Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани боже, да погоре жетеоци! Онда ја викнем: „Камо што не доведете овђе ону нашу
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани боже, да погоре жетеоци! Онда ја викнем: „Камо што не доведете овђе ону нашу кобилу што је два дни дуга а до подне широка, а по леђима јој
“ Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу, и жетеоци лијепо стану жети по хладу. А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем своју
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У поноћ, у земљи Назарету, Свака звезда запали цигарету, А по кафанама Престонице На главама Дубе столице... Жетеоци, у Гружи, певају стару песму, Док плева месечине изнад гумна дрхтури.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА Жетеоци — момци и девојке — када дожњу класје, сви се искупе око једног момка, који узме „онолико сламки у пола, колико има
у пола, колико има жетелаца (да свакоме по један крај може допасти), па све те сламке стисне руком преко сриједе; а жетеоци стану око њега, и „ухвативши се“ свако по за један крај од сламке — (пјевају): Да с’ ватамо танке сламке, танке,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани Боже! да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведете овђе ону нашу
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани Боже! да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведете овђе ону нашу кобилу, што је два дни дуга, а до подне широка, а по леђима јој
Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу и жетеоци лијепо стану жети по ладу. А ја узмем џбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем моју главу,
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани Боже! да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведете овђе ону нашу
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани Боже! да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведете овђе ону нашу кобилу што је два дни дуга а до подне широка, а по леђима јој врбе
Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу, и жетеоци лијепо стану жети по хладу. А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем своју
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани боже, да погоре жетеоци! Онда ја викнем: „Камо, што не доведете овђе ону нашу
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани боже, да погоре жетеоци! Онда ја викнем: „Камо, што не доведете овђе ону нашу кобилу што је два дни дуга а до подне широка, а по леђима јој
“ Брже-боље отрчи мој отац те доведе кобилу, и жетеоци лијепо стану жети по хладу. А ја узмем жбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
оба краја урасла у земљу врши се магично провлачење: на Ђурђевдан пре сунца, или иначе у пролеће, провлаче се испод ње жетеоци и жетелице, да их не боле леђа кад жању (ЖСС, 119; Беговић, 242).
Коприва. У Врањском Поморављу, чим чују прву пролећну грмљавину, к. се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се по њиви ваљају дебели снопови (СЕЗ, 86, 1974, 104). Кромпир.
Више него при окопавању врача се о жетви и вршидби. Између осталог, жетеоци на леву руку везују црвен вунени конац, првим струковима се ките (да их не боле леђа), не трљају руке док жању (»да се
§ 128), нарочито је занимљиво ово: последње стабљике (тридесет или за једну руковет), док у кругу око њих седе жетеоци (или су српови тако поређани), везује црвеним вуненим концем, кити цвећем, и онда одсече (или, ишчупа) најлепша
Ћипико, Иво - Пауци
Путем сунце жеже. По пољу жетеоци и жетелице жањући попјевају, и даље, негдје на пољскоме путу, шкрипају сеоска кола. —Данас бих био и ја жео, — вели
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ЧАСОВИМА 125 СИЈАЧИ 127 БАЈКА 130 ПОД ЧЕМПРЕСИМА 133 СУСРЕТ 136 ТРУБАДУР 139 ЈУТРО ЖЕТВЕ 140 МОЈА СОБА 146 ЛУЦИФЕР 147 ЖЕТЕОЦИ 148 ДОДАТАК 149 ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ...
Јоште се види. Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне. 1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео.