Употреба речи жељне у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

дугајлија, некако, отима, њима свима, нежност у фамилији, да га и Ана, и Варвара, воле, некако, чудновато, да су га жељне, иако су верне мужевима. То је Ђурђе пропуштао, као да се Ани, поред њега, живог, човека, допада неки вранац, пастув.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

и што на лицу, ма колико да се успешно скривала, носи неки белег који непрестано привлачи напаснике и кабадахије жељне насиља и нежности.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Немојте се чудити — ове мале насеобине, браства, у овој пустињи, жељне су и најмање новости, а кад њека падне, разнесе се одмах.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»брат Бугарин«, како су га тада звали у омладинским круговима, имао је знатног утицаја на младе српске духове жељне промена и новина. Али главни духовни реформатор и учитељ нових нараштаја српских био је Светозар Марковић.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

А тамо видим две-три моме лаке, Донеле трга за жељне јунаке — И тако туде све је пуно људи, А сваки тражи што му је по ћуди.

(1 ПЕСМА) (1) Големо је пусто место, Куће лепе и високе, А дућани свуд учесто, Да напариш жељне оке, Истурили сребра, злата, Свиле, свите све на врата. 2.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу ппоцy, мириси ми обасуше свак' задисак жељне душе. Загрли ме, дах ми стесни; ал' очију поглед њез'ни' нагон узда, занос трезни; из њега ми мис'о сине: »Мајко!

Ћипико, Иво - Приповетке

Гледа она тугаљива, здрава лица; у души му одзвања старачки, дрхтави глас; осјећа на себи живе младићке погледе, жељне ничега другога већ радње и сласти у своме животу.

Часом гледа како се надижу њене црвене пераје: нагло дрхтећи надижу се и спуштају, жељне свога чистога мора. — Присјело ти, а! — каже сваки пут кад оћути да је у дну риба загуцала.

Мртве леже, освојене младим дивљим зеленилом корова, жбунова и дрвета. Неке се испрсише, жељне још да живе; неке леже напола закопане, а неке тек вире.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

древеса и камење И зелене траве, Све дубраве и све стене И пећине старе, Сви ви мени помозите Овде туговати, И до жељне смрти моје Са мном друговати.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба вечност сања. Вртови копне, блесак чили, Јаучу плоче и дрвета,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

По томе прознаше га да је сам Господ. А Симон Петар не имаде кад од жустрине жељне чекати док се у крај на лађи извезу, — а го бијаше, гажећи по води уз мрежу, — него тек опаса се са свученом кошуљом,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности