Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. Молитва је била топла и срдачна.
И срце га болом заболе. Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу... Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило. Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... И гле!
— рече Станко. — Немој ти! — Али ј не могу данас преседети овде!... Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!... Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Осим тога, тај Исакович, сујетан јако, носио је у свом срцу, као неку жеравицу, и тај осећај, да се при његовом путу не ради само о њему, и његовом одселенију, него да од тога зависи и одселеније
Сух је, иако је стасит, а сав као изгорео. А кад упери поглед у саговорника, очи му светле, као да у њима има жеравицу. Кажу му да тај човек види, и у мраку, као сова. А у својој црној мантији пролази нечујно.
Узалуд су, у такве године, Варадинци износили столице, преврнуто, пред кућу, да би град престао. А узалуд и жеравицу уносили у кућу, на ватраљу, против раних снегова. Ни мађије у његовом завичају не помажу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Његов момак, Мило Савов, бјеше већ пред вратима, те уђе и, чучнув пред оџаклијом, распрета жеравицу, наложи и поче пирити. — Какво је вријеме, Мило? — запита старац. — Студно, господару, али је небо ведро!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он итнуо удичицу, Рибицу је стекô, Метнуо на жеравицу, Па је тако пекô. „Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро.
Он је бац'јо удичицу, Рибицу је стекô, Метô ју на жеравицу, Па је тако пекô. „Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро.
силнога Турчина; Он се рани и паде са коња, И та реч му беше најпотоња: „Чу ли, сине, својега бабајка, Де потражи Жеравицу Рајка, Кажи њему, све му прашта Раде.“ Ово рече, Богу душу даде.
Радивоју срце пожелело Да угледа Цвету, чедо бело, Па се журе кроз лисну горицу, Да пооде Рајка Жеравицу. Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба; Гора носи за коње травице, За коњике коњи брашненице.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
срећан био, јер кад би и[х] једанпут у кесе запечатио и у гвоздени сандук сложио, не би више смео у њи[х] како год у жеравицу дирнути, није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се покрену, први пут откако је устала са столице, мало рашири ноге, да буде сигурнија на њима, и одсутно се загледа у жеравицу која је испала из фуруне и споро умирала на дасци, на којој су многе пре ње оставиле за собом црне ранице. ...
а жиће је то, распрскава се, ломи, разваљује, то је рука што ће нож, кантар, плуг да држи, женским недрима да луга, жеравицу да сипа, то су ноге којима су све вароши близу и све зверке споре, То је глава што ће умети да скраја лажи и преваре
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' се река плави! А рибарче у чун снива, Јасно к'о на јави. Он хитнуо удичицу, Рибицу је стек'о, Метнуо на жеравицу, Па је тако пек'о. „Жеравице, де се труди, Немој тако споро!“... Рибица му веће руди, Готова је скоро.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
развитка, понављане и нагомилаване и за време мога ковачког рада, да сваку карику свога ланца ставим у усијану жеравицу тих замерака.
Ћипико, Иво - Приповетке
Залажу се. Пламен је нешто попустио, — тек се наднио над жеравицу. Али ипак изгара се и задушљиво је. Лице им је као зачађивало, боје од гњиле маслине; низа њ цеди се зној, измешан с
И у њихову кућицу продрла је и наврвила вода. Пропустио кров, те је капало на све стране. Некоје капље гасиле су жеравицу што је под запретком тињала, и пушиле се лугом. Дигоше се кад је вода до испод њих допрла и сламу смочила.
Дангуба баци два зрна соли на рибу и метне је на жеравицу. Махом осјети се мирис што јаче цјећа на морску свјежину, и он, одложивши лулу, залаже се онако редом како се која
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
наше раставила ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и мог црног гроба, Где сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô жеравицу туге, Жеравицу бола, ово срце мало, Док се није самом Богу додијало, Па нас двоје диже, састави нас ближе, Да
ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и мог црног гроба, Где сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô жеравицу туге, Жеравицу бола, ово срце мало, Док се није самом Богу додијало, Па нас двоје диже, састави нас ближе, Да огрије хладни свет
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Он 'итнуо удичицу, рибицу је стек'о, метнуо на жеравицу, па је тако пек'о. „Жеравицо, де се труди, Немој тако споро!“ Рибица му веће руди, Готова је скоро.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Не признаје. — Јесте ли га разапињали на точак? — Јесмо! — Јесте ли му стављали жеравицу под табане? — Јесмо! — Јесте ли му ударали клинце под нокте? — Јесмо! — Јесте ли му сипали врело уље у грло?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
кутати — скривати лагиран — лакиран лацкати — ласкати лезет — укус лошотија — рђав тип мангал — суд за жеравицу мастика — ракија махсуз — нарочито мезулџијски — поштански мерак — жудња мераклија — љубитељ мердивен — лестве