Употреба речи живе у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Цео тај предео узвишен је, дивљи, рекао бих да у тим пустим планинама и не живе људи, а, овамо, и сâм сам у њима провео две пуне године — могао бих рећи: две тужне године...

Има ли у историји два карактера који би један на други више личили него та два јунака?... Да и данас живе, Видовдан би казао: „Два црквењака!“ Али они погинуше славно, поштено, витешки!

Понеки старац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи... То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре... Никада не би човек веровао да су то брат и сестра.

Кад је стигао тамо, већ се почело смркавати, нигде живе душе... Само једна свећица шкиљи на школскоме прозорчићу. Он погледа кроз једну рупицу на пенџерлији, виде онде

Ђошина кућа беше некако баш испод једне стене смештена, а сва опала, не би човек веровао да у њој људи живе... Сремац му досада никад није у кућу долазио; зато је још с брда упро своје старе очи и, лагано корачајући,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

На то му мајмун одговори: „Ако 'оћеш ти да си добап, у живе ти не дирај, а с мртвима чини што ти драго.” Наравоученије На исти начин може се ово рећи и оним сујеверним који од

првиххристјанских пустињика и монаха такови с временом постати да први у народу ишту да буду, а неки од њих да ћеду живе људе за Христову (како они веле) веру пећи и на парчета сећи?

бога љубе, до толикога их је бујства и бешенства њихова љубов довела, да су људе за љубав божју проклињали, убијали и живе пекли. Ово ти им је плод њихове поштене љубови!

” Ми сви који смо на земљи, колико ћемо јошт овде стајати? А ово што парати, и с ње живе месо на парчета кидати, док је тако уморе, пак онда с њом на ватру.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А одсечена је глава, косе плаве, више од живе говорила главе: да се нисмо одмакли од пакла ако је стрелац стрељан, ако је кољач заклан.

Може ли лав бити лав без саване, у којој, кроз поветарац и пелен, прати кретање своје живе хране? Зар је ова сита ленштина лав? Зар је слон овде увеличан миш? Зар се вук овде изражава са „ав“?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Сад већ оне четири да̓ије почну рахат да живе; сваки је оне своје три нахије, које су му на део дошле, управљао и све приходе себи купио, а цару ништа, но само што

Он ће и новце узети и нас исећи. Из овог синџира и из ови̓ лисица не мисли он нас живе пустити. Но кажем ти: не дај ни паре, не остајте под дугом, да ми деца просе”.

аласе, и неколико најсиромашнији̓, за које смедеревска нахија каже да су поштени и мирни, оставимо у доњем граду, да живе у својим кућама, а друге све оправимо низ Дунав.

того времена да су игумана из Никоље Атанасија и јоште некоје число Серба довели и на коље код Батал-џамије понабијали живе; и да су из Београда отишли Турци у сваки град и касабу да све оне исеку који су позатварати били у апсове, које сума

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака. То су били за њера људи којима је бог рекао да живе. За све време њиховог разговора чечао је као пас и слутшао њихне „паметне” разговоре...

Наједаред запита: — А како живе поп и кмет? — Као браћа. — Би ли се они могли завадити? Маринко поћута. — Н... не могу!...

— Није девер него погани џелат!... То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!... Да си највећа сила, мени ниси ништа!.... Ја ћу те срушити... смождити!...

Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили. Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама... Ти су људи чуда чинили. Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.

Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... Стигоше пред хан. Он беше празан. Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. — Пустош! — рече Алекса. То Станка трже из његових сањарија.

— Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није! А прећи ћемо. Нигде живе душе!... Нико нам се, бива, и не нада!...

Доста смо се и веселили!... Напослетку, време је данас тако!... Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе! Да се иде! И људи се почеше дизати. — Ама, седите! — викао је Алекса. — Хвала!... Није време весељу.

Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. — Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?... Та он нам је био харамбаша...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ТАЈНА Наше две љубави пуне кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспали у ноћи, Два мирна пауна на старинском зиду.

А наше љубави што су давно пале, Као побијена јата на пô пута, Још живе животом свог првог минута У очима што су некад расплакале.

ВЛАДИЧИЦА Овде лежи Деспа, владичица, жена Војводе Драгоша... живе дваест лета... Скутоноша светле Царице и њена Дрýга у врлини и дивљењу света.

Овде се бораху претци с потомцима: Лавови од туча мотре живе лаве; Две твоје обале две су наше славе: Ми смо победници безмерни над свима.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Они се згледаше. — Из тога зидајте најприје школу, па цркву. Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А после тога, има неке старе тетке и стрине, све без деце, а тек што су живе!... Још који дан... сваки час очекују вест.

свој »пинтл«, и продужити свој пут даље све поред дудова, овим истим путем којим данас не сретају наши путници ни живе душе. Пера Тоцилов тера коње и разговара се с њима, јер оба попа ћуте и ни речи не чује иза себе.

из разговора да су Пера Тоцилов и црквењак и неки род, или боље рећи: биће род док се само неки њихови, који невенчано живе, венчају. Сто се постави и јело се донесе. Изађе и поп Спира с домаћином из собе.

Све се разбегло, и надалеко није било живе душе, само је јаросна гђа Перса остала сама да спрема »ајнпренсупу«, јер она то најбоље зна.

То им је мотор у животу, и оне бар знају зашто живе или, боље рећи, животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави

»Та ни му је ни дéка био доктор!« додаје пакосно. Обојица живе сад у варошима. Шаца у Б. у Бачкој, а Пера у В. у Банату.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Није више тамо просила и показивала се где су знали за њу и Лубу, да живе невенчани, стид је било, већ почела да проси и иде по селима. Али опет, која вајда кад Љуба исти онакав.

Чак му је и јело готовила. И тако они двоје почели су да живе мирно, лепо. Нарочито Таја, храњен и добро негован од Вејке. Било му је добро.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сви се чуде. Стану пред кућу Алкину. Алка је већ извиривала кроз жалузије. Срце јој јаче куца, ето јој живе жеље Миливоја.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Примицао се дан ретке среће и он, искидан прошлим невољама, потпуно сам и повучен после свих патњи, са потребом оне живе узбудљиве радости очекивао га је као дан почетка своје душевне равнотеже и светлости живота, дан умирења и обновљења.

је само неодређене утиске ствари па му се чинило као да сви сни простори око њега мирни и жалосно-пусти у истини и не живе.

А отменост је нешто најлепше и то се од њега не може ни тражити. Сељачки син чији су родитељи прешли да живе у вароши. Његова мајка и данас пере суботом ноге његовом оцу.

Пођем кроз варош, а оно саме патроле, нигде живе душе онако. Па већ можете замислити шта сам све препатила. Увек сам уживала добар глас, и сад ево она несретница да ме

силан талас, неко нејасно-слатко осећање нечега светлог, оно широко осећање простора кад се чини да сви ти простори живе, осећају, радују се и маме.

Африка

Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника. Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед

Посете разним чиновницима што живе у високим бенгалоима, ограђеним дрвеним плотовима. Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона.

Пошто голотиња није срамотна, многи је уопште и немају. Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона.

Само на врховима растиња, огромно високо, докле ни лијане не достижу, као на каквом вишем и мекшем, шумнијем терену, живе ту поједини народи птица, мајмуна и рептилија. Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен.

Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист. Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво.

У ствари сви ови људи живе у местима које раздвајају по неколико стотина миља и једино их је случајност овде сакупила.

Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и врежа. Стабла што умиру, лежећи, а што ипак,

Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати. Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан

Доцније сам желео да видим игру два њамуа, за које су сви сељани знали да живе међ њима. Било је довољно да само одредим величину награде.

на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима. Сетио сам се нарочито оних сцена на филмовима, где се виде губавци са веловима преко лица.

Имам много да вам причам. Н. им је, разуме се, рекао да сам ја инспектор, да сам дошао да видим како они живе, да ли су послушни, да сам његов пријатељ, и да ћу све записати.

Већ шестогодишња деца, кад огладне, траже сама шта ће појести: у муљу пецају рибице, прождирући их живе; лове пољске пацове и пеку их над ватром, не очистивши их од коже и утробе (ја сам видео свог боја како налази мртвог

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Сад, ако оћеш кога да погледиш, а ти тако гледај да ти очи к носу иду. С отим си добила, прво, живе очи; друго, нико те не зна јеси ли заљубљена или ниси, зашто увек заљубљено издају; а треће, целој персони особито

Црњански, Милош - Сеобе 2

Место да живи, као и остали официри – а могао је да живи као што имућни људи живе, весело – овај Исакович се потуца, ето, и лудује, као да је нешто проклето попио.

Ушепртљивши, ни сам није знао зашто, хтео је, некако, да јој да на знање да је смерт грозна, да дели живе од мртвих, али да он ту поделу не признаје, да он, и мртву, воли ту жену. Госпожица Божич се на то смејала.

Исакович ће имати прилике да види, тамо, дворац, и како, праве Бечлије, живе, у овом, околном, варварском, словинском, народу.

Жене, нарочито, ретко налазе срећу у животу. Док су код матере, живе безбрижно, али то прође брзо, а после их, у браку, обично, очекује само кратка срећа. Старост ускоро закуца на врата.

Имају сретан брачни живот у ергелама, на широким пољима, на зеленим утринама. Живе до тридесет година, али су тридесет година, у животу коња, можда, дуже од људског века.

изгубили, како је цар Лазар погинуо, али Милош распорио Мурата и како су они, Исаковичи, у Аустрију прешли, и како живе сад у Срему и темишварској Генералкоманди, у Банату, који су Новом Сервијом назвали. Међутим, секретар га прекиде.

Запита га, још једном, је ли њихова одлука чврста. Да се не покају после, а могли би, и у Аустрији, да лепо живе? Аустрија је почела да дели племства и имања онима који се одрекну селидбе. Ничу, каже, промењена, имена Срба.

Росијске рањенике, да би их, идући пут, у бици, било мање, сахрањивали су, живе. Тај краљ прајски, на коњу, у чизмама до изнад колена, никад није успео да аустријску императрицу умири, очара – он

Они, Серби, каже, све нешто тугују, све нешто жале, све нешто псују. Не ваља то! Треба живети онако како Хунгари живе. Весело. А не као Серби, огорчено!

Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима. Доста се чекало. А кад Исакович заграја: имају ли нешто написмено?

Петар и Ђурђе су били наставили да живе у трактиру, „Код златног јелена“ – и припремали своје одселеније. У расположењу у ком се мешају радост и жалост, туга

Вели, може Трифун имати, колико хоће, серца, и душе, али довести лепу, младу, жену, код живе жене, у кућу, није добро. Није добро, крај живе жене, имати у кући још једну млађу, а лепу. Човек је створење слабо.

Теодосије - ЖИТИЈА

него је и веома пожељно да се сад ова житија пишу и да се с више разумевања читају, и да се на њих гледа као на живе стубове што стоје високо, да бисмо видели себе — како и колико заостајемо за њима, и да бисмо са вешћу себе осудили

његову одасвуд да приме што им је потребно, а други пут и сам шиљаше у света места да се разда онима који преподобно живе, јер беше добар човек који дели милостињу и даје много.

је заједнички живот у манастирима, и засебан двојице или тројице једнодушно, и самотан, усамљенички живот оних који живе испоснички у ћутању, све му потанко исприча.

благослов да га пусти како би се поклонио и видео манастире, и из ових да се попне на врх Атона, и да види како живе самотници и да га благослове. Игуман одобри молбу његову, пославши с њим братију искусну у овом његовом тражењу.

А ово послаше и да разда онима који живе преподобно и који долазе к њему. А отписаше му са страхом и бојажљиво, стидећи се да га назову сином, називајући га

слуге као сапутнике, дубоко у ноћ пође на пут, а сам иђаше бос пред њима, жалећи да насити оне што по пустињи самотно живе, који су постили по три и пет дала, и недељу дана, и сваки је по својим могућностима држао пост, јер беху свети

старац са љубављу за њих брине, срцима својима умилише се, па мишљаху да ће их огањ са неба појести или да ће их земља живе прогутати ако помисле што лукаво према њима.

Евергетиде; други, већи део, раздели манастирима у Светој Гори; трећи по пустињи ћелијама и свима што самотно живе; четврти својему манастиру Хиландару и свима ништима.

у своме срцу полагаше, и са духовним људима разговараше, обилазећи и делећи милостињу онима који по пустињи тескобно живе, и ниште обасипајући милосрђем.

Стефан даде му велико мноштво злата, њему на потребу и ради раздавања манастирима у Светој Гори, и онима који самотно живе и свима потребницима, и сам га испрати са благороднима До граница грчке земље.

Јер где се установи устав човечје природе, да живи мртвима пишу, или да њима нешто говоре, или да мртви живе слушају, и заповести њихове врше?

