Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После се поклони и оде, а за њиме, весели учитељ и Сремац. — Милисаве, има још неко осим нас двојице, који те жељно ишчекује. Милисав задрхта, а колена му стадоше клецати; а после скоро нечујним гласом поче питати: — А где је?...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је био Маринко. Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. — Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...
Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар. Његове се очи стопиле у лице очево. Иван диже главу. Лазарево се лице разведри... — Добро! — рече Иван.
Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!... Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?... Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... Па стаде размишљати о себи..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУЗА Кô јесења шума тако умираше Цео један живот тихо и нечујно. И још носећ срце и жељно и бујно, Ми смо осећали задње дане наше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прсима. Опет жељно гледа њено болно лице. Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа: — Сад ми је сасвим добро!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Док је он певао, учитељ се представио црквењаку Аркадији, на што овај каже да му је мило. — Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу, а ми мислимо: ето га!
Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала, али га је Аркадија чувао као очи у глави, и разговарао са старим учитељем, који га је понудио бурмутом, о
Село је два-три дана говорило, па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости. Знало је да је поп Ћира у завади са поп-Спиром, па је то нотирало, и почело сматрати као
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају и ишчекују кад ће да се сврши служба и почне да се раздаје.
се приближио коме гробу, он би издалека почео да се глади, шмркће, кашље и стидљиво да заобилази око гроба, гледајући жељно у ракију, вино. Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап.
И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап. И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око гробова за час изређа цело гробље. И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Текла спава у соби са ћерком домаћина. А њој је дата соба домаћичина. Била је сама. Тако га је жељно чекала. Исакович је бежао од ње, као да је полудела. Он је био запрепашћен изгледом Валдензера.
Луд је, каже, као сви мушкарци, и не зна шта говори. Зар неће да је загрли и пољуби? Чекала га је жељно! Била се дигла и стајала је пред њим, у плавој, летњој, хаљини, пуној неких сребрних мрежа, а откривених груди.
Била је сагла, ћутке, главу, као да слуша нешто, што није очекивала да чује, жељно. Петар је сав сретан пиљио у жену.
Док су Дробњаци, Васојевићи, Морачани, Пипери, Кучи, Цуце и Ћеклићи, чекали на вести о Василију, жељно, Василије је био потпао под невољу, јакоже и прочаја Сербија.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ПРЕД КРАЈ Куда ћемо сад Куда бисмо никуда Куда би две кости иначе Шта ћемо тамо Тамо нас већ одавно Тамо нас жељно чека Нико и жена му ништа Шта ћемо им ми Остарили су без кости су Бићемо им ко рођене ћерке ВИИ.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако спреман крене се. Дуго је путовао, али ипак срећно се вратио. Отац га већ жељно ишчекује, чезне за њим, једва чека да га види.
Кад виде каквом грацијом Шамика са Лујзом игра, каква је елеганција на Шамики, стане им мозак. Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра. Чули су већ за Шамику чији је син.
Црњански, Милош - Сеобе 1
својој жудњи за мужем, не само да није била истрајна и искључива, целог тог грозног дана, већ је, напротив, исто тако жељно, ишчекивала и свог девера, Аранђела, и питала за њега, ослушкујући не би ли чула његов ход, или глас.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто
И почимају капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Дигла хаље повисоко, Ту му запе жељно око. 54. Така страга, та каква је, Каква мора бити спреда? Па се брже за њом даје, Па је стиже и погледа, Па
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.
Ако везем, везем твоје око и уста; ако певам, певам твоје песме! ... Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“... Мати умуче.
Остали, изненађени, подигнути, са испруженим рукама и отвореним устима, гледају је жељно, прате... Али на устима им задржан крик, допадање...
Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао. Сметала му је мати, која је
Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе. И понуде ти послала. Зар ти нису дали? — Не! — жељно одговори Мита. — Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика.
— И на то жељно, халапљиво загризе крушку. Марика скочи од Аритона. И, уздржавајући се да се не ода, брзо сиђе низ степенице, замаче
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Још те молим с јадовима, Ах! за наша веља добра! Немој нам их заговорит’; Него ћеш их к нама справит’. Да се жељно изгрлимо, (Црно сврћи, б’јело врћи) И од плача ућешимо. 94.
“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва. Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ми више томе не верујемо, нит ишта на свету поштујемо. Ништа жељно не очекујемо, ми ништа не оплакујемо. Нама је добро. Проклета победа и одушевљење. Да живи мржња смрт презрење.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
У њој је и други Сретин допис из овога села. На жељно ишчекивану прилику није дуго чекао. Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан
Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине. Не чита, него их, мислиш, гута. Дах му застао, не трепће!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Збогом.“ Прошла си тихо с господином оним. Једно је дете данас дошло к мени. Оно је било жељно пољубаца, Љубави, ружа, радости и среће. Ја јој уделих од свега по мало, И задовољан био сам са својим Делом.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пунијех осам дана још, одмарао се Ђурађ на граници. Хтио је да чио доигра јадним Србима. А они га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као
“ говорило се. Еле љето ограну. Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе. По њивама изниче жито, као један бусен природа цијела буђаше се новијем животом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ево је у броду, нигђе није побјегла.“ Кад дођу, дочекају их браћа жељно и радосно, но кад чују зли глас, озловоље се, па се најпослије договоре те брод извуку на сухо и стану га редом чувати
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ А ја, видевши њихово жељно мољење и да је потребно то испунити, покренувши своју немоћ, на то почех спремати. И угледавши погодно време да се то
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
би родило у њиховим воћњацима, виноградима и башти, њему је намењивала, њему остављала, слала му и нудила га кад дође. Жељно је чекала његова ретка писма и била данима срећна ако би је само поменуо и поздравио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да сам звезда, као што сам мала, На српском бих небу засијала, Изишле би Српкињице мале, Па би звезду жељно погледале; А звезда би говорила сјајем, Дичним сјајем српским уздисајем: Благо теби која имаш мајку, Имаш мајку, имаш
и мало, Да одбрани што се српско звало; Заиграће коло витезова, Дивна слика мојих младих снова, Што сам негда тако жељно чек'о, - А мој пеп'о да је на далеко!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Те његове поплаве најважнија су природна појава египатске земље, жељно ишчекивана из године у годину, јер пре сваке такве поплаве изгледа она осуђена на глад и пропаст.
„До јесени ево ме с мојом лађом опет овде“. „Веруј, не могу да ти обећам“. „Али твоји пријатељи те жељно очекују. Они би се неописано радовали да те опет виде у својој средини“. „Поздрави их љубазно све од реда!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се обазрех свуд унаоколо, жељно тражих да видим Николу, али узалуд: њега није било на станици. Поред мене промаче крезуби студент па се изгуби у
— Како не! — Тада смо једва стизали пешаке, ми артиљерци. Жељно све живо да понова види Београд после петнаест дана његовог ропства.
брда, потока и долина, једнога од врелих јулских дана, па смо се, скотски уморни, понова враћали у варош, које смо жељно тежили да се дочепамо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Док су ти год тетке биле у мјесту, стално сам се код њих распитивао о теби, о твојим успјесима. Како сам жељно тражио твоје име на страницама старих новина које би ми твоје тетке послале, како би ми срце поскочило кад бих
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био је то тренутак који сам жељно очекивао и почео сам своје студије под добрим покровитељством и чврсто решен да успем.
Ту бих око пола осам доручковао онако како то чине дрвосече а онда бих, жељно чекајући време ручка, крцкао лешнике за директора радова господина Чарлса Бечелора (Цхарлес Батцхеллор), који је био
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих рођака који су живели на Западу и бавили се земљорадњом и жељно га очекују.
Он је био стално окренут заласку Сунца, чија је светлост већ бледела, а ја окренут жељно према његовом изласку, као некада на пашњацима мога родног места.
Свако цветно стабло тих мајских дана је у његовим очима невеста у најлепшој венчаници, која жељно очекује свог младожењу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Осећа се тешки воњ мрке и наквашене земље. С плаветним свежим ваздухом сва та мешанија жељно се срче. Сунце залази у живом црвенилу неба, пуном уоколо фантастичних приказа, тамо далеко, иза прекоморских брдина,
Дигоше се кад је вода до испод њих допрла и сламу смочила. По обичају мољаху јутрењу ишчекујући жељно дан. Зором је тек росило. Унеке, не надајући му се, изненада бануо је к њима господар са жупаном.
Жупан се смисли и окрене Цвети: —Довишћу му ликара — и онако обичава доћи у господара... —Да—ну... Бог ти дао! — жељно га ухвати за реч. Око десете дошао је лекар са жупаном. Цвета га уведе у кућицу.
Ту је загнао дотјерану стоку, а извео на пашу ону што га је, огладњела жељно ишчекивала. Враћају се истим путем горе на бријег… — Зар смијеш ту пасти?
— и, да је није стид, сита би се наплакала. Девојка већ заборавља број дана откада су отпловили, и жељно ишчекивани крај наслућује у души: топлије је у простору, и топлота наредних дана као да јој носи нову струју и у живот
И настави бесвјесно, као за се: —Зашто сам и долазила?... — Видиш! — жељно дочека Спасоје, очито задовољан, па, не наишавши на отпор са Цвијетине стране, рече јој озбиљно у лице: —А ти се
и свугдје гдје је стигла кад је за стоком у пашу ишла; а примирила би се тек кад би нашла које младо чобанче на осами, жељно друштва као и она; сјела би уза њ и часом се с њим упознала.
Препланули им се образи дотичу и чују како уста жељно срчу хладну живу воду. Седоше на земљу да дочекају стару мајку. —Чудо што је овде питомина! — рече као за се цура.
А вино је јако, јевтино, а кад се проспе, прелива се у сунцу, земља њиме мирише и жељно га у се упија. Марко навикао да своју цуру милује, обгрли је, диже се, повуче је за собом и бесно заигра.
Погледа уоколо, па се жељно заложи хлебом и помало одли и вина из сваке од пореданих скленица. Код служења свете мисе осети топлоту по целоме
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Мржња, нарасла као неман, бејаше напунила и намрачила ову тешку ноћ. За један жељно очекивани коначан обрачун векова и раса да би се једном знало где је ко и чије је што.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твог народа песме свак жељно већ поје, И Немац к’о Сремац, и Енглез и Гал, Јер дивна красота бесмртне ироје Ту пева к’о шева и разгони жал;
1842. Никола Боројевић ТЕРПСИХОРИ О богињо лепа, за којом све лепе Девојке и снаше тако жељно хлепе, Твоје царство наста: музика се чује, Балови почињу, фаршанг торжествује.
Ближе ли ступе к теби, у висоту Узлећеш од њих навише; но опет Блеском се твојим рад осменеш Натраг, да за тобом жељно блуде.
О, не вараш се, срце, ако с’ и вара око! Као земља за сунцем и као јагње за мајком, Нога моја би тако жељно за тобом ишла. Ал’ ко хоће до веће да дође сласти, тај мора Готов бит и пелен горки загристи каткад.
среће да среће нема у себи, Стог’ се и зове срећа, мада је худа и зла: Колико лепих ножица, и каквих једрих листића Жељно ту око види — зналцу и туга и сласт!
Десетог часа ноћи био је унесен један постамент и пред њим украшена столица, ми сви на две стране раздељени жељно изгледасмо шта ће сљедовати.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
окаљô књигу повести, Где прадедова наших имена, Кô мученике вере Христове, У бесмртија сјајне дворове Истине писац жељно уводи? Ил’ мислиш не знам ја — и не зна род Шта нам та змија твоје љубави У отрованим спрема грудима?
ха! ха! Шта човек збори: — за пријатеље? ВЛ. ВАВИЛА: За савезнике... Јер када куцне свете слободе Тај тако жељно ишчекивани час,— Ко ће уз нас? Радошу, реци ко?
Куда ме зане, куд ли поведе? Како ли ужди огањ паклени Што сажаљења сваку капљицу Са својим пламом жељно испије! СТАНИША: Ено месеца — Ко мусломанску помоћ затреба, Њему се мора смерно клањати: А ја је требам...
Ћипико, Иво - Пауци
—Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре... А, бога ми, она је била ватра... А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ... Зар треба да он за то зна? Прелџије устадоше, ватра гасне.
Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије. — Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља.
С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји. Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу,
Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно. Он ходаше полако путем. Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу. Никакова тешка мисао није га морила.
Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита. * Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио
Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. * Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.
спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... — Не, Јуре! — шапну она...
Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори. Јуре му пише: * „Мој добри шјор Иво!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
С горком тугом бацајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола.
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем створу, на подлост и порок личи? Зар жарке беседе оне, што жељно преслушах тамо, Не беху ништа друго до празни прапорци само?
„Академија наука“ 1887. [МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми ниси рекô: „3богом остај!“ кад си пошô.
Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но слободно ишти што ти драго души.“ А Србин ће њему: „О Господе јаки! Ја бих жељно искô новина ма каки', У којима пише шта ли доле раде, Какве нове сплетке пред изборе граде?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он је сада у Цариграду и жељно ме очекује да на обали Босфора испијемо коју добру капљицу и освежимо успомене срећних дана.
предаје кларисимус Кремонини, који прима од Републике две хиљаде форината за своја предавања, а овај овде, којега тако жељно ишчекујете, радио је у Пизи за шездесет скуда. По цени се ваљда познаје и вредност робе.“ „Али Галилеја хвале!
До после подне биће готов, и ја Вас у то доба жељно очекујем. Ту, у моме врту, стоји један стари павиљон. Саградише га талијански мајстори пре педесет година.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Мој слуга, клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док ја овамо од свега тога не бих смео ништа окусити.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ограђена високим зидом царска башта била је сива и гола. Где би ту могао нићи цвет? Жељно се чекало да сликар повуче прве линије Царичиног лика.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ох, толико је оно тога било пуно и жељно да ће ми мртвоме земља бити вечито тешка. Де, кћери, де још ону: »Насред села шарена чесма, бистра вода«...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јерно из тебе рождени вишњега Бога син ће се назвати. А ето ти, пречиста, с држањем на својих ти руку и врло жељно носићеш га.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Недеља је. Код хаџи Замфира после подне тишина као и у свим кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао. Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.