Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
у крпама, ишли су по свету, а у гласу њихове песме препознавали су рибари шум весала, копачи замах мотике, момци смех жетелица. Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид.
Како и не би? Пред њим је било оно исто житно поље, а у њему жетелица којој се златна коса лепршала на ветру. Без речи, као да је не познаје, принц поче довлачити грађу за кућу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
застаде дах и, гледајући овог великог песника, рече: “Ово је једини човек у овој материјалистичкој земљи косачица, жетелица и брбљивих телефона који би био одабран да седи поред богова на Олимпу и да га добродошлицом поздраве сени великих