Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Епископи! Оци духовни! Пастири Христова стада! Калуђери посници и богомољци! — сви су ту жестоки сурови крвопије волци, који под извјетом вере и закона кров человеческу пију, гди варварство и мучителство влада.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
брда као венац куда наша војска стоји, и скоро свака војска другу види, — на глас топова још боље охрабри се војска и жестоки бој удвоји се. Турци одбијају, наши наваљују.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
некаке невоље; Није терет што брани трчање, Ал' то пусто, брате, комешање; Бежи доро, ал' за часак тињи Стигоше га жестоки Србињи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Главари гледе, бледе, трну, мру, у храму је тишина самртна. Чује се горук светог пламена. уз жестоки Делилин предисај.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се у један чун пет шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док на један мах пухне жестоки вјетар и изврне се чун те сви у блато.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Лукави лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто не могу да видим кост.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
се у један чун пет шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док на један мах пухне жестоки вјетар и изврне се | чун те сви у блато.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели Рдало. — Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли? Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра.
— А шта, крижа ти — плану жестоки Срдар — шта би било да сам тебе, а? де?... Раздвојише их одмах. — О, о, о! — поче тихо фра-Блитвар.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Дакле, овај и овако жестоки опозиционар свечаности по имену Јаћим Стричевић-Меденица, који се тако о њима изражавао, и на њих се окомљавао пред
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се у један чун пет-шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док на један мах пухне жестоки вјетар и изврне се чун, те сви у блато.
Дијете отиде весело кући, а сељани наставе свој договор, док на један мах пуче жестоки гром и удари негђе близу оне скупштине, а поп у страху рекне: — Правога, боже!
ШТО ЗОВЕТЕ МРТВЕ? Превозила се преко једне воде лађа пунана свакога народа, па ужди жестоки вјетар да су сви у ризику живота били, па у оном страху сваки се почне по своме закону молити богу; хришчани: „Помози,