Употреба речи живане у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

71 ЗАПЕВКА НА ГРОБУ КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА 74 ИСТОЧНИЦЕ 76 ДОМОДРЖНИЦЕ 78 ВИКАЛИЦА ЖИВАНЕ СА СУБЈЕЛА АЛИ КОЈА ЈЕ ИЗ ОБЛАКА ЗИНУЛА НА ЊЕНЕ ШТАЛЕ АМБАРЕ ВОЋЊАКЕ УСЕВЕ КУЋЕ И

ВИКАЛИЦА ЖИВАНЕ СА СУБЈЕЛА АЛИ КОЈА ЈЕ ИЗ ОБЛАКА ЗИНУЛА НА ЊЕНЕ ШТАЛЕ АМБАРЕ ВОЋЊАКЕ УСЕВЕ КУЋЕ И ГРОБЉА Стани, ало! Натраг, ало!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

да идемо на Братачић пред Хаџи-бега, онда на Кличевцу седнемо да печено јагње ручамо, — он зовне Живана: „̓Оди, Живане, да ручамо!” — Живан: „Де-те ви, господару, ручајте; ја данас постим понедељник.” — „Ха, ха, ха!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Вала, ни ја! — прихвати Ћебо. — А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. — Ено их, Живане! Удри! — чу се други неко и груну пушка. — Страхиња, склониде то чељаде амо за букву! — рече чича Мирко.

Само се чује: — Држ' се, Пурко! — Ха, пас ниједан! — Овамо, људи, изгибосмо! — Не дајте, крв леже! — Станиде, Живане! — Ух, погани Ћебо! — Уједе ме пас, ја! — На пешкир, завиј! — Није ништа. — Огребао га трн! — Куршум, море!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Одатле њих двојица отидоше ка Ћором весељаку, уз кога се смијаху више од часа. Његова жена Бела бјеше још виша од Живане, голема носа, погрбљена. Имађаху четири сина те лична младића: Грубана, Шћепа, Ивана и Миша.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

куће, и што јој је отац бунарџија и надничар, јер видео је још код манастира да је по свему друкчија од његове Живане, танке, мале и савијене као махуна пасуља у сушној години.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

од Гаје Балаћа (који је био родом из Лике, а Вук га нашао у Крагујевцу 1830), Марко Краљевић н Алил-ага од слепице Живане („која је седела у Земуну, а родом је била однекуд из Србије, и као слепица ишла је чак и по Бугарској“), Женидба

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности