Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
У стара времена срећу су почитовали за богињу, којој су се клањали и жертве приносили. Но што велим: у стара времена. И до данас међу христјани находе се који и сами не знаду шта о њојзи мисле.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: То је лепо. Но мислим да ће бити опасно док су овде Маџари. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, ми да се бојимо? Без жертве не може бити. И ми треба да покажемо свету како Српкиња погинути уме за своју народност...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И наше су утирали сузе вјешти звуци дивнијех гусалах. Просте наше жертве свеколике кад је наша тврда постојбина силе турске несита гробница.
Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова!
Ух, што мислим, куд сам запливао? Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва. Дивне жертве видим на гомиле пред олтаром цркве и племена; чујем лелек ђе горе пролама. Треба служит чести и имену.
Што су момци прсих ватренијех, у којима срца претуцају крв уждену пламеном гордошћу? Што су они? Жертве благородне да прелазе с бојнијех пољанах у весело царство поезије, како росне свијетле капљице уз веселе зраке на
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
дакле, о љубезњејши и сладчајши славеносрпски народе, посвештавам колико ову, толико и оне које ће следовати плоде и жертве мојега пера.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сјајне сажиже мирове у чистоти лучах огњенијех; ал' за твоје силно попечење и за твоју њежност отеческу малене су жертве творенијах.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Онда и Марица, руке небесима ширећи, врисну: „Оде ах, оде, и сад ће се невине ваљати жертве, Љутих кад вукова севати очи са мачима почну.
Проста не била ти утроба моја и мајчино млеко! Оде, ах! Оде! И сад ће се невине ваљати жертве.” Огњеном Ђорђу је веће ускипила жестока крвца: Трипут је подиг’о, спустио десницу снажну недвижим, Тешко јер срцу
У Иригу, у Карловци, Вуковару и многи други по среди лежећи места падале су немилостиво жертве между народом. За сачувати милитарска места, да се болест далше не распростре, покрај Границе свуда постављен је
Сама помисл на кугу страшна је, а кад јошт около нас видимо несретне жертве, које от ове страшне болести падају, здрава човека, при самом помислу, смертна грозница обузме.