Употреба речи жену у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Избављени су! — повикаше остали који су своје другове познавали. И заиста, један од њих узе сироту жену на рамена и, скоро обнезнањену, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне

Механџија је удивљен гледао како се храбри момци са помамним таласима боре. — Зар за њу, за ту сироту несрећну жену, да се људи даве? Та ни муж јој не беше човек! Та да је био, зар не би бољу кућу својој деци оставио?

На вашару сам штетовао на кожицама, код куће, опет, застанем жену где се разболела; зло, да не беше тета-Маце! Ал’ она нешто тамо обаја, те, хвала богу, ено је и сад, жива и здрава...

Кад смо били насамо, стаде он уздрхталим гласом говорити: „Побро, није вајде, ја ову Стану, чија је да је, морам за жену узети... Па баш да јој је мати три мужа отровала, она мора моја бити!“ Ја сам га одвраћао од тога, али све узалуд!

— Шта ти имам приповедати!... Архимандрит, као човек, световао га да не пије него да чува кућу и жену, вели: „Зар ја да је храним?...“ Нато ће Живко, који никад није проговорио, рећи: „Ти ли је храниш, попе?...

Давно је то било, има преко дваест година, како ми један официр варадинске регименте покушаваше да обешчасти жену... па му је овај нож за свакад утулио страсти неваљалога срца...

Сад се диже млади Гружанин. — Господо судије! Питајте ову жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке? Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је дрхтала,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

друге обмањивају криво и неразумно толкујући Христа Спаситеља речи, гди вели да се ваља одрећи и оставити оца и матер, жену и чада, дом и имјеније своје, а нећеду већ једном да се освесте да Христос придодаје: „мене ради и Евангелија!

прекрасно и благородно срце, које не би радо увредити ни мравка у трави, може ли озлобити слаба, сироту, дете или жену? Никако! Овакови ни на што не може мрзити, разве на јавно општевредовито зло, а то мора ако је управ добар.

Бедна, худа и срамотна вешт видиш здраву-читаву жену која ни о чем не мисли него о беспослици, о шпациру, о огледалу и о хаљинама, као да је бездушна лутка а не разумна

Разуман човек љуби себе и жену своју и чада, али не размажује ни себе ни своје. Душа и ум могу се размазити како год и тело, пак из тога сљедују

Сведоџба ти томе наши калуђери и фратри: они ником ништа не дају, али све просе те просе. А да ви имате жену и децу, ви би радили као и ми, пак би вас и бог благословио, и дао би вам као и нами. С.

Прво милост бог к човеку по створењу показа кад му дарова жену, и први благослов што му изрече, ово је: „Р а с т и т е с е и п л о д и т е с е.” Кад би дакле (сачувај боже!

” Кад би дакле (сачувај боже!) хотео бог највећу немилост показати човеку, што би му учинио? Узео би му натраг жену, пак ето ти га. А кад би хотео и да га прокуне, шта би му рекао?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

за овчарско мењају име и презиме, бацају муње у трње, узимају овчарски штап и, планинама лутајући, траже зимницу и жену уз коју ће да презиме. БОГ ОЛУЈЕ У ЛУГАРНИЦИ Беше ли јастук напуњен облацима?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Чардаклија био је своју жену са Стојковићем Атанасијем и Теодором Филиповићем послао у Росију (ми нисмо знали да је тамо његова жена), па зато и он

Кад изађосмо из песка, онда смо брже путовали. Дођемо у Харков и нађемо Чардаклину жену (коју је Чардаклија са Стојковићем и Филиповићем послао, а ми нисмо ништа знали) и сиђемо код ње на конак.

А Милош узме гуњ од Дамјана Марковића из Бранковине, и оде у Брусницу тражити своју жену и децу. Ја кад сам после Милоша дошао увече, нађем Јакова у Забрежју и почнем га укоравати зашто нам пређе не казаше

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

И од тада се увек клонио женскиња. Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Чуда су те жене чиниле! Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове. Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...

И, минувши мимо децу, уђе у кућу. — А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. — Не знам, тамо је у авлији. — Зовни га. Замало дође Лазар.

— Рекао је, рекао... Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. Крунију нешто такну, она побледе. — Па кад ће то?...

Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд. Онда викну брата и жену. Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...

Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: — Море, па ти си читав женскарош!... А како се само крио! — Та, ти све искрећеш!

Та граја пробуди рањенике. Станко отвори очи и погледа нада се. Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза... Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сјај магијски неког сунца које седа — Једну другу жену и друга времена? Јер заљубљен поглед жене добро види У очима нашим, кроз сиву дубину, Све трагове којим непријатељ

опет вратиш дому, И у топлој срећи и јаду студену, Ти прислужи светом Марину; и к тому Љуби свога ближњег и његову жену. КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ Пријатељу Иви Ћипику 1. ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша.

ЗОХРА Путник је срео у првом сутону на морској обали младу и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке дојке у руке и поче говорити

Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства. Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи.

КАЗНА Народ се састао у шуми да суди жену која је изневерила мужа, преварила и љубавника, и убила његово дете у утроби. Маховина је блистала у сунцу.

Тај је народ био строг и осудио је жену да остане везана гола за стабло у шуми да је ноћу разнесу зверови. Она је молила само да јој оставе њене ђердане од

је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека који му је некада украо жену и псето. А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А лађа се ваљда и не може бобандирати? Капетан ћути. — А кога ви чекате? — упита опет Благоје. — Жену! — А ја сина! Рањен је.

И таман да заметне уже на казук, а у гомили света опази једну жену која издиже више главе дете у повоју. Капетан баци уже момцима који се чудише његову послу, занесе се и мало што не

се гураше заједно са својим пртљазима, јер још не беше ниједног кочијаша ни носача Капетан хтеде много штошта питати жену, али никако да отпочне; напослетку му се одреши језик: — Међер, ти си жива!

Тако сам баш у длаку рачунао. А нана? Тек у тај пар он угледа ону стару жену и потрча јој руци: — Хвала богу, само кад сте сви живи и здрави! Кад је све добро!

Аксентије Смиљанић истаче се напријед: — Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести.

Ниси ни бога назвао. Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега. Дакле ја сам све свршио, ја имам жену која ме воли. А моји: моја мати, мој побратим, моја земља?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Све сам ја то, ви’ш, протер’о и проживио, и више, што но кажу, света видио од тебе. Аћиме, Аћиме! Не узимај младу жену, не узимај себи беду на врат, Аћиме, магарче Аћиме, није то за тебекана, та кадашњи си ти човек!

Гђа Габриела удари у Кабаничарски сокак. На авлијским вратима затече Пелу, Леке кабаничара жену, нешто љуту, где грди шегрте. — Да се нисте и ви тукли с ким гођ? — запита је гђа Габриела. — Нисам, слатка,...

септембра, па се тога дана и не ради у том селу откако је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан светога Киријака Отшелника. Све су тога дана формално спале с ногу, јурећи из сокака у сокак.

— Што се Нића каплицира, он мора то и наћи... не сме фалити! — Па како не можеш никако да нађеш себи жену? Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушкаста млада удовица из комшилука.

не сме фалити! — Па како не можеш никако да нађеш себи жену? Што не нацуњаш себи жену? — пита га Ракила, једна лепушкаста млада удовица из комшилука. — Докле ћеш самовати, Нићо, тако к’о нико твој?

Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша, и вели да није заслужио такву жену к’о што је она! И то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане.

— Знам га, што има жену Тину, Тинин Акса. Та како га не би знала. — Није Тинин, него луциферов, обешењак један! Чекај само, да ви’ш комендије.

И баш кад је овај изјављивао да је готов ради ње да заборави и отера своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу, и фрау Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан

У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и жену му Бетику и ћерку Кредлу. Сепл је из поштовања према поп-Спири као лојалан Шваба и мештанин, донео младенцима торту на

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

гледати да тако он трпи, пости, гладује, већ је радила, понова служила и њему давала те он пијући, ваљајући се, и жену и кћер отерао у гроб. ВИ БЕКЧЕ — ...Ха! Зорт! — Утрчи он и посред њих, просјака, упадне. — Трзајте се. Тамо...

Беглер-бег, Док Менко био млад, тек се оженио, нов домаћин, кад је купио десетак у Менковом селу бацио око на његову жену. Менко са још некима ухватио бега и избио.

Овај отишао, вратио се са заптијама, Менка везао, кућу му запалио и на његове очи обешчастио му жену којој после одсекао главу и бацио у крило везаном Менку. XИИ ЦОПА Од њега су се деца највише бојала.

А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату. Долазили би његови из села. Некад молбом, некад силом, везаног, одводили га натраг или

И зато муж јој, брат му, ма да је волео ту своју жену, развео се с њом, отерао је од себе због њега. Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би' је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити. Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни.

Белкић преслуша жену и кћер. Овима се Љуба свима допада. Чика-Гавра и Љуба се договоре да одмах иду кући. Белкић их као из етикеције

— Шта ми је до тога! Волео би да није тако нобл и високорођена. Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену. Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.

Волео би да није тако нобл и високорођена. Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену. Ја не знам зашто дају сиромашне девојке у инштитут.

Сад гледај посао. За женскима дође Гледић И чика-Гавра у исту собу. Гледић зове жену те се сви троје разговарају. Чика-Гавра се погађа.

„Пут код госпође Макре — осам форинти. „Пут код чика—Гаврине Варваре четири форинта. „Пут у Ш. кад сам жену испросио — шест форинти.

сам хиљаду форинти, а потрошио сам хиљаду четрдесет форинти и тридесет крајцара — дакле, нисам ништа добио, још сам жену купио за четрдесет форинти и тридесет крајцара у мајну! Збогом памети!

Ја ћу се по том владати, а преча ми госпога Мица, нег' Алка, коју ја као јурат нисам хтео за жену. Пунцтум! — Е, сад знаш на чему смо. Ја ћу већ сутра готов бити са акцијом, тужбом, а ти ћеш после суду поднети.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Али баш у том тренутку неко спусти руку на његово раме. Јуришић се нагло окренуо и кад је угледао жену, уз високог човека војничког држања који га је ословио, он се јако збуни и лако порумени.

рата и све треба пустити да иде како иде. И онај Христић што се оженио пре двадесет и три дана мора оставити жену, оно дивно витко и ватреностворење, и са мном заједно у батерији понова пунити оне топове. И све ће ићи по старом.

А можда је опет све то просто и појмљиво. Овај човек ту, у другом шатору, воли своју жену. Лепо. Волети значи: имати за циљ срећу онога који се воли, туђу срећу.

Разумео би он тада, морао би разумети шта значи то оставити жену, створење од деветнаест година, наивно, детињасто, бујно, жедно и жудно живота и љубави.

А после, кад се и то једном сврши, отићи кући, одморити се до миле воље? задовољити и умирити љубљену жену, испијати сву ону невиђену цпећy што му је обећава и нуди то дивно створење што пламти у оној безумној узбуни крви и

А кад никога нема и кад је расположен он позове жену да седне ту код њега, уз сам кревет, узме је за руку и прича јој шта значи то само један једини дан на фронту, па се

две бабе шесетих година, једну грозно мршаву девојку са вратом искрпљеним од шкрофула, једну убрађену, црвену и пуну жену са успаваним дететом у крилу, једнога господина скоро без носа, који је међу дугачким, кошчатим коленима придржавао

је лако поздравила главом не гледајући ни у кога и заузела оно празно место жене која је изашла Јуришић у њој познаде жену Христићеву, и кад им се погледи сусретоше, он је поздрави са оном уздржљивошћу са којом човек поздравља кад није

време овог кратког разговора огреѕѕе је сваки час повиривала на врата и оним својим совинским погледом просто гутала жену. Као да је пред њом њена рођена снаја, такав је тачно изгледао тај страшни поглед који је давио.

и јадно и некако очајно обично, па га обли руменило, и он се наљути на самога себе и одлучи да више не гледа у ту жену одвратне душе, у чијим се очима сијало тајно, ниско задовољство због његове забуне.

А воз је већ био у перону. И Јуришић, са бесном новом и дотле непознатом узбуном у души, остави жену и пође за ствари. Напољу, на месечини, усред оне гужве, огреѕѕе је, пискавим гласом, грдила носаче.

Јуришић —, али једно је сигурно: да би ови овде исто урадили кад би били у његовој кожи и ако би истински волели ону жену. А он је њу истински волео.

Африка

је колико је једном црнцу, код кога љубомора уопште не постоји у облику у коме код нас, част да му белац почасти жену или кћер својом пажњом.

Узмите да никаквог стварног разлога за то враћање европејству није било. Своју жену и своју децу ја нисам посматрао као супротност црнима; разлика у боји може вам изгледати тако обична да је више и не

У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити. Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би

Затим је престао да воли жену због које се пропада и његов живот постаде само тешки и сурови живот белог међ црнима.

„Самоубиство није било у питању и, уосталом, у то време не бих био у стању учинити га; ја сам и одвише волео ту младу жену да би ми живот изгледао упропашћен.

лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то она, уместо правих домаћина, прода. покојнице.

) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'.

Као што сам споменуо, изгледа да црнац нити мрзи нити воли жену. Он се жени да би имао деце. Деца, ако су мушка, представљају дух племена, и раде сама у полу од раног детињства; а

Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу. Реч је о црнкињи о којој ми је Вуије причао. Жув ми предлаже да је видим, али ја из

После пола сата већ видео сам да он чини исто што и његов претходник. У своме животу нисам видео декоративнију жену, али истовремено ни несноснију и одвратнију од сенегалске жене Волов.

Три ствари које их бацају у очајање. На пијаци сликам једну младу жену, врло лепу; остале је покривају марамом и траже педесет франака награде.

као да је све то само случајно а не као да га бескрајна чежња вуче к њој. Он није видео Бетзабе и волео је ову жену једино својим чулима, чиме је био далеко изнад мене. Изгледа ми толико тужан да се сасвим својски заузимам за њега.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Уха! Оћиш да се свађиш јошт сос мене? ЈУЦА: Ја сам доста трпила. Шта ће то рећи? Кад ниси за жену, да се ниси ни женио, срам да ти буде! ЈАЊА: Срамота на тебе и на твоју род, како почитуиш свога господар.

ЈУЦА: О, молим, ви нама с отим чест указујете. ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.) Слуга понизну! ПОЗОРЈЕ 7.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Уистину, Петар никад није посумњао у своју жену. Када је Варвара сазнала да ће Павла да воде у Осек, да му суде, а сазнала и на коју капију ће изићи, и у који сат,

Па се пробуди. Вели, устаћу кад сат фратарски одбије четири. И устане, у четири. Тако је и тог јутра пробудио жену, а затим је успављивао децу, посматрајући жену, која се умивала.

И устане, у четири. Тако је и тог јутра пробудио жену, а затим је успављивао децу, посматрајући жену, која се умивала. Она је била вриснула, пробудивши се, без детета, јер га је Ђурђе био узео у наручје.

„Море, Павле, жедна ти је њива!“ говорио му је безобразни Ђурђе. Али су браћа видела Павла само једанпут, да жену узима у руке, кад је узе и понесе уз степенице, јер су је били напали болови, изненада, и слушкиње трчале по бабицу.

У сенаторску кућу његова жена је звата, кад би, из Вијене, Варвара добила шешире. Тада би, и за његову жену, нашли један од тих шешира, као поклон богате рођаке, док би Павле све новце трошио на коње.

Павлу је затим враћена његова кратка, плава, хусарска, куртка, и сат, и бурмутица, а профоз му понуди жену да му ноге намаже фластером, од фелчера. Дадоше му и признаницу на новац, који му је био одузет.

Чинило се да ни сам Павле то не примећује и не разуме. Он је тешио ту жену, као што би ваљда био тешио своје сестре, да их је имао: „Не бој се, Шокице. Не бој се. Ништа ми не могу!

Не бој се. Ништа ми не могу! Ништа ми неће!“ Петар је био назвао жену „Шокице“, као што је све у породици качио на надимке и сви су ту жену, друге вере, тако звали.

Ништа ми неће!“ Петар је био назвао жену „Шокице“, као што је све у породици качио на надимке и сви су ту жену, друге вере, тако звали. Само, у томе није било, нимало, презира, а још мање верске мржње.

“ Међутим, кад је Ана отрже од Павла, Варвара се занесе и поче, грчевито, да плаче. Петар је зачуђено посматрао своју жену, али ништа не рече.

Пропашћеш! Осветићу се ја! Памтиће кирасири кад су те водили у ариште! Петар је, међутим, био озлојеђен на жену, али исувише поносит да то покаже. Напротив, он је узе за руке и одведе да седне мало даље. „Што си луда, Шокице?

И ја знам где је „Енгел“ бирта.“ Петар није скидао ока са Ђурђа и жена, а затим остави жену и примаче се Павлу: „Слушај мене, дугоњо, немој ни жене, ни Ђурђа. Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета.

Теодосије - ЖИТИЈА

у срећи веома изобилан, а уз То врлином, безлобношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, — узе, по закону, себи жену по имену Ану. А и ова није ни по чему заостајала у врлинама за мужем својим.

и милости, о истини и суду, и што нама није угодно да не чинимо ни другима, додаде и ово: „Ако ко остави дом и браћу, жену и децу, богатство и њиве и остало, наследиће на векове царство небеско.

А свети зачудивши се овој необичној вести, и давши славу Богу, отпусти ову часну жену кући. И тако целовавши свете цркве, цара и патријарха одмах пође на пут.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није затекао ништа од онога што је желео: жену, оружје и коња војводиног.

Прадед Кокалевића видео ју је код једног бега и узео за жену. Из области Булчизе, с оне стране Црног Дрима (у изворишту реке Звезде или Ват-Зезе) су Џунгуловци или Хаџијевци у

Нашао сам понеку жену и човека и у Средској који избегавају да кажу да су Срби и да им је језик српски, него веле да су хришћани и да им је

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Пробудио сам одмах жену и она је телефонирала за полицију. И АГЕНТ (разгледа сточић): Фиока је, очигледно, насилно отворена.

ПАВЛЕ: Рус? АЉОША: Не Рус, Пољак. Он је гостовао овде... ПАВЛЕ: Он вам је одвео жену? АЉОША: Она мени казала: много воли њега, не може без њега. Казала ми збогом, ја плакао, она отишла.

ПАВЛЕ: Шта? То се и сам питам. Питам се, а не умем да се одлучим. ЉУБОМИР: Свакако, не мислите...? ПАВЛЕ: Отерати жену; осветити се заводнику? Ах, то не! Али шта?

Ах, то не! Али шта? Да бих донео одлуку, ваља ми најпре преболети, јер, ипак, ја сам волео ту жену, ваља ми преболети то! ЉУБОМИР: Ја вас потпуно разумем, али нисам кадар и не припада ми саветовати вас.

Распитивао се код Радића и о томе где ја станујем, вели посетиће ме. АНТА: Вас? НОВАКОВИЋ: Мене, или... моју жену, можда. РИНА (престрашена): Мене? Зашто мене? АНТА: Па ви сте му понајпречи. РИНА: Ја?

Јер, ма и разочаран, ја сам ту жену и у тренутку кад сам због ње патио...” РИНА: Молим те, пређи преко тих баналности.

Не видим на основу чега ви толико апострофирате моју жену и на основу чега јој се обраћате? ПАВЛЕ: На основу тога што сам жив. СПАСОЈЕ: То треба, господине, доказати!

Тако, на пример, што се тиче господина Милана Новаковића, који ми је преотео жену, и што се тиче моје жене, која ме је дубоко увредила... СПАСОЈЕ: Тражићете развод брака, то већ знам.

Верујте да није, јер тако то бива у животу, од мртвога се отима оно што се може. Неко му отме жену, неко дело, а неко кућу и целокупно имање. Шта ко стигне! СПАСОЈЕ (уједе се за усне): Па... ипак, има неке разлике.

СПАСОЈЕ: Тужио је и нас остале, али то није кривично. Тужио је онога да му је отео жену, тужио је мене да сам му отео имање, а то, брате, нису кривична дела.

ЉУБОМИР: А зашто тужи? СПАСОЈЕ: Господина Новаковића тужи што му је отео жену, мене тужи да сам му кобајаги отео имање, тебе тужи... ЉУБОМИР (прекине му знаком реч да не говори пред Антом).

НОВАКОВИЋ: Како ништа? СПАСОЈЕ: Па тако, он вас тужи да сте му преотели жену. И ако изгубите парницу, шта сте изгубили, жену и ништа више. А то бар није никакав губитак.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

прокоцкао је винограде на острву Црних бисера, а онда, кад већ више није имао шта да стави као улог, ставио је своју жену, једну из породице Естерхази, и тако добио натраг имање. Бароница је тада била још дете.

Мушкарац који се одмакао у страну и својим леђима заклонио жену био је мој отац. Ту није могло да буде сумње: и са сто километара удаљености препознајем његове двометарске криве ноге

Да ли је и њу мој отац...? О, Боже! Видео сам га Опет како се повлачи у сенку сакривајући ону жену и чуо Станику како плаче. Било је већ време за доручак.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. — Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје

Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у старости дворити. — Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? — Шта може казати?

Кречар, и он је срећан човек. Има жену, његову Агру, која му у свачему гове. Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ

Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару. Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Било је већ сасвим видно. Киша је била престала. Ушав у кућу, ударивши, на прагу, главом у тршчани кров, затекао је жену обучену, свилену, умивену, дивну.

Браћа су се била договорила да преваре жену при опроштају, јер старији није хтео да види оно што је била у стању да учини, у том последњем тренутку.

У ту кућу братовљеву склонио је био Вук Исакович жену и две своје девојчице, које су довезли у колима, пуним зубуна, ћурдија, ћилимова, срме, бисерних игала и сребрних

Да брату отме жену, о томе није било ни говора. Чинило му се просто, изненада, да он ту жену није довео. Те ванредне, снажне ноге, то

Да брату отме жену, о томе није било ни говора. Чинило му се просто, изненада, да он ту жену није довео. Те ванредне, снажне ноге, то љуљање, тај смех. У први мах, он се препаде за брата.

Ни за час му не паде на памет да би могао пожелети жену свога брата. Напротив, брат му се чинио сретан човек, а његова љубав према тој жени нешто несхватљиво другима, а њему

Увиде да је срећа братовљева сасвим случајна, али да тако мора бити. И он је могао, случајно, наићи на ту жену, али кад није, значи да није за њега. Без горчине и очаја остаде тако крај њих дуго и дочека и прве дане пролећа.

Тог дана, Аранђел Исакович понуди брату своју кућу у Земуну и предложи му да жену и децу склони код њега. Госпожа Дафина била се преселила у кућу свога девера.

Па како се ноћу јавља сад, летећи на белом чаршаву. Па како је Димче Диаманти уз прву, венчану, жену довео и другу, па како сад сви, утроје, живе.

И, нарочито, без икакве несреће. Сасушен од жуди, сањајући сваке ноћи, у бестидним сновима, ту жену, он је никако није желео на дуго. Није му било стало да је преотме, нити да живи, после, са њом, још неколико година.

Ни најмање није мешао себе са братом. Сам самцит, он је имао да добије ту жену без икакве везе ма са ким. Истрљан ракијом, спасен од воде и муља, чињаше му се да лебди над пожаром у тој широкој,

нове војнике да бацају читаву малу бурад барута у ровове, ознојен и барусав, он је долазио тек пред вече да поведе жену ма куда, јашући са њом, каткад по целу ноћ, кроз поља, шумарке, брегове и звезде.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

када се копањем бунара дође до воде, тада „треба викнути жену која још нема деце, а жели их, да пије прву воду“.¹³ У неким рецептима за плодност наглашава се заједничка улога мужа

Будући да се најчешће сумња да је неко бацио чини на жену или мужа, врше се бројни поступци да се они ослободе ових чини.

⁴¹ Из разумљивих разлога, породиља такође може на разне начине својим магијским деловањем да јалову жену учини плодном.

Колико је пута порођај за жену био фаталан говори и изрека: „Свака жена кад први пут рађа гроб јој је отворен за четрдесет дана.

²³ Негде, пак, сматрају да она која поружни носи женско дете, које мајци одузима лепоту.²⁴ Кад жену пред порођај боле крста, сматра се да ће родити мушко, а кад је боли трбух —женско.

Она не сме ни да држи воћке кад се калеме јер ако се калем не прими, умреће јој дете.⁵¹ Табуисане особе. За жену која је трудна посебно је опасно да сусретне богаља, наказу или ментално заосталу особу; речју, у било ком погледу

(расеченом) усном, па избегава и оног с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног — с једном јаком обрвом а

⁵⁸ Посебно је за трудницу опасан додир са било којом врстом оружја. У Хомољу строго пазе да на носећу жену случајно неко не замахне „вретеном, косом, српом, ножем или каквим оруђем, јер ће јој дете, кад одрасте, од тог оруђа

За носећу жену у извесним ситуацијама опасна је и вода, те јој је стога забрањено купање. Ако се не држи ове забране, дете ће јој се

⁶⁸ Табуисани елементи култа мртвих. За жену у благословеном стању посебно је опасно да дође у додир са мртвацем и уопште са свим оним предметима који су делови

Табуисано кретање (опасна места временски периоди). За трудну жену је опасно кретање ван куће, нарочито у појединим временским интервалима, као и кретање по извесним опасним местима.

⁷⁴ За носећу жену опасно је чак и да остави своје рубље напољу да преноћи. За „круту“ жену не ваља се да гледа помрачење (сунца или

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Онда по екрану Кинотеке почну да се јуре Том и Џери. Млади човек посматра у треперавом млазу светла младу жену. Млада жена осети да је он гледа па поправи несташни прамен косе.

