Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, поп Вујица поче читати молитву насред винограда. — Еј, попе, немој бити луд! — виче што игда може Живадин из куће у брду према попову винограду. — Бежи, море, батали молитву — није ти вајде!...
Поп узе отресати главом, као да га челе уједају. Боме, градљике згађају добро у темењачу! Чак се и Живадин смеје, гледајући како градљике одскачу од попове главе...
учитељ Грујица, пун радости што је добио тако ретку тицу јутрос на уранку, па узе јеину и однесе да је некуд склони. Живадин разгледа остале већ испуњене тице, и сам вели: »Боже, какав ти је овај наш учитељ!
— Само је попов виноград страдао, а они други нису готово ни такнути... Него ти је и поп зло прошао! И Живадин исприча учитељу попово »страданије«, како је већ сам видео озго с брда. — А, зато ли њега нема јутрос амо!
Трајао је испит у среској канцеларији читавих петнаест дана. Испитани неки ђаци, испитан Живадин, испитан Митар и остали сведоци; донесена и придружена актима и јеина и попова чита.
— опорочава и исмева, што се тиче, потписатога свештена чинодејства, што ће посведочити Живадин из истог, на прилику, села и још многи други; напустио је ђаке и дотле развратио да се играју непристојно свештеним
Размотрише тамо ствар добро. Видеше да је Живадин донео учитељу јеину а не попу, да се деца нису играла никаким другим »утварама« осем поповом капом, коју је он у
коју је он у винограду, бежећи од града, заборавио, те је бујица снела у поток а деца нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је попа гологлава стигао и набио му кошницу на главу да га град не убије.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸¹ Друга би, опет магијски, требало да учине да дете остане живо: Живко, Живоје, Живота, Живадин, Живан, Живојин, Живорад и сл. Исти заштитни магијски смисао имају и имена: Трајан, Трајко или Постоја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А шта му га знаш — упаде Живадин — можда је живот једних условљен смрћу других... — Наравно. И смрт лебди над земљом од праисконскога почетка —
— Читао сам негде — додаје Живадин — заборавио сам где, да је целокупна људска историја једна гробница, један маузолеј срушених култура и њихових хероја.
Боже сачувај! Ево, видите шта каже Живадин. А после, и сва досадања збивања у природи, и у свету, указују да крвожедни инстинкт, као вечна нит, прожима сва
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Чуо сам да су сви чиновници примили плату унапред за два месеца и да су разрешени дужности — вели потпоручник Живадин. Потпуковник Петар тужно климну главом. Остали су ћутали. Потмуле експлозије разлегале се из Обилићева.
— А-ха... Кипислцауф! — потврђује Лука, промукао од вике. Стиже нас и потпоручник Живадин. Сав је поднадуо од неспавања и напора.
Али шта ће са нама бити, то нико од нас не зна — одговара јетко потпоручник Живадин. Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице. Ноћ је била хладна.
Куда ћемо после?... — Требало је да их сачекамо на Косову, и нека се историја још једном понови — каже потпоручник Живадин. — Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје. Даље немамо куд! — додаде капетан Душан.
Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато! — брани своје гледиште Живадин. — Нека то буде на витешки начин, а не као неке бабе. — А теби је мило да погинеш на Пољу Косову!
— Молим вас, господине потпуковниче... опростите, али ни вас сигурно нико не пита — рече мало набусито Живадин. Потпуковник Петар заћута. Онда се наслони лактовима на колено, и укрсти прсте.
Настала је мучна тишина. Али Живадин прекиде: Господине потпуковниче, мени је јако жао што су моје речи дале повода да тако мислите. Ја се извињавам. Али..
државу сачињава суверена власт над одређеном територијом и становништвом на тој територији — разлаже потпоручник Живадин, свршени правник. — Ми, дакле, не представљамо никога — упаде потпоручник Средоје.
— Онде где је војска, ту је држава. Ко ти, бре, даје плату? — А ко даје плату онима у земљи? — упаде Живадин. — Што нису и они пошли? — А где би они?... А где ћемо ми?... Ви, активци, мислите као онај Луј француски...
“... Где је капетан Веља, ту је држава... А територија, а народ? — говори љутитим гласом Живадин. — Е, није него!... Нећеш ваљда да ми доказујеш да државу чине бабе, жене и деца — обрецну се капетан Вела.
— Наравно! — добаци капетан Веља. — Виша сила! — допуњује Живадин. — Тако је... И после изласка из земље, наша држава ту суверену власт и даље има...
— То исто и ја кажем — упаде капетан Веља. — Ама, откуда ви знате правне ствари? — нервира се Живадин. Само што држава не може фактички да врши ту власт над својом територијом и становништвом које је остало у земљи.