Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
пре сунца, сео је Страхиња код Змајевца, најхладнијег извора у свој Овчини, што је баш поред пута сеоског ниже куће Живанове. Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље. Спремио се да путује некуд.
— чу се међ њима и попов глас. Еле, кмет одиста оде с дружином. Брзо су стигли у Овчину, пред вратнице Живанове. Ту застадоше да се договоре шта ће и како ће. Одмах су се договорили.
Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. — Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове. И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан. Оставише га његови.