивање. Небо је сиво, тмуро.

Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога. С колико је чежње, ватре, страсти мислио на женске, пиће, ашиковање! Нарочито су му тешко падали пролећа и јесени.

Око њега, до прозора, по миндерлуцима били су се поређали мушки, а доле, до врата, за дугачком софром, биле су женске, које су још вечерале. Кад уђосмо, нико нас не предусрете, само се мушки помакоше и начинише нам места.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Живио је срећно и задовољно, али на своју несрећу потеже те му умрије жена. Вио се подуже онако сам и кунаторио без женске руке у кући, но не могаше тако занавијек остати, те се ожени по други пут.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Поздравила вас и она и Ката. СОФИЈА: Благодарим. Зашт не дођу, забога? СВЕТОЗАР: Е, знате женске работе: час ово, час оно, па не могу да стигну. СОФИЈА: А што тебе нема? СВЕТОЗАР: Та знате, кад је човек у служби.

ЉУБА: Оне ваљда пишу књиге само за женске. МИЛАН: Напротив. Списатељка наслађује се највећим бројем читатеља од сваке врсте.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Како да не! — ускликнух одушевљено. — Одувек сам волела твој стил! Узмимо, на пример, само како си обрадио женске ликове у Рату и миру од Лава Толстоја! Мислим да ти је то најбоље испало ... — Завежи! — избезуми се матори.

Богами! Около жица, а изнутра нигде ни једне женске, све сами френдови! Хоћу да кажем, било ми је много лепше него са оном мојом вештицом, на часну реч.

„Три грозда“ захватила блага паника! Ако је Аца Кец, онакав какав је, успео да дође до женске, онда је улом погледу стварно наступила инфлација. Смак света! — Не можете ни да замислите каква је мачка!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Млади маркиз... — Долази кроз два-три дана, — додаје жена. — Стара маркиза је већ тамо. — Воли женске радове; ваше девојке мора да су добре везиље? — О, она им поручује нарочито да би нас помогла.

Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите. Долазе троје; две женске прилике, од којих једна свакако девојчица, и с њима неки деран.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Цела породица је у црнини и погружена. Сви ћутећи заузимају места. Мушки после извесне паузе пале цигарете, а женске радознало разгледају намештај и све око себе, проговоре шапатом међу собом или само размењују погледе.

То је тако проста ствар; не могу тек две женске остати саме у оволикој кући. Друго је то доцније кад се ви уселите у кућу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— А мене да пусте... — поче Александар. — Знам — упаде Милан — отишао би право код неке женске. — Тако је — Александар се зацени од смеха. — Погодио си, и то код прве коју сретнем.

— Еј, палаферијо!... Док ви овде љуштите санс, дотле пешаци довели женске из Београда... — Женске!... Где су?... Колико? — повикасмо углас. — Јес, богами.

— Еј, палаферијо!... Док ви овде љуштите санс, дотле пешаци довели женске из Београда... — Женске!... Где су?... Колико? — повикасмо углас. — Јес, богами.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Коме се не свиди, срећан му пут!... Нису се разумели. Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.

Он се осврте и намах га обузе дивља срџба. Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле. Пре венчања је по неки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

си ме срела на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба оца, скинула ми са врата змије, жудне, жалосне, женске руке, слава, Слободо! Теби, што си ме срела овенчаног трњем сумња, закона, суза и вера и здрла ми са чела тај венац.

слободно, у таласима реке, него у неким сандучарама, које су се звале купатила, а личиле на кокошарник, на води. Женске су се за купање облачиле као глумице за представу у „Фоллиес Бергèрес“.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Чл. 11. Ко би се хтео, тек вица ради, бавити трговином, мора зарадити врло много: на динар хиљаду. Чл. 12. Женске халине, огрлице, наравно и жипони, као и друге потребе, сеју се и успевају врло брзо под сваком климом и на сваком

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Пера обрати пажњу на ове речи и прими их к срцу. — Пст! Иду! Чича! — викну онај с врата и дотрча на своје место. Женске побледеше. Обузе их трема, и ако је свака била сигурна са испитом. Мушкарци се само утајаше.

