Употреба речи жераву у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Игуман Јефрем усрдно моли: „Помози, Јаки, убрани, склони! Радуј нас, Благи, и осоколи! Жераву сручи у слух сотони. Помози воћки, ливади, косу љескици, деру, коњу и волу.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Посједаше. Али чим сердар сједе, оте му се око, те угледа мртве, па као да бјеше на жераву сио, скочи, отрча и откри оба мртваца и викну грозним гласом: „Јанко!“ Четнике трнци подиђоше како је Пејо узвикнуо.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону. Најзад Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву питајући у себи: — А да није баш томе крива ова Цонтрона. На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.

Ћипико, Иво - Пауци

— вели оцу и, гледајући у ватру, прпа ожегом жераву. — Чудо је, виђу и ја сада, — замисли се отац. Али није се могло друкчије... Зар пустити земљу у туђе руке?

Униђе у млин и вели млинару: —Заборавио сам духан код куће, де твоју кесу, да напуним! Машицама прихвати жераву и запали, и пушећи загледа се у витлове...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности