Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Неко се сјети да им поклони одбачену жељезну пећ, неко протруо мадрац дугогодишњег болесника. Људи су се великодушно ослобађали предмета везаних за зле успомене и
Ћипико, Иво - Пауци
Док газда размишља, Петру бјеже очи на жељезну касу „вертајмовачу”: како је висока, чврста! Колико талијера могло би у њу стати?
— опази доктор, и погледа на Иву. — Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат. Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?