Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Поља пуста, опрљена; читав дан путујеш, а сретнеш само понекога пастира где, с празном торбицом о рамену, чува глађу и жеђу изнурено стадо... Прођеш кроз село, нигде пса да на те залаје, нико те не пита откуда си и куда ћеш...
времена онако грдно проклињали; они који су желели да се на ватри спали, ти су исти сад жалили што га три дана морише жеђу... Па онда веруј ономе што вели: „Ја познајем човека...“ Вараш се, пријане мој!...
Ћипико, Иво - Приповетке
се осјећа, а жало и стијење пеку, из њих врућина удара и заслепљује очи, жеже, а она им пружа врч хладне воде да жеђу загасе. Пију, а она чисто ужива слушајући како лакомо срчу... „Хвала!” веле јој, кад би се сити напили.
Би му као да је жедан дошао код врела и жеђу угасио. И осјети се чист од блуднога гријеха. Осјети овога часа прама њој чисту љубав, самилост, нешто слатко,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се бистијерне; Камен нема воду дати, Па се соко жеђу пати. Ил’ обрне неродица, Гора Црна Нема зрна, И ма да јој мало треба, Ни толико нема хлеба.
Причао му дуго о сластима разним, Што се могу купит’ благом па ма чијим; Гуркао га вешто лакоумљу вељем, Будио му жеђу за пићем, весељем.
Краков, Станислав - КРИЛА
Испред већ искиданих жица осећа се топао дах гомила које наваљују, и бије смрад алкохола. Опијене дивљом жеђу за убијањем и клањем тамне сенке се усправиле.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Угушићу те!... СТАНА: Угушио си Онде на земљи тврдог бедема! Шупљике суве старог насипа Исисале су жеђу лакомом Прсију мојих душу живосну... ПРВИ ТУРЧИН: Ето нам шале... Иде! ТРЕЋА СЦЕНА Везир Сулејман долази.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Какви су они? Зар мантија, тај комад сукна, може излечити погано људско срце од ниских жеља? Шта она може пред жеђу, зар њена варљива опсена да прекрије прљаву коругу душе, зар да је очисти? У манастир смо дошли са свих страна.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У аманет ти га Божји остављам. Али да се ниси усудила да га било глађу, било жеђу мучиш и мориш, да што пре умре, да га се што пре отресеш. ТАШАНА Ох, зар ја, дедо?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кô жедна биљка што мре у самоћи, За тобом и ја гинем жеђу истом. За усне твоје мени сада треба Крв зоре ране н пламен рубина, За лице пјена са морских ширина, За очи сунца
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зашто ми се отприје не кажеш, него сам те путем намучио: и конаком, и глади, и жеђу?“ Тешко свуда своме без својега!
ситну књигу пише, те је шаље Анђелићу Вуку: „Богом брате, Анђелићу Вуче, немој мени ђеце поморити, поморити и глади и жеђу; пустићу ти брата Милутина“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ Душа је моја како земља безводна, Него теке с једним сузами Гасим своју жеђу... Ја тебе просим да дођеш на мој извор, а ти мене, како незнана, из далека уморна путника из твога студенца напој.
жедном на ову спасну бистру воду, те црпајте пити и пијући бам ову духовну воду весели будите те стужујућу вам душевну жеђу загасите. Ко год пије од ове божаставне воде, духовнога поучавања, никад више неће ожеднити...