Млади човек је наговарао младу жену да се мало прошета док он чека за карте, па би она правила круг Косовском и враћала се поново у ред пред Кинотеком —

Одлазим тамо после Кинотеке да попушим цигарету. Видим тако младог човека и младу жену како седе на одвојеним клупама. Млади човек држи растворене новине у рукама; млада жена пуши и клати ногом.

Распитивао сам се. Млада жена има мужа који је страстан пецарош. Млади човек има жену која не воли старе филмове из Кинотеке. Сви су мислили да ће млади човек постати једног дана славан глумац.

кроз прљаве прозоре преламајући се кроз милијарде честица прашине, она је деловала готово нестварно — као знак за жену и њену суштину сведену само на силуету.

Свака нова изговорена реч претварала је ову скромну, минут раније утучену младу жену у јефтиној хаљини у бестелесни призор савршене среће, сенчила јој сањивошћу мачкасте зенице, чинила косу тешком попут

лојални, учтиви средовечни грађани, који после вечере и уз мало вина дозвољавају себи храброст да додирну туђу жену коленом испод стола, страхујући да им не направи скандал и не сручи им пудинг у лице пред свима!

помоћница граби све брже и брже, мада носи највећи део пртљага, и сваким новим кораком претвара се у неку потпуно нову жену коју раније нису познавали.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кад се Наполијон бјеше осилио и прегазио му државу, онда му се Франц покори, даде му кћер за жену; а кад други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што бјеше млетачко,

Шта би му недостајало кад би довијека живио припростијем животом, међу слободнијем и поноситијем народом, уза жену каква би била Милица, а, разумије се, примивши и њихове навике и поглед на свијет.

У оној мотњави Јанко дође до Милице, која опет држаше братанића, па, играјући се с дјететом, запита је за жену. Милица се најприје збуни и порумени, па му на прекид поче одговарати.

Јест соко, овај наш нови брат! — Згодан, ваистину! — прихвати Рако. Рако имађаше жену и два синчића и кћер Анђу, као што видјесмо, већ испрошену.

У даљем разговору дознаде да се Мргуд три пута женио: прву је жену пустио, јер бјеше нероткиња; другу оте од жива мужа, њеког Ћеклића, и због те отмице погибе му брат.

И говораше идући на мене: „Сад ћеш запамтити, никоговино! Сад ћу те овом брстетином, као неваљалу жену, и пред њом ћеш се вратити у своје погано гнијездо!

Жао ми је, вјере ми, што смо до овога дошли, сад кад смо ближе гробу но дому, а до сада није Црногорац љепше држао жену, но ја тебе! Заправо и заслужила си да те стимавам, али се ноћас избезуми, па се и ја избезумих!

И ово наше сиромаштине, ко ће уздржати! Зар нас двоје, ками да нам је! Иако је кнез био увјерен да је жену приволио, ипак се изненади тако јасном и кратком пристанку, те је пољуби у чело.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

) „Колико година имате?“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.“ МЛАДОЖЕЊА: „Зашто каже жена: мој муж; а муж за жену: моја госпођа?“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха! То значи: жена је у кући господар, јелте? (Извуче.

МУЖ: Оћемо ли и даље овако? ЖЕНА: Шта даље! Мало што си ме преварио него да држиш жену као скота, да ми ни оно не купиш што и последња има. Кажи ми како ми можеш у очи погледати?

МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.) МАТИ: Тако треба с њиме, пак ће знати уважавати жену.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бранко Радичевић схвата жену и љубав другаче но што су то радили ранији сентиментални »пјесмопевци« српски, закаснели трубадури и плачевни

Он је био песник идеалних и фаталних љубави, прегажених срдаца, пригушених живота, и стављао је жену, »круну божјег стварања«, »ремек божји«, увек и свуда на прво место.

Милићевић, Вук - Беспуће

Застидио се кад је видио ту жену која је препатила сву грозоту смрти синовљеве; Милан је умро једном, мучио се само једном, а она ће да се непрестано

„И зашто то баш сада долази?“ питао се. Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није

Зашто је срео ту жену и шта има у њој? Шта је она за њега и шта ђе он њој? То му се питање не скидаше с ума. Шта гони његове мисли и што их

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби. Посл’о ме од куће да му не сметам.

Брински штоф, све сама чиста вуна. Ишчупај, прико, мало вуне па запали, да видиш да нема варанције. — Е, па таку ми жену дај, прико! Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола. Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

77. Кад га види, тада живи, Тад јој јарно сунце сјаје. Ал' наш ето соко сиви Није за њу да не аје, Ма за жену, што би лагô, Не би је занаго. 78.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— наваљивао је мајстор. — Бог с тобом, немој кукавну марву ружити. — Раде, брате и побратиме, а је л икада коњ отео жену свом најбољем другу? ...Шта је мене некад окренуло овим путем?

да јавно и отворено, пјесмом, помиње тамо некакву чупоглавицу, а овамо има поред себе живу-здраву своју вјенчану жену? То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили.

А кад ујутру, нема слике на њезину мјесту. — Еј, жено, овамоде, шта сте урадили с Вилсоном ? Изгалами се домаћин на жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава соба, кад у зло доба опази стара Ђуја изгажено цвијеће,

— Ко би само и помислио да је тај у стању да тако штурмира на једну, да речемо, стару жену, бабетину. — Немој ни ти, Раде, бити баш тако гиздав, још је то држећа женска — пријекорно гркуће стражар Весо Кукољ,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ЈУСУФ: Молим те, да се разумемо! Је л ти твоју жену стварно, за свагда, тераш од куће? Разводиш се? ХАСАНАГА: Јесте! Да ми на очи никад више не изађе!

ХУСО: Тражиш длаку у јајету. То је бар просто, и све је било по пропису. Молим лепо. Хасанага отеро жену, бег Пинторовић тражио илми-хабер, каже нећу да је водим без илми-хабера! Има човек и право.

СУЉО: Ма, то ти опет о Шемси? АХМЕД: О Шемси... СУЉО: Можда је начула да си био гробар, па жену страх... Гробар је гадно занимање... (Прилази Муса) МУСА: Ништа не јављају за вечеру? СУЉО: Ништа.

Ал овде, где је место младожењи, ја видим коња! За кога моју жену удајеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта под тим подразумеваш? Шта тим хоћеш да кажеш? ЈУСУФ (Суљу): Брзо, изнеси дете!

Тако је мени колевка кућу напунила... Првенац, после седам година... Самовољник, силник, отеро жену... А отеро је, да се пред њом не стидим. (Тишина. Хасанага наслања чело на мртву Хасанагиницу. Пољуби је у чело.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Та ја сам жена! — Истина је — одговори он меко. — Па кад је истина, што долазиш? Што ме не оставиш? ... Ето, имаш жену, децу. — Ех — одби он руком — не спомињи ми. — Да, ти имаш, а ја? Па још и то, да нешто он чује, онда где ћу ја, где?

Оженили га богатом девојком, из знане куће. Али као да га и нису оженили, јер он отада никад да се скраси код куће. Жену ни да погледа, већ увек, тобож послом, бежи у села, код чивчија, где су њихове њиве, и тамо остаје по читаве недеље.

Из тога трже ме вика на Спасену, младу, виту, црномањасту и Топлу жену нашега комшије, који је одмах после свадбе отишао у Турску да шије чакшире, пошто то код нас већ нестаје.

Риста бојаџија већ се побио и затворио у кућу. Сео на доксат, пуца из пушке, силом нагнао жену да му пева, а он иза свег гласа грди и псује господу „стопарце“.

Узео је за жену, и за њу је то било доста. Шта је имала више од њега да тражи! Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се.

Толико је био стидљив. Он је хтео да они, отац му и мајка, сами погоде коју он воли, и ту да му узму за жену. И мати му је, истина, за то дочула, сазнала, али се чинила томе невешта, и покаткад издалека наговештавала му, како

Мита није могао више. Ту, на свадби, пред свима, напио се. Бацао новац. Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...

А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све. И, као да није никога уважавао, ценио, а најмање њу, своју жену, Аницу.

И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив, а нарочито за њу, Аницу, жену му, да она не би помислила да је слободна, да смрћу његовом њега заиста нема, да није више његова, сви су се они

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ШТА ТИ ЈЕ 270 СЕЉАК И МАГАРЕ 271 МЕДВЕД КАО ПУДАР 272 ЛАЖ И ПАРАЛАЖ 273 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 274 ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 276 ШЉИВЕ ЗА БУБРЕ 277 ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО!

царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па

— јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу

најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.

А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара!

Царевић му одговори: — Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да Баш-Челика тражим и да повратим моју жену. Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто!

Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста! Како уђе, одмах зове своју жену: — Жено, — вели — овдје чоечја кост мирише; који имаде, казуј одмах! Она му рече: — Нема никога.

Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш, бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца

А цар га стане сјетовати. — Немој — вели — даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му

Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје?

Царевић знајући да има још три вијека да живи, наговори жену да бјеже, па тако и учине Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна па брже потрчи и царевића стигне па повиче: —

Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна па брже потрчи и царевића стигне па повиче: — Е, царевићу, зар ти украде жену!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: А шта ћемо јести? МАКСИМ: Ништа. СОФИЈА: Онда би опет псовао. МАКСИМ: Псујем, јер имам неуредну жену. Само скувај, пак ћеш видити шта ће те снаћи. СОФИЈА (којој Јеврем намигује): Али ја оћу. МАКСИМ (зачуђен): Шта?

СОФИЈА: Срам да ти буде; напао чинити, да му се свет смеје. Што си тражио честиту жену, кад си такве нарави? Мислиш и мене као ону прву? О, вараш се, драги, пре ћемо се раставити. (Одлази с Лепосавом.

МАКСИМ: Боље и то, него што ми дође ђаво на главу. КУМ: Биће моја кума. МАКСИМ: Ниси венчао жену, него ђавола, вампира, вукодлака. По вас дан готови, по вас дан меси, сад ово, сад оно. КУМ: Благо теби, куме.

КУМ: Плаче; него онда не иде она напоље, него ја. Мој кума Максо, имаш благу жену, па си се размазио, а да ти је моја на глави, знао би шта је пис. МАКСИМ: Па ајде да се мењамо.

НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је? Имам жену — не жену, него лопова, пустаију, арамбашу. НИКОЛА: Твоја жена пустаија? МАКСИМ: Не пустаија, то је мало; убица.

НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је? Имам жену — не жену, него лопова, пустаију, арамбашу. НИКОЛА: Твоја жена пустаија? МАКСИМ: Не пустаија, то је мало; убица.

Аспида није, али није ни смрдљивица. Увек чисто и пристојно обучена, али се не кити као гдикоје лутке. Ко такову жену има, може казати да има добру жену. МАКСИМ: Ти и не знаш, шта је добра жена, кад тако говориш. 4.

Увек чисто и пристојно обучена, али се не кити као гдикоје лутке. Ко такову жену има, може казати да има добру жену. МАКСИМ: Ти и не знаш, шта је добра жена, кад тако говориш. 4. КУМ, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Оди, куме, ти то боље разумеш.

МАКСИМ: Тај је морао, сирома, полудити, па не зна шта ради. Међутим ко има благу жену, и којекако, али шта ћемо ми, ми кукавци? КУМ: Не бој се, куме, опет сам наишао на један лек.

МАКСИМ: А кад она окупи лонцима и шерпењама? КУМ: То би, али не зна зашто; него само цичи од љутине; јер је за злу жену највећа мука, кад нико неће да пристане с њоме у свађу. НИКОЛА: Па шта је после било с бабом?

Један пут навалиле стенице, те нисам мого целу ноћ спавати. Е, мислио сам, да имам жену, она би кречила, па ме не би стенице јеле. МАКСИМ: Него она.

НИКОЛА: Шта си узео ту, бога ти! Да благодариш јошт богу, што си такву жену добио. КУМ: И ја му кажем. НИКОЛА: Имаш газдарицу, какви мало има на свету. Али ти с твојом нарави, ху, бу!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Султана, ти си мене јако увредила. СУЛТАНА: Увредила сам те, а ти мене ниси? Шта си тражио отмену жену, кад јој не знаш чувати чест? ТРИФИЋ: Ја не знам у чему ти чест полажеш?

ТРИФИЋ: Ја сам ти послао човека, зашто ниси узела које ти се допадају. СУЛТАНА: Ја да узмем, а ти не умеш своју жену с чим да обрадујеш? Оћеш да ми Чивутин замаже очи којечим? ТРИФИЋ: Па добро, де! Узећу ја. СУЛТАНА: Добро, де?

О, Боже ме сачувај, и мога највећег непријатеља, који ме жели убити, не могу га другојаче клети, него желећи му злу жену. Нек је човек како назлобрз и бесан, подај му само злу жену, пак ће бити као јагње.

Нек је човек како назлобрз и бесан, подај му само злу жену, пак ће бити као јагње. Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену.

Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу

Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право.

Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право. Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену.

Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену. Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица. ПЕРСИДА: Да те нешто чује наша госпођа.

Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену. Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица. ПЕРСИДА: Да те нешто чује наша госпођа.

На пример. Ако ко радо не части, а долазе му гости, само нека узме злу жену. Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену.

Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену. Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина!

Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина! ПОЗОРЈЕ 5. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНИ ТРИФИЋ.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко шашава: мислила си да ту има неке мистерије, а од свих речи за жену која очекује бебу, највише ти се допао израз благословено стање, док су ти остали изрази били гадни: као да се односе

место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“, разменио је четврту банку живота, има жену и осредње забавиште деце.

О чему је реч? Ја своју жену волим на један сасвим посебан начин, а тебе на други. Она ми је као сестра, на часну реч!

Како је Ана интервјуисала саму себе, и какве везе има планина Килиманџаро с најбољим годинама за једну жену. Веома занимљиве ствари о једном старом зимском капуту и девојци која га је носила. Знате, јуче ми је био рођендан.

—Ја сам као мачка: баце ме на главу ја паднем на главу! — Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — извали она будала из огледала; недоношче једно!

у шта год хоћете да ћу, када нафурам тридесет и девет година, сама себи говорити да су то најбоље године за једну жену, али те (пардон!

— Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — масирало ме је и даље оно пегаво недоношче из огледала. Знам једну даму за коју кажу да је у најбољим годинама,

Знам једну даму за коју кажу да је у најбољим годинама, што за жену њених година и нису никакве године! Успева ли ишта тако добро као успех? — запањи ме оно жгепче из мутног огледала.

Једном од њих ћерка пијандура другом син локатор, трећи укокао рођену жену и још не сања да ће му чак и рођено дете збрисати у Америку и тамо га на мртво име изоговарати у својој књизи.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

“ Чадорје брежја, плакат изложбен, врисак узбурка. (То пијан, можда, пребија жену, очајем сморен.) Налетно чудо, у лику моржа, баштину хара. Палеж! Похара! Гори намастир у метатези.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Колико је велики — чујем да говоре жене са друге стране улице. — Одакле долази? — питају полугласно зидареву жену. — Само ће да преноћи овде. Занима се за рибе. Можда је дошао због бацања нових младица у језеро.

Сасвим је свеједно умрла ту или напољу, или упали обоје под лед: не бих могао више издржати жену а и мени би било сувише жао. Јесте ли видели како је лепа? Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ.

Страшна помрчина је била око нас, сваки час сам клизао и посртао, иако сам ставио чарапе преко ципела. Жену сам оставио као луду у кући. Разумем да онај мој пријатељ није хтео оставити своју да би ми пренео цемент.

— Али сада волите своју жену? — Како могу да је волим, кад ми је цео живот упропашћен! — Зашто мислите да вам је живот упропашћен?

— Нисам разумео. — Карлос је остао цело време овде да би био уз жену, јер је била болесна и чекала то, а сад је морао отићи, а нису израчунали добро дан.

Налазим да је то уопште глупо. — Шта? — Налазим да је глупо живети; ето то. Ево, цео свет жали ову жену зато што пати, и ова је као све жене заиста јадница, али, што се мене тиче, ја жалим пре свега тога што се рађа.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На крају сваке приче дароваше ми царску кћер за жену и царства (понегде још царујем). Само кад се родих с потоцима ведар и с птицама загрљен, тад погибоше мисли

сунце провуче руку кроз крзно облака и на брду ми се причини осветљен двор или на крају падине море те викнем неку жену, а мислим на луку.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

(Заплаче се.) САРКА: Побогу, прија-Гино, ти опет плачеш? ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли. САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце.

АГАТОН: Што каже Сарка, девета рупа. МИЋА: Е, па онда, ја бих могао да узмем ову девојку за жену? СИМКА: Ију, зар ову ванбрачну? МИЋА: Па кад би се удала, она би била брачна.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Држећи се за штит топа, ишао је тако, блудећи погледом негде у даљину, И мислио на жену и своје село. А увече, када заврше послове, легао би Петар на сламу, подметао руке испод главе и ћутао.

Сутра, можда баш у ово доба, лежаће исколачених очију и крвавих уста. А он сада мисли вероватно на своју жену и дете. Сунце се мучно пробија кроз облаке, као да жмири.

Ја се наједном раздремах. — Ех, не мора се, него тако ти хоћеш. Ето, овај... и ја сам оставио жену... Како да ти кажем, ни мени није лако, а велиш мука је и теби, па баш нам ништа не би фалило... — Видим да си ђаво...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

пита га она у чуду. — Да се венчамо, зар ниси обећала! И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових леђа викну Стојан: — Не може, братићу, мени је обећала!

После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. — Писареву... онога, његову жену ти познајеш ? — Знам је кâ тебе; како је не би знао... — А зна ли она тебе ? — Мучно, богме...

Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...

Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље. Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.

Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану. — Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе. — Не бригај... Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.

Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену !« Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да

А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак... Све баш онако, као код правих кућевних људи!

слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!... Дивна, прекрасна ствар !... Још кад би Бог дао деце!...

— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се. После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се

И ето заједно су и у школи. Све, како је она желела... А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену. Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако

Он држи да тако мора поступити сваки, ко хоће да навикне жену, да се не меша у негове »послове«. Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Господине, ако ви немате начина да ућуткате ову жену... ГИНА: Ко да ме ућутка? БЛАГОЈЕ: Гино, да ћутиш ту! ГИНА: Ама коме да ћутим? Курви да ћутим?

СИМКА: Зашто Анђу да убију? ДАРА: Што, да је можда не жалиш, немачку курву? СИМКА: Како неко може да пуца у жену? ТОМАНИЈА: Није оно била жена, него вештица! БЛАГОЈЕ: Зна ли се ко је пуцо? ТОМАНИЈА: У вароши је као у осињаку!

Не разумијеш. Столица се не прави сàдвије ноге! СИМКА: Гино! Дајте воде! Раскопчајте жену! ТОМАНИЈА: Прскај по образима! СИМКА: Гино! Гино! ТОМАНИЈА: Не вреди да зовеш, обезнанила се!

СИМКА: Секула је, напротив, диван младић! И ја сам сигурна да он није у стању ни на кога да пуца! А поготову на жену! Ако је ико оличење нежности, то је он! ВАСИЛИЈЕ: Да л ви то плачете?

То је права реч! Ко милијарде пупољака одједном! Драга мајко, пригрли ову жену, онако како је она пригрлила мене на своје расцветале груди! ГИНА: Кад си пре и њега стигла да пригрлиш?

Да Филип, онако занет, онако сметен, дође! И да онако хладнокрвно убије човека! Па да се попне у кућу и убије жену! Па да после још све то, онако јавно, призна, пред свима! Још не могу да верујем... ко да сам сањала!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају. Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају.

Хоћу да кажем да је љубав према мору исто тако могућа као могућност да човек воли, бескрајно, једну жену. И да је глупаво што је о мени један хрватски књижевник рекао, да Банаћанин не може осетити лепоту Јадрана, или

при тешком раду, и побачају, та лепота се губила брзо и претварала те лепе девојке у погрбљену, јетку, сасушену, жену. Слаба храна и сиромаштво угушило је у њима песму. А често и мужевљеви шамари, са којима се, у Банату, није штедело.

Кад бих погледао неку другу жену у Бечу, она би рекла: ,,Ла цхаронге.“ А ја, реч коју је, кажу, на Ватерлоу Камброн рекао.

Мени су били доделили патриотску, и тешку, дужност да на прве звуке умилног бечког валса, почнем да окрећем око себе жену србијанског посланика и ја сам се зато, док је у Сарајеву сиромах Принцип испружио своју руку, која није задрхтала,

Ја сам у тој маршкомпанији имао два друга. Један је био велики љубавник, Кока Вишњички, а други је остављао жену на порођају. То је био инжењер Чолаковић, из Панчева.

Међутим, кад је моја мати добила мој телеграм, она се, сирота, обратила брату, и он се омиловао. Молио је своју жену, Бечлику, да моли једну принцезу Виндишгрец.

зиду била једна слика: једног старца, у униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену убили, и који се сад молио Богу, за Аустрију: Постојала су тада два Беча.

Понеку сироту жену ти непрекидни погреби толико узбуђују, да нам довикује ружно и да нас проклиње гласно. Псује и његово величанство – а

Помислих: гле, како никаквих веза нема у свету. Ето, тај мој друг волео је ту жену, а она је остала негде далеко у некој завејаној кући, сама, у Тоболску. Ништа не може да се задржи.

А постигнем ли, икад, да ма једног само младића огорчим, или једну лепу жену изменим, да једну само поповску придику исмејем, бићу задовољан. Ваистину, ми смо анархисте. Париз треба да ме запали.

Крај малих комедија, које играју, сјајно, имате вађење очију; маркиз де Сад сече перверзно жену на позорници (види се крв), а абнормалне даме држе у орману леш мртве девојчице. После тога, сентименталне сцене.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Али пекарева жена, милостива душа, сажали се па му пружи један хлеб. Пекар се срдио и псовао жену. Жена се правдала и пребацивала му да нема срца. — Кајаћеш се ти за то!...

Она оданде гледа, живо блиста Као велико, тајанствено око. Некад виђаше лепу једну жену — — Од онда прође много, цела вечност — Кад долажаше с урном на рамену Да црпе бистру, животворну течност.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Разуме се да је задовољан. Сад је потпуно умирен, и веома отада воли своју жену. Разговор је текао дале, разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једом речју не дотаче питања

— Сасвим тако! — Ето, ономад је издата велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда, ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати?

Наравно да се при тако великом предузећу ово мора рачунати у ситнице: једну жену ошину трн по левом оку, те је привила влажну крпу; једно дете ударила врљика преко ножице, па рамље и јауче; један

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово. Нађи и једну жену. — Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. — Море, не поверавај се чичи! — Не бери бриге, знам ја њега.

»домаћици« предвиђао тип праве српске жене, принуђавао ју је некако да личи на његову мајку, скромну, ваљану, пријатну жену, која је сав живот била посветила својој деци.

Најзад се зачу крупан људски глас: то се сâм судија пробудио и псује. Ко зна кога: жену или дете?... »Ето, дошао човек да се одмори после мучнога посла, да отпочине, па му преседа.

— Ја... чекам ја... Живко се загледа у онога, што му се приближаваше. — А, ти си, Милане... чекам жену и децу. Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш... одвела децу код мајке да божићкује тамо.

Мучи се човек, шта ће!... Лепо је тешио моју жену, миловао моју дечицу и дао им шаку ораја... (Поп Јовица има обичај да »лори« деци ораје, кад их затекне да играју на

Поп Петар има добру жену, али за њега причају свашта... Тако се, ето, само у моме дому живи како је Бог заповедио...

Он имађаше једног калфу, који хтеде наћи жену са добрим миразом и с њим отворити радњу пошто својих новаца није имао.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СИМА:... Реци му: није човек крив! Једанпут-двапут што је испребијао жену, то толико. А ко ће је и испребијати ако неће муж? ПАВКА: Ја не знам о чему ти то говориш? СИМА: Ама, ево шта је.

Знаш, што сам ти говорио да Сима Сокић објављује да му је Ивковић преотео жену? ЈЕВРЕМ (буни се): Какву жену? СЕКУЛИЋ: Жену Симе Сокића. Остави ти то мени само!

Знаш, што сам ти говорио да Сима Сокић објављује да му је Ивковић преотео жену? ЈЕВРЕМ (буни се): Какву жену? СЕКУЛИЋ: Жену Симе Сокића. Остави ти то мени само! Морам га ја тако обрукати да не сме ни из куће изаћи од бруке.

ЈЕВРЕМ (буни се): Какву жену? СЕКУЛИЋ: Жену Симе Сокића. Остави ти то мени само! Морам га ја тако обрукати да не сме ни из куће изаћи од бруке.

Остави ти то мени само! Морам га ја тако обрукати да не сме ни из куће изаћи од бруке. ЈЕВРЕМ: Ама, па није преотео жену, заступа је као адвокат! СЕКУЛИЋ: Па знам ја да је није преотео, али ово је агитација.

ЈЕВРЕМ (забринуто): Опет... зар није боље да му што друго измислимо него да је преотео туђу жену? СЕКУЛИЋ: Остави ти то мени, молим те. Нису ово мени први избори.

СЕКУЛИЋ: Шта да ти измисле, да си преотео туђу жену? ЈЕВРЕМ: Не кажем то, него... СЕКУЛИЋ: Ама, где ти је тај Младен? ЈЕВРЕМ: Е, па де!... (Оде на врата.

СПИРА: Ето, опет: „решили смо”... СПИРИНИЦА: Ама, пусти ме, човече, ако бога знаш! ПАВКА: Па пусти жену нека каже! СПИРА: Е, 'ајде, говори, говори!

Измисле ми, на пример... измисле ми... (Домишља се.) Измисле ми, на пример, да сам преотео туђу жену. ПАВКА (згране се): Јевреме, помери се с места! Шта је теби, човече?

ПАВКА (згране се): Јевреме, помери се с места! Шта је теби, човече? Где би ти могао у тим годинама преотети туђу жену? ЈЕВРЕМ: Па знам ја да не бих могао, али тако измисле, на пример! ПАВКА: Ако ти измисле, нека ти нешто друго измисле.

Разумеш? ЈЕВРЕМ: Па добро — мени, ал', рецимо, изађу плакати у којима се каже да је Ивковић преотео туђу жену. ПАВКА: Само да ја чујем то, и онако ми је та прошевина дошла довде!

ПАВКА: Ама, каква политика! Откуда је то политика да човек преотме туђу жену? ЈЕВРЕМ: Не разумеш ти то, него 'ајде, благо мени, ти тамо, па поучи ћерку да је она у мојој партији све док се не

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са

Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

срамота, увече, код куће, Кад се ослободи униформе, пиштоља и обуће, Да руком, која људима ударце наноси, Помилује жену по образу и синчића по коси! Осилио се Митевић, попут каквог велможе, Па бије и без бијења живети више не може!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише. ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља?

ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише. ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља? Дану причај што се догодило, а не бој се, свак ће те слушати; такве после свако радо слуша.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје гордости и господства, узео је за жену. И заиста, није се преварио. Као из воде, после годину дана удадбе, Тодора се развила и пролепшала у прву лепоту.

у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао млађи — већ у панталонама и капуту, више гледајући у жену него у кћер. Али Ната то не примећује.

Одмах Марко, не себе ради, него да сачува јединца сина а и браству будућег вођу и старешину — жену и сина превео овамо. Купио ову кућу.

шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

— Ово је кип такозваног калуђера. То је човек коме циљ бејаше „вера“. Такав није јео, ни пио, ни знао За жену. Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе. — Зар је било тога?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Да“, закључи медик, „види се, брате, види. И да није сердара Пеја кћер, желио би је човјек за жену имати; јунак, да му се сој не изроди, а рђа, богме, да му трагу очисти!“ И тој се насмијаше. „А је ли вјерена?

“ Ђакон устави своје говорничке слике, јер угледа двоје чељади, човјека и жену што им се већ примакоше. Жена је ишла ситним а брзим кораком од деснога краја, као од Ријечке нахије.

Љубав така која жену узвисује из њенијех прирођенијех мана, те је поставља на пријестоље најузвишеније, или, ако је погазе, често је снизи

Причекај ове још два дана. Може бити да ће се и он врнути!“ Сердар послуша жену. „Фала Богу шта му је? Шта му је ко учинио?... На нас се није имао узрока наједити, ни дао Бог!

„Жао ми је, вјере ми, што смо до овога дошли, сад кад смо ближи гробу но дому. До сад Црногорац није држао жену, као ја тебе, а и по сад ћу, вјеруј! Но се човјек заборави. А јеси ли ме наједила, као никада до сад, јеси, заиста!

Зашто се Милица не би удала? А, зашто? Милун ће имати мајку. А, зашто је не би тај Приморац узео, а? Моју снаху, жену онакога јунака, младу, згодну... Па понуди га! Може му бити, хоће ли, неће ли!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Више повуче женска длака, него два пара волова. — Волиј’ бих зецове чувати — но жену. — Где се коњи туку, ту магарци мртви падају. — Грмови споро расту, ал’ брзо се извале.

— Кус петô пиле довека. — Кућни праг — голема планина. — Лакше је сачувати решето бува, него жену. — Лумпују банови, пукови плаћају. — На вуку вика, а лисице месо једу.

— Хајдучка мајка црна клупка смотава. — Хвала народска од данас до сутра. — Што ђаво не зна, пита жену. Б) СТИХОВАНЕ 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) Лако ти је без тојаге проћи Кроза село у ком паса нема.

Климентија, заменивши га св. Николом. Добро је (кашто) и паметну жену послушати. — Некакав Херцеговац запитао кадију ваља ли жену послушати, а кадија му одговори да не ваља; онда

Николом. Добро је (кашто) и паметну жену послушати. — Некакав Херцеговац запитао кадију ваља ли жену послушати, а кадија му одговори да не ваља; онда Херцеговац настави: „Моја жена јутрос бјеше навалила да ти понесем

Онда кадија рече: „Добро је кашто и паметну жену послушати“. Зао спахија оћера једну краву, а добар двије. — Јер се од зла човјек чува, а добар лакше превари и излаже.

— Четвороножних нема много, а двоножних без броја, јер више но магарци трпимо. 14 Питао Дрињак жену: — Чим си данас осмочила кртолу?

— Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога. 8 Питала домаћица циганску жену: — Али ћеш да ти изнесем пред врата хљеба, али да се огријеш? — Најволија сам хљеб покрај ватре погријавати.

Ако „гробник“ успе да оплоди своју жену, родиће се вампир. Само он може да убије гробника. ВУКОДЛАК (ВАМПИР) Вукодлак се зове човјек у кога послије смрти 40

мува на међеда, није ништа било, наудила колико чела на брусу, рогобере вечера, уговор постеља; није постеља за злу жену, но за добра човјека. Шака бака, злата краса; поцјеливале се двије змије на глогову коцу и ржаном колачу.

’Ајде, баш, нашем Јову. Здрав си, Јово, срце соколово! Бог ти дао: шупаљ нос до очију; плодну жену, неплодну стоку, — жена ти се близнила, стока јаловила; у кући ти се рађало женскиње, у тору мушкиње; из тора

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ — И тако човек доказујући да је кошено, а жена, да је стрижено, сваде се, и човек удари жену, па јој стане викати да ућути; а жена пристане поред пута уз човека, па му унесе два прста под очи, и њима стрижући

Кад га већ стигне и увати, а он: „Камо, курво! новци, што си преварио моју жену, те узео да понесеш Муји на они свијет?“ Воденичар се стане крстити и снебивати: „Бог с тобом, господару!

” Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: „Ходи жено да ти кажем.” Па све батином по њој: „Ето то је, жено! Ето то је, жено!

” Он му одговори: „Ја не бих ништа друго, већ да ми Бог да жену од праве крви Хришћанске.” Онда му анђео рече: „О! то је тешко добити; у свему свету само три имају: две су жене а

Кад муж успе, и пустивши свиње кад види како су измршавиле, стане жену грдити што их није хранила, већ их тако упустила да измршаве.

Краљ се веома обрадује, и даде му пола краљевства и шћер за жену, и тако он постане краљев зет и први до краља. То се одмах разгласи по свему ономе краљевству, те дође у уши и брату

просједе, те јој кости сатопи, и тако царев син с ђевојком здраво дома одбјеже, ђевојку покрсти и вјенча је себи за жену. И Бог ми те веселио! 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ.

у свијет: који се младић нађе дај | погоди какав биљег има ова ђевојка и на којему мјесту, да ће је дати њему за жену и да ће му дати половину царства свога, а који не погоди да ће се проврћи у јагње или останути без главе.

” У то се поврати те к царевој ђевојци која га дочека и рече му: „Јеси ли дошао и ти да ме | просиш за жену?” „Не, честита царице, него сам чуо да се мислиш с добријем часом удавати, пак сам дошао да те питам јели ти потреба

” У то цар рече да у његовој вољи то не стоји, него у његове шћере „а твоје” рече „жене”. Ондар он замоли своју жену и она му рече: „Пушти ми крв испод ове звијезде, па нека свако јагње од ње само лизне језиком а главу сваку помажи

” Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: „Не ћу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш.

28. ЦАРЕВА КЋИ ОВЦА. Имаше некакав цар жену коју преко начина миловаше. Они од свога срца немадијаху ништа друго до једну јединицу шћер, која већ бјеше приспјела

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

21, б) и који је затим рекао: „Ко љуби оца и матер више од мене, није ме достојан. Ко љуби жену, или децу, или њиве или имања више него мене, није ме достојан.“ (Мт. 10, 37; 19, 27; Мк.

(Мт. 10, 37-38) „Јер свако ко остави дом, или њиве, или имање, или жену, или децу, или браћу, или оца или матер имена мога ради, стоструко примиће и живот вечни наследиће“. (Мт. 19, 29; Мк.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Па то је онај матори! АНЂЕЛКО: Познајете га? ИКОНИЈА: Свраћо вечерас! Распитиво се за неку жену! Куку мене, ал су га избубетали! АНЂЕЛКО: Погледај само колика му је чворуга! Ко да му детлић извирио из главе!

Рана се човеку у звезду претвори, па му сија, да види куда иде, осветљава му друге људе, осветљава му кућу, астал, жену, вечеру, цео живот! ТАНАСКО: Поцепаћете се тако, госкапетане!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Само све оне гледају да те преваре: док је немаш, не узмеш за жену, мислиш да је она Бог зна шта, да је она то што мислиш, желиш, сањаш, а кад оно после — ништа!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Беспослен и луд остави жену своју, младу и здраву, оде, изгуби се и нејма му ни гласа ни трага! Зашто да жена стоји шест година залуду?

Човек паметан ни овцу ни краву јалову за толико неће држати, некамоли жену своју. Но, сохрани, боже, ропства или немошти! Ово има свој узрок.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.

— Камо срића да нисам! — рече Пивалица примичући се на кољенима. — Чуј даље. Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па рекâ да се сама обисила. — Ма зашта си чинија та крвна дила, не кажеш ми? — Зашта?

заљубија, ти си се све до сад отимâ, ти си јутрос дошâ да ми кажеш да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци. Не знаш ти како је тешко живити!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ — сусрео га Тола Дачић и подсмешљиво рекао: „Да подмладиш жену?“ Ниску ђинђува хитро је гурнуо у џеп и косимице, одоздо, загледао се у шарене очи, снег је промицао, а он је видео

Неће да умре као председник паланачког суда! Погледа: све је исто, куће, зима, и оног познаје, и жену познаје, не, то је беда, сиротиња...

Мени је тридесет година. Способан сам да изаберем себи жену. — Са толиким школама... — Тебе ништа нисам питао! — Аћим прекиде Ђорђа. — Кад си способан, коју си изабрао?

Обојица су мушки, курјачићи, никад их не може прежалити. Ђорђева завист урекла му је жену и призвала смрт његовој кући. Данас му није платио наднице, без хлеба, божићњара и дрва га оставио. Помрзнуће се деца.

— Вретено! Вепар! Изгореше! — Нису, не бој се, ћути, Анђо — устаје, покушава да смири жену, држи је за руке, а њене бесмислене речи шире страх и немоћ по њему пред нечим вишим, страшним и невидљивим.

Пусти жену, па се нагну над корито, подиже мараму и загледа се у црвенкасте и наборане дечје главице. Црна, улепљена косица покрив

! Тола клону поред огњишта. Нема више снаге да смирује и покрива жену. Као зверка ухваћена у кљуса, којој је од батргања и напора да се ишчупа много крви истекло, уплашено и немоћно зури у

му је толико жао себе да смалакса у покорном ћутању, и, одоздо, са даљине од петнаест година, без љутње се загледа у жену која је тада имала исто овако сурово лице и немилосрдне очи.

И Аћим сада хрче. Бог треба само због њега да постоји. Мокрим конопцем је тукао жену. Моју мајку. Није ни спавао с њом. Зато што му није родила још неколико Вукашина. Вукашин је учио за адвоката.

туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у снег; два војника јурнуше на жену, она стаде, чвор на лицу јој се смањи, гледа их поскок пред трзај, секира јој се измуљи из руку, она се окрену и

Ђорђе познаје жене по гласовима и тако сазнаје ко је погинуо. Чу да Симка закука, али помисао да сиђе и брани жену брзо замре у страху. — Кућу да му запалимо! Нек изгори Катићево гнездо! — Узми сламу! — Дај ватру!

Угледан. Газда. Шубаре и шешири пред њим до колена падају. Кућа му пуна деце. И младу жену има! А ти певаш, а? — напипа му гусле, шчепа их и баци за врата. Певаш, мишићу погани!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— учеста Ђаволак да баца чичак. Ај, како се град комешао! Већ је сусед на суседа ударао, син на оца, муж на жену! »Да ми је да рођаци ово виде!« уздахну Ђаволак. Више нико ништа није радио.

— Нема човека који ништа не жели! — насмеја се Црвенокоса насав глас. — Неко жели богатство, неко моћ, неко лепу жену... — Имао сам све то! — рече принц.

— А где је? — Сам ћеш открити! Окрени се и врати у житно поле где си срео своју жену. Својим рукама подигни кућу у том пољу. Затим посади воћњак и чекај да никне орах с плодовима од сребра.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

овај младић златних руку, па га је доброћудно наговарао да се потурчи: онда би му он дао (као у причи) и кћер за жену, и нешто свог имања, и део радње. Тврдоглави Узун на то не пристане а газда га остави на миру. Али у пролеће 1804.

Мирко заштити свог некадашњег газду, забрани насиље и плачку, остави Мехмеду дукат да сахрани жену која тек што је била умрла (невоља, ни Тyпцима, не долази сама), а он пође ка Стамбол-капији.

Истина, Милош ју је грлио али је она осећала да он није поред ње, да то није његов додир: Милош је додиривао ту жену која се била шћућурила уз њега али ништа није примао од ње.

Ушла је у своју собу и заиста угледала Милоша и ту жену. Изишла је, у кући је завладао мук. Милош се повукао у своје одаје а лепа је Петрија постала невидљива.

Кад је изишла да објави ову смрт, свет је угледао изгорелу жену која говори смирено и без суза. Један од страних извештача који је, у лето 1839, виђао Кнегињу како хода, под јаром,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Да душу своју љубављу спасавам. Ја жену тражим, снаге и полета! Моја је љубав од овога света. М. Ђурчин ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ (1-З) 1 Доћи ћу ти праћен

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

својим женским инстинктом узрок њихове збуњености: они се не гледају више детињим очима, он виде у њој развијену жену, она у њему зрелог мушкарца. „Маните!“ рече жена апотекарева, „они су већ израсли из детињег доба“.

„Томе је, драги господине, лако помоћи, изаберите и себи такву жену!“ „Где да је нађем?“ „Обрните се лево и десно!“ „Сада је већ касно: прошао вашар!“ Она ме погледа љубопитљиво.

Кад поче да ми прича о Румфорду, рекох му: „Имао сам част да упознам другу жену грофа Румфорда, некадању удовицу највећег француског хемичара Лавоазијеа“. „Тако?

Овде проводим све дане свога живота“. „Имате ли породицу?“ „Само своју добру жену. Имамо овде и мали стан, довољан за наш пуритански начин живота.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се, после мог љубазног извињавања и умиљавања, па је умолих да изађе у варош и накупује неколико скромних поклона: за жену од 28 година, човека 37, троје деце до десет година, једно женско, двоје мушко, свега једно предратно.

“ „Части ми — узвикнуо сам одушевљено и гласно да његова сестрица утрча у нашу собу — ја уживам кад човек отме жену, кад је избори. Шта ту ваздан! Ја бих се само тако и женио.

И са изазивачким држањем пошто позва своју жену, која се иза његових леђа нешто мало видела, да му следује, процеди кроз зубе: — И ми смо, ваљда, платили карте.

Студенткиња шкргутала је зубима и крвожедно гледала у жену, која се после ових речи попуштања била повукла иза широких леђа свога мужа, па јој је добацивала разне увреде на

Али ја хоћу да ме добро разумеш, побратиме. И с племенитим сећањем на своју љубав: — Ја волим своју жену и с мојим дететом она је разлог мога живота. Хтео сам једино да ти укажем на живот.

Али ко је тај нитков што се усудио оклеветати једну жену као што је моја снајка? Од онда се, истина, нисмо видели. А дивно је и невиђено било онога дана кад је он с пуком

И данас мирно гледам како ми жељену жену губави бакалин грли... И немам воље — ил' немам снаге да му се светим... — Стој!

Други је, рецимо, морал. Па лепо, сами кажите: ко је сигуран у жену за време окупације? Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате.

У истом тренутку, према светлости из предсобља, спазих и жену где дрхће на врху степеница. Кад казах ко сам и да се не плаши ње нестаде да се мало после понова појави,

Интересантно је да тај звекан никад не помиње жену. Ама ниједанпут, ни у једној прилици та вера не рече: моја Лепосава, моја Аспазија, или Параскева или Ранђија, или

Кажем ти, нема то код мене. Па мораш, бре, жену тако: ако не држиш, оде бестрага. Вентилирао сам ја то са свију страна.

Него, кажем ти, таку жену ти мен' дај к'о моја што је. Једаред, бога ти... слушај ово да ти причам. Одем у Београд за еспап, неку меку робу да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

) И ето, деси се да неки такав снажан, громадан човјек, сав из једног комада, узме за жену крхку и болећиву дјевојку из какве старе породице истанчале крви.

Зато је спремно и са ширином потеза пристао да му син узме за жену здраву дјевојку-љепотицу из пука у коју се био „смртно заљубио”.

До те мјере да би му се с малим но оштрим физичким болом оросили дланови. Понекад је помишљао на жену и на своје двоје дјеце, са жаљењем што их осјећа тако изблиједјело, кроз копрену проријетке сиве даљине, одијељене

је дуго лутао куд га ноге носе премишљајући шта да сад почне и како да изиђе пред очи жени (а има лијепу но опаку жену, црних злих очију и танких обрва помичних као двије змијице).

или „жена сугестивна погледа“ или „човјек средњих година”, а да није имао пред очима ама баш никакву собу, наслоњач, жену или човјека, режисер ће, већ самим тим што ће на сцену поставити један конкретни наслоњач, жену или човјека, нужно

собу, наслоњач, жену или човјека, режисер ће, већ самим тим што ће на сцену поставити један конкретни наслоњач, жену или човјека, нужно морати да им прида неку конкретност и увјерљивост: наслоњач ће се на силу конкретизирати у неки

дијете, и да се у томе још иживљава и ужива, ако то за њега мјесто занатског ужитка представља муку као за фригидну жену загрљај — с њим је готово.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену. Она скочи, па закука: — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај ; ишти шта хоћеш!

Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви. Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.

Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште. Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: — Помози Бог, снахо!

— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао. Старче, кажем ти, купи сватове! Вујо слеже раменима, па одговори: — Чините, напослетку, како

Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете? Ова је готово старија од њега«. — Ево ти снахе, побро — рече му Новица.

дадох ватру и — готово... — Зар баш на месту? — пита капетан, мр штећи се. — Није ни мрднуо. Ено га у дворишту... Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. »Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште.

»А знам... хоће да врачају... Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?... Да ли зна за ово?...« — Готово!... Устани, Ђурице...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА АГУ 273 РАЈА ВЈЕРУЈЕ И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) 274 ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА

Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: — Ходи, жено, да ти кажем! — па све батином по њој: — Ето то је, жено! Ето то је, жено!

Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема.

Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема. Зовну матер, па пита за жену, али му она одговори: — Богме, ја не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а када се вратих, не нађох

Је ли ико цпећнији но њих двоје кад се састадоше, ама кад прође прва радост, запитаће он жену гдје је онај његов прстен. — Богме га однијела она бака, — па му онда све исприча шта се је и како догодило.

царству и огласи ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде.

— Јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу

најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.

А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара!

Царевић му одговори: — Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да БашЧелика тражим и да повратим моју жену. Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто!

Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста. Како уђе, одмах зове своју жену: — Жено, — вели — овдје чоечја кост мирише; који имаде? Казуј одмах! Она му рече: — Нема никога.

Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш бога ти! Прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити; прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

различита у овом посебном случају, јер иако је на овој фарми мужено преко стотину крава дневно, никад нисам видео жену у било којој штали, нити у млекари.

године. Тада сам се обрео на фарми у Дејтону, у држави Њу Џерси. Мој послодавац имао је жену и постарију ћерку. Био сам једини радник на имању.

се, рекао сам јој, као да поседујем читаве Сједињене Државе, јер знам да припадам овој земљи; да имам идеалну америчку жену која ме је, опет, уверила да и ја живим животом идеалног америчког мужа, да имам одличан посао у великој америчкој

Одмах сам био свестан значаја овог открића. Покушао сам да уверим жену у то, али ми је она рекла: “Верујем ти што кажеш и са задовољством ћу ти честитати ако ми обећаш да нећеш бити духовно

Ћипико, Иво - Приповетке

пошто им рекоше да ће бити зараде за дуље времена, синови остадоше у граду, а отац се поврати кући да на паши замијени жену и да уздржи оно потребе што са собом у бијегу понесоше . У подне радници су отпуштени с посла да се заложе.

Њу само у пријекој потреби собом води; очито жели да се не миче од куће, мисли: то и јесте за поштену жену! За рђава времена крпи мреже. Тада му и она помаже и цијели дан код њега сједи.

— Лако је теби: у сувезу си, а Илија је добар сувезник. —Јест, брате! —И јест, како да није, кад му је дао и жену у сувез! — јави се изнебуха један из поваљане гомиле, откуд чује се и пригушен смех.

Илија већ одавно сумња на жену, опажа како Павле, погдекад, кришом разговара с њоме, а гдекад и пред њим добаце једно другом покоју реч, обзирно,

у планину, па с том мишљу он је и уснио, и она му се иза првога сна одмах представила и раздремала га; да завара своју жену, мешкољи се, крсти и гласно богу се моли. И, тобоже, врти се по кући, као да се некамо опрема.

Имам ја жену, па и ње ми је доста, нисам ја већ бијесан... Сатаре умор, брига и сиромаштво... Цвета се пренемаже да је невина.

Нека дође, нека је какова му драго, нека је само у кући!.... Човек нема но једну жену, па што му беше пало на памет те је отуђи од себе. И мисли на њу, чисто од срца је зажели. А Павао, сувезник, комшија?

И сада без срџбе и пакости гледа га пред собом. Али кад погледа на жену, на устима му је да јој рекне да иду, но не може, устеже се, и — даље пије. —Пиј, Цвијета!

— једва дочека Цвета, осокољена Павловим речима. — Срамота је, брате, — вели Илија, — и погледати на туђу жену... Нема шале... Гдје је то? — И ућута. —Па пијмо! — нуди Павле и наручи још једну литру.

— И сувезници смо, — не да се разлогу Павле. Илија најпосле изнебуха обујми жену руком око паса и пожури. Павле, тетурајући, застаде и прислони се уза телеграфски стуб. —Пијан је! — опази Цвета.

Стариј и ђаци показивали су му ту жену кад би је у путу срели. Гледао је на своје очи батинање некога ђака због крађе јела из кухиње.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Што ви мени једнако те дугове натичете на нос? Нисам их направио од беса, него кад човек узме жену без мираза па почне кућу кућити... ЖИВКА: Нисмо те ми терали да је узмеш. Ти си увек говорио да је волиш.

ЧЕДА: Како да је узмете натраг? ЖИВКА: Тако, да се ти лепо и љуцки извучеш из ове куће и да оставиш жену. ЧЕДА: Како, молим вас? ЖИВКА: Па тако, де, што се ишчуђаваш? Да напустиш жену и она тебе да напусти. ЧЕДА: Тако.

ЧЕДА: Како, молим вас? ЖИВКА: Па тако, де, што се ишчуђаваш? Да напустиш жену и она тебе да напусти. ЧЕДА: Тако. А зашто то, молићу? ЖИВКА: Тако! Није она за тебе.

ЖИВКА: Тако! Није она за тебе. Она је сада сасвим друго нешто него што је била кад си је ти узео за жену. ЧЕДА: Је л' те? Гле, молим вас, ко би то рекô?! ЖИВКА: И она сад може да нађе много болу прилику него што си ти!

Мгао би чак да добијеш класу, ако се лепо и фамилијарно споразумемо. ЧЕДА: Ја не продајем жену за једну класу. ЖИВКА: Па добро, де, кад си баш запео, нека буде две класе.

ЖИВКА: Па, вара те! ДАРА: Ко то каже? ЖИВКА: Па, мушко је, мора да вара жену. Тако је то од бога. ДАРА: Кад бих то знала! ЖИВКА: Е, па нек смо живи и здрави, па ћеш знати и то!

ВАСА: Каквом Никарагуи? ЧЕДА: Па ономе што треба да узме моју жену. Видите, ја се само питам: шта ће њему жена? ВАСА (мало у забуни): Њему?

Ти си паметан човек и, ако хоћеш да ме послушаш, најбоље је, брате, да оставиш жену. Не треба ти жена, је ли – то и сам кажеш; е, па кад ти не треба, ти је остави.

А, чекај, нисам ти још ни казао све. Казала ми је Живка још и ово: ако лепим оставиш жену, ти ћеш, пријатељу, добити као награду класу. Замисли, добићеш класу!

Замисли, добићеш класу! И ето, видиш, имаш да бираш шта више волиш: жену или класу? ЧЕДА: Ја бих највише волео жену с класом. ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу?

Замисли, добићеш класу! И ето, видиш, имаш да бираш шта више волиш: жену или класу? ЧЕДА: Ја бих највише волео жену с класом. ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу? ЧЕДА: Чекајте, нисам вам све ни казао.

ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу? ЧЕДА: Чекајте, нисам вам све ни казао. Још више бих волео жену са две класе. ВАСА: Уха! Па ти, ако тако потераш да лицитираш, можеш ми још рећи да би волео две жене са четири класе.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

у ИВ глави испробавање, па брзо одустајање да се пода мутавом Ванку), да би је касније, као већ удату и упропашћену жену, повукао у понор од ког је толико стрепила.

Они почиње тако што приповедач Миле неочекивано улази на капију смртно болесног пријатеља Мите, угледа његову жену Марику како цепа дрва, и: „Како беше замахнула секиром, тако и остаде кад уђох”.

Усред реке угледао је раскошну жену, сасвим обнажену, како се купа, чешља распуштену косу и мами га, што није ништа друго него у његовој уобразиљи Софка

Али они никад више да то погоде”. 158 Као и толики силници Станковићеви, после злостављања Цигана он ће прећи на жену: „Жена му, кад види да он почиње већ то да тражи, бежи и трчи кући. Зна да ћеон сада њу.

даље то више, успостављање аналогија и паралелизама: „Као и брату његовом на војни, тако је и њему изненада, уз ову жену, спао цео прошли живот са душе, оставивши га самог, сасвим самог, са оним што је још било испред њега, до смрти”; „Сав

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А после, одржавши збор, пошли Милојевој кући и известили његову жену Богдану. — Не може то бити овога свијета, сињој кукавици! — завапила она и скаменила се на месту. — Може...

Преко руке је држао велике костурне бисаге, пуне разних дарова, чиме је мислио да збуни и жену и завара дете. Да му се обрадује, да га прими и да му лакше буде.

Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену. Туп израз беспомоћности обли му лице као сваком кому је свеједно што ће са њим да ураде.

Пред сам полазак узео је још једну жену: нашао се јунак Арнаутин и поклонио девојку једном таком човеку којега вуче срце на исток, за својом вером, како се

Кад друге вечери по свадби затеко наш Бањскалија своју жену испред куће са српом на рамену а намештену као о Бајраму. Шта ћеш то, ханума?

Излетео је напоље као опарен, да ли сам или изгуран, не сећа се, тек кад се расвестио, видео је само старију жену крај себе. Млађа је задржана. У неко време секнуо се од своје бабе да пође назад и погине за свој образ...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Пољупцима првим Спрао прошлост њену, Кликнуло му срце: Имам добру жену! А она га душом Покајничком крили, Шапуће му тихо: Спаситељу мили!

“ „Рибо, рибо, златна рибо, сад је истом зло. Рибо, рибо, добра рибо, страх ме је и стид. Ти начини моју жену тја и царицом, Ал’ и тим се њене жеље не зајазише.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ја сам мало старија, треба да вас усрећим, да лепо живите, ја имам један врло леп план: да узмете госпоју од Мирич за жену. РУЖИЧИЋ: Хо, хо, хо! Небо плаче, земља се отвара, да Хекубу у објатја прими. САРА: Мислите ви гди је она у година?

Краков, Станислав - КРИЛА

Потом се вратио назад кући, и тужно слушао жену која је плакала. Грци су јој две кокоши из пушке побили. У зору се са двоспратне куће поносито увис дим дизао.

Удаљени од граје, у малом салону, три Шкота пили су неуморно виски. Сваки је носио на голим коленима огољену жену. Оне су им дизале сукњице и сулудо се смејале на промењеним улогама. За њима, у једном куту, било је још двоје.

За гранатом буквом погинуо је кувар Цоња, који је у многоме замењивао жену на фронту. Имао је румено лице, и меко се осмехивао.

Нека нова радост запали му побледело лице, и он беше срећан јер је понова угледао жену. И све борбе, и сви болови и све блиске смрти одлетеше као давни мучни снови у заборав ноћи, а ако су још остале

— Утешићете се... пријатељу, ето узмите Ивету, моју малу... сада ће певати... да, моју малу жену... узмите је за вечерас... — Митфорде, пијани сте... — Не, не, узећете је...

Кроз прозор се видео кров срушене џамије, Душко је гледао жену, и смешкао се јер је била лепа. Почео је будити пољупцима. — Биби... Жена је отворила очи.

Петровић, Растко - АФРИКА

је колико је једном црнцу, код кога љубомора уопште не постоји у облику у коме код нас, част да му белац почасти жену или кћер својом пажњом.

Узмите да никаквог стварног разлога за то враћање европејству није било. Своју жену и своју децу ја нисам посматрао као супротност црнима; разлика у боји може вам изгледати тако обична да је више и не

У оваквом пејзажу оваква жена представља уистину најдивнију жену каква се да замислити. Ниједна бела жена не би била достојна еве тежине и патетичности боја и светлости, ниједна не би

Затим је престао да воли жену због које се пропада и његов живот постаде само тешки и сурови живот белог међ црнима.

„Самоубиство није било у питању и, уосталом, у то време не бих био у стању учинити га; ја сам и одвише волео ту младу жену да би ми живот изгледао упропашћен.

лук и тобоце пуне отровних стрела; у другој једној четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то она, уместо правих домаћина, прода. покојнице.

) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'.

Као што сам споменуо, изгледа да црнац нити мрзи нити воли жену. Он се жени да би имао деце. Деца, ако су мушка, представљају дух племена, и раде сама у полу од раног детињства; а

Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу. Реч је о црнкињи о којој ми је Вуије причао. Жув ми предлаже да је видим, али ја из

После пола сата већ видео сам да он чини исто што и његов претходник. У своме животу нисам видео декоративнију жену, али истовремено ни несноснију и одвратнију од сенегалске жене Волов.

Три ствари које их бацају у очајање. На пијаци сликам једну младу жену, врло лепу; остале је покривају марамом и траже педесет франака награде.

као да је све то само случајно а не као да га бескрајна чежња вуче к њој. Он није видео Бетзабе и волео је ову жену једино својим чулима, чиме је био далеко изнад мене. Изгледа ми толико тужан да се сасвим својски заузимам за њега.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А онде ће се до лудила збунити: јер је неће на дому застати. ХАСАН: Кога? ЋЕРИМ: Њу... Ту жену своју. ХАСАН: Шта?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

па је викао и викао, после се окрете мени: — Кажите му да ћу га дати под суд, стрељаћу га, обесићу га — неваљалца, жену једну; јест, жена, то је његово право име.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

А ја седох, да у песми Створим лепши дан, — Младу жену уз колевку, Заварљиви сан. Дај да читам ону песму Што је писах тад, Па да с’ слатко насмејемо На тадањи јад.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војници нас поздравише. Мало ниже командир проговори. — Ето тако... Био је добар друг. За собом је оставио жену и дете. Страшно је то кад се помисли да они њега ишчекују, надају се, а он лежи мртав. Сишли смо брзо до својих коња..

Лука запита: — Ја не знам садржину „Вертера“. — Укратко. Вертер воли младу жену, а и она такође њега. Али она крије своју љубав, јер жели да остане верна своме мужу, ма и привидно.

љубав, болест или лудило. Између ова три стања, чини ми се, нема границе. Ето такав сам ја! Да сам наишао на неку жену или девојку за коју ме не везује часна реч, све би се одиграло по вашој жељи.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Моме роду: Расути свуда, српски смо народ ми, И горко пиће гаси нам често жеђ Кад нож неправде љуте коље Децу и жену, и старце, или Кад тајна замка веру нам тишти, и Совјест пристеже. Обрана томе кам'? Кам' крило слатко, моћни заклон?

посебном морализаторском чланчићу О злој женје, где ју је описао овако: „Бог благочестиваго мужа сохранит да не возмет жену каја себе всегда украшајет и лепаја, кладкаја словеса давати и с својими рјечми ласкати знајет.

Бестиднија к себје собирајет, и кто безумен јест, тој тамо приходит. — Који злују жену обрјетет, тој обрјетет скорпију.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Све што у срцу беше светиње: Жену и децу — браћу, другове... А зар ту жртву не заслужује? Та поглед један ока њезиног Сву крв да плати срца рањеног —

РАДОШ: То никад не би! БОГДАН: А ми идемо Турцима — Ви’ш, старче! Откада Ђурђе жену доведе — Млетачког дужда пород пакосни — Не прође дана за тог времена, А да синови наших планина Тиранства њиног

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Сваку жену зове Ђурђијом. Пакосно се и заједљиво слади тим именом, у коме се нешто подругљиво, ниско, нечасно крије.

“ — продере се и силно задрма косматом, подбулом главом кад му се парохијанин потужи на жену. Од давнина не може с нашом кућом.

Давид (упрепастио се од чуда): Ама, шта је теби?! Како ћу ја жену дјевојком оженити? Шта би то онда било? Бога ми, дијете, ја би рекô да ти нијеси саставио око лијеске...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа на очи.

ИИ Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина? (ИИ књига Самуилова, XИ, 2, З) Страст је

Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака! Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака. Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Није што хоћу, него морам. Знаш како је то, остане човеку у крви. Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим туђа писма. У мојим је рукама, гледам га, а не знам шта у њему пише. Не можеш да издржиш, па то ти је.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Певач прво пушта младу жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

баба, била та која је њу запазила и од свих сестара, баш њу, најмлађу и последњу, казала оцу Младеновом да узме за жену.

И ту, у дворишту, седели би, служили би се. Стари, свекар јој, сав срећан дирао би своју жену, свекрву, терао је да брже потрчи, донесе, послужи мезетом.

О да, ах да! Можда, сигурно зато да, кад загрли жену, разочара се, онда се сети, осети сву разлику, лепоту њених прсију, њена лица, уста, очију које није хтео.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Б. кора, и печурке с врбе, скуване у сирћету, лек су од зубобоље (ЖСС, 319); б. кора, утуцана, саставни део облога за жену кад је боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Водом у којој су прокуване б.

Ј. сирће добро је за убој, а печена ј. за мицину (ЗНСОЈС, 11, 264); ј., кувана у вину, кад жену боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Ј. се уопште носи болесницима као понуда (БВ, 7, 1892, 125).

; изниклу к. чува »конопљарица« (мушкарац прерушен у жену), која на четвртастом штапу (као на преслици) »преде« повесмо к.

, ѕ. в.). По народном веровању у околини Бољевца, р. може и жену да »отвори«, тј. да јој помогне да добије дете (ГЕМ, 36, 1973, 84).

Ћипико, Иво - Пауци

час речене, исцјељују благо и чељад од уједа љуте змије; гдје чарка може да растави двоје најмилијих, цуру од момка, жену од човјека; гдје тајанствено сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се више од рођене

— вели Крило, и наздрави Илији. Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу.

Настајних дана Раде ради у кући и на пољу за се и за жену; жао му да се родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана,

Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара насами. Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти у гријех...

Сили се да је из себе истисне; чак другу жену тражи да је њоме замијени, али све залуду: она му се увријежила у мождане, закачила га и никако да јој се отме ...

масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица духана и шест јаја, чиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену. Марин ће одвратити вијенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.

собом, бранио се од напасних мисли и силио се да подаде исповједи свети значај, да је пред собом гледа као сваку другу жену, али није никако могао.

Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше

Но залуду... И уто, тешко дишући, ознојен, пробуди се... и у полусну грчевито ухвати за руку жену што до њега спаваше. —Раде, зар си будан? — упита га жена. —Будан... е, будан... што? ...

Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!” Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући

” Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Док се не скине са њега чаролија, никада неће моћи имати смртну жену. Јевђенијева прича је толико била бесмислена да се Лауш, поред свог чемера, насмејао и одвратио како би био срећан да

Каже ми Ћирјак, да га и ја тако зовем, загрми одозго са скеле својом дубоком гласином: „Хајде, Матеј, жену једну овде насликај“.

Лауш је, говоре, оставио Дадару на Кули да би овај имао довољно времена и згодних прилика да му оплоди жену, јер Лаушу треба син наследник, а он сам не може да га направи.

А и јак је. Бистар. Деца ће бити лепа. Здрава. Паметна. Плодан је, кажу, Дадара. Само мокре раће над жену да наднесе она ће одмах трудна остати, а камоли кад стане неколико ноћи узастопно воћку да јој тимари.

Господе, призови к себи ту несрећну жену, утоли у њој глад и пожуду, или је бар управи ка другом мушкарцу, али молим те, Свевишњи, само даље од њега, Доротеја,

Био сам замишљен, па у први мах нисам ни запазио једну младу жену што је лежала на боку. Умало је нисам закачио вилама. Кад сам јој пришао, видео сам да јој је лице влажно од плача.

А шта сам ја радио? Бранио сам његову проклету Кулу, бринуо се о његовој проклетој имовини и штитио његову проклету жену. Шта има Дадара? Неколико сјајних крпица, оружје и коња. Ништа остало није моје.

кунем се у све што видим и не видим, тај је прстом није такао, ни погледао је није равно у очи, мушки и крволочно како жену ваља гледати, него се устезао и снебивао, смеран као младица прво вече, миловао је кришом из даљине својим питомим

Журио се да се отараси тог тескобног осећања и то је учинио не бирајући ни место, ни време, ни жену. Тамо: мрачни, загушљиви таван, задах ђубрета што се диже из штале кроз ретке облице и греде.

грбава стена изнад Мртваја вира примити на себе мога брата у Христу, бившег монаха Доротеја и лепу властелинку Јелену, жену намесника жупе моравичке Лауша.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Та, пијан да није био, он не би за царску цену Зборио онаке речи, да кметску заводи жену И домаћицу чесну. Но, сад је већ било касно, Јер он се, крај свега другог, сећао и тога јасно Да је кметицу позвô у

Сва гордост у њему букну на продрзљивост њену, Он се на углед сети, на чељад и своју жену, Да, и на жену своју... Ватра га обузе тада, Јер њено неверство подло паде му на памет сада.

Сва гордост у њему букну на продрзљивост њену, Он се на углед сети, на чељад и своју жену, Да, и на жену своју... Ватра га обузе тада, Јер њено неверство подло паде му на памет сада.

Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај селског друма. Он смућен над њоме клече. „Ићи ћу у цвеће данас“, сети се како му рече, И задрма је руком.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Дакле до скорог виђења! А што сте толико задоцнили, драга пријатељице? - Разумем: питање тоалете, најважније за жену! Савршено сте га решили. Ваша пријатељица, дворска глумица, позајмила Вам је за Ваш пут одела Хере и Леандера.

У њеном загрљају, он је заборавио на своју венчану жену, а ко то не би - најстрожије осудио. Топло тело младе краљице разнежило је старога ратника.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СТАНА Пропао си, али ти је глас топао. И још си ме тражио за жену! Умало се не преварих и пођох. (Себи): Беше леп, али се пропи. БЕКЧЕ (пружа руку Стани за новац): Стано, за дуван!

»Побратиме, кардо, дај и остави мени Ташану«, да би ми те он дао, као што бих ја, када бих умирао и имао такву жену, само је њему оставио. (Узрујано): Ах! ТАШАНА (заборавља се, разнежено): Луд си ти, луд! И докле ћеш тако да си луд?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сав дрхће, буди жену, крсти се, све му се чини да је он учинио ту или неку другу неправду. Откако пођоше у школу, мајстор Костина деца

Риста тражи исправе за прелазак у румунско поданство. Жена и деца су код њега, нашао се и за жену неки рад, живеће се. Мајстор Коста изда још један мали стан и сабије се у крајичак куће.

— Еј, Бошко, куд јој брат не остаде жив! — Бошко међутим одједаред окренуо нову страну. Заволео девојчицу, и потсећа жену на неке слатке речи малога покојног њихова синчића.

У Бошку се тако и сувише успавала одговорност оца, и он се једва годину дана по жениној смрти поново оженио. Узео је жену с којом се упознао на броду путујући за Трст. Довео ју је, и венчао се с њом. Чудна беше та жена.

И ван куће се девојачки њен живот определио особито. Зато што је нико од младића није волео као жену, Нола се почела с младићима дружити.

Он се брани како уме. Некада и изненади жену. Та ти ваља, Тодоре! — обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора.

Гос-Тоша је сад прави човек, има жену и дете, заљубио се поново у своју Нолу и ишао за њом као куче. Салаш Мој мир сав се преображио.

Био је то ипак непријатан тренутак. Гос-Тоша нарочито у предвечерја није добро разумевао своју младу жену. У њој је кувало; снаге њене су радиле како би је што боље спремиле за све тежи задатак.

Девојка, ваша поћерка, и лепа је, и богата је. Али ја не знам да ли бих је могао волети као жену и друга. Оставите ми десетак дана да промислим. — Тако је најбоље за вас и за нас.

Мушкарци се добродушно шалили: да је доктор Мирко добио речиту ташту, али зато ћутљиву жену. Господин Јоксим, као увек, имао је одвојено мишљење: — Гле, оде нам Офелија! Штета. Сад смо без Офелије.

Господин Јоксимова радозналост, наравно, већ је и раније знала за њу: доктор Мирко вратио жену кући њеној. — Изронио камен, госпојице Каначки!

Ветеринар Васа имао је паметну жену Паву, и две кћери које по цео дан свирају у четири руке у клавир. Пролазници застају, а госпођице то и хоће.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

недоумјенију наодио него Херкулес кад је путање бирао; добро је он знао: не донна нé тела цомпрар а луме ді цандеа (жену и платно при свећи не узимај), но стра ако ову прилику пропусти, која је јамачно волшебница у преображеном виду, да

Девојка се сирјеч глади да будуштег мужа по образу глади, а мушко опет да своју жену по леђма поглади, премда се често случава да ни мушко нит’ женско није како ваља углађено, и тек у том своје

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И кројача није нимало бунило када би затекао своју жену са позоришним шлемом на глави и копљем у руци, у положају Паладе Атине, али су се у њему побунили застарели погледи

Замислите веселу, раскалашну жену у црнини, или разочарану, проказану, животом сатрвену жену у каквој лептирастој хаљини отворене боје.

Замислите веселу, раскалашну жену у црнини, или разочарану, проказану, животом сатрвену жену у каквој лептирастој хаљини отворене боје. Је л' те да ту може бити несклада? — Да, разуме се!

И по тоалети и по изразу лица, личила је на жену каквога богатога зајмодавца, за којега се шапуће да је на врло мистериозан начин дошао до богатства и за којим се не

По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш. То је, боже ме прости, као кад неко по цео дан пипа туђу жену, а не може...

придружи жени, али какав би изгледао, на пример, грешни директор банке са трбухом од натраг у оној цифри где се уз жену прикључи још пет свастика?

смо стога ваљда и веровали да је она казна коју је господ бог изрекао приликом изгнања из раја, када је за први грех жену казнио порођајним мукама а човека математиком.

Најзад, покојна мајка, стрепећи пред опасношћу пред којом сам био, позва неку тетка-Насту, жену Стеве сапунџије, да ми гаси угљевље.

— Ама не сумњам, човече, апсолутно не сумњам, но сам просто уверен да сте ви заљубљени у моју жену. Само, да бих вас умирио, изјављујем вам одмах да се ја не љутим на то. Нимало, верујте ми, нимало! — ???!!!

И откуда долазим ја да се на мојим леђима расправља њихов брачни спор? Јер, као што видите, пристао ја уз мужа или уз жену, предстоје ми увек једне батине.

Ја: Ах, да, сећам се. Ја сам пред смрт питао жену: пошто су диње на пијаци? Новинар: Али, забога, то се тек не може забележити као последња реч једног књижевника.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Муж погине, и више од пола батаљона. Њу ране. Остатак батаљона се једва спасе. Од свих рањених изнесу само ову жену са дететом. Носили су је довде и, ето... — Наредићу да је носе моји војници — рече одлучно потпуковник Петар.

Али ја те замишљам увек као голобрадо момче, које поцрвени кад погледа жену. А теби сам се једино поверавао. Иако ми се никад ниси одао, признај сада, волео си је и ти. Реци ми то.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Попине се сапи расцветале, У том џбуњу славље птице запевале. Па дивни и лепи каплар, који страсно воли своју жену, Одлетеће на вранцу да положи живот у част њену; Зауставиће се баш на ивици рудничких шума: У борби са храстовима, са

полудели подмлађени млечни пут; Доле се провиди и мирише нађубрена мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут ноћас, месец жут (У чијем ли врту султанске кћери сад је скут?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако, први пут, након одласка из планине у сну виде своју жену, децу и дом. Жена се смешила, а суседи му добардан називали. »Све је то само сан!

је једна једина чахура од читавог снопа била неотворена, а онда се и она распукну и три пара светлих очију погледаше жену. Као малена сунца зрачила су им лица, бљештале очи, жена уздахну. »Кад би бар једно било моје!

Заједно с ветром дође до Варалице прича о слепој мајци. — Ти си та која ме тражи? — стаде Варалица пред жену, а она саже главу и повери му своју страшну погодбу са Смрћу.

»Можда је Смрт преварила жену!« — помисли Варалица и осети како у њему снага нестаје, као да вода у пусти песак тоне.

— нареди својим слугама. Али, дрводеља ни за све злато света није хтео да дâ столицу. — Ја сам ту столицу за своју жену направио! — одговарао је. — Не дам! — Онда је отмите! — наредио је богаташ. — Орах је из моје шуме. Моја је и столица!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(За себе.) Ах, мој брат никад срећу да не види што ме ожени, зароби... Зар сам ја бре бија за жену? (Гледа у Коштану.) Ово је, ово било за мене... Ах, брате, ти мене ожени, зароби и врза, а тебе Господ! (Загледа себе.

Што ме не пушти да идем. У свет да си идем. Тики, кој што прави, а он: »Митке, дом, у кућу да седиш, жену и децу да гледаш. Не скитај се, бре, и не крви, зашто ће те, можда, убијев!«... А кога да убијев? Мене ли?

Син ми лежи болан — мртав нека је! КОШТАНА (уплашено, болно): А не то, газдо! ТОМА (не слушајући је): ...Жену? Немам. Никад је нисам ни имао. Имао сам мајку. А мајка за младост није. (Обзире се, гледа по соби. Виче): Марко!

) Де, бре... (Гркљану): Свири! Да свириш: како нигде никога немам. Ни брата, ни татка, ни мајку! Жену? (Показује на кућу.) Ене гу. Од брашно и тесто очи ву се не видив. Нигде си ја никога немам! Де!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај! дивну жену, чије косе Кô златан пламен вихоре, он грли.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

„ситно калуђерски“, јер је то одиста најбољи начин да без муке савлада разбојника који му је разорио кућу и заробио жену. Он мудрошћу, у ствари, побеђује и џина Латинина, па и самог Мусу Кесеџију.

У песмама народ за то окривљује Вука Бранковића и Ђурћеву жену Јерину. Песма вели да је Вук на Косову пребегао Турцима, а Јерина да је уништавала главне јунаке итд.

кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки јатаци и да се хватају хајдуци (а осим тефтиша у хајдукову родбину и у жену и дјецу, ако их има, није нико дирао, него су код својијех кућа живљели на миру).

су их продавали Латинима, као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па

“ А беседи Краљевићу Марко: „О Турчине, жив' те бог убио! Буд ме братиш, што ми жену дајеш! Мене твоја жена не требује, у нас није кано у Турака, — снашица је кано и сестрица; ја на дому имам љубу

и постао господар“) у свој род у Босну, а кад је устанак избио, хтео је да се врати у Београд (где је имао кућу и жену) и покушао је то са војском од око 1500 људи, али је претрпео пораз код Чокешине и морао сам да се врати у Босну.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

рудар, фармерски радник и каубој (чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много енглеских ријечи, жену Мару звао је „Мери“, оца Ђурђа „Ђан“, а сина Николу „Ник“.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

и рече војски: »Ово је глава нашега праоца, вала нам је початити, што смо и учинили, ама кроштоно је он послушао своју жену и преступио је божију заповест, те нас је свију со тим смртно погубио, зарад тога и ми пак да га с камењем побијемо

Виде кроз свој пенџер младу белу жену у туђој башћи јер пере своје ноге. И срдце му задрхта за њом. Дотле није од своје жеље одстао се догод је није к себи

Штоно се пише: сваки се човек у три посла и мами и беси се. Кад се разљути и опије и кад се распали на жену. Та и он тадар био се је онесвестио с погледом.

Срам га велик преузе. Препаде се и за жену, јер ће од господара јој погинути; врло узшеврда. Што да чини, брже по њега посла да дома дође.

И тако би, те погибе онамо. Онда Давид већ узе му жену за себе. Учини блуд и стога би и крв. Небојша је, цар је, ко му сми за што, што проговорити, или му на очи метнути?

« Ал' оним то би у вољу, тек исто да достане Дину за своју жену. Принудише сав град те мало велико што год би мушко, све се то обреза. И полегаше сви док оздраве.

И то већ њега ђаво распали, не паде му више на ум од жеље да иде се окупати, него таки узе жену за руку и пође натраг дома шњоме на вечеру.

му остати глава на њему, и у тој тузи и невољи плачући му и јецајући, преузе га сан, те мало заспа и смотре у сну ону жену што јој је дао био откуп мужевљи, где је дошла онде к њему и стоји пред њим, те га пита и вели му: — Што је то од тебе

И достаде с оне жене опроштење. А кад уста, погледну к цару, виде ону жену где стоји с десне руке уз цара, а на њега се осмехује.

Те врло јуначки се с браником држаше, сам их краљ о тому с диком хваљаше. И Максиму за жену даде своју суродицу именом Самбелу, ал' дотле не кте се венчати ш њоме нудећи је док еда би се похристјанила, — нека

У сукобици ти красну жену нацифрасту се не мотри; промини је, те не само од јела пости се ама и срдцем, очима, с језиком, ушима, с рукама и с

« А онај пак: »Ја сам трговац занаџија ли, орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја на врату.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Оне га и не зову друкче него чорбаџијо, ’аџијо или чичо, жену његову Ташану — чорбаџике, ’аџике или стринке, а њихову мезимицу Зону звали су просто Зоне.

— Добро, де! — Кућа ми пуна... — Е, што ми збориш саг па тој?... — Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене, — тол’ко си убав пазар имам!... — Стани потурњак, па си узни и цело тесте...

Ете, тој ти се поздравила! Води гу, рече, — у Шам ће иде с теб’! — Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара? Кад уловим, ће вечерамо; кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.