Када је отуда опет стигао у Свету Гору, сви који у њој живе, чувши за њега да је архиепископ по божаственој власти, од гора пустиње, од пештера и раселина камених долажаху к њему

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Континентални блок и бивше аустроугарске земље у којима живе Јужни Словени по своме су месту између средње Европе са континенталном климом и грчко-јегејских области са

Напротив, Бугари не памте своје претке, немају славе и презивају се само по оцу. Али, осим срдачне и увек живе везе са својим породичним прецима, човек динарског типа се осећа дубоко везан за своје националне претке: сматра да

Нигде у јужнословенским земљама не постоји више живе искрености; нигде више склоности за исмевањем. А ова склоност никако не спречава врло живо осећање захвалности за

Најзнатнија је разлика између динарских брђана организованих у племена, нарочито у Црној Гори, и других који живе у задругама и у инокосним породицама.

У њихову оделу превлађује црна боја; њихови пеленгири су врло карактеристични. Живе уопште просто, али не без неке патријархалне угодности. Куће су велике, често имају нарочите трпезарије.

Иако не живе више у племенским заједницама, ипак имају још много великих задруга; многобројне породице су јако разгранате и њихови

Песма вели: „Сваки је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“ Народни идеали, јуначко име и част су драгоценији од живота.

Православни имају уопште особине динарских људи. Сви живе патријархалним животом и велики се број од њих бави сточарством.

сумње их због тога Ере, и са разлогом, сматрају за мање гипке у интелектуалном и у моралном погледу, за тромије и мање живе интелигенције. Код њих је мање одушевљења и мање полета него код Херцеговаца.

мухамеданским беговима, често њихове одане слуге, данас су део становништва са врло мало предузимљивог духа и жалосно живе по страни од националног живота.

Друго једно муслиманско братство из истог краја, Вучедабићи, слави као „славу“ Св. Арханђела. Ове су успомене особито живе код мухамеданаца источно Од Неретве.

Куће су им уопште добро саграђене и велике, али кадшто живе и у брвнарама и плетарама, које су даском, ређе сламом покривене, особито у негдашњем новопазарском санџаку.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

мора моје крви Из моје плиме из моје осеке Напоље из мог ћутања на сувом Напоље рекао сам напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Не, нећу тражити развод брака; оставићу то питање увек отворено; оставићу их да живе у браку који нема законске основе. СПАСОЈЕ: Оставићете их да вечито стрепе за свој срећни брак.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав. Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу.

Сетих се веровања да водени цветови живе само од изласка до заласка сунца и желудац ми се згрчи. Био је то један од оних грчева какве осећате док сањате како

Хтео сам да их понесемо, али Рашида је била одлучно против. - Рођени су да живе слободни и нека живе! - рекла је, а једна јој се бора уцртала између обрва.

Хтео сам да их понесемо, али Рашида је била одлучно против. - Рођени су да живе слободни и нека живе! - рекла је, а једна јој се бора уцртала између обрва. Упитах је шта је са јежом, али се она намршти још јаче.

Ја сам рекао да ће бити. Сада сам се гадио самоме себи због тога. Мало издигнуто, окружено водама живе и мртве Тисе, мочварама и трскама, Караново је изгледало као да лебди у ваздуху окачено торњевима својих цркава у небо

Затим смо стигли до асфалтног друма који је повезивао Караново с Београдом и на њему није било ни живе душе. - Спреми за сутра оно писмо! - нагнула се према мени и некако ме као пољубила.

- Рибе, шта је то? - упитала је. - Животиње с репом. Живе у води! - рекао сам. - У води? То мора да је страшно. У хладној мутној води, без ваздуха!

- Не Емилијан! Он спава највише један сат. Кад се пробуди, доћи ће да му покажем рибе, она створења с репом што живе у води, причао ми је о томе, недавно, један господин. Штуке имају свадбену ноћ.

Грета је дремала очију упртих у мене. На сунцу су јој очи биле као две капи живе. Узех једини преостали лист хартије и подметнух јој га под нос. - Ево ти мог Фудбалера, Грета!

На клупама око водоскока није било ни живе душе. Била је таква пасја жега да је и муве мрзело да лете. Драга Падавичарка спавала је на црквеном улазу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. — Ја не би’ за то била.

Тако прође пô године, па још нема писма. Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу. Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што

Полачеку је Чамча био смешан, али да господара Софру развесели, Чамча ће све учинити. Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише

Црњански, Милош - Сеобе 1

Па како је Димче Диаманти уз прву, венчану, жену довео и другу, па како сад сви, утроје, живе. Затим, како се прича да је њен муж, оберкапетан Вук Исакович, одведен из Печуја, везан, у Темишварску тврђаву.

Куће и кућишта заборавише, на жену и децу више нису мислили, а своју муку и зној осећаху све јаче. Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому. Натраг, нису веровали да ће се икад вратити.

Отићи некуд и живети безбрижно, одвести и њих да живе негде лако, пријатно, чинило се Вуку Исаковичу тако могуће. Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба

Одмах за том сликом почеше се ређати и друге, живе, у сећању Исаковичевом, из доба када је Дунавски полк ратовао против Турака и био смештен у Београдском граду.

Оплакиваху мртве и живе, песмама отегнутим, наричућим, тако дуготрајним, да је за то време непријатељ све ређе пуцао, да после, уопште, са

Тако да му се чињаше да сви, као и он, осећају узалудност свега тога што живе, што се насељавају, што тумарају, што лелечу и што се плоде, ту, дуж Дунава.

Док су та два мушкарца остајала да живе и да се веселе, оматорели, са својим утробама, у којима нема болести као што је њена, ни крварења, она је осећала да

Изненада, пребацивао им је да су гори од тих војника што просипају крв и живе као Цигани, којегде. Пребацивао им је да су криви што се свет сељака и што они, трговци и занатлије, никако не могу да

Влага је пробијала зидове, са кровова се млазевима сливала киша, биље се било сасушило, иструлило у блату. Живе душе не беше данима на брегу; ни по земљаним обронцима брега, испод кућа.

крв), био је постао најлукавији и најнемилосрднији пљачкаш, кога су се, у оборима и на лађама Аранђеловим, бојали као живе ватре, због његових лукавих и ниских сплетака, којима је умео, код Аранђела Исаковича, да оцрни свакога кога је хтео.

Осетила је, при томе, да је између ње, још живе и топле, и њега мртвога, читав један непролазан јаз. У истини, то што је Стана видела, било је само њено лудо

Да им дају заставе, да их ките перјем и да их пребројавају, живе и мртве, као коње и фишеке. Да измећу њиховог тумарања по ратиштима и живота оних на дому, у баруштинама, нема

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

следећу басму: „Колико је ћерце у овоме шипку зрна, онолико од твојега срца било синова и унучади, и да их након себе живе и сретне оставиш.

У многим крајевима где живе Срби трудници је забрањено да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу“ или „огорелине“ (ране по телу)

У многим крајевима где живе Срби строго је забрањено ускратити жени у благословеном стању храну коју она пожели, јер се верује да би она могла

Деца рођена преступне године, верује се у Бољевцу, не живе дуго.⁵ Дете рођено у фебруару, биће превртљиво, верују у Пољицама, а у марту, држе у Босни, биће „дугога вијека, али

Кажу да су се некада таква деца спаљивала, будући да нису била достојна да живе (зато су мајке криле да су дете родиле на Божић). У врањском Поморављу верују да ће дете рођено на Божић остати сироче.

“²⁷ Дете рођено у уторак биће несрећно, верује се у многим крајевима где живе Срби.²⁸ Посебно је несраћно оно рођено у девети уторак, сматра се у Гружи.

¹²⁸ У многим крајевима где живе Срби, да би се одагнале „але“ (бабице) од детета и породиље, пале се нечисте ствари (на пример, кожне закрпе од

„Када кога увелико похвалиш ради његових особних, тјелесних или душевних врлина, када се коме задивиш ради његове живе или неживе својине, чуо он то не чуо, можеш да га уречеш.

За мало дете које није више беба најчешће се у разним крајевима где живе Срби каже „детенце“. Ова реч је деминутив од речи дете. (3) Дете (од треће до десете године).

Вук то, на свој начин, веома јасно, сажето и лепо каже: „Народ српски нема други људи осим сељака. Оно мало Срба што живе по варошима као трговци (готово саме дућалније) и мајстори (понајвише ћурчије, терзије, јекмекчије, туфекчије), зову

(понајвише ћурчије, терзије, јекмекчије, туфекчије), зову се варошани; и будући да се Турски носе и по Турском обичају живе, а уз буне и ратове или се затворе с Турцима у градове, или с новцима беже у Њемачку; зато они не само што се не броје

Срби, као сељаци живе само од земље и од стоке.“¹ Захваљујући животу на селу, у које Турци нису имали приступа, народ је успео да, упркос

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

умрети, који ће у гроб поћи забринути као они што иду у туђину где не знају ни језик, ни обичаје, где не познају душе живе; за људе који пред смрћу негодују као да их ни дужне ни криве шаљу на робију која вечно траје.

што се лако ода, страсти стараца, љубави младе пену, свачију убогост, свачију величину, оне што за друге живе, оне што за друге гину, дело без вредности, дело где вредности има, за убоге исмеваче крај којих симплони среће

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Растаће се једанпут заувек, јер њихова веза не води ничему. Наставиће да живе без љубави дан, два, три недеље, а онда ће се поново наћи у »Хунгарији« да кажу једно другом да њихова веза не води

– Од чега живе? — упита човек Стоњанина. – Носе млијеко доље у Стон — рече овај. - Перу робу и плету погребне вијенце...

Бачки зечеви су после били пуштани у француска поља, да живе на француски начин. Истребисмо тако све зечеве у равници.

из аутомата, осећајући да сам унапред изгубио трку са њом и са старим Грком — софистом, јер и корњаче и стари Грци живе много дуже од нас, обичних смртника. Питам се како им само не досади толики век?

— Дај ми грудву! —Кад имамо воз? —У шеснаест и четрдесет. —Има времена . . . —Кад помислим само где нам деца живе! — рече Поп. —Није ни чудо што су стално болесна! —Молим? — рече Чиле.

Вама је викенд, није њој! Сад ће она то! Није то ништа! Боже, што вам је овде лепо! Баш кажем мужу: они знају зашто живе! А ми — стално на путу, све по хотелима. Могли смо за те паре кућу да подигнемо!

Људи овде заиста живе окружени зидовима које су им подигли дедови, под својим рођеним крововима, живе од својих плодова.

Људи овде заиста живе окружени зидовима које су им подигли дедови, под својим рођеним крововима, живе од својих плодова.

Већ су довољно кажњени што живе овде, помисли и потера кола друмом према северу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено да погину.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

понајпре сликовнице, прилагођавати дечјем узрасту, па ће деци, с планом, откривати и објашњавати тајне света у којем живе: природе, географије, облика људског рада, друштвених односа, историје, итд.

Дечји свет је свет без Бога. То је запазио и најбољи савремени дечји песник наш, Радовић: „Деца живе слободно, без бога, без сврхе и циља, слично као старци. Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде.

Може се рећи да овакве светове деца живе, а да их дечји песник пева. То, као што рекох, не значи су деца одушевљена предлогичким стањем своје свести, да у њему

Змајев весели бестијаријум сачињен је као нека врста увода у познавање живе природе која нас окружује. Песник је сабрао упечатљиве лирске анегдоте, сачинио суму кућног фолклора, истакао оно што

Успомене на лирског чудотворца Петра живе у песнику као вапај, и буде се снагом вапаја: Велики чобанине, сиђи с планине и врати нам одузети сан и радости

Велики заноси и бедни, ниски пориви, живе у човеку у исто време. Ћопић је, у завичају, наслутио обе истине, и зато их не раздваја; његов хумор, као противтежа

ПОСТСЦРИПТУМ Моје Писмо основцима, објављено пре месец дана, изазвало је живе реакције код појединих читалаца, које иду од одушевљених похвала до непријатних сумњичења у погледу стварних ауторових

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: И оћу и умем. А по мађаронима пропали би одавно. ШЕРБУЛИЋ: Да живе прави Србљи! СМРДИЋ: Живели!.., (Одлазе). (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 1.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Српски варошани у већим местима угарским добијају своју општинску самоуправу, свој одбор и суд (»танач«) и живе својим животом, врло моралним и националним.

Верске мржње међу људима, синовима једног истог небеског оца, распирују они за које је вера постала занат од кога живе: маги, брамини, бонзе, јерофанти, ламе, хоџе, фратри, попови и калуђери.

Када говори о народу, он нема пред очима апстракцију, но живе људе, народ, пук, који чине број, темељ и снагу нације. Његов патриотизам има сасвим реалну политичку подлогу.