У њему беше много некаке меке нежности, неке готово женске болећивости, а лице му вазда беше озбиљно, и не виде му нико осмеха на уснама.

Затим стаде међу раднике, — четири женске и два момчета, — одмери ширу постат, разреди жетеоце и поче рад. — Помози, света Владичице, наша заступницо и

Упита затим Милоша шапућући: ко су ове женске; он јој објасни у две речи ко је ч’а Глиша, а капетаница ни пет ни девет, но се окрете скамењеној Каји с питањем: —

Глиша говорио да се манеш ти те лудорије, ал’ ти Глишу не хте да послушаш, онаку красну прилику пропусти само због женске лудости.

Глишини га дакле нису очекивали с нестрпљењем. И он је најзад дошао са женом и са осморо женске деце, и тада се у ч’а Глишину кућу усели некаква ужасна свађа. Једнако су се свађали он и Јула.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

То да сам прочитала у новинама па не бих веровала! СПИРА: Ето, такве сте ви женске, увек волите за другога да гласате. ЈЕВРЕМ: Зато сам ја, видиш, и раскинуо. СПИРИНИЦА: Шта си раскинуо?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара,

Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу,

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

већем изобиљу: да су собе једнако окићене и што топлије, утуткани је, намештене; да по кући, по дворишту шуште меке женске халине; да се виђају лица бела, нежна, очувана и негована. Око куће једнако се докупљивали суседни плацеви и амбареви.

ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале. Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове

И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза себе бацити, а све мушке по кући — не гледајући ни род, ни доба — освојити и залудити.

Али зато није ни умрла као остале женске. Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног

Жена би остала да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. Није лаж. Живи људи још то причају и куну се.

Јер доцније, када Софка поче да показује знаке женске лепоте; кад јој њене другарице у игри почеше одједном, изненада да застају и унезверене њеном лепотом, бујношћу

Софка сама ни на капију, ни кроз капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.

Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје колико да их свет види у њиховом новом, тек

Нарочито их је ту у дане, суботом, када се знало да женске иду на купање. А све морају ту да наиђу. Знала је да ће их сада сигурно бити и више.

Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође опет у једну општу женску. Нистаро, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

— А женске, опет неке се прте; неке, зар ту се првом удесиле, па се цмокају у образе, у рамена — никад се растати. Невјеста једна,

Солдат бијаше у чуду, погледао је час њега, час њу, а час оне двије женске, невјесту и дјевојку, које сједијаху подвитијех ногу према старијема.

Према другој ластавици, виђаше се дрвени пребој са затвореним вратима; ваљда је била клијет за млађе женске и дјецу. Према пријебоју бијаше тара, а над таром о чукљама повјешано одјело. Дуго су тако мучке сједили.

У исти мах, двије му се крупне сузе скотрљаше низ образе. Толико је било доста; то као да је био знак, који женске очекиваху, јер оне сад једанак и у глас закукаше све три.

Језа подиђе женске, гледајући те мелеме и алате, а помишљајући, ваљда, колико је јуначкијех тијела све то обишло. Видар изабра неку цијев

Пошто испуши цијелу лулу, устаде, засука рукаве, па узе онај мелемом намазани фитиљ. Трнци подиђоше женске јер и прије гледале су ту радњу. Неко прихвати рањеника за руке, неко за ноге; сердар му положи руке на главу.

“ рече медик, одигнувши обрве. „Е, обишао сам много нашијех крајева, ама вјере ми, не видјех нигдје, присталије женске главе!“ „А од кога је, ха!“ прихвати неки, чисто с поносом.

У томе пуче пушка пред вратима од авлије и чу се: „Добра вече домаћину и честито му Крсно име!“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући. „Добра ти срећа и добар ми дошао, пријатељу! Стара кућо, ђе си ми!

“ „Камо сте ви!“ гракну сердар, улазећи пред њима. Бјеше их шестина, све људи виђени и лијепо одјевени. Женске их целиваше у руке, редом свакојега.

