Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да ли ти знаш колико ме он разговори!... Па, чуј ме, жељо моја!... Гледај чедо наше, нашег Милоја!... Чувај га од свакога зла!... И гледај ми мајку.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
СИНОЋ (Одломак) Синоћ, Дико, жељо жива, синоћке те очекива'! Силних жеља полетело јато да с висине изгледује злато, о небо се жеље приковале, место
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Благо мени данас, ево мени мога брата; ђе си ми жељо моја!“ рече Јока поклонивши се да му руку целива. Човјек одиже обје руке да јој их измакне, па ижљуби с њом у лице.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Српски доли, пуни рајска чара, Српске горе, жељо моја стара, И потоци што жуборе туди, Мртво срце још за вама жуди, За потоком, за зеленим лугом, За славујем, мојим
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И све тако док не спази Скопље, кад сви умукоше, јер Јаћим понова завришта: „Где си, каже, душо наша, жељо жива? Где си, Душане, круно царска, да видиш соколове твоје сиве? Да ли знадеш да нам је царство веће и од твога.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хоћеш ми се икад вратит’, Да те боље чувам таде, Мисли моја... или жељо... Ил’ спомене... шта л’ бијаде? А она ми канда шапће Кроз тишину благе ноћи: „Нећу ти се никад вратит’, — Ти
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Дочарали си птице Да лете по цвећу, Славуји да се с мојом Песмом надмећу. В Ој девојко, жељо жива, Што си тако жалостива? „Ја сам снила мало прије Да у теби срца није!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Међу војницима угледах и поручника Косту „Турчина“. — Жељо жива! — узвикну кад ме угледа и приђе да се поздравимо. — Откуд ти залута овамо? А ја чуо да си ти умро.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да је са братском крвљу наситим?... Ох жељо, жено!... Змијо, идоле!... Куда ме зане, куд ли поведе? Како ли ужди огањ паклени Што сажаљења сваку капљицу Са
(Бошко, Богдан и Станојло са голим ножевима одлазе, Мира долази.) МИРА: Ох, жељо жива, Је л’ тебе гађô? СТАНИША: Мене! МИРА: Моје је срце гађао.... СТАНИША: Моје запарао....
ЈЕЛИСАВЕТА: „Беше?“ Зар није сад?... КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима
ЈЕЛИСАВЕТА: „Беше?“ Зар није сад?... КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима синô
Што творца моћног делаоницу Изразом тужним ума несвесног У дућан ствараш простог мајстора... О, жељо жива моје младости, Уображења мојих идоле! Мој данче сјајни! Санче варљиви! Грехова мојих друже марљиви!...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О ВИДОВУ ДНУ МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Сабљо моја димишћијо, Сабљо моја крвопијо, Љута гујо жељо моја – Да идемо у сред боја! Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали!