Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам... Е, баш сам жељан људи и света!... Не знам где се мој стари пријатељ Марко толико забавио?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сједи, сједи. Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла. — Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!... Иван седе.
Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина! Зато се сад склањајте од њега. А Алексу призовите. Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. — Хоћемо, Ногићу, хоћемо! — Мислио сам да је требало да вам ово кажем. А сад, збогом!
— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!... Доста сте капале!... Станите, да видим људе!... Жељан сам их као травка росе!... Станите!... Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...
Све је бјежало од мене. Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени. Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи... Све ме је гледало попријеко... Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...
ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? — А што ме питаш?!... Зар не знаш?!... — Па... знам, али сам жељан твога разговора!... Жељан сам чути то из твојих уста!... Знаш откад то нисам чуо!... Шест година ти си била мој сан...
— А што ме питаш?!... Зар не знаш?!... — Па... знам, али сам жељан твога разговора!... Жељан сам чути то из твојих уста!... Знаш откад то нисам чуо!... Шест година ти си била мој сан...
— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?... Ја сам жељан твоје речи! Реци још једаред да си ме пожелела!... И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице...
— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си. Треба да се ту нађе!... — Да види моју смрт... Ваљда је он тога жељан!... Него... нека дође, баш кад мислите да треба!... Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука.
Али он виде како јој поигравају румене уснице. — Не да нам бог!... Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!... Мени букну образи само кад те видим!... Та мени се није дало ни да те милујем!...
Мени букну образи само кад те видим!... Та мени се није дало ни да те милујем!... Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!... Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... Њу полише сузе...
Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!... Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... Њу полише сузе... — Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!...
— Али стегни срце, запечати те сузе. Јер ме суза прати кроз цео век!... Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... Она убриса очи и насмеши се. — Тако, срећо моја!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав, полу-бог, половину змија, Вребаш ме кроз лишће и чекаш
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира, жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у колима, а и да се прихвати мало.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је жељан да га сви оставе на миру, његовој несрећи и јаду, да се усами и да оде, као што усамљени коњаници нестају, у сумрачју.
Ако бира ово друго, даће толико, да се прочује. Павле онда рече сенатору да има кућу у Варадину, какву, такву, али је жељан да жену, одраслу без оца и матере, венча уз весеље сватовско које ће да памти, док је жива.
А у који више, на јави, повратка нема. Био је жељан, зато, да га оставе на миру, и да остане сам, са тим својим тужним успоменама, а не, фуртум, да га, што се не жени,
Дошла је, каже, да се надише мало свежег ваздуха и да гледа звезде на небу. Да ли је и капетан жељан да са њом поседи, у башти, мало? Јасмини тако опојно миришу.
Удесили су били да она пошаље кола по њега. Само, Исакович, тог дана, и није био жељан њене љубави. Хтео је да јој призна да полази на пут, војени, а да тај пут не може одложити.
Честњејши Исакович није мислио, на том путу, ни на Теклу. Био је жељан просто да, што дуже, остане у ноћи, пуној звезда, да се вози кроз празнину поља и шума и баруштина, са небом на
Од вароши Гран, до Будима, путовао је мирно. Сам у колима. Прилазећи Будиму, био је жељан одмора, тишине, после свега што је у Вијени био доживео. Био се, у Вијени, јако променио!
Ушао је у кућу Трандафилову дозивајући домаћина, тихо. Био је жељан мира, жалости, био је жељан да проведе, дан, два, у разговору са Трандафилом, који му је био помогао да сврши своје
Ушао је у кућу Трандафилову дозивајући домаћина, тихо. Био је жељан мира, жалости, био је жељан да проведе, дан, два, у разговору са Трандафилом, који му је био помогао да сврши своје чрезвичајне послове у Вијени,
Павле је био жељан, пошто је био усамљен, пошто се био растао од заједнице својих сународника, у Бечу, да уђе у гомилу, у братство оних
Морао је и сам себи признати да је био жељан, више него ма који други Исакович, славе, успеха, виших чинова у Росији.
У њихову фатаморгану. Цео један народ био је жељан да напусти Европу, збуњен, увређен, раздражен, полудео, а задржан у неизвесности, од оних дупета на Двору – како је
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је жељан своје снахе, невиђене лепоте и снаге њених удова ради, не очекујући у том греху, који ће остати скривен од света,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Саво се трже. — А, опрости, кнеже, ја се заговорих с овијем младијем човјеком, а на тебе заборавих? Што ћеш! Жељан сам човјека из свијета, а сувише, с овијем бих ђетићем имао говорити дан и ноћ! — Не замјерам, господине Саво.
Али никада у своме вијеку кнез не бјеше толико испитљив, толико жељан да њеку сумњу изведе на чистину, на тврду истину.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Уважаван и задовољан у обновљеној Србији, увек жељан да што више научи и што више користи својој »милој нацији« и »слободној милој матери нашој Србији«, он је задовољно
Када је букнуо устанак 1804, он постаје писар у чети војводе Ђорђа Ћурчије, и ту остаје неко време. Жељан да што више научи, он пређе у »Немачку«, у Карловце.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
6. Напољу се милост поче Крај дућана на улица, У цркви се туна роче Жељан момак и деклица, Докле једно од њи двоје Враг не прими међу своје. 7.
Ко је жељан да што задобије, Он се, брате, по околу вије Или тражи по ограшју плена И преврће мртва и рањена; Али ко је срдашца
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хм, тугује. Шта има да тугује? Ћопића кућа пуна свега ко шип, ничега није жељан. — А зар ти, Раде, никад у младости туговао ниси?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. — Пиј! — понуди га. Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: — Видеће ме. — Море, пиј!
да ми не идеш тако непонуђен, жељан?... Што, синко? Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?... Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је умро, као
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Само је Жарко мрштио чело, пекла му душу потајна туга, нису га вукли пиће ни јело, жељан је био дјечака-друга. Код врапца, кажу, то није варка, тражени дјечак чекаће Жарка.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у стену једва је назреш у пећини прсти збијени у зид удевени светле као глас нечувен и незнан долази из даљине жељан да се са собом сретне као и ти што на свом длану и са својим прстима остајеш у већини међу многима сам из дана у
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
С факирском вером дочекао ту бих Сан дубок, вечан, и жељан, и нужан, Сâм, лишен свију доживљаја грубих. Награду целу добио бих, тада, За цветно доба својих идеала И јесен
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Крене сељанин у једну варош на два три дни пред крсно име да донесе два мијеха вина, те купујући онако жељан као и остали сељанин напије се по закону, и начне по вароши као код куће пјевати, па и кад вино натовари, једнако
да купи, срећом види једнога свога сусједа ђе носи пунану боцу вина из једне крчме дома за вечеру, а сељанин жедан и жељан вина, пође за њим, докле га пристигне, пак му открије да је жељан вина и да је врло ожедњао тако да би цијелу боцу да
из једне крчме дома за вечеру, а сељанин жедан и жељан вина, пође за њим, докле га пристигне, пак му открије да је жељан вина и да је врло ожедњао тако да би цијелу боцу да не предуши обличке попио. „Валај не ћеш“ одговори му сусјед.
“ „Оћу“ рече сусјед и даде му боцу вина пуну у руке, а сељанин притегне онако жељан и жедан и својски одвали више од поле, пак пошто се добро напије, одагне и рече: „Сад да ти је просто, пљуни ми у
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
1, 1-3) као болестан и жељан да примите, љубимци моји, установљени вам устав овај богопреданих пенија, умиљенија, и молитава, покорења и трпљења,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али, шта и мени, код мојих снашка, фали? Моје место још боље, још лепше. Ја бар нисам жељан, не трпим, не мучим се гледајући као он. Ја овамо код снашка имам бар све.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То није успевао да забрани себи иако се већ јасно видело да Господар Јеврем, одвише жељан моћи, ради на своју штету. Кад је, три године после Кнеза, и Господар отишао у изгнанство, Анастасијевић је знао да је
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело на стуб је притиск'о хладни; На коленима светли сребрна и звучна лира.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато ми изгледаше скоро непојмљиво да Аристотелес, жељан науке и поуке, не оде до онда већ славног и познатог филозофа.
„Не могох“, тако га ослових, „срцу одолети да вам не учиним посету. И ја сам из Ломбардије и жељан да упознам свог великог земљака. Опростите ми, молим вас, моју насртљивост!
“ „Ми смо их одгурнули од себе“. Он ућута, па онда настави: „Но ја бејах жељан тога знања“. Очи му засветлише. „Почех код својих сараценских пријатеља да учим њихов језик, да ценим духовне
Мени, који сам, ево, преживео већ два светска рата није се милило да, макар у мислима, преживим и тај светски рат. Жељан мира, а гледајући унатраг, зауставих се на добу које је следовало паду Наполеона, трајало трећину века, а било доба
„Тежак положај! Колико код да сам жељан да упознам господина Дарвина, не бих желео да га узнемирим на његовом послу. И онда: моје обећање деци обавезује ме да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Толико времена прође од последњег нашег виђења, остарисмо и остах те жељан... а знаш да бољег пријатеља немам“... и шта ти ја знам. Отворим писмо: тачно као што сам очекивао.
Напићемо се, видим. И жељан сам, части ми; па још у кући и опет да нас она служи. — Господине, сад, ваљда, Вујановац?
И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто?
уста, све груди, све косе, све осмејке, огорчен што сам толико време изгубио, у пустом страху да свега тога не останем жељан.
то једанпут десило да је он њу пакосницом и злом женом називао и пребацивао јој што је због ње и разговора са људима жељан остајао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сјео бих на клупицу држећи је објема рукама чврсто за запешћа и зурећи јој у лице сав жељан да у њему опет препознам и нађем добро познате блиске црте, оно људско у њима, на концу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ВИЂЕЊЕ Ноћас када сам ја спавати хтео, Жељан да тело уморно одмарам, Дух старе среће обузе ме цео, И ја сам пош'о срце да отварам.
Пуне су му руке и сласти и миља — Смеје се и прича да је и он пена, Коју ветар носи к'о лишће са биља... Жељан сам осмејка ма и лажан био! Само нек се младост пробуди и крене, И остави места што их рад покрио.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Такође сам признао чиновницима да нисам учио никакав занат, али да сам жељан знања и да ме је та жеља довела у Америку.
Све то сам добио од власти у Касл Гардену на рачун ”ујка Сама”. Онда сам изашао напоље, жељан да погледам тај велики Њујорк, са осећањем, како би то рекао псалмописац ”као крепак човек спреман за трку”.
Помислих да то мора бити Србин, па уђох унутра жељан да чујем језик који нисам чуо већ више од три године. У радњи се продавала гвожђарија, већином турпије и алат од
Када сам скоро доспео до телесне гарде бруцоша у средини, нестрпљив и жељан да се прикључим одбрани штапа, један бруцош друге године по имену Френк Хенри, зграбио ме је и повукао натраг говорећи
Ћипико, Иво - Приповетке
—Како сте могли тако весело провести дане иза мужевљеве смрти? — упитам је, жељан из њезиних уста чути оно о чему су ми толико пута приповједали.
за час дође к себи: како да се на то усуди он, који је тек јутрос сишао у град, сишао озго из Црне Горе, весео, хитар, жељан хлеба и зараде?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Руковат’ се с тобом, Тог сам жељан јако! Промисли па реци: Када, где и како. Ја бих да ми дођеш — Ево те позивам.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Није оно сиротанче криво, Што сам тебе на мом крилу снивô, Жељан био, па те загрлио, Прехитрио — па те пољубио. XИ „Ај, пусти ме да одлетим — Мио ми је лет.
“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се жељан врнух дома, Своме гнезду, своме куту. А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери наше среће, Са три сина
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он се више и не стара да исправља Перу, јер се већ заморио вичући. А Пера, као да је жељан разговора, наставља: — Јесте ли рањени? — Нисам. — А где?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јован Пачић ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ После скорби, туге петолетке, Давно жељан видих Нови Сад, И тврдости скоро необретне, Врагом смрт претјашчи Петров Град; Славно-српског епископа смерни
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па, вечно жељан тога призора, Крвавом бојом жели спитосат Зрцало сјајно неба звезданог... Ал’ даље! (Чита.) „То је порука, Којом
ЈЕЛИСАВЕТА: Мога девера? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, сунце, девера твог! А мога брата, брата јединог. Дошô је, жељан своје снахице, По обичају црногорскоме — Деверским даром да те дарује. СТАНИША: Па, мила снајко, прими овај дар!
(Капетан Ђурашко улази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И једва једном, Чекано злато, жељан бисере! Крвава сабљо, ти!... КАП. ЂУРАШКО: Неокрвављена.... ЈЕЛИСАВЕТА: Како? Зар ниси још?... КАП.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Нада мном сикташе крик посмртних јата, Рушио сам куле, сатирао чете — А данас сам жељан крви из твог врата!'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем
У твој се дрхтај ненадно увлаче Осмеси њени фини, кô тон јада Тих осмеха је моја душа рада. Зраче, жељан сам твога загрљаја, Јер дршћеш препун пурпурнога праха, Мириса њеног осмеха и даха, Сав око мене хоћу да се свијеш.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— ко зна када, ваљда у какво пролетно саблазно вече, ваљда у какву тиху и миришљаву ноћ — и ово: Умрећу рањав и жељан. И потписао се, али не: газда, хаџија, већ само Младен, и ништа више.
Ћипико, Иво - Пауци
Нашавши говеда и кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином. Сјутрадан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику да још у планини остане. Дуг је дан, стићи ће и кући.
Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела.
Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ. И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада. Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И жељан га узе плам Да абата види сам. „Но мој драги,“ он му рече, „Ко толико блага стече, Непоштењем он је, знај, Заслужио
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело, на стуб је притискô хладни, На коленима светли сребрна и звучна лира.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Боље ми је у туђини да умрем, него овде да умирем поред тебе и жељан тебе. (Одлази.) ТАШАНА (усплахирена, унезверена. Хвата се за главу. Одједном одбацује руке, сва престрашена): Луда!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
се слатког наједем камења И трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с пута Прашњав и гладан И жељан другачијег света Пружи ми три мале нежности Док ми не падне хиљаду магли на очи И главу не изгубим И док теби све
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ХАЈДЕМО, МУЗО Хајдемо, Музо, из овога круга, Из луде вреве и хуке и праске; Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам пола, дубрава и луга.
ХАЈДЕМО, МУЗО Хајдемо, Музо, из овога круга, Из луде вреве и хуке и праске; Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам пола, дубрава и луга.
Хајдемо, Музо, из те луде праске, Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам топле ријечи и збора. 1908. ВЕЧЕРЊА ЗВОНА Предсутонски је час.
Хајдемо, Музо, из те луде праске, Жељан сам лица без лажи и маске, Жељан сам топле ријечи и збора. 1908. ВЕЧЕРЊА ЗВОНА Предсутонски је час.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
»Где ћу — рече — ја да лијем људску крв! аратос било таквог пића!« Оста код воде жељан. ГОРКА ВОДА Кад су пустињом Израиљи жедни путовали, једва неку воду, именом мерру нађоше.
Ко ли у самству милује живити, горак је и чемеран његов живот. Код свога блага свашта је жељан и нинашто недостачан. Свакад худи и тужи, у свако доби од свашто се боји и стрепи, ноћу причува и дркће, врата тврди,