Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда се спусти грозна киша. Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле двора Рајка Жеравице. Гледни само — видиш тамо горе Оне беле поносите дворе, То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка.
Гледни само — видиш тамо горе Оне беле поносите дворе, То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка. Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека, Мајка, сеја
из далека, Јера мислиш, кô што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле дворе Рајка Жеравице. Гледај само крај ове рудине Де се беле из шуме зидине: То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка.
Гледај само крај ове рудине Де се беле из шуме зидине: То су двори Жеравице Рајка, То су двори мојега бабајка. Дођи к нама, свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека; Мајка, сеја за
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице... »Боже, како је ово лепо! Што и ја не бих могла овако. Баш ћу да огледам...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Он хитнуо удичицу, Рибицу је стек'о, Метнуо на жеравицу, Па је тако пек'о. „Жеравице, де се труди, Немој тако споро!“... Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба - јоште мало Сад му је печена!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице. Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мене обузе некакав силан мерак, очи ми, успламћеше кô двије живе жеравице, па подврисну колико ме грло доноси: — Стој! Буди мене миран, Асан-беже Чеко, булешику ти твоју!
Ћипико, Иво - Пауци
Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. — Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. — Ни зима, — одговори Јуре.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Донесоше луч и жеравице и почеше палити хартије од папироса. Пламен их брзо захвати, густ дим се усковитла до облака, фукара поче да вришти од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто мора да се жртвује... У ногама осећам неки неодређени бол, као да ме неко боцка, па не знам да ли је то од жеравице или мраза. Снаге немам и, чини ми се, као да пропадам кроз оно грање у неку таму и понор...
Ако вас видим још који пут са иглом, вадим револвер — каже Коста „Турчин“. — Мало нам је жеравице споља, него још и ви дођосте да потпаљујете ватру изнутра! — добацује Војин.