Он први уводи у појам народне целине Србе свију крајева, без обзира на покрајине у којима живе и државе којима припадају, и Србе у Угарској, и Србе у Турској, и Србе у Црној Гори, и Србе под Млетачком Републиком.

животу; Мудролюбацъ индийски (Млеци, 1809), превод чувеног етичког дела лорда Честерфилда које је превођено на све живе језике.

Једина два српска писца родом из Србије, Милован Видаковић и Вук Караџић, нису имали могућности да живе и раде у Србији, која се поступно преображавала из вековног турског пашалука у модерну националну државу.

Он разликује »внешње« и »внутрење« богатство језика. Спољне богатство састоји се у броју речи које означавају живе и видљиве предмете; унутрашње богатство састоји се у обиљу речи које означују апстрактне појмове (»умозрителне мисли«

У првим десетинама XИX века било је међу Србима људи који су се старали да живе и који су говорили као јунаци његових романа, млади писци су се код њега учили како треба писати, а родитељи су давали

Има у Горском вијенцу веома много »живе старине« црногорске, народних предања, веровања, обичаја, филозофије и изрека, ту је сав народни живот Црне Горе који

српску, образоване људе што су се »потуђили од свога народа и његовијех обичаја« и »друкчије од народа носе се и живе«, и велича »просту класу народа нашега«, која чува народно име, језик и обележје.

Караџић је ту у граматичка правила свео »говор оних Сербаља који живе по селима далеко од градова«, и то је била прва граматика народног језика српског.

ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ Мијатовић је један од ретких људи из омладинског доба који још и данас живе и још и данас пишу. Рођен је у Београду, 6. октобра 1842, од оца професора, родом Сремца.

Милићевић, Вук - Беспуће

Плашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна још стотину ствари о којима може да прича по неколико сати и да му

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« Од то доба једнако лепо живе. Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; понеки пут је пала суснежица на њихов

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.

Неће Туре више живе пећи, Ни са леђа вама кајше сећи, Ни на коље јадне вас набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене

Неће Туре више живе пећи, Ни са леђа вама кајше сећи, Ни на коље јадне вас набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо,

И наточи воде: „Сада идем, мајка мене чека, Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле двора Рајка Жеравице.

Гледни живе, гле красних јунака На све стране цика од пушака, Сватови су — гле пустог чауша, С њим чутура, та сватовска душа.

“ — Овдје ријеч други глас прихвати: (Други, брате, ама какав тужан, Од милине и од туге живе У хајдука срце затрепета.) „Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је коме драго.

Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у трави.

120. О, целиве, мој целиве, Узаман ли дуг им беше! Та не згуби ватре живе, С тебе плами тек с' отеше — Ја је чујем де уздише: „Оће л' једном јоште више?“ 121. Куд се деше?

Јао, муко, морам пући!“ 129. „Зар ви мљасте? — оде јаче, Зар ви мљасте, силан Боже, Да ту живе копилаче? А ти, гуско, још поможе!... Ох, пустите да ј' удавим, Да је смождим, да је смлавим!“ 130.

„Морам дома, мајка мене чека. Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кô што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле дворе Рајка Жеравице.

Ко од Срба главе не посекô, Садака је заиста посекô, Јоште млоге живе задобише: Две стотине и још нешто више; Сам је Бајко, она тица сива, Четир паше уватио жива.

Милета је са Цветом у граду, Собом одзва Србадију младу; Ти понели рањенике своје, Па сад живе и рањене броје: Отуд мртви педесет видише, А рањени беше мало више.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Триста људи горе гладује. Момак поваздан митраљез носи, а гладан. Сељак се окамени у мјесту. Остадоше му живе само ситне узигране очице које су трепериле негдје у слободном маневарском простору између краве, синовца и патроле.

се мећу сељачким гуњевима и кожусима појавише модре униформе авијатичара и два различита свијета продужише да и даље живе свак о свом послу.

Ти нови брегови нијеми су као и сви утопљеници, али ипак живе некаквим својим животом уклетих сјенки, подложни мијенама годишњих доба, биљежећи вјерно и непогрешиво сваки покрет и

уклетих сјенки, подложни мијенама годишњих доба, биљежећи вјерно и непогрешиво сваки покрет и промјену код своје живе браће близанаца.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' да га чује, живе душе нема, са неме горе тога гласа нема; и ако каткад с оне стране горе де се још теже молитвице оре, ако га тамо који

У развалинама живе душе није, тек једна гуја у њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко

Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини црној просуте се Нижу, бледилом

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

“ — па га стане одвраћати и молити да не иде, казујући му како је то било давно и бог зна јесу ли већ и живе. Али се он није дао одвратити, него јој рече: — Кажи ми, кад је мој отац био цар, где му је оружје што је пасао, где

Кад седоше, даље му стане стара говорити: — Први ми је син тако вешт у крадењу, да ће из живе овце живо јагње украсти и однети а да овца не осети.

између две планине, онде ће се галија окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде;

живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и доћи ћеш сретно кући с царском девојком.

Кад је орлетица видјела своје тичиће живе, зарадова се толико да је својијем чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу

Он је њу познао, али она њега није. Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда. Она му показа да су то њихови двори.

Кад прође свадба и весеље, царев зет узе оца себи, а маћеху и њена сина остави да живе како знају. ДВАНАЕСТ МРВА Био један цар, па кад му умрије жена остане удов с малешнијем дјететом мушкарцем, које

Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну. Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што

Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну. Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли

А кад се наврши година, рече бог опет анђелу: — Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну.

А кад се наврши година, рече бог опет анђелу: — Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну.

им рече: — Ово је 'ајдучка кућа, него одма бјеж'те одовле, е кад дођу 'ајдуци, ако вас овђе затеку, нећете ниједан живе главе изнијети, па ми вас је жао да погинете.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ишчислително земљеописаније сматра Земљу као једно тјело, на ком људи живе. МАНОЈЛО: То не разумем. ДОКТОР: Ишчислити значи мерити.

ДОКТОР: Ишчислити значи мерити. МАНОЈЛО: Па зашто ишчислително земљеописаније сматра Земљу као тјело, на коме људи живе, кад се људи не мере? ДОКТОР: То ћеш чути док дође разум кући.

ДОКТОР: Пређе него о томе што почнем, треба да знате да Србљи живе и у Босни, гди је знатно место Дубича на реки Сани у предјелу сребрни и гвоздени руда налазећим се.

) Ох, ох, ох, права бошча! Добро ти живе господа, како дође месец, узме своје паре, па мир. Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Помак намере Осмех на лицу твом, у безобрису. (21. В 1989) 6 ЗАВИЧАЈИ У твоме завичају где је ништа, Годишња доба живе упоредо; У три корака ти их мимогредом Пролазиш лако, ко књигу да листаш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Београд је измислио још и хладно пиво са ротквицама за мезе. Београд је измислио и зоолошки врт у коме живе и стварају неки од његових најсимпатичнијих становника.

количинама, лиже сладолед и оговара владу како ништа не уме да организује како ваља, а Немци изгубили рат, па опет живе боље!

Чим се нађе у некој куполи пуној промаје, одједанпут му је све тако романтично! Они просто очекују да сликари живе на таванима, ето у чему је штос! Мислим, ако би живели у подруму, то би било као поента из неког другог вица.

уморан и све то што уз то фура, да им је доста сређеног живота, изобиља, досадне, сигурне и учмале атмосфере у којој живе; хоћу да кажем да је све толико сређено тамо код њих, да онда млади људи протестују против те глупаве сређености,

) Казао ми је да је Представник душа од човека, са принципом: живи и дај другима да живе! — и да стварно петља нешто око културе, ни он сам не зна шта, али да то ради успешно, јер углавном ћути и гледа пред

веома грабљива животиња“, по чему закључих да је дубоко зашао у слово П и да се ускоро сели на неко време у земљу где живе пуме. У међувремену Сава је надошла, па се опет, као, повукла тако да ми је у „Чамцу“ остало најмање пола метра воде.

Може се и у костимима за купање! Само да однесу старе мртваце ... — Шта је, авантуристо? — шмрца маман. — Људи живе нормално, као и сав остали свет!

“ Е, ту се физикус намучио ко убоги ђаво, сценографија је била тешка око два вагона живе ваге, све неке као снежне куле од вате „цик-цак“, све неке јелке чије иглице падају за врат, а прича никаква;

да је то „подсвесна одбрана од нелагодности пред погледима којима је слаба личност изложена“, и још каже да у вароши живе само две особе које то не чине, а то смо нас двоје! Ево, да се кладимо у шта год хоћете да ће експеримент успети!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ 203 У ТЕСНОМ СКЛОПУ КОНДАК С ФИГУРОМ ЧАСНО ЈЕ БИТИ Часно је бити носилац ране, живе и чисте, с нимбусом бола који, растресен, труси са трешње позног априла; часно је бити трептај са листе пролазних

Не престај, теци, диктатуро с гаја! ИИИ У сваком џану дах је грешног Петка, грехоте живе с црним атрибутом, из које шушти с трновога цветка, кроз Ружу крста, трòчасовни сутон, а дрхтај тела, лиску од

бор се саборно спушта с престоних туја; жалости давне палме се пале: узлазно носе гоњене, клане, гурнуте с пута, живе печене, пресвислу нејач, жртве болèсти, гуљене, дране, гвожђем жежене.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том. Чета дјечака, брзих ко чигра, ту се на пијеску крај воде игра, проводе живот лијеп.

Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави, јуначе, буди чврст!“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким

Једино, друже, у моме крају, на реци Јапри, код чича-Трише, скривени живе другари мудри, Жућа и Тоша — и нигде више. Тамо ти срећа вечито плови по тихој води, у малој барци.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— А не, то је њен син који има тамо ловиште. Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила. — Они живе стално овде? — Има само неколико година да се враћају свакога лета на језеро. Само сврате у наше село.

— Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде. Они живе доле. — Колико има рибара? — Једва осам барки. Друга села на језеру лове више. — Ваше село је врло лепо.

Он је крстио Пипову млађу ћерчицу. Младићи почеше давати живе знаке некоме који је долазио уз обалу. Били су срећни да могу најзад да утврде за кога сам питао. — Је л̓ онај старац?

Сигурно да у другим градовима живе људи који би ми, још и пре, изгледали савршенији од њега. Сада ниједног више не желим.

Свим својим бићем: да то није предео преда мном, већ део природе. Њени елементи, њени органи, живе заједнички и удружено.

Дрвета која се примећују или не преко дана док људи живе крај њих, сада живе свој пуни, интегрални живот. Сваки лист има слепи напор да се одвоји од суседних листова како би

Дрвета која се примећују или не преко дана док људи живе крај њих, сада живе свој пуни, интегрални живот. Сваки лист има слепи напор да се одвоји од суседних листова како би што потпуније дисао.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

чије бело сјање траје до увече па се преноси на свице који не знају правце ни пут до олтара ни за Прекобрђа не живе дуже од једне седмице али имају претке који су почели да светле још пре потопа и пре леда треба хвалити то кратко

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници су секли струкове младих кукуруза и давали коњима, док су они крунили млечне плодове и живе јели. Комора нас још није стигла, нити знамо где је. Не спава се већ друга ноћ. Људи су поднадули и очи им упале...

Али они су закрилили отаџбину својим грудима и омеђили је мртвим телима својих другова. И само дотле, до те живе међе могу доћи они у плавим униформама. — Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество!

Ови људи као да су потпуно изгубили појам о животу и смрти. Живећи овако под земљом, они се крећу као живе лешине, чекајући само час да буду расходовани. Али су и поред тога расположени за смех и шалу.

Кријем своју радост од пешака, да их не бих ожалостио. Напуштајући ровове, са тугом неком посматрао сам ове готово живе закопане људе.

Нека је бар он поред нас. — Добро су ти дозволили? — Старају се они о мртвима... Али живе не жале, тешко нама. — Богами, дете, то је био напор за тебе. Чујем, ишла си са сестром, она је још дете.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије... И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у

Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су за учитељима. Па како лепо живе! И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.

Приђе му још ближе... Шта је ово... је ли жив ?... Како ово гледа?... Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота. Стакло!...

Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу. Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрхтати...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

И та твоја цвећка од глумице! Моћи ће да те привија! Да те привија на своје живе ране! Да те привија, ко ракијаву облогу! ДАРА: Докле мислите да се свађате? Док Дробац не измакне?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Беч, међутим, пада све ниже. Они који су преваранти, који тргују, који се богате, живе као да се свако јутро купају у шампањцу. Музике свирају и оргија се до зоре.

је сметала свежина, иреалност, веселост, дубока истина, која се крије у свакој неприродности, кад су глумци били живе марионете; данас, дакле, имате на позорници коње, лавове, кулу оклопњаче, која бомбардује, траву која расте, и

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И, зачудо, руже нису венуле, беху живе и свеже као узбране. Једне године цар римски поче да гони хришћане по градовима и селима, да их протерује из целога

Она је лежала са скрштеним рукама, а међу коштаним, чврсто стиснутим прстима беху јој руже. А руже беху живе и свеже, као узбране, и на њима трепташе роса од последњих суза њених.

Новаца није имао нити га је примао, него га се чувао као живе ватре. У она тешка и зла времена он је сиромашном и очајном народу био једина утеха и радост.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Небо мрачно, страшно и немо, а ситан снег завејава у очи и бије у лице. Нигде живе душе. Журим напред и клизам се по каљавом путу, то лево, то десно. Посртао сам, падао, и најзад залутао.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Они су опкољени. Само би могли прелетети преко ове живе карике, која се све више стеже око њих. Па и да полете, дохватио би их куршум.

Брр... хладно !« и болесник навуче на себе топао покривач. »Та они живе, пред њима је још цео живот... Гле само како су сви здрави и весели ! А ја ? Ја само осуђен, одвојен од света.

— Маченце... кад дођемо у парк... хоћеш да послушаш твоју тетицу? Дете је погледа чудно. Не рече ништа, али му живе и радознале очи говораху: — Зар још питаш? — Наћи ћу ти лепо, заклоњено место, па се ту играј.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРА: А шта се то тебе тиче? СПИРИНИЦА: И поп Анта има зета опозицију, па још како лепо живе. ЈЕВРЕМ: Јес', али... овај... како да кажем... он може да се кандидује и за посланика. СПИРИНИЦА: Зар он?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге. Па је тако и радио.

видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари. Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више

је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе.

Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

врло кратке); Стигоше голубови, отресити Чапље, лабудови и несити, Папагаји, шљуке, пингвини И чешљугари, који живе у Кини, Зелене жуне, креје, славуји Од којих пропланак ко клавир бруји, Соко и јастреб, учена сова Која зна осам

Куда ли ће? У Беч? Мец? На континент афрички? У земљу где живе Грци? Мили, озбиљна као жрец ... У сусрет јој стиже зец Спреман да се у трци Свуд, са сваким такмичи.

јун! јун! РОСА У трави, конци росне пређе. Бисерне капље, окца живе. Звезде су све хладније и све ређе; Поток и смрт у слози живе. Ал у небу се виде међе Сваке шуме и сваке њиве.

Бисерне капље, окца живе. Звезде су све хладније и све ређе; Поток и смрт у слози живе. Ал у небу се виде међе Сваке шуме и сваке њиве.

Зар није чудно да у истом тренутку живе личности Које између себе немају баш никакве сличности? Брамс би војевање и могао схватити, можда, Али ми сумњамо у

” Не питајте како ни рампа! Личности су већ ту, прилично живе, У напетом односу, и сад ће машта Скупљати разлоге, везе, мотиве, Да би се до смисла неког довеле Све нити те

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

су нарочито упорно заступали професионални рибари, и то баш они што су живели од лова јегуље, било је то да она рађа живе младунце, ситне као црвићи, И то у блату у које они одмах по рођењу улазе и у коме остају заривени док не одрасту

Али мужјаци так ве јегуље не живе дуго; они угину најдаље после три године. Напротив, женке могу живети још доста дуго време, па и неколико деценија.

Какве су животне прилике у таквим океанским понорима и каквом се животу имају прилагодити живи створови који у њима живе или се у њима нађу?

Из тога излази, на пример, ова последица; морске животиње што живе у топлим водама екваторијалних области, заузимају само извесне, доста ограничене зоне око екватора.

Напротив, оне што живе у хладним водама могу се кретати и живети у огромним просторијама од северног пола до јужног, пошто је дубинска

То су разне рибе што живе у морским дубинама, ракови и разни други живи створови који испуштају из себе светлост, осветљавајући своју подморску

Недостатак сунчане светлости у великим океанским дубинама има разних последица за органски свет у њима. Животиње што живе на дубинама мањим од 200 метара још могу да виде слабу и непотпуну сунчану светлост, лишену црвених, оранжастих и

Оне што живе на дубинама до 700 метара виде још само љубичасте зраке, и то јако ослабљене. Преко те дубине остају још само ултра-вио

Преко те дубине остају још само ултра-виолетни зраци. Међутим, има мноштво животиња што живе на дубинама које премашају 1000 метара, па ипак имају очи, што се сматра као доказ да виде светлост у тим дубинама.

Има морских животиња што живе у океанским дубинама, а које беже од светлости. Друге, напротив, траже светлост и не могу без ове опстати; такви су,

Такве животиње не могу опстати у великим дубинама. Оне пак што живе у дубинама имају већином затворену боју, што је у вези са оскудицом светлости у тим дубинама.

боја долази од специјалних пигмената који доприносе да се животиња заклони од очију прождрљивих морских створова што живе и лове по дубинама мора. Исти разлог чини да су неке дубинске морске животиње провидне, понекад као кристал.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Кресни, И обасјај таму где песници живе, Мајушности своје нека буду свесни. Сруши, ко од шале, њихове олтаре И идоле многе којима се диве!

О, како те жалим! — гле, сузе ме гуше, — Оличена судбо свих живота редом, Тебе, браћу људе и све живе душе, Једнаке пред општом неминовном бедом. Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече.

ван нашега круга, Ван граница земље кржљаве и сиве, Под вечитим сјајем непрегледних дуга, Ваше драге душе као некад живе. Али често пута моју душу плави Неумитна сумња.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Куда ћете с клетвом прађедовском? Су чим ћете изаћ пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе доклен сунца грије?

Наши цари закон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадит очи живе; забацише владу и државу, за правило лудост изабраше. Невјерне им слуге постадоше и царском се крвљу окупаше.

Баја и Новака, припијева Драшка и Вукоту и два Вука од села Трњинах, Марковића и Томановића, а кликује и живе и мртве — види страшну уру пред очима!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И што би се посао све више и јаче испод њених руку оцртавао, појављивао, слике се као живе издизале — а тај вез и шаре биле су тако тешке, да друга на њеном месту тек ако би месецима могла да уђе у њ — она би

и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе, неће више ту да живе, а не што морају.

Јер да морају, да су заиста у крајњој оскудици, они од продаје само тих ћилимова и намештаја имали би више година да живе. И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд што не купује од њих због сиротиње, већ онако.

те да једном и оне имају над собом њега, да би, испод његове власти и надзора, могле слободно да диши, крећу се и живе. Била је готово срећна због тога, и одмах слатко, тврдо заспа.

За Софку је јасно тај његов осмех говорио: „О, о, погле, ови баш почели да живе: погле како се удесили. А ја овамо могу без ичега. Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И страсти, и жеље, и наде Одбациле су живот што донáша Само бол, сумњу. Моје силе младе Живе животом старог робијаша, Не желе живот промене и бола. Али зар им ни ја не дам мира више?

Не знах да још живе ти мртваци бледи... И не живе више од једног тренутка! Јер кад прођох гробље корацима скромним, Приметих из

Не знах да још живе ти мртваци бледи... И не живе више од једног тренутка! Јер кад прођох гробље корацима скромним, Приметих из сваког његовога кутка Победу земље

Ја видим како издишу све тежње, Још живе наде, малаксале чежње, Кад скоре зиме дуну студен дах. ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ Неосетно, тихо моја младост чили; И у

Ја сам вечна љубав наспрам пароксизма Осећања свију што у мени живе, Огледало чисто и велика призма Векова у сенци једне перспективе.

Можда чедне часе ведрог девичанства Који у дну твога срца увек живе, Идеале давне, или перспективе Другога живота кроз вечна пространства.

Душе свију ствари живе, драги мој, Лутају и живе... и ко им зна пут! И јаве се каткад живима кроз слој Ваздуха, к’о мирис пријатан ил’ љут.

Душе свију ствари живе, драги мој, Лутају и живе... и ко им зна пут! И јаве се каткад живима кроз слој Ваздуха, к’о мирис пријатан ил’ љут.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Старица подухвати дланом лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а своје живе, црне очи, у њима јој је сав живот био, јер њено тијело бијаше кост и кожа, а раста бјеше омањег, очи уприје опет пут

Браните своје огњиште; светите и мртве и живе што их је варварство угњечило. Овај ред земље што га шака вас чепље, срце је српскијех бановина, као што их је

(налик здравицама), у којима домаћину и његовима од Бога се искало најприје здравље и срећа; па помињи редом све живе; па за род у земљи, па за напредак у стоци, па — ко зна што још.

“ рекоше сви у глас. „Соко људски, брате!“ настави Милић. „Ето и ономадне, пред погибију, посјекао је двије главе живе и’ако што их нехће прихватити, но их остави.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— И Гвозден је умро. — Лијепа смрт — блажено благо. — Боље је часно умријети, неголи страшно зло живјети. — Доста живе ко добро живе, али ко добро умре. — Смрт је лек свему. — Коме није вијека, није му ни лијека.

— Лијепа смрт — блажено благо. — Боље је часно умријети, неголи страшно зло живјети. — Доста живе ко добро живе, али ко добро умре. — Смрт је лек свему. — Коме није вијека, није му ни лијека.

— Онако живи, да и после можеш живети. — Тко зло живе, горе умире. — Ум за морем а смрт за вратом. — Гроб је ближи од куће. — Данас човек, сутра црна земља.

онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире и да излази опет пред своју рупу и да живе у пријатељству као и прије што су, додајући да се већ не може поправити што је учињено.

Куге имају преко мора своју земљу (гдје само оне живе), па их бог пошље амо (кад људи зло раде и много гријеше) и каже колико ће људи поморити.

(Тешко као мóра). 6. ЉУДСКА БИЋА А) НЕОБИЧНА ПСОГЛАВИ Псоглави (или пасоглави или и џиганде) „живе у пећинама тамо негдје у мрачају, у земљи гдје дан не освиће, и сунце не свијетли.

Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела и онаковом смрти умру на какову она буде намијенила.

“ На то се Бог смиловао и некакијем чуднијем начином пренио и њега и Шарца у некаку пећину у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под треду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало

умрли, него због почињених грехова за свог живота везани су једно за друго „леђа у леђа“ дебелим конопима, — и тако живе потопљени у море.

Бога се бојали а душе не огријешили, у цркву одили, православну летурђију служили, живе помињали а мртвијем спомен чинили; четворо поста ришћански препостили; људима се не омразили и спрам њи’ свијетла

Бога се бојали, душе не огријешили, у цркву ходили, српску службу слушали, живе спомињали, мртвијем спомен чинили. Људима се не омразили, а образа не оцрнили. Душманину се помолили.

(Звоно) 76 — Дугорепа хала море препливала, крила не сквасила? (Барка) 77 — Живо било и живо хранило, а сад живе носи? (Кожна обућа) 78 — Жута јарад у море скачу? (Колачићи) 79 — Збори без грла, чује без ува, живи без душе?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” па га стане одвраћати и молити да не иде, казујући му како је то било давно и Бог зна јесу ли већ и живе. Али се он није дао одвратити, него јој рече: „Кажи ми, кад је мој отац био цар, где му је оружје што је пасао, где ли

између две планине, онде ће се галија окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде;

живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; по том ће се одмах галија кренути и доћи ћеш сретно кући с царском девојком.

Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну. | Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што

Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну. | Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку

А кад се наврши година, рече Бог опет анђелу: „Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну.” Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му

А кад се наврши година, рече Бог опет анђелу: „Иди види како оне сироте живе. Ако тешко живе, подај им бољу храну.” Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином

” Шура одговори: „Видео сам два брава где се једнако косе.” На то зет: „Оно су браћа која се добро не живе. Казуј шта си још видео. Шура му рече: „Видео сам прекрасну ливаду.

која бјеше при плочи прирасла, вас бјеше већ поцрнио, аљине на њему изагњиле, да се не могаше познати, и ни од куда живе душе, која би га избавила, док срећом његовом послије петнаест дана и петнаест ноћи ето ти једног старца на шталу

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Заповедамо да буде одређено време: после почетка јутарњег славословља, када ће се исповедати сви они који живе у манастиру и они који лечећи се не брину за друге послове, а после павечернице они који су спољни и унутрашњи

Ако ли им и служите, заповести ради коју заповедисмо, ипак не дозвољавамо да извољевају. Мислимо да живе смерно, као што приличи монасима, да и они за трпљење приме награду, а то је уздржавање од похота и туга од болова,

Чуваром ли стада свога и премудрим бранитељем свих који живе око њега? Јер, ваистину, ово све догоди се њему. „Јер испуњен беше премудрошћу и разумом, и благодат Божија беше на

отац наш и ктитор, господин Симеон, и ни у ком, пак, добром обичају не беше зазоран, већ спасење прими са свима који живе Христа ради.

