Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бојим се да ти није дао оно смирење које бих ти ја из свега срца желио... — О, само ми то немојте жељети, оче, само не то!... Није за мене смирење, оче мој! Истина, ја понекад кокетирам с њим.
Али не знам како се то чини. Ако ви случајно знате, помозите ми! Што треба учинити, што треба жељети па да човјек буде оптимист? Конкретно, што да напишем, како да завршим мој роман да би то био хаппy енд?