Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци се жестоко почеше бранити; њи’ов старешина Гуша Муста-баша узјâ на хата а мач у руке и управ потрча сокаком, а Ђока Мићановић (из
седам је везира на Видин с војскама слао, да победе Пасманџију, а и Хаџи-Мустафа-паша из Београда ишао је на Видин и жестоко се тукао. Други пак везири тајно су узимали новце (мито) од Пасманџије и нису хтели од свег срца тући га.
Велики кнез Константин егзерцира солдате на плацу. Ми сиђемо с кола, чекамо и гледамо како егзерцира, а све жестоко виче. Кад сврши, оде у собу; позваше и нас сву тројицу. Уђемо и поклонимо се. Књаз пита: „Ко ви и откуд?
После подне дођу нам опет Стојковић и Филиповић и са њима један трбушат професор Француз; жестоко се разговара и рече: „А куда сте ви јадни пошли? У Петробург, је ли? Зар ће вам моћи Русија што помоћи?
И тако се жестоко туку. Дођем са топовима и оном војском, која [је] поткрепила опсаду. Наместимо два топа (више и̓ није ни било) према
пошље свога чауша и у сваком логору изда оштру заповест, да се нико не усуди пушку напразно избацити, јербо ће жестоко каштигован бити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу. Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!
То је било за њ и сувише. Прући се онако мокар на кревет па се чисто обезнани... Неко жестоко тиштање у једно бедро пробуди га... Погледа на прозор, већ свануће... »Их, шта ли ме то тишти?
— Ту господин министар духну на свећу те је угаси, па овако већ свучен седе на кревет, зевну жестоко и настави: — Школе нам у том већ одавно иду наруку; све од реда лиферују чиновнике — људе зависне од владе... Ааа!
Брзо устаде, попипа се по леђима и онако бунован прогунђа: — Ух, ала сам жестоко љоснуо! И леже опет у кревет да спава.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече. — „Из места”? — пита Станко. — Јок, изатрке. Станко се закаса. Кад дође до пања као да крила доби... — Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. Станко се окуражи.
Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!... Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... — То је било у вртлозима? — упита Зека. — У вртлозима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На капуташке, то јест пулгерске девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко да му понекад спадне и сламни шешир с главе. И данас је већ почео своје обешењаклуке. Једна му је већ рекла: »О мустро!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Јест, а знате шта је то јурат, краљевске табле заклети нотарије? — жестоко се осече Марко. — 3нам, господине: ја нисам крив што нисам јурат, сирома’ сам, нису ме могли на више науке дати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Уредном је жестоко изливала тугу и луд бол за њим, кад је после мобилизације, нагло отпутовао и питала се: да ли верује себи, да ли је
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја нећу то што ти хоћеш! Једва скупивши пљувачку да покренем језик запитао сам је шта је то што ја хоћу а она жестоко и нагло ме ударајући песницама у груди рече: - То. То. Ти знаш! - Не знам! - рекао сам. - Не лажи! Знаш.
Затим смо неколико тренутака ишли ћутећи све док се Атаман није пљеснуо по бутини и закукурекао тако жестоко и тако верно да се Рашида прво тргла, а онда насмејала.
Обећај да ћеш вратити Грету кад више ништа не будеш осећао, и ја ћу знати! Ухватила ме је за руку нагло и жестоко и повукла тако да су ми се сви листови романа расули по скели, а сетерка је залајала обративши Бароничину пажњу на нас.
Њој је већ свега доста, а сада још и ово! Спустила је главу у шаке и почела да плаче тако нагло и тако жестоко као да сте одврнули неку славину за плач у њој.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Е, сад видите и сами, поље је свуд по сриједи чисто, а по окрајцима крваво, дакле бићемо се с њеким, али не жестоко! Има једна биљега, која ми није мила! — Је ли гроб? — пита Рако. — Канда јест, али није младићки, то посигурно није!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: А зар може боље бити код толико мађарона? ЖУТИЛОВ: Код Алибунара су се жестоко тукли. Маџара је пало небројено, али су наши морали ретерирати. ЗЕЛЕНИЋКА: Ништа, само ако је много Маџара пало.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, дед’ ми сад отпевај једну, ал’ онако штогод. Да ви’ш, прико, како пева! Ти ваљда ниси то ни знао! Уме она жестоко да пева! Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.
А знам да си при добром апетиту! Јер билијар, и оно движење и ово моје макљање — кажу да жестоко отвара апетит. ГЛАВА ЧЕТВРТА Ето тако се понекад или, боље рећи, почешће разговарају отац и син.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чича је будно бдио над свим пословима око ратне интендантуре, па га ово одједном жестоко узнемири. Зар орахе намијењене рањеницима овако крчмити, види ти разбојника! Успухао се чича, седло га не држи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
наша је побједа! Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко па умоле царскога зета, те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стварно вас не масирам? Видите, једанпут ми је један Пера Алал Му Вера написао у писму да „жестоко нападам свет у коме живим, али да га ипак не напуштам!“ Добро је то саставио момак Пера, на часну реч! Алал вера!
Волео је, иначе, да нас окупља и да нам чита најновије вести. Наравно, сви су убијали тутањ сем мене. Тада ме је жестоко убеђивао да је Адолф Хитлер обично аустријско мазало и да никада неће успети да се извуче из минхенских пивница.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Поскочи Жућа и громко лану: „Живеле зеке, мишеве бриши!“ А мачак нато жестоко дрекну: „Нећемо зеке, живели миши!“ У млину старом настаде свађа, заори лавеж и мачја дрека. „Живеле зеке!
Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин јазавац краде. Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка!
“ Стушти се Жућа, здимио мачак тражећи спаса рођеној кожи, за њима деда, метак по метак, из пушке старе жестоко ложи. Фијучу зрна гласом северца. „Држите — виче — два рибождерца!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дана Пуно право до дванаест пута, Дванајст пута сестра удовица; Ако ће је удати за Сунце, И Сунце је нагло и жестоко, Припалиће сеји нашој лице — Даћемо је Муњи из облака, Кад загрми, далеко се чује, А кад пукне, свак (се) боји за
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Знајући то, он се, за овај мах, задовољава самим плановима, које му ствара његова машта... »Ала би то било жестоко, — мисли он: — идем ја 'вако у ланцу, па се тек одвојим у страну, а тамо — лежи он. Потегнем из пушке: дум!
Синоћ им се похвалио јатак, како је »жестоко преварио капетана«, рекавши му да су они у ваљевском округу, па сад седе безбрижно, очекујући да им се донесе печено
Ја падох и пробудих се. Момак лупаше на врата жестоко и викаше: — Устајте, ако Бога знате, сад ће осам сати. Одоцнићете за школу. Ова ме реч отрезни боље од сваког туша.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће? Ово досад пустахилак беше! — Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче! Мићо! Провире! Уживајте!
Банке данас нису вршиле своје плаћање. Трговачке куће и приватне држе се у резерви. Сви су послови стали.« — Дивота! Жестоко! Браво Бразилијанци. Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите: Живели!
— Пришипетље власничке и капетанове!!! Бруко учитељска!!! — Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу.
— рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем! А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. — Ете, опет газда Ђорђе! Е — де! Саг сум и ја газда!
— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. — За какав ћеф? — запита овај. — Па... за оно... у Бразилији. — А, а, знам, е па де!
Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. А знао је, кажу, жестоко да игра. Био је играч да му је требало пара тражити. Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.
Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. Свет их гледа. Многи завиде Мићи. Ал’ је жестоко играо! Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. Љубица пада све више у ватру.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И таман кад је хтео да пође, пред ноге му се тутну Лопта, жута ко кора на мркви... Старац, не размишљајући, жестоко шутну И пуче плави прозор на цркви. Истрча црквењак: „Бог те убио! Тако матор, а полудио!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Хоћемо ли се обрукати данас пред старијема?“ заподје Петар. „Нећемо, божа ти вјера!“ одговори Мишан жестоко. Да је овај то упитао, онај би први тако исто одговорио, јер истовјетно питање заче им се једанак а и одговор исти.
У исти мах дуну сјевер жестоко, па предуши, па још јаче суну и повитла јеловим и боровим гранама. Људи поустајаше сви једанак, и стадоше гледати око
На двору сутон се почео бјеше хватати. Вјетар је дувао и пирио на махове, а таман кад човјек сједе, захуја жестоко, да стаде треска прошћа и вратница по зградама, па у мах утоли.
Богами и ми маримо за образ, али, али...“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!“ прекиде га жестоко младић. „Ни нама образ не да, да унесрећимо наше чељаде, још какво чељаде!
“ „А да како! Ко би се могао уздржати, кад се тако у образ такне!“ поче онај понајстарији жестоко. Владика га погледа, а он одмах понизно: „Ето чујеш, Господару, је ли зли удес, као што рекох...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Он није имао оца, него само матер, врло опаку и злога срца, која кад сагледа сина и невјесту, наиједи се жестоко и стане корити сина, зашто је вјенчао ђевојку, која није њему прилика; али јој укор би зафајду, него почне мислити,
наша је побједа!“ Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко па умоле царског зета, те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши да му се глава обрну ка рамену. — Магаре од магарета! — рече загушено фратар. — Ти, да смиш... да се усудиш!
Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје. Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вода се охладила. Она се нагло тргла, устала из корита, жестоко се истрљала ланеним убрусом, који је по телу остављао румене, праменасте трагове.
Кад Тимочани дигоше буну, ја пожурих њима да књазу на подвољак пијавицу турим. Беше кратко, али жестоко. У Тој буни нисам желео да постанем војвода. Распричао сам се, а жалост ме салеће. И жури ми се, скоро ће ноћ.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Грилус прими вешто у своје руке рибу, која се жестоко копрцала. Беше то нека особита врста морског гргеча, сребрнасто-сиве боје која је на леђима прелазила у плаветнило, а
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на улицу којом је у очајном трку бежало једно псето, гоњено од човека што је и сам зверског нечег имао у покрету па се жестоко трудио да му намакне кружну жицу на дугом, белом штапу обавијену. — Где ме увео? — У „тројку“, чујеш ли шта кажем?!
Како је њој само ишло наруку то, што ја идем без ње, сасвим сам, и још на њено жестоко наваљивање! 3 Тако је некако текло дотле и надам се да ово није ни побркано, нити са неким осетним празнинама.
тако Јаћим и јауче да се до неба чује, кад наједном угледа Куманово, и кад угледа Јаћим ово Куманово и младиће како жестоко корачају, и као да хоће ону земљу ногама да улегну, преобрази се и крв му понова у лице појури: „А јао, вели, дико
Али смо једне ноћи мучки били нападнути. Целог првог дана држали смо се одлично. Борба се, међутим, жестоко наставила и други и трећи дан, и за све то време нисмо ни јели ни спавали.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Књижевност као климактеријална појава, то је друкчија ствар. То обично спопадне одједном и жестоко, и не пушта све док процес не мине.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко, па умоле царског зета те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Забава је трајала док изненада нисам добио ударац у потиљак од кога сам пао. А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан када сам могао да се придружим другу који се склонио у
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
по шест недеља сваког лета као чувар стоке у друштву дванаесторице несташних српских дечака, такође чувара, значило је жестоко надметање у рвању, пливању, чобанском хокеју и другим напорним играма које су сваког дана трајале сатима.
Ћипико, Иво - Приповетке
долази поступно у се, разабире се и одваја мисли и осјећаје, који су наједанпут на њену утијану природу навалили и жестоко је потресли.
Ћипико, Иво - Пауци
Пролазе мимо њ, а музика свира и свира. Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. Плати и оде. Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид. Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи.
Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к'о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће...
— очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. — Ала, мучи! — нареди жени главар. Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше
Наста жамор међу вијећницима. — Ча ће нам поток, неће увик кишит'!... — А како ће се село прихранит'? — опази жестоко Тадић. — Приживиће се ка и досада.. — Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.
Овај му значајно кретом главе показа на њ. Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пипац Кирча жестоко мрзи Јелену. У тој мржњи иде дотле да говори како је сама крива што је још увек девица. Каже: не подстиче довољно
Макарије Оно што се јутро догодило божија је казна. Сручила се на нас жестоко. Страшан призор који нам је разорио зенице.
Видим како Доротеј диже главу и гледа према једној баџи на левој кули. Видим и шта гледа. Напети лук Дадарин. Жестоко натегнути лук с оштром стрелом што ће фиснути кроз ваздух тражећи у томе сивом камењару нешто живо, биће које се још
Сутра ћу све надокнадити. Жестоко ћу се окомити на своје грешно тело, сваки ћу делић коже оставити у модрицама, својски ћу се заложити не бих ли искијао
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Павлови родители жестоко се споречкали због новина. Најзад је ствар стигла и у осми разред. Неки другови почеше осуђивати Павла. — Уображен је.
— орах, не сасвим први пут, али први пут после много година, омануо. Алас је псовао жестоко и грубо. Хтео је, вели, те године да доврши ограду.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп трубногласно своју ватру покаже, и тако се обоје у пуној совести о храбрости својој на
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А опет? Нема тог који је Смрт — варалицу над варалицама — преварио. Жестоко замисли се Варалица. — Па, добро! — рече напокон.
— рече напокон. — Шта ти говори да онај један гутљај, ако до њега дођем, нећу сам попити. Сада се мајка замисли жестоко, поћута, па рече: — Не знам, али верујем да ћеш ти спасти моје дете...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Већ крајем XИВ века прикучили су се Турци границама ових земаља. Али су на њих почели жестоко наваљивати тек после пада Србије (1459) и Босне (1463).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— То сам и ја синоћ на тавану смислио — рече Мачак. — И још сам нешто смислио, али жестоко. — Шта то, шта то?! — у трку допаде Ђоко и радознало ужижи очима. — Е, за ту нам работу треба и једно магаре.