И све, пак, на задовољење манастира и оних који живе у њему управивши, проведе ту осам месеци, чинећи подвиге и дела духовна неисказана, која не може исказати ум човечји.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ајдемоте полако! МАНОЈЛО: Куд ћемо сад? ТАНАСКО: Идемо тамо одакле смо и дошли, у гробље. А ти, усрећитељу! Живе нас урнисо, а ни мртвима ниси нам дао мира! Због тебе и мртви морамо да чипчимо!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

у раскошном оделу, с низама о врату, забрађена танком, фином шамијом, тако да јој се виде само очи, крупне, сјајне, живе; поглед јој је умиљат, нежан, чежњив, док је Јовча у почетку гледа нежније; доцније, кад плане Јовча, поглед јој је

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А од жене ваља да се чува као од живе ватре, и да бежи од ње док је год жив, без сваког обзира; име ни [х]аљина женска да му никад на памет не дође.

Парусије, саландари, проскомидије | и другојача којекаква имена, измишљена за глобити живе и мртве, то су ти твоји Јерусалимци и Светогорци; будак њима ваља и мотика, нека раде ка и други људи.

— мала тврђава фортуна — срећа, судбина фтори — други по реду фторник — уторак хад — подземни «доњи свет» у коме живе душе умрлих хак — наплата, награда хатар — памћење, сећање, наклоност хесап — пазар, трговина хидра — морска

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта: — Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу! Одмах се врата поотвараше на ћелијама.

Колика је врућина, а он зачалмија главу. Видим: горњи човик! Тира у град шеницу. Гледам добро иза њега: надалеко нема живе душе. Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу: полегушим се, па потрчим право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

И мисао се већ отима О томе да су сви нестали И живе другим животима. Док ја — сред пустог мучилишта — Као весталке ил вестали Чувам жар с позног пепелишта.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Јесам! У животу немам ништа сем дуката и муке. Коме ћу дукате? За кога сам се мучио? У овој кућерини живе мишеви, слуге, дукати, ти, моја несрећа... И ја... камен, сув, ништа...

Ако се главе погубе, никад нису ни биле наше. Од памтивека у Србијици живе сељаци с туђим главама. Сам ли главу изгубиш, онда ти бар није криво. Продаш ли је скуп о, могу је и гусле опевати.

Аћим још више укрути врат, човек је, није ни лопов ни мечка, а они су смрдљиве капутлије што живе од сељачког зноја и грбаче, покварене ћифте, нећете ни ви још дуго пљуцкати по калдрми, доживећу ја да ви просите хлеб

“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе, пламен испод стреје, Букни, земљо, и Бог нек се згреје. Гневом мртвих, живе мршти веђе, Па насрни на то мртвојеђе.“ И опет се са катићког крова Зора гласа из црног Прерова... О, преваро!

завеже, а не једна приткаста жена с меким, дугуљастим сисама, које је брадом волео да милује и гњечи, очајан што нису живе лубенице меса, док је она кроз нос јаукала, изломљено, кмекаво.

“ А ухапшеници су само о деци говорили. Децом су доказивали и своју невиност и жељу да живе. Церове диреке од поноћи побијају на пијаци, зато су неки још од синоћ, кад им је саопштено да ће бити обешени, читаву

Хтеде да му каже: „Реци сину: време ти је да идеш кући.“ Љут због Аћимовог презира према свима који хоће да живе и оду одавде, Андра правда у себи оне које је до данас сматрао издајницима. Имали су право.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Убрзо се толико прочу да су луди из далека долазили да виде и купе њен вез. Могле су да живе удобно, готово срећно. И можда би тако и било да се једнога дана, на свему што би девојка дотакла, не појави танки

— Па, деца морају да једу. Морају да иду у школу! — Зашто морају? Мишеви, птице и пужеви не иду у школу, па живе. Кад бисмо бар били пужеви! — узвикну Плачко затреперивши од своје страшне жеље. — А?

»Гле како сам жедан!« — помисли, али тешко му је било да устане. »Ни живе душе нема да ми донесе чашу воде!« Низ образ му склизну суза, он подиже руку да је обрише, кад крај самог узглавља чу

Ко није чуо да у Заливу смокава живе окамењени патуљци, а у Плавој пећини морска вила? Онај ко је угледа, обогатиће се или Же слеп ходати по свету.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

ли вјетри да разнесу шŷмом, К'о б'јели бехар са процвалих грана, Ил' цв'јеће некад над нашијем хумом; Ил' ће да живе...

Негда, негда, ове очи Жеравке су живе биле Сад у снегу од обрва Жеравке су угасиле. Ово ј' лице ружа била Ал' давно је оно доба: Сад је лице жуто смиље Што

О, како те жалим! - Гле, сузе ме гуше, Оличена судбо свих живота редом! Тебе, браћу луде, и све живе душе, Једнаке пред општом, неминовном бедом... Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Нисам се осећао осамљен јер сам их видео живе пред собом и имао илузију да се налазим у одабраном друштву. У таквом расположењу, мој посао напредовао је врло добро.

Испразнише чаше. Опат настави своја разматрања: „Расипничка раскош у којој наше папе живе, грамзивост за златом што га њихов блудни живот изискује, све то сурваће их у пропаст.

Истина, ове грађевине леже у рушевинама, али њихови облици, слични бесмртним идејама, живе даље у новим здањима. Пролеће, не оно обично свакогодишње, већ оно велико, епохално, грануло је човечанству после

јонски, коринтски облици стубова, његови сводови, што сви заједно у свом хармоничном акорду сачињавају његову душу, живе устостручени даље у новим грађевинама.

Један део живе исцуре из цеви у суд, остављајући у горњем делу цеви један њен део празнога простора. Уверише се премеравањем да је

Уверише се премеравањем да је заостали стуб живе у цеви висок риф и по, као што је то Торичели предвидео. Кад наерише стаклену цев, постаде празни простор на њеном

Кад је цев стављена у толико кос положај, да је њен горњи крај надвисивао површину живе у доњем суду за мање од рифа и по, онда је празан простор у цеви исчезао сасвим“. Герике одахну.

Герике се намршти и замисли. Приметивши то, ја му испричах: „Галилеј се бојао језуита као живе ватре. Када је, после понижавајуће обуставе судског поступка против њега, живео као зеточеник у Арчетрију и онде

Беше велики као какво теле“. „Једног дана”, настави Исак, изненади ме наш ујка како сам се, сакривен иза живе ограде, задубио у своје књиге, заборављајући цео остали свет“. „Па да ли те је издеветао?“ „Не.

Та жива испуњавала је и доњи простор звона. „У ову реторту“, прича ми Лавоазије, „ставио сам четири унце најчистије живе па онда, помоћу натегаче, исцрпео један део ваздуха садржаног под звоном.

Услед тога издигла се површина живе у звону изнад своје површине у посуди у коју је звоно било положено. Висину живе у звону обележио сам тачно значком

Услед тога издигла се површина живе у звону изнад своје површине у посуди у коју је звоно било положено. Висину живе у звону обележио сам тачно значком прилепљеном на звону.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Поседали смо на шарене простирке и она нас је служила. Усред оне ведре и живе свежине прекрасног летњег јутра, на великој трави и међу цвећем, поред шуме пуне тица, оно љупко створење више није

Је л' да се свакоме живи? Ја сам сретао људе којима је у овом паклу рата ишчезао и последњи разлог да живе: он им је прогутао и породицу и огњиште и све што су имали, а њих учинио неспособним за рад и обичан живот.

То је нова хаљина егоизма, истина, али главно је они хоће да живе. Ето ону лаж ја сам напао. Јер слатка смрт и није ништа друго до песничка лаж или лаж са којом оперишу они чији је

Они дакле живе и поред свих несрећа и само нас простор и време деле. А она расте, напредује, расцветава се, постаје свесна и разумна,

— Добро. А Енглези? — Енглези?... Енглези то су морске Швабе. Они живе у мору. — Е реци ми сад: што су се једне Швабе удружиле с нама против других Шваба? — Како кажеш, што су се...

Стари телеграфиста, први је хугиста у Србији, сав смежуран старац од осамдесет година, живе мошти у некој црвеној блузи револуционара. Он болно јечи у кревету до пећи.

Само су руке тада биле живе и радиле, испружиле се, трзале, боле, док су ноге негде нестале и стомак и свест и цео човек као да се наједанпут био

И тај ледени ужас мртвила увери ме: да је изненада, необјашњиво и неповратно, настала смрт оне живе и моћне мисли што се дотле тако чудно пробијала до саме моје рањене душе, коју је увек дивно знала да утеши.

било: ту сам се радовао, ту сам плакао, ту се тешио, жарко љубећи оне сиве велике очи усред букета од ружа, што су као живе гледале у мене, и притискујући срцем милу успомену на томе светом зиду у коме као да је, а не у гробу — то сам све

Је ли могуће? Како су смели? Како само смеју? И сви ризикују, протестују, боре се, боре, боре, отимају се, живе, преступају, пркосе. О благо њима! О благо њима!

лепша од друге, а Јаћим сместа помисли: „Ево, вели, и ово су ти овде све наши, чиста наша крв, али од нас подалеко живе и станују, те им треба показати и доказати да смо ми овде у Београду људи, иако смо разне бановине.

Кад виде нас, мајор Петровић изађе иза једне живе ограде и пође к дивизијару, али ми продужисмо даље, застајкујући само, кад је требало осудити на смрт Арнауте, које су

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

слику вањског свијета: видим као на неком екрану изврнуте фигуре пролазника, умањене али у правим бојама, потпуне и живе: сестрица у бјелини проноси некакву чинију; сељак с торбом о рамену ено разговара с вратаром, можда му препоручује

лексикон, свео бих ту птицу и тај цвијет на одређену зоолошку или ботаничку врсту; овако, они у мени фантастично живе, као птице и цвјетови са источњачких сагова.

Зар то не би значило одважност? А они што имају одважности — то су баш они који треба да живе! И тако, нема друге него ствар препустити за то одређеним факторима: зато су ту, поред већ споменуте неплодности,

Био је то човјек од кратког разговора и крте гесте. Сваки његов долазак значио је за бабу и велику радост и извор живе муке.

А одмах до ње, у непосредном сусједству, друга ћелија у којој дријема смрт. Оне живе у добрим сусједским односима. И наизмјенице се јављају, огласују се из дубине — наша вјечита попудбина и наши стални

У тим поткровним атмосферама као и у зимским баштама, још живе младићка грудоболна умирања у еуфорички повишеним температурама — расциктани галебови у пурпуран сутон.

и Сон тутта дуоло, нон хо цхе аффанни, био је онај крезуби, излињали глас старинских клавира, чији титраји сухоњаво живе и нагло се тање.

Просто као да завидимо другима на томе што су други а не ми! И те двије супротне истине упоредо живе и дјелују у нама, као и толике друге супротне истине. О, ђаволски ли замамљиве, зависти достојне ствари: бити „други”!

— Одједном ми паде на ум, готово видно отиснуто, као састављено из штампарских слова: „ Од чега све људи живе?” Помислих од чега ли живи, чиме ли је испуњен овај старац поред мене? Чиме се интимно храни?

и пуноћу садржаја или у његову пустоту и бесциљност, и тако даље и тако даље, нису само дијалектички моменти наше живе личности? И не лежимо ли ми читавом својом тежином подједнако и у једнима и у другима од тих супротних афирмација?

Живим људима то не треба: сам факат што постоје и што, онакви какви су, ипак како-тако живе, доказује њихову могућност, њихову подобност за живот, ако би ко у њу посумњао...

Схватљива радозналост интелектуалца да сазна „како све људи живе”! Чудим се само како те не интересују ствари које имаш одмах под носом, копачи кукуруза из Лучика, биједа коју

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да

— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. »Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио.

»Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... — Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.

Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено. Ја како, брате! Моје дете неће бити хајдук. А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак...

А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса...

— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре ! Оно ти је опак душманин...

Море, добро је њему. Издржаће неколико година, па кући... Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе... А ја, шта ћу ја? Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« »А помиловање! ...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

дође и до девојака, па види да су и ове давно преминуле, и свугде где год је пролазио, нигде није могао ни села ни живе душе наћи. Онда Петар похита да види шта је од његовог села.

Ижљубе се, збогом, збогом, и оде сваки на своју страну. Најмлађи, богац, ишао дуго и дуго, и нигдје ти не срете ни живе душе. Уморио се коњ, а уморио се и он на њему. Нигдје ништа ни појести ни попити.

између две планине: онде ће се галија окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде;

живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и доћи ћеш сретно кући с царском девојком.

Кад је орлетица видјела своје тичиће живе, зарадова се толико да је својим чудноватим гласом закречала тако да су све горе одјекивале, а наш Марко увукао душу у

Он је њу познао, али она њега није. Сад је запита би ли му знала казати гдје живе Таригора и Кривигреда. Она му показа да су то њихови двори.

Шура одговори: — Видео сам два брава где се једнако косе. На то зет: — Оно су браћа која се добро не живе. Казуј шта си још видео. Шура му рече: — Видео сам прекрасну ливаду.

Сад они ту живе и све тимаре, ал̓ има једна млада вишња на сриди, ту отац највише чува и воли. Сваки час је пипа, сваки час је милује,

ал̓ се син не да, већ оду тикве у уши и све му покаже, и онда ће: — Видите: жито, воће, трава, сви имају миста, сви живе срићно и пивају, нико не ломи другом врат, и чим су дошла два човика, ома је свему крај.

дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире, и да излази опет пред своју рупу, и да живе у пријатељству као и прије што су, додајући да се оно већ не може поправити што је учињено.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ал' бегају звезде; остављају боје Места и даљине и визију јаве; И сад тако живе као биће моје, Невино везане за сан моје главе. Ал' бегају звезде, остављају боје.

Отвараху очи пуне сјаја, Пуне мисли што дан један живе, Пуне среће свога завичаја, Пуне жеља, да се свему диве. Отвараху очи, црну косу, Што скриваше и груди и тело: Као

УТЕХА Мисао се губи, нестаје и тоне У долини плача, где се нада купа, Где страдања живе, где се сузе роне И где точак патњи клопара и лупа.

беху налик ружној месечини, Умро к'о дете: смрти перспективе Изгубише се ван мене, по тмини, И моје звезде што више не живе. Све ми се чини гроб мој није ово.

Осећај мирне равнине на мени И преко ствари непомично влада. У моме оку последњи прамени Још живе косе. Више се не страда.

И гле! сви гробови испратише живе! Њина мртва уста још су могла рећи: “Ми чекамо цара крај пучине сиве, Да би могли мирно тада у гроб лећи.” 17.

снове, дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве, И обнови дане што подижу живе.

И обнови дане што подижу живе. ПО ГРОБОВИМА Ја немам сузе за оне младиће Што су остали кланцима и пољем; Све друг до друга као једно биће, К'о

Ја нисам слутио испод ноћи сиве, Да су већ ту руке спасоносне, здраве, И груди где топло сва предања живе, Да су нам пристигли носиоци славе.

зори, мирису и цвећу, У оном низу природиних ткања, Што трепте етром, што се стално крећу Путем промена — остаће да живе, И после мене, и љубав и мис'о: То није моје к'о ни магле сиве, Као ни звезде, ваздух кој' сам дис'о.

идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца. Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав мајке: “Нека живе деца.” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.

” И то је било. Испричах све Једном чичици: очи му сиве. “Не бој се, рече, за снове зле. Када мру у сну, на дану живе.” Од људског срца да л' има слабости веће? Отад чекам црне снове, али немам среће.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Притисак на моје груди је био веома велики и једва сам успевао да одржим главу изнад воде. Живе душе није било на видику и мој глас се губио у хучању водопада.

Био је то син пензионисаног официра аустријске војске. Тај деран је јео живе мајске гундеље и уживао у њима као да су најбоље остриге.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Србе из Војне границе да оставе своја стара огњишта у старој Србији и да дођу у Аустрију, где су радо прихватили да живе у земуницама и крећу се као кртице под земљом, само зато да би могли уживати политичке слободе.

”друштвена углађеност”, ”Како ћу се осећати”, - питао сам се, - ”кад се почнем дружити са младићима чији родитељи живе у Медисоновој и Петој авенији, чији су претци били пријатељи Хамилтна и Џеја?

у поретку извиђачког одреда коњице, удаљили од нашег брода, играјући и скачући весело преко таласа, једна девојка живе маште примети како се они журе да поднесу извештај главном заповеднику њихове војске који, скривен у дубинама океана,

Заиста је тако и мислио судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана.

Заиста је тако и мислио судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове заносне песме из младих дана.

Данашњи научници су срећни што живе у доба друге половине деветнаестог века, када је човечанству откривена велика електромагнетна теорија.

Ћипико, Иво - Приповетке

Из околних кућа разасипље се ређа и слабија светлост. Улице омртвиле и опустиле; рекао би нигде ни живе душе: могао би целу варош оробити, а да никога не сусретеш...

Цвета застаде пред својом кућом под оголелом мурвом. Угледа да су кућна врата запрта и да око куће нема ни живе душе. Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше.

И гледа их пред собом живе: њих двоје, једног до другога; и док их гледа, заборавља на невољу и бесвјесно у души му се усељује весеље: док је

осјећа се жив; а млађи, кад га гледа, диви се његовој снази и јунаштву; жести се, и још млад, мисли: „Поред своје живе главе, што је лепше од освете?!” Најпослије и отац се диже, и породица опет крене.

Млади судац се замислио. Гледа она тугаљива, здрава лица; у души му одзвања старачки, дрхтави глас; осјећа на себи живе младићке погледе, жељне ничега другога већ радње и сласти у своме животу.

Мирно слуша отицај живе воде што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој

Среће ти, ти боље знаш, како се живе тамо? — упита изненада живо. Он ништа не одговори, а она настави: — Вјеруј, зажелела сам се поћи тамо...

пред собом види кућицу откуд су је понијели, и инстинктивно осјети да то мјесто лијепо познаје; гледа чељад што тамо живе и озго у град силази. И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ.

Нареди га лијепо као мушко, и пође у село. Уз шум затресених борових грана пење се узбрдицом, а око ње све дише и живе простотом и прелијева се у свјетлости дана.

!...Е,да ми није ради дјеце! Тако у бризи, невољи и немиру пролази им живот. Ниједно није задовољно, а живе заједно, јер су на то навикли, и не може друкчије да буде.

може; на устима осјећа додир његове празне, мртве пути, бесвјесно рука јој бјежи к устима да тај додир отаре са своје живе пути, да га уништи.... — Укрцајмо се! — понови стари рибар и, погледавши у лешину, рече: — Нећеш га оживјети!

Али Дангуби је свеједно плаче ли се или се смије цио свијет. Давно је већ што живе сам о себи и што не вјерује у људске законе. Окушао је свјетовску правду, и то бијаше за њ велики догађај. ...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

ЈЕЗИК СКЕНДЕРА КУЛЕНОВИЋА 98 СЛИКОВНА ПОДЛОГА ПОПИНОГА СТИХА 105 МИШИЋЕВ ПРИЛОГ РАЗВИТКУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 122 НА ИЗВОРУ ЖИВЕ ВОДЕ 139 ИИИ ДВА ИНТЕРВЈУА (разговоре водио Александар Јовановић) 143 ПРВИ ИНТЕРВЈУ 144 ДРУГИ ИНТЕРВЈУ 158 УЗ ОВАЈ

Враћамо се тврдњи коју смо малочас изрекли: нема поезије без живе интерференције између два различна реда информација, од којих један чине информације похрањене у језичкоме систему,

(1978) НА ИЗВОРУ ЖИВЕ ВОДЕ Српска књижевност у ХХ веку Једна група младих филолога побунила се на почетку ХХ века против писања историје

спеву сеже се, испод мита, у човеково обредно искуство када он доживљава свет као живу целину, када се враћа „извору живе воде“, а сама наша земља, коју смо већ опустошили и изнутра и споља, бежи „према појилу репатих звезда“.

Уосталом, књижевни текстови не висе у безваздушном простору сами по себи узети, него настају и живе у једном посебном времену чији сат навија и одвија књижевна еволуција.

Убиство живе заручнице зарад мртве рођаке нема као подлогу обичну, него из колективно запамћених митских енграма васкрснуту инцестуо

и интелектуалној невиделици, као и опсежнију књигу од бираних остатака ауторске оставштине, под насловом На извору живе воде (2010).

Текст „Српска књижевност, језик и култура“, први пут објављен тек у избору На извору живе воде, био је изложен на Московском државном универзитету 1996.

) Међу чланцима „с поводом“ јесте и чланак „На извору живе воде“ који, са самог краја века, пружа „мислени поглед“ на врхове српске књижевности двадесетог века.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

колико и стварна; својим се границама, унутарњим и спољњим, она подудара са простором по коме се ликови крећу и живе.

и своју јунакињу осудио на пропаст чим ју је извео из књижевне вароши, из онога, наиме, утопијског простора у коме не живе стварни људи, него његови књижевни ликови.

прво каже да му је „живот без смисла”, а одмах затим - у наредном пасусу - изјављује да „мало људи тако слатко и мирно живе као ја”, јер јесење румено и жуто дрвеће „има на мене исто толико утицаја као на Хафиса вино“.

води ка откривању неба и симболичког круга у очима, то је заправо пут који у Сеобама води из простора у коме ликови живе у један други, онострани, који они само наслућују.

иницијалном и финалном месту текста подстиче код читаоца и мисао да постоје два вида стварности: у једној стварности живе ликови, а другу они тек наслућују, даје се у наговештају.

Још на почетку, дата је узгредна опаска да у роману постоје два простора: у једноме ликови живе, а онај други на махове наслућују као онострани.

Јунаци Сеоба, барем они најважнији, очигледно живе у свету који им се привидно удвостручава. Покаткад, наиме, виде или осете један другачији свет, па им тада онај у

Покаткад, наиме, виде или осете један другачији свет, па им тада онај у коме заиста живе изгледа као привид и сан. Али прави сан, или кратко привиђење, јесте управо тај другачији свет, што искрсава изненада

И најзад, као што цео један народ остаје без завичаја нашавши се у туђини, тако и појединачно узети ликови живе у једном свету, а својим тананим опажањем, оштрим чулима, осетљивим телом наслућују присуство другог света,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Јест, нерука пада тврда На та гола, светла брда; Многе иду муке живе На те људе, на те диве. Ма да с’ чини удес худи, Ал’ ту неко виши суди; Не шаље им меке дане Да их строше и

“ Љуба гледи море сиње, Море љубу младу — Обикли се, они живе У најбољем складу. Сиње море дише плимом И осеком туди — Исто тако, исто тако Кô и њене груди.

У том броду да се скупе Сви што живе од ужаса: Мирно, лепо пловили би По пучини без таласа. Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји

Зато језик макар који Има с неба своје право: Ко му крати ово право Тај се Богу греши здраво. Сви језици нека живе, Разним збором Бога славе. То нек’ чују, то нек’ знају Сви народи, све државе. Свети душе, ти помози!

Гориш да ижљубиш тај подмладак свети — Оно из колевке кроз душу ти лети. Ех, како ће мајке све за њих да живе! Како ће бабајке биљчице да њиве! Како ће им школа бити вођа души!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

БЕЗ ПЕСНИКА 173 ЕПИТАФ 174 ЦВЕТ 175 ПЕСМА 176 СПАВАЧИ 177 ОСТАЛЕ ПЕСМЕ 178 МОРАВА 179 ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ 182 ЗАПИС 184 СУЗА 185 ЧОВЕК СА СУНЦЕМ 186 ЗАВОЂЕЊЕ 187 ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ 188 НЕ ПАТИ...

ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ Тражим почетак сјај и сате стале Да живе мој живот и да га васкрсну Из остатака збиље прерушене у сну Кад ушав у пустињу затаји поспале.

ван јаве па нам се онда јаве Чине паралелним прошлост и будућност и старају се да не буде више мртве стварности него живе нестварности Иду до смрти и натраг и чине време потребним Помешају дан и ноћ и зачну слатке плодове Припремају

Биљке! Измишљам им имена да живе са мном поклањам им врт Приближавам их својим навикама и потребама Користим се њиховим заборавом В Ја знам твој

измишљају Тако речи једна другу на зло наводе И песма је низ ослепљених речи Али је љубав њихова сасвим очигледна Оне живе на рачун твоје комотности Све су лепше што си немоћнији А кад исцрпеш све своје снаге кад умреш Људи кажу: богаму

моје љубави ево моје крви ево мојих костију ево свлачим своју људску кожу и у црну земљу лежем, ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ Изгубљена за оне који живе на другим рекама. Када нема сунца слична је сунцу.

мојих костију ево свлачим своју људску кожу и у црну земљу лежем, ИЗГУБЉЕНА ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ Изгубљена за оне који живе на другим рекама. Када нема сунца слична је сунцу. У заборав слива сли ову воду која звезде бунца.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Два, три... из Србије нема... На лицима се живост отромила. Поседали су. — Ништа, ништа... да ли живе они?.. — Ха, мислиш жена те се сећа... — Ма ђаво са женом, али деца... Људи се будили.

Нису га ни бројали више у живе. Већ га је био обишао и столар из капеле. Али је он и даље живео. Доктор Сурден је прошао кроз бараку, погледао онога

Петровић, Растко - АФРИКА

Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника. Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед

Посете разним чиновницима што живе у високим бенгалоима, ограђеним дрвеним плотовима. Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона.

Пошто голотиња није срамотна, многи је уопште и немају. Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона.

Само на врховима растиња, огромно високо, докле ни лијане не достижу, као на каквом вишем и мекшем, шумнијем терену, живе ту поједини народи птица, мајмуна и рептилија. Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен.

Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист. Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво.

У ствари сви ови људи живе у местима које раздвајају по неколико стотина миља и једино их је случајност овде сакупила.

Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и врежа. Стабла што умиру, лежећи, а што ипак,

Они у планини живе у тајности; нико их не сме видети, нико за њих знати. Тек после те три године породице сазнају да ли је њин млади члан

Доцније сам желео да видим игру два њамуа, за које су сви сељани знали да живе међ њима. Било је довољно да само одредим величину награде.

на читав километар, где се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима. Сетио сам се нарочито оних сцена на филмовима, где се виде губавци са веловима преко лица.

Имам много да вам причам. Н. им је, разуме се, рекао да сам ја инспектор, да сам дошао да видим како они живе, да ли су послушни, да сам његов пријатељ, и да ћу све записати.

Већ шестогодишња деца, кад огладне, траже сама шта ће појести: у муљу пецају рибице, прождирући их живе; лове пољске пацове и пеку их над ватром, не очистивши их од коже и утробе (ја сам видео свог боја како налази мртвог

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

онај што је слушао Рођеног брата ропот самртни У немо доба ноћи јесење, Када и ваздух тугом уздише, На кољу живе људе гледајућ По бедемима града несрећног... С тобом ћу ићи! С тобом Станоје!

раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’ трзавици Угуше живот заљубљенима! Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!... Вуче!.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

на путу од Грамаде Алексинцу) и да су се нишке страже на Поповој Глави узрујале и почињу бивати немирне (а пре се ни живе нису показивале из својих шанчева) — онда се готово са сигурношћу може узети, да се Ејубова војска повлачи са Тимока и

Данас су то најсуровија и најпрезренија створења. До њих није продро ни један зрачак цивилизације; они живе у дубоком мраку варварства.

с обећањем да ће, ако остану живи, доћи с попом да га опоју и погребу, а сад би, веле, било греxота остављати борбу за живе ради њега мртвог. »И мртви имају право, али право живих прече је и старије.« Лепа философија од простих људи.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ВИИИ Мртво небо, мртва земља, Не мичу се магле сиве; Мртви дани, мртве ноћи, — Само боли јоште живе. Тоне, пада мртва нада У наруче мртвом Богу, Изумрло што је могло, Само боли још не могу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ова усамљеност мучила ме. Почео сам да уображавам да нас опкољавају И да ће нас живе ухватити... Сетио сам се тек тада да ја при себи ни револвера немам. Шта да радим?

Сва ова њихова настојања да ме што боље припреме изазвала су у мени чудну зебњу. Узалуд сам тешио себе да и тамо живе људи... Мучила ме нека грозничава слутња. Плашио сам се да не добијем тамо маларични напад. Шта да радим.

Одговорио сам му, шта би рекли пешаци, кад би чули како се ми нећкамо. А они под таквим приликама живе стално. Уосталом, ако шта буде, он ме може увек одменити. Ставио сам на главу шлем и поздравио сам се са свима.

Ја сам се и раније дивио пешацима, али сада као да сам наишао на нове, мени непознате људе. Они живе својим животом...

Људи су рили као кртице и већ је био израђен читав сплет од ровова, саобраћајница, траверза, лагума, као да ту живе примитивни људи, из преисторијског доба. Војници су већ навикли.

Само кад је у питању овај другар, коњаник, он је по појмовима људи, који живе у рову, частан човек. Ми смо га овде оберучке прихватили. Али позадина мисли да га је тиме казнила...

Тек пре пет дана упознао се са две сестре Белгијанке, које су ћерке неког банкара, а живе овде као избеглице. Пратио их је читавих двадесет дана, док се најзад сасвим случајно, преко једнога Француза, није

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Песници ове Антологије, у своме непосредноме осећању живе вековне аустријске снаге, у своме респекту према трајности и нетакнутости те творевине, условљеношћу свога нимало

Од почетка, били су осуђени на смрт. Било би узалудно васкрсавати их данас као живе песничке силе. Само један, или скоро само један између њих остао је неокрњен у својој величини.

Ту стилску и идеолошку херметичност и заптивеност епохе разбиће тек Бранко и Његош: они су били живе снаге наших модернијих поетских могућности и актуелнијих националних потреба, и тек ће они српску поезију извести на

Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове. Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

Жалосни се сваки дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи им образе, или уши,

Ићи ми стоји сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије верно, Фрушка где гора се, чувајућ светиње, кулама блиста.

нов. 1816 — „да се чувате славенских речи као живе ватре: само славенске рјечи и ова смјеса српскога н славенског језика могу учинити да ваше оде и у језику не остану

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

истока, Бисерјем ситним дивно окићен, Сузицом, можда, туге мајчине; Извезен оним црним словима, Сведоком мртвим живе жалости — Што је за ћерком мајка осећа, Иди, голубе! — И јастребу бих тако тепала — Извед’ ми душе мила гласника!

на гробљу кадгод угледô Поноћи неме црну завесу, Што из дубине свога тамнила Усплахиреном оку износи Давно умрлих живе костуре, Које ти гласом исподземаљским Ушима нежним приче крваве Из давно прошлог доба причају, Показујући сувим

“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа! Кад с оштрим мачем мртви устану И безброј живе војске подигнув Мртвачким гласом дрско заишту Непогребено злато престола. КАП.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Светковина и зборова код цркава и манастира клонио се као живе ватре, јер се ту много причало и бесједило о његовој страховитој погибији и удесу.

Мене обузе некакав силан мерак, очи ми, успламћеше кô двије живе жеравице, па подврисну колико ме грло доноси: — Стој! Буди мене миран, Асан-беже Чеко, булешику ти твоју!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

А ватре древне, згашене и сиве, Уздахом шаљу посланице мукле. Мртваце тамо остависмо живе. И кô Ахасфер, кога Господ укле, Тражимо равни до у бескрај пукле.

Ја сам био мртав или живе ствари. Јер све беше исто: дрвета и сени И небо и земља и лептири њени. А кад сутра зора расу своје чари, Ја

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Заповест таквог оца синовима да се не сукобљавају око престола и власти, већ да живе у братској љубави и слози, делује као пророчански завет, те стога завршна сцена, у којој Сава над очевим моштима мири

врсту јатака представљају стране хришћанске државе, Млетачка и Аустрија, у оквиру којих, на територији Крајине, они живе као професионална војска.

слојеви веома старих погледа на свет који су представљајући сурвивале, урастали у уметничко обликовање и продужили да живе упоредо с новијим мотивима.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

2 Радуј се, свему си спона, покоји у теби сви живе. И душа тузи што склона; и празнином што дани засиве — у походе то спрема ти се она.

МАРИНА ПЕСМА Јадна моја Мајко, камени, камени недужна!... Код живе тебе народом кад зла оте се реч, страшни спомен твој оста на веке!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

После, пијући, бацајући, продавајући у бесцење, све упропастили. Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их. И тако сви редом.

као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. могло човека учинити бесмртним, али да га је немогуће наћи, јер га виле покупе: зато оне и живе док им се живот не досади, и онда га од себе одбаце, па без бола умру (ЗНЖОЈС, 6, 130).

16, 433), заушака и болести ушију (ГЗМ, 4, 163; СЕЗ, 16, 433) залца или пришта (ГЗМ, 4, 163; СЕЗ, 13, 1909, 374), живе ране (СЕЗ, 13, 358; 17, 569); мицине (СЕЗ, 14, 237; 40, 236), вренге или сифилиса (СЕЗ, 13, 370).

Димитријевић). Више манастира Милешева у селу некад Милешевцу сада Хисарџику, у коме живе Срби муслимани, налази се бор из најстаријих времена, који чувају као свето дрво.

»који не гледа у море«, ЗНЖОЈС, 9, 45), опекотине (бобице и лист, Г3М, 1. с. 350), живе ране и занемарене ране уопште (ЖСС, 270; ГЗМ, 4, 140); сок од б. лек је од слепоће (ГЗМ, 4, 140).

гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ, 16, 1901, 402). Ђаво, кад је украо сунце, обесио га је на б.

се чак понегде и изводи жива ватра (ібідем, 238). Нагорелим д. прутовима, приликом извођења живе ватре, пеца се стока (ібідем). Д. се такође употребљује и при скидању чини (Беговић, 253).

дрен се даје и породиљи, одмах после порођаја (СЕЗ, 13, 1909, 395), и меће (пупољци) у магично јело приликом вађена »живе ватре« (С. Тројановић, Ватра, 165). Дрветом од д. шара се чесница (ЖСС, 173, Поцерина).

»Краставим« к. класом лече се красте код стоке (СЕЗ, 13, 429). При вађењу катартичке живе ватре потребна су понекад три клипа црвеног к. (С. Тројановић, Ватра, 81). Врачања у корист к.

к., и влакно с леђа најстаријег овна (СЕЗ, 19, 51). Популаран лек од живе ране: или се корен истуца и испржи на масти, и на рану привија (СЕЗ, 17, 569), или се привија м. к.

важну улогу. Он се употребљује као »спољње средство« против врућице (ГЗМ, 12, 1900, 151); његов зејтин лек је од живе ране (СЕЗ, 13, 1909, 359), а гар од испуцаних усана (Караџић, 3, 1901, 224).

За њега знају само виле. Као што су грчки богови јели амброзију, тако наше виле једу семе од белога лука, и живе докле им се живот не досади; а кад им досади, оне то семе одбаце, и тако без бола умру« (Чајкановић, Мит и религија у

Ћипико, Иво - Пауци

а на дуг не зна се како ће испасти; не каже цијене, само у књигу билежи, па почеше од тога неки да стрепе као од живе ватре.

— примиривши се пита је, а и не чека одговора. — А што велиш за мога господара, газда—Јову? Не могу ни они да живе без туђих жена, а нама бране... Па нека би и то, али данас друкчије милују! ... Мени се све чини да су нам они душмани.

Већ вријеме је, јер, откада му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема ко да их држи у реду, ни да их испере; и своме оцу говорио је — задовољан је.

Јесенас узе газда све себи: и кућу, и земље. Војкан оде у свијет да потражи дјецу .... Бог зна куд, и живе ли још? .... Стрица Петра чека што и Војкана.

А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом. Она има своју засебну собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду

А неће, бога ми! — откиде се Ради из душе. — Неће, док је живе главе... Неће, човјештва ми! Неко мора да је крвљу откупи!... — Али одмах паде му на памет: „Што могу да радим?

Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му. —Хвала ти, волим овако! Па како си? —Ето, да се живе... А ви љетос уранили?

По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...

Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. На тежаке пазио је брат му Марко. Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.

И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну...

— — Ако ћете, и није!... Ча ћемо? Ваља да и ми живимо ... — Ма овдје сте се родили ... — Свуди је живот ди се живе од својих труди, — в с очитим увјерењем одврати дјевојка.

” А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом. И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: — Исто није ми драго поћ'... — А ти остани!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Чим су се вратили кући, разгласили су по селу да смерни Прохор пустоши шуму, једе живе птиће, та невина божија створења. Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере.

Присећао сам се свих битака у којима смо били заједно и грло се стезало при помисли да их живе никада више нећу видети. Макарије Оно што се јутро догодило божија је казна. Сручила се на нас жестоко.

намерава да ме насади на врх Куле као квочку на јаја, да онде седим и да одозго пратим шта раде разбојници, да бројим живе, мртве и рањене и да све то бележим. Дошло је последње време. Лепа дужност за писмена човека.

Шта би ми радије опростили моји заштитници овде у Кули: да ли то што допуштам својим монасима да живе као и сви други смртници, дакле да греше на исти начин као и они сами, или да их држим далеко од збивања, натеравши их

поступило с нама да ништа нисмо знали, и покушали да живимо од лова и земљордње као последњи затуцани себри што живе. Димитрије ме погледа и осмехну се. Као да је то и сам хтео да каже, али се плашио да нас не обесхрабри.

Имала је округло, претерано црвено лице и ситне, живе очи, али су зато њезине груди биле дивотне а кукови богомдани за уживање. А шта је он друго тражио?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И сва она група, што тумара сада, Радује се нешто и нечем се нада. Свак за себе ради, сви за себе живе, Само се за пропаст узајамно криве. 9. Па шта ме се тиче њихово весеље, Или њине наде или њине жеље?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Писана реч, напротив, дужега је века, а има их које вечито живе. Зашто, дакле, да се устручавамо њима послужити се, када могу да преброде и простор и време.

Будућност је постала опет траженом робом, иначе ови силни астролози не би имали од чега да живе.“ - „Но, па Ви сте малочас рекли да се из звезда може читати будућност.“ - „Сигурно!

Навршио је педесету годину. Његове живе очи показују да му мисао има брзину муње, али његов болешљив изглед и нервозност његових покрета одају колеричну

докучити и похватати у математске обрасце, него је питање да ли они постоје, и да ли они одређују једнозначно ток живе природе, као што физикални закони одређују унапред ток мртве.

У осталом, није ни потребно избацивати праву танад, него можемо ову заменити млазом течности, на пример живе, или млазом гаса. Другим речима, место машинске пушке, ми бисмо употребили неку врсту ракетле.

На перону те станице чекаће нас одушевљена публика са раширеним рукама и кишиобранима, због оног топлог туша живе или гаса.“ Али мој пријатељ не даде се разоружати. На сваку моју замерку, он нађе брзо одговора.

је живот могућан, он проклија, вероватно је, дакле, да је наша лепа сусетка насељена онаквим створовима који могу да живе на њеном телу.

Онде су откривени, као што сам Вам већ причао, и закони по којима ова сунца живе, мењају своју величину, боју и температуру, згушњавају се и хладе.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Змајеве песме је, с друге стране, по речима А. Јовановића, потврдила сама култура; оне једнако живе и међу данашњом децом, што сведочи о њиховој естетској мери.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН (благосиља све, али поред свега не може да се савлада да буде миран, прибран): Живе биле, и благословене да сте! (Прилази Ташани): Ташана, звала си ме.

Наредио клисару да га сви испред цркве чекају. Јер казао: »Ко хоће живе људе да закопава тај ни у цркву не сме да ступи.« И кад изашао, толико их напао, а нарочито хаџи-Ристу.

Јер кажем: Вера и Бог није за мртве већ за вас живе. да вама, живима, живот олакша: да што вас снађе у животу, особито смрт, верујући да је Бог тако хтео, лакше то

вам вера и Бог наређују да покојницима одлазите на гроб, износите јела, пића и то делите сиротињи, то је опет за вас живе. Јер што потпомажете своје ближње, ви постајете добри људи, и онда, као добри људи постајете и срећни.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Неке гвоздене шипке једнако излазе из неког ваљка, и пружају се као живе, као неки дуги прсти. А увуку се, а истуре се.

Као што су становали, тако су на крајичку некадашњег живота почели да живе један мали нездрав живот. Срећко сад и кува. А мајстор Коста узео да ради повртњак иза куће.

Што је далеко, то је Божја брига, велим ја. Нас две, маторе жене, нећемо више бити живе кад дође до онога што је далеко. — Госпа протиница замаха брже лепезом: Но, но, маторост ћемо оставити за други пут.

Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра. Заврти се као чигра, пође неки корак напред, па се заустави и изводи корак у месту.

Ви сте били борац, и ваш доктор Мирко је борац, а Срба је ловац. Ловци не улове сваки дан, али ипак живе, и баш зато су вешти и опрезни да им не промакне лов, кад се појави...

” — и нико у грознијим бригама за опстанак не живи од мојих Јевреја! Ти то не знаш, Милане драги! Други народи живе у својој држави, на свом тлу, са својим језиком, и за расу не брину.

Јуре, промећу се, врдају, претварају се; у зору су први на послу, увече су последњи на одмору. Никада не живе, како бих то рекао, личан и лежеран живот, како живот дође. Стално су у напрегнутим улогама.

Јевреји су као оне биљке пузавице које истовремено расту и путују. Оне живе и цветају вукући се по дугачким оградама. Свега се машају, и све обухватају, и опет нигде не остају.

Можда је безброј коренака? Није. Једва далеко негде нађе човек други, који се такође лако извали. Од чега живе, и цветају, и миришу, и красе свет читави плаштови и зидови оног зеленила и цвећа — то остаје загонетка!

Бранко и Павле, после Миланове смрти, више се од две године дана нису видели. Навикли се да живе одвојено. Једних ферија је Павле путовао по Енглеској, и стигао кући кад се Бранко већ био вратио у Беч.

Неки дечко скаче по дасци на једној нози и весла у ваздуху рукама. Тамо даље, неко, као живе теразије, стоји на дасци и на две стране захита и просипа воду из ведара, сигурно пере ведра. Тиса је мртва.

Опет компенсације... зато можда и немају државу… Лепо каже један велики рабин њихов: Јевреји живе и трају процесом угљена под земљом, који настаје страховитим притиском, развија зато страховите енергије, које се

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Толико година у пустињи без људи, и потом стра од дивјака! — Он запита свога поочима где су острови на којима дивјаци живе, да он к њима отиде, пак да види би л’ га смели заклати и изести.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу. Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу...

МРТВИ ЈЕЗИЦИ Као остаци изумрлих народа, римскога и јелинскога, живе још и данас, расути по разним гимназијама, професори латинског и грчког језика.

“ Па и крај свега тога, професори ових мртвих језика, то сте извесно и сами приметили, живе у дубокоме уверењу да су деца дата у школу искључиво зато да те језике науче.

Међутим, ипак има професија које одиста знање латинског језика примењују у животу или, тако рећи, живе од латинскога језика. Такви су, сем професора латинскога језика, још и доктори И апотекари.

Претвараш вино у воду и воду у вино; црно замазујеш белим, а бело црним; дижеш мртве Лазаре из гроба, а живе Лазаре сахрањујеш. Кадар си измити без сапуна, обријати без бријача и опрати веш без цеђа. Глумац?

О смрти и њеним лепим странама постоји врло много фраза, које су изрекли они философи који су волели да живе. Тако по њима: смрт је прибежиште мира; тихи одмор после животних бура; смрт је философија живота, резултанта свих

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ... 98 ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ 101 СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... 106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА...

Ветар допире до костију, а снага у људи све више попушта. Велики је ово напор, а они живе само о хлебу. Па и хлеба је већ понестало. На врху планине беше нека зграда, као кафана, али се унутра.

Општа невоља као да је придавила људе, који су занемели и тмурни као ово сиво небо. ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ Кажу да људи увек боље памте тужне догађаје у своме животу, него радосне доживљаје.

Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће. Сутрадан западосмо опет у глибовиту долину.

Па бар да нису голи... Ужаси дана и смртне глади огледају се на свакој кости. Као да су живе лобање изишле из морског дна на светлост дана. — Ох-ла-ла... Qуелле тгагéдіе. Паувреѕ хоммеѕ, раувреѕ хоммеѕ!

Ми се заустависмо на једној њиви, испред неке живе ограде, и војници одмах почеше да копају заклон. Радили су ћутећи. Тек што се није појавио дан.

Командир чете уступи нам свој заклон за нашу осматрачницу. — Моје објавнице су код оне живе ограде... — објашњава нам командир. — А испред њих је... на две-три стотине метара, непријатељ.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ђаво се у Дрвосечу преобукао. И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе. Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено?

— Шта тражиш? — питају га углас, моле. — Да ме проведете крај беле змије, док гутљај живе воде узмем после идите куда вас ноге носе! — осмехну се Варалица. Зашто ли ћуте вештице?

Можда на Високим Планинама још живе Мудри старци који знају тајну Изгубљенога Града... Шта је могао дечак до да крене к Високим Планинама.

»Он, сигурно, зна где живе МуДри старци!« — помисли младић. Али, на његово питање Месец ни обрвом не маче. — Ја нисам чуо за Заборављени Град!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Кунем вам се, откад јарко сунце грије, Запамтио нико 'наке очи није; Лијепе и мудре, свијетле и црне, Пуне живе ватре гдје ми душа срне!

Погледај, тамо, те колибе голе, Трошне и тамне као магле зимне, У њима живе душе гостопримне — Срца што грију, што трепте и воле...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!

Под златним барјаком на кубету спава црни змај, који је окренуо главу Стамболу те прождире живе Турке. Из облака пада крваво камење и бије по таборима Турке. Планине се клањају земљи и полазе на Стамбол.

То се лепо види и из једне старе мексиканске песме: „Шта је наш земаљски живот? Зар има мртваца међу нама? Не, они живе далеко на небу, тамо где су утеха и наслада.

“ На то се бог смиловао и некакијем чуднијем начином пренио и њега и Шарца у некаку пећину, у којој и сад обојица живе: он, забодавши своју сабљу под греду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји

То су неустрашиви људи, који више воле да умру стојећи него да живе клечећи. Нека и нема изгледа за победу, нека је противник безброј пута надмоћнији, свеједно — они се боре.

Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе! Да су живе од горице стине, још би живе стине попуцале, ма да не би сарце дивојачко!

Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе! Да су живе од горице стине, још би живе стине попуцале, ма да не би сарце дивојачко!“ Говорила млада Доротеја: „Ал' не лудуј, Перазовић-кнеже!

Хајдуци љети живе по шуми и долазе јатацима те се хране, нпр.: дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће јести до

јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан–агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како ватре живе?

Или узмимо песму Зидање Скадра. Браћа (један краљ, други деспот и трећи војвода) су ожењена и живе заједно, — дакле, у задрузи, као и сењаци који су ову песму створили.

извршио ради своје друге тезе, по којој је (на страни 314) „у брдовитим и теже приступачним западним областима“ (где живе Кричани, Зупци, Бањани, Дробњаци, Паштровићи, Ћеклићи, Бјелопавлићи, Озри(х)нићи, Пипери, Његуши, Васојевићи и где се

“ Побјеже му Нестопољче Јанко; стиже њега Милош на кулашу, удари га међу плећи живе, четири се пута преметнуо: „Држ' се добро, Нестопољче Јанко! Толике ти јабуке родиле у питому Нестопољу твоме!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

КЕРА 22 ЈЕДНА ОВЦА СИВА 23 ГАЈИТЕ ПАТКЕ 24 КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО 25 ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА 27 ДОСАДНО МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У

ЈЕ ДОСТА рече Коста Главни чистач каменог моста ГДЕ СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува

чистач каменог моста ГДЕ СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ

ЖЕЛИМ У ЧАЧАК И КВИТ ЈЕР У ЧАЧКУ ЈЕ МОЈА ДРАГА ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА Лептири са лепим главама Не могу да живе у стискама Већ у полу међу травама И на цвећу међу лискама Лептири са лепим крилима Не могу да лете ноћима Већ у

Не могу да лете ноћима Већ у боји сунчаног ћилима И у башти међу воћима Лептири са лепим шарама Не могу да живе у собама Већ са нежним бубамарама У цветним гардеробама Лептири са лепим ћудима Лете ваздушним пругама Са неким

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

110 ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА 111 ИСТОЧНИК ВЕЧНОГА ЖИВОТА 112 КРИНОВИ 113 ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ 114 ИЗ ПСАЛАМА 115 МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ 116 ПИСАЦ ВЛАДИЦИ ЖРТВЕНУ ПЕСМУ ПРИНОСИ 117 ПОХВАЛА СВЕТОЈ

Како ли са живим људма да и боравим. и међу живе стаљам се, а мој живот гробу сам издала! Ето, сад ми то на главу дође, како је право за ме Соломон у песми испојао и

ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ Душа је моја како земља безводна, Него теке с једним сузами Гасим своју жеђу... Ја тебе просим да дођеш на мој

И једанпут, бијући му се с четири краља, надби их и свију четворицу живе их похвата, паке када би куда на шећњу ишао, њих би четворицу запрегао у златне му хинтове, те тако би се помпашно

Ал’, све мртво лежи. Ни душе живе чути се нигде. Онда разљути се цар, виде: сва пуста земља, нигде ни човека и град празан, — а толико време онде

Те још сунце високо бијаше кад из града у потеру изађоше и ноћ их сустиже. Борећи се многе и живе Татаре похваташе, богажије, окрута, пусата, колија бијаше пуно поље.

Ни себи има, а ни за душу може коме што добро учинити. Те што се такав и пише међу живе људе? Чим ли се дичи да је бољи собом од других људи?

Тако, ето, христјани, писмо с памећу живо види се и зову се живе књиге, којено су незаборавне и свашто распознају, те двоструко и многоструко ли кују.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будитебокснама! Ништа не купују на пијаци!...

Криво јој... Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!...

Управо, друкчије није могло ни бити кад стари, богати Замфир и господин начелник живе лепо. А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи“, а називали га

Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом. Ама, кресни му, брате, реци: попу поп, бобу

Онда пише у новинама: — „Таљигаш“, реци Прока, „и вешерка Соса живе наочиглед света и полиције невенчано. Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.

Онда пише у новинама: — „Таљигаш“, реци Прока, „и вешерка Соса живе наочиглед света и полиције невенчано. Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.