Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ли њега жеца љута Сред врелога згуби пута? Еда ли га валовита Бурна вода де занела? Еда ли је громовита Удрила га дегод
прелепа ђурђица; Збогом, доле, збогом мирисаве Пуне оне љубице убаве; Збогом и ви по њима извори, Веља сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место мило, Свуд по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно
Нога лака, срце здраво, Коло лети, коло ђаво, Поскочица ђаволица, Што је тела, то и смела, Ал' је жеца одолела. Ој ти секо Кâно млеко Белолика, Кâно винце руменика, Кâно паун поносита, Кâно јела, селе вита, Амо
плена И преврће мртва и рањена; Али ко је срдашца жешћега, За Турцима јуначки се слегâ, Не зна шта је ни глад нити жеца, Гони Турке, главе им осеца. Ао звеко, ао пушкарање! Ао дивно јуначко играње! Трајала је игра до пред вече...