„Ха, весело, весело!“ гракну сердар, да је свијем у ушима зазвонило. „Сједајте љуђи! Камо ви женске? Јоке, остави причање сад, намјести овим људима да посиједају! Петре овдје ти!

Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву. Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био. Она два дјетића промолили главе кроз коло чељади, па гледаху са насладом.

Најзад он ће, пошто се мало уозбиљи: „Е па да лијежемо!... Женске! камо сте, прострите!“ Наста мало метежи и граје, док се прострије и док легоше, па одједном утоли говор а започе

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Од тебе црни траг остâ! Отуд те на носила донијели! Погинуо без замјене! (значи: нејуначки, од женске руке, од коња или вола, или од грома). Проклет био и ко те родио! Рана те допала гдје ти мелем не требовао!

Кад свжи играчи поседају, игру започиње једна женска и једно мушко, а сви остали играчи у њој суделују. ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сије, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се сеје жито).

(Почну сви мицати обема ногама, навише и наниже, као да се бибер њима сеје). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер копа, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се окопава кукуруз).

МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Исплазе сви језике те њима мичу). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер жање, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се жње пшеница).

МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако! (Машу сви убрусима по долини). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер меље, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се меље кава). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако!

(Чине покрете рукама као кад се меље кава). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Врте сви главама). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сипље, овако, овако! (Чине покрете као да посипају јело бибером са два прста свуд унаоколо).

БАБА—КОРИЗМА У Рисну, на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова (седам недеља поста) и за собом вукући комостре

хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као повијено дијете; ови се момци зову ђедови, а онај у женскијем хаљинама ђедова баба.

“ 3 СВАТОВИ С МЛАДОМ У Рисну, на бијеле покладе, обуче се неколико момака у најлепше хаљине, а један се обуче у женске; они се зову сватови, а ово је невјеста.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Наше народне приче или приповијетке готово се могу раздијелити на мушке и на женске, као и пјесме. Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити (и по свој

Наше народне приче или приповијетке готово се могу раздијелити на мушке и на женске, као и пјесме. Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити (и по свој прилици само ће за њих бити

(Краљ и чобанин), 46. (Ко умије, њему двије), 47. (Два новца), 48. (Све, све, али занат), а остале су све женске. Као што има пјесама за које се управо не може казати или су женске или јуначке, тако има и приповиједака које су

(Све, све, али занат), а остале су све женске. Као што има пјесама за које се управо не може казати или су женске или јуначке, тако има и приповиједака које су између женскијех и мушкијех. Приповијетку овдје 1. (Међедовић) и 49.

;, б) ІВ. и В. књига Српскијех народнијех пјесама, ком по З фор.; в) Херцеговачке женске пјесме ком. по 1 фор. 50 нов. и Приправа за историју свега свијета ради дјеце, по А. Л. Шлецеру, ком. по 60 нов. З. Н.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МИЛЕ: Добра ова Госпава, кад је погледаш! СТАВРА: За мој укус је мало превише кабаста! МИЛЕ: Нема женске док није карађорђуша! ГОСПАВА: Ша је, да је, мени лако није опслужити наке муштерије!

ЦМИЉА: Добио двособан стан, са погледом! Намештај све сами махагонијум! МИЛЕ: Голе му женске на асталу, на полици, на отоманима, по орманима, на радију, по фијокама! ИКОНИЈА: Отворио ресторан са певачицом!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске; све се губи у дубини таме кујинске). ЈОВЧА (пали, пуши, и срче каву; окреће се жени): А ти... шта је?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда нити да изиђе пред женске очи, које су пуне магнета и кадре су најсувјем телу жи|вот и движеније дати.

А шта се каса женски[х] очију, оне не ваља да се с њима одвећ поносе. Што су год женске очи човеку, то су и човекове жени.

Млад човек и неразуман гледа прси женске као да нису ни за што друго ту него да накићене и украшене цвећем увесељавају и наслаждавају очи његове; а разуман и

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоњи је ласкало што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.

Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, иако су га њихве очи пиле.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Само да му прва не буде за паре. Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.“ Кад га је после Божића попово водио у Паланку, пре НО ШТО су се попели у санке,

Ја сам њима газио док ливаде и росу још нису биле такле босе женске ноге. Јер се отворене бразде грче за семеном из мушке шаке.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

на којој се могло наћи све, од димљених јегуља и шарпланинског меда до грочанских рибизла, венецијанских огледала и женске послуге. Од те је пијаде остао само патрљак на малом простору поред велике зграде у којој је самопослуга.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

развратних жена са дивљим криком се вију; Свилени пеплони њини по поду мраморним пали, Што собом стидљивост чедну и женске лепоте крију. Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма?

Ђурчин ЦXXXИВ НА БАЛУ По глатку и клизаву поду Гомила чудно се врти; Све дођу двоје и оду, И мушко женску прти; У женске, голе груди; Поглед јој мутан, и блуди... А озго неко гуди Шта раде ови људи?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Кад сагледах њен портрет, израђен по једном античком златнику, ја претрнух: она беше идеал женске лепоте какав сам замишљао, а међу живима узалуд тражио.

бацање ђулади и стрела, али је код њих било заједничко да се сила за бацање стварала напоном бивољих жила или влакана женске косе, увртених у уже.

Кад Њутн осети стране руке на свом лицу, маши се да их силом уклони. Али кад их ухвати и у њима упозна нежне женске руке, он их, инстиктивно притисну на своје образе и задржа их у својим рукама.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И ма'ом ћути, само они што га довели кажу: — Ето ти правог правцатог доктора. Социјалист за женске слабости. — Па, лепо, кад је то било? — Јуче, добри господине, синоћ. — А шта синоћ ниси дошла да се тужиш?

Па там' удри на неки ликери, коњаци, па шампањци, па после пола ноћ „ајде“, вели, „женске да потражимо“. „Ама какве женске, бре, људи, ожењен сам човек. Оставите се ви мен'!

Па там' удри на неки ликери, коњаци, па шампањци, па после пола ноћ „ајде“, вели, „женске да потражимо“. „Ама какве женске, бре, људи, ожењен сам човек. Оставите се ви мен'!“ „Јок“, вели, „море ко ј' те пита жењен ли си, ајде сас нас.

Па се сав простор око њега рашчишћава, и последње беже као снег беле женске прилике, па се у бежању спремају да полете, док као претворене у голубове најзад и не полете.

дружине код „Буренцета“, ненадно примио легат своје покојне тетке Драгиње, агилне Српкиње, почасне председнице женске подружине.

пут, а све у славу и успомену блажено упокојене тетке Бранкове Драге-Драгиње, заслужне Српкиње и почасне председнице женске подружине, наканили.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ће јефтинији, истурајући пред собом визиткарту своје провјерене неодољивости, узбацити главу и зналачким оком омјерати женске ноге.

“ Јер шверц ампулица највише се ширио путем добро организоване подземне мреже женске дјеце. Дочекивале су вас иза угла дјевојчице црних зуба, од дванаест, од десет, од осам година, и одвлачиле вас за

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И он им се придружи. Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.

На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење... Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Тврђа вјера него камен стјена, слободно говори. — Е кад је тако, знај да је оно мој бивши човјек, него узми ове женске хаљине па му носи у ашчиницу, нека се преобуче и нека с тобом дође к мени.

Кад је њему све казала, нико срећнији од њега, — обуче се у женске хаљине, па полагано за робињом те жени у одају. Је ли ико цпећнији но њих двоје кад се састадоше, ама кад прође прва

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

како се то у циркусу каже - додаде он па се уозбиљи и замишљено настави: - Заиста је чудо шта све могу да учине женске очи!

Ћипико, Иво - Приповетке

— Долијао сам ја! Једем кад имам, а не идем на туђа врата као ти... — Женске су ти увијек криве! — једва дочека грбуља да га боцне. — Кате се теби хоће, а?

Стара Стана умешала се међу жене, а Марко и Божица уставише се код старе претрге, што пред собом носи којекакве женске потркуше.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Караџића. Књига прва. Различне женске пјесме. Наводимо и њих: „Песму Анђа капиџија (И, 468), коју је први пут објавио 1824. г.

иде поред осталог и то што ни Вук „Анђу капиџију“ није сврстао међу митолошке песме, него у „љубавне и друге различне женске пјесме“, што звучи доста неодређено и рекло би се да сведочи о извесној Вуковој несигурности при жанровском

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ПЕРА: Па право да вам кажем, госпођо: он је досад био само сиромашни чиновник, мала плата, а знате како је, женске коштају, па куд би ту сиромашан чиновник са малом платом, баш и кад би хтео?

АНКА: Боже мој, не би' вам то могла унапред рећи. Надам се, јер, знате како је, људи лакше попуштају но женске. ЖИВКА: Само, разуме се, све то морате тако учинити да се не примети да је намерно.

Сви прилазе Живки и рукују се, а женске се љубе.) САВКА (љубећи се са Живком): А ти мене, Живка, заборави! ДАЦА (љубећи се): Ју, слатка моја Живка, откад те

ВАСА: Пало ми је на памет, ако може некако, што каже онај наш нови рођак, да се дозна преко женске линије. ЖИВКА: Како мислиш?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Сви мушки претварају се у једног мушког, све женске такође, опет, у једну општу женску. Ни старо, ни младо, жена, снаја, стрина, ујна или какав род.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

дај овамо, немој ме толико мучити. ЕВИЦА: Ти сниваш, ја не знам ни за какову решконту. ВАСИЛИЈЕ: Ха! Ето женске верности! Евице, то је лепо? Тако ли ти мене милујеш? Дај решконту, забога немој ме убити!

МИТАР: Да, само која добар глас има, да се издалека чује да је Фема луда. Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода?

Краков, Станислав - КРИЛА

Сенка од шатора била је усијана. Далеко доле кроз долину, видела се жута равница, брежуљци набрекли као женске дојке и језеро, изнад кога се дизали кровови и минара Соровића. Плави планински ланци пресекли су видик за Флорином.

Осети додир једне мале женске руке на својим плећима, и уздрхта лако целим измученим телом. Нека нова радост запали му побледело лице, и он беше

Тада се сетио свога голог тела, које је било прљаво и жуто, и хтео се руком заклонити... — Чему? као да се насмешиле женске очи. Погледао се, насмешио. Опет је бол прошао кроз њега. Склопио је очи и опустио руке.

Петровић, Растко - АФРИКА

разликују белца од албиноса, и док једног сматрају за савршенство лепоте, другога презиру због његове абнормалности. Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Сад, кад пођем у Солун, да ми даш адресу ове женске. — Он се окрете Кости и важним гласом: — Знаш, бароне, право је. — Хоћу, грофе. Другови смо у смрти...

Полако, доћи ће ред и на женске. — А-ха!... То, то! На Крфу су сви некако били брижни. Чуо сам одмах да је немачки сумарен торпиљирао скоро један

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Она калпак, — а он перишане. — БОГДАН: Госпа токе, — господар вистане. — БОШКО: Е, бруке! Мушке руке — женске белензуке. БОГДАН: П’ онда, Бошко, шта му посла таст?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Давид: О, имала зорли, кабасто учевна жена! Доктор: Имала деца? Давид: Имала, господине доктуре, двоје женске дјеце, двије цурице кô двије златне јабучице. Доктор: Но, два шенска и два мушка деца?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Хоће ли зар да нешто рече То трзање груди последњег човека? Лажући сам себе погледом је пио Плаве женске очи у које се тоне; Кô светињом неком опијен је био, Јак као небеса и — готов да клоне.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

"Женске песме" исказују у пословичној концизности захтеве који се пред њу постављају. Ти су захтеви, међутим, увек искључиво ет

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио. Све требало да се распрода. И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи

богатих породица, па исто тако као Младен, после смрти оцева, почели да воде радње, трговине, па или на карте, или на женске и пиће одали се, и почели да расипају. Ено, баш спроћу њих газда Стојанче што само једног сина има.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

266); среда и субота добре су зато јер су »женски дани« [женскога граматичког рода], па ће семе боље родити, »јер су женске родне« (иб., 266). Који је седмични дан о празнику Свете Гертруде (17.

да ће имати толико деце колико се класова ухвати и остане на њеној одећи: мушке колико се класова усправно забоде, а женске колико их виси »низдол« (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 288). Ј. је и средство за уништавање вампира (СЕЗ, 66, 1953, 211).

Ћипико, Иво - Пауци

а погоди—де, рече зашто сам у кућу ушла? —Ушла онако ... —Погоди! —Што знам ја зе женске послове... —Чула сам, — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим ...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

тај силни потрес и како је било могуће да један тако сталожен и разложан човек до те мере изгуби разум због једне женске. Верујем да му је Јања била прва жена, али зар је то, забога, разлог?

Једе и ужива. После, кад му је најслађе, долазе неке успаљене женске, кликћу и подврискују, чикају га и боцкају влатима траве, а он, сневач, на муци, не зна шта да уради, да ли да настави

сићушну патрљицу, јер би то тек онда изгледало незграпно, па иако знам да Спасилац није дошао на свет да би гањао женске, ипак га не бих лишио прибора који би био достојан његовог тела.

Да ли се тај благи момак, тако чедан и безазлен, може одупрети титрајима женске пути, зар му се неће у једном тренутку завртети у глави од њезине близине, мириса нене коже, меког мазног гласа, њеног

ипак опазио и проширио глас по Кули како Дадара гађа свог супарника из беса што га је овај избацио из наручја вољене женске. Тако они. Димитрије Очи су човеково проклетство.

Ту виле за ноћи пуног месеца, наге и распуштених коса, играју коло око нагог младића што још није такао женске пути. У пећиницама избушеним у стени чисте сиге што се окомито спушта, као људском руком засечена, над питому увалу

Отежао си, Дадара, појели те ратови, исцедиле те женске, убила те влага и мокра коначишта на ледини, месина коју си пождерао, ракијчина коју си полокао, излежавање по

Сада. Од бола и страха. Од стрепње. А негде другде? Кад би је молио да ти смрзлом и опустошеном удели мало женске милоште и топлине? Не би ли постала охола и равнодушна? Али пожури, човече! Не оклевај у бесплодном размишљању.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

развратних жена са дивљим криком се вију, Свилени пеплони њини по поду мраморном пали, Што собом стидљивост чедну и женске лепоте крију. Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тако се наш праотац Адам помера у давну прошлост, а са њиме и Ева. Но она не губи тим ништа од своје женске грације, а њен лепи костим постаје, као што видимо, све модернији.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Види се да приликом шишања већ брије врат. СЛУШКИЊА О, о! Па ти баш прави момак! Да нећеш на какав сабор, међу женске, у каква ора? МИТА (пркосно): И хоћу. Него да идеш горе и баба да ми да пара. СЛУШКИЊА Па што не потражиш од оца?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

гос-Тоша у собним ципелама, и у нечем што је можда прародитељ данашњој пиџами, у широким панталонама, и некој врсти женске рекле с мало дугмета и много гужваљака од прилегања и лежања.

кашљуцав и кијавичав, око врата му стално истегљен вунени шалић, за појасом кратка кецеља од мушеме, на ногама, лети, женске папуче с потпетицама, а зими незграпне филцане ципеле и у њима врели црепићи омотани крпама.

Али што се тиче собног успремања, био је гори него жена, права наџак-баба. Мушка чељад је имала да риба подове, јер, „женске руке добро је ако и варјачу држе како треба, и женско око никада не види да ли је чаша чиста.

Миле, поштапају се, без зуба говоре, без зуба једу, кашљу, нико да се насмеје... живота пред њима нема! — Да ли само женске држите? — А, не, — одговара безмало шаљивим тоном средовечан човек — имамо и кавалире, ето тамо, преко ограде.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Чимпеприч или госпођом гимнософистицом без сваког предиката звали; — што млоги на овом белом свету, како мушки, тако и женске, жели титулу од имати, на пример, господин од Поповић, или госпоја од Прелић, то она овако толковаше: што такови сами

Г. ферфасер, у месецу ваљда нема белила ни руменила?« Нема, фрајлице, но женске место тог употребљавају плаветнила и зеленила. »У! То мора гадно стајати?« А зар белило лепо стоји?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Четврта моја љубав била је једна ученица више женске школе, црних, жарких очију и несташна осмејка. Ал' то је била нека врста писмене љубави, јер ми никад нисмо ни речи

кожу истурај у кости и сагледа свако ребро; покварених зуба и усахлих дојака, нафракана и навучених образа, као оне женске што их ноћне патроле збирају са улице.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Купио бих кућу на оном озареном брегу — вели један. — И лепе женске... — А на столу пуно топлих јела... — И један ауто, да ме не мучи више ова ћорава џукела.

Враћа се мало после Исајло са шољицом, коју стави на сточић пред Луком. — Ња... Хоће човек у Солун... Женске... — Не пада ми то на памет, очију ми.

— Шта увијаш, „онако“, „овако“. Кажи: питао си за женске! — дира га Живадин. — Немој да ме прекидаш. Ја причам верно како сам разговарао са човеком...

Онај други шчепа ме за гушу. Тада ја извадих револвер и опалих у таваницу. Јаој, мајко, кад пуче!... Кад оне женске заврискаше кад заглавише врата...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије. Женске, с њима што су, Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу. Већ чујем ђердана Звекет и видим трескају се њедра...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Но, с друге стране, песма је сачувала дивне, мученичке, дубоко људске женске ликове. Иако у потчињеном положају, иако злостављана, жена је најчешће била стуб породице, она личност која постоји не

Ја се бојим кавге преко мора, кад Максима сагледају мога“. Но да видиш једне женске стране, како грдно рече господару: „Господаре, да од бога нађеш!

Ал’ бесједе два брата Недића: „Чича Јашо, што си полуђео! Ми нијесмо једне женске главе — под затвором женски да помремо, па да цркву крви обојимо, да костима цркву потрусимо, већ хајдуци, убојни

Он је тај посао радио боље него ико пре и после њега. Мањи број јуначких песама (уз женске) објавио је 1814. и 1815. године. Друго издање његових Српских народних пјесама изишло је у Лајпцигу и Бечу од 1824.

године (у шест књига), четврто (државно) од 1887. до 1902. године (у девет књига, од којих само прва и пета садрже женске песме).

табор Тара — једна од двеју река од којих постаје Дрина тарпош — врста женске капе (в. бел. Е, 75) татар, татарин — гласоноша, гласник татаранка (стрела) — татарска Татомир (дели) — личност

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Мнела сам онда да са женске немоћи месецње то ми се је случило, те ми се не да улести, а све се уздам томе еда шат како год уђем.

Гаврил Слатка дивота лепа твоје су те беседе, чиста! Тога рад и вељу ти да не од жеље женске ни од мушке ко тому боље хоћеш зачети него ли од вишњега Бога и находења светога на те духа, твоје ће се дијете од

не хајући, да који доле на дну бисер пронађу и изваде с огледом, — рђаву хвалу зазорљиву и каримну цифрајући низашто женске братове и уши ...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ — Лелее! Не збори си!... — вели уплашено Јевда. — „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та неки женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе, — ама знаш кол’ко су дуге!...

— вели уплашено Јевда. — „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та неки женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе, — ама знаш кол’ко су дуге!... Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...

На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз

“... — Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој... Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе... Ти да видиш што ће ти напрајим!...

!... Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје.

Пуцала би му сутрадан брука по целом граду. Не, не, — тешио се Мане — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...

Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту, — он се не смеје, него оне.

Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.

— Бонту банкрот... — раздера се Нацко. Сви траже број 82. — Чифути... Они мећу на број 77. — Женске ноге... Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11. — Доста! Стига!

У колима још колевка, коританце и дубак... — Лелеее! Црна Ташано, у зêм да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима која лете преко калдрме и крешу варнице, која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности