Дучић, Јован - ПЕСМЕ
на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам што говорио за се, увек сам казао ми. Она ме је само гледала, љубила — живела је срећно. Од то доба, кад год смо ишли да ходамо, чинили смо то у шуми. Обоје смо мрзели свет.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ИИИ ЉУБА И НАЗА Иза гробља, до реке, живела је она. Испочетка у рупи, доцније начинила колибу. И сваким даном је све више и више покривала.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Увенула би као сваки цвет што је откинут и не би ни знала зашто је живела. Тај грозан живот у селу убио би је брзо. Али она то не би трпела, раскинула би га одлучно.
Признајем: мрзим и бабу и малога, на смрт их мрзим. Јер та смежурана бабетина живела је некад и била млада а овај њен унук тек има да живи.
Дабогме, ово је време пролазна зима, а пролеће иде... — Пролеће је у Клермону. — Живела округла, мала, слатка Жана из Клермона! — У Клермону се родио Паскал и ту се родио први Југословен после Косова.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар је требало да се појави једна наказа, као тај Гарсули, па да га сети да је она постојала, да је са њим живела, да није никаква утвара?
Али кад почеше да долазе, сваке године, деца, она више није могла да дође к себи од запрепашћења. Живела је, тако рећи, само два‑три месеца, а месецима уопште није могла да излази у свет, због свог великог трбуха, надувеног
А друго, унутра, иза врата. Звоно, које је Агагијанијан повукао, у мрачној авлији, где је госпожа Хумл живела, имало је гвоздену ручицу, пред вратима. А звонило је, као клепетуша, иза врата.
Прошлост му се, тако, чинила лепша од свега што је сад имао. То, да је та млада жена, тако добра према њему, живела само годину са њим, у браку, чинила му се неправда у свету.
претурио ту удовицу, негде, изненада, иза пласта сена, него је доводи у кућу, на срамоту деце своје, у кућу где му је живела жена. Њој је добро, засада, у кући њеног оца, а неће дати децу, да им маћеха буде Трифунова полегуша.
Страх од неизвесности у коју је полазила, а туга, ваљда, због тога, што је њен свет, у ком је дотле сретно живела, постао био, сад, све више, прошлост, и даљина.
Исакович почела је да живи, и у Кијеву, онако, како је, и у Варадину, и краљевском слободном граду, Неоплатенси, живела. У слози и љубави. Бар тако се чинило онима, који су у ту кућу залазили, споља.
Та жена – невидљива више међу живима – живела је са њим, сад већ годину дана, у сну, као нешто лепо, што се чини тим лепше, јер је неповратно.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многе од ових несрећних жртава, чак и жене, умирући су узвикивале: „Живела Србија!“ знајући добро да својим животом плаћају љубав према српском народу.
Цела област западно од Црног дрима, од миридитских планина преко Лурје и Мате до Охридског језера, живела је од ове пљачке.
Бугари доњодунавске плоче и маричког слива постали су тада правом рајом, која је живела само на чифлуцима под сталним надзором турских бегова и под најмучнијом економском стегом и моралним притиском.
Људи од пера је било све више: Петко Славејков, Љубен Каравелов, Ђорђе Раковски и други, од којих је већина живела у Београду или су одржавали тесне везе са српским образованим круговима.
Пошто је већина живела у иностранству код њих је поред револуционарног заноса било и вере, одушевљења и духа солидарности.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Док је била сама, мучила се па хтела жена да збрине себе. И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства.
Док је била сама, мучила се па хтела жена да збрине себе. И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Затим се јављало оно друго приметиће, али неће питати фискултурника. Не може се од жене која је педесет година живела без храбрости да се приближи мушкарцу очекивати да се одједном измени.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио. Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му. А човек имућан.
Црњански, Милош - Сеобе 1
чохе и друге робе, теткина соба, пуна икона и кандила, у којој се испросила, па све остале куће и одаје, у којима је живела са мужем, прођоше јој кроз сећање, тужне и празне, без икаквог смисла.
, итд. Нарочито је наглашено да те Србе жели, још једном, да види Принцеза Мати, која је по смрти свога мужа живела повучено, код свога сина.
је за сваку ситницу, али кад и она паде, угледавши, једне зоре, вампира на свом прагу, Ананија, са чијим је ћеркама живела у присном пријатељству, морао је да обећа да ће госпожи Дафини, једне ноћи, својеручно, забити у гроб глогов колац.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Детектор се слуша кроз слушалице на ушима.) У то време живела је испод нашег стана једна девојка. Звала се Јелена. Ни она није отишла на дочек нове 1951.
Она што је до пре пола сата веровала да ће скапати од туге као кучка за изгубљеним господаром, она што је живела хранећи се само патњом; натерана његовим лукавством и нежно хитрим прстима који су је служили са префињеношћу
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Да би живела, свакој је играчки потребно да се у њу неко заљуби, а кунићу још и више него другим играчкама. Крзнени Коњ објашњава
Поезија сама себи намеће многа ограничења и забране, да би живела здравије и часније; дечјим песницима се, понекад, дозвољава да те забране прекрше. ЕРИЋЕВА ГРУЖА Гружа!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Стара српска књижевност живела је нешто дуже но стара српска држава, локалне књижевности су се почеле јављати од XВ века, отприлике када је нестало
На главну масу српскога народа, ону која је живела у североисточним и југозападним крајевима, која је била православне вере и код које је само ћирилица била у употреби,
Далмација, која је дотле живела засебним културним и књижевним животом, окреће се главној маси народној, Загребу, Новом Саду и Београду, далматинска
Комедија, која је у романтичком периоду једва живела, почиње се успешније радити. Књижевна критика ослобађа се од потчињености филологији, почиње се стварати као засебан
Како је дуже време живела у Нишу, од 1881. до 1898, заинтересовала се за локални живот, нарочито за турско женскиње. Ђул-Марикина прикажња
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Били су уверени да је неће узети, тј. нема с чиме да је узме. Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спреме, ни честитог рубља...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И шта? Узмимо, на пример да једнога дана неко пожели да ми постави спомен-плочу на кућу у којој сам живела, стварала и деловала.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која. Живела вечно у миру, срећи, никада лавеж не чула псећи. И још ти ово на крају велим: ја сам за ручак трбухом целим!
“ И опет свађа заори млином, од снажне вике пламен се гиба: „Хоћемо брда костију самих!“ „Нећемо кости, живела риба!“ Огњена вила смешка се тужно и рече тихо у позни сат: „И ове жеље узалуд беху, ваша им свађа сломила врат.
ако се преједеш гљива, и шљива, и какве бундеве лудаје кад ти се тетка удаје — за све ти Јоца прибави лека. Живела апотека! Каква је само шарена леја Јоцина фармакопеја! Прикане, молим те, иди, то се тек у сну види!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Газдарица је живела са једним младићем и овај је завео њену сестру и обе су биле пропале жене. После је та девојка затруднела и то казала
— Кад будем решила запросиће ме, јер зарађујем својим рукама. — Желим најискреније да имате много среће. — Да сам живела у неком другом месту где бих видела још других људи, можда би неко од њих учинио да на њега заборавим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ми неодлучно застадосмо... Али гомила крете на нашу страну. Већ се чују узвици: „Живели, живели, живела српска војска!“ — Коме то вичу? — запитах ордонанса... — У недоумици се окретох да видим има ли кога иза наших леђа.
Онда се диже један да ми наздрави. Народ га непрестано прекида узвицима: „Живела војска!“ — а ја кришом погледам кроз прозор, да ме не изненади нека патрола аустријска.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела... Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе. — Ама шта ви !... Не допуштам...
мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку. И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа... Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам тада, до такозваног испита зрелости, живео, са матером, у Темишвару, као што су, у оно време, живела варошка деца.
Ја сам ту реч употребио тако, јер је она у мени, Пречанину, живела тако. Из оне наше лепе песме: Тавна поћи, коју је, тако, певала моја мати. Ја и данас мислим да сам имао право.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Много је година Магдалена ту живела, па је Ту и умрла. И неки људи, који су тамо били залутали, нађоше је једног дана у пећини мртву.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути, уз јек труба и лупу добоша: ‘Живела Страдија, доле с Анутима!' Треба пазити да се све ово лепо и пажљиво изведе, јер од тога зависи добро наше отаџбине.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! Сви ћуте. — Браћо раденици! Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде
И чича-Милисаву је пресело ово вече. Ишли су му пред кућу и викали: »Уа! Уа! Живела Бразилија! Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
БАЛАДА О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ Под Јелицом, у џемату Предсела, Живела је пчела Весић Весела, Душом добра, али лења: никада Не видеше је да пролеће преко ливада!
згодној цурици, Настани се у Југ-Богдана улици, Крај Зеленог венца, на три корака Од Моста и од Манаковог конака. Живела је у испражњеној саксији Док су крај ње аута и таксији Промицали: страшна звека метала Нимало јој ноћу није сметала.
ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА Негде, у најмањој од свих улица, У радњи лимара Петра Бобоша, Дуго је живела једна фуруница, Фуруница не већа од добоша. Јануар је био, зимско доба, Ледиле су се гране топола.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Колевка јегуље, њено рађање и прва миграција Свака јегуља, у ма којој европској слаткој води она живела, води своје порекло са светског плодишта јегуља у Атлантском океану.
Она је у таквоме затвору живела неких месец и по дана, без икакве хране и у таквој једној течности која би могла отровати коња.
Са таквом хипотезом, Вегенер објашњава роман јегуље на један врло прост начин. Јегуља је некад живела у томе језеру, где се рађала, расла и парила се, али је у одређено доба године ишла у воде што су утицале у то језеро
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
отац младог женио, па не можда, него сигурно је ова његова жена, сада свекрва, прво са оцем његовим, својим свекром, живела! И овај сада његов син није његов син, него ваљда брат.
која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нероткиње иду у пакао.“ Да ли је она живела са Аћимом? питала се Симка, гадила се мајке и слушала. „Бог зна да ту је муж јаловак.
“ А кад се Аћиму женско родило, Лука није донео рибу. Није ни долазио из воденице да види унуку. Три недеље је живела. Живана је плакала док је раседлавала његовог коња. Враћао се из трговине. „Неко зло у кући?“ улитао је.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Била је небеска река. Назвали су је дуга. ВРАПЧЕВ ДАР Болешћу прикована за кревет, девојчица је живела у самом корену високе, превисоке, у срце неба заривене бетонске куле.
ДЕЦА На самом окрајку града, тамо где улице прелазе у њиве, па у светлу дубину неба, у кућерку пригнутом до земље живела је старица звана Татага. Када је и како сазидала кућерак? Одакле је? Има ли икога свога? Је ли заиста глувонема?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге. Буди одвећ тужна са сопствених јада Да би ишла икад да тешиш ко страда, А чедна, да водиш гомиле што нагле.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
док су звона оглашавала Ускрс и брујање њихово умирало у бескрајним белинама сибирским, та Каћенка знала је зашто је живела.
А тада, срчано и као подмлађено, као да наједанпут све оживе, дочекаше ову коњицу узвицима: „Живела коњица! Здраво, соколи наши!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
да живимо заједно.. — Одистине, зар би ти живела са мном? — Што да не бих, само нећу у село, него у вароши. А имаш ли ти новаца да живимо лепо ?...
И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је. Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И њени су врти Умрли, да нико сад их не пробуди. А већ у тој земљи где је било цвеће, Живела је она, и младост, и дуга: А већ у тој земљи овладала туга, И уместо маја свуд се јесен креће.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Било је то страшно искуство али ово о коме ћу вам говорити било је још горе. У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна, која је долазила у цркву богато искићена, обучена у хаљину са огромним шлепом и
Школовање сам наставио у Вишој реалној гимназији у Карловцу у Хрватској, где је живела једна од мојих тетака. Она је била отмена дама, Жена једног пуковника, ветерана, учесника многих битака.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У Идвору ниједна нација, осим српске, није никада живела. Становници Идвора били су одувек земљорадници а већина од њих била је неписмена у доба мога детињства.
сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би тешко било остављати обрсие родне земље Када не би живела нада да ћемо их ускоро поново угледати, Збогом, збогом, док се не видимо поново.
Та колибица није била насељена већ дуго времена, а о њој је водила рачуна једна стара Данкиња која је живела у близини. Она је имала две краве и пуно кокошију и патки, а продавала је путер, јаја и живину.
Очи су јој сјале неким светитељским сјајем који ми је откривао ведри небески свод света у коме је живела. Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља.
Очи су јој сјале неким светитељским сјајем који ми је откривао ведри небески свод света у коме је живела. Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља.
Једног дана пошли смо у посету мојој млађој сестри којаје живела неких петнаест миља од Идвора. На путу смо прошли кроз велико село Ечку које је било настањено разним нацијама:
Пре повратка у Сједињене Државе посетио сам своје сестре у Банату. Једна од њих је живела у Идвору. Једне августовске недеље ручао сам у њеној башти.
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Господо, живела република... Речи се отегле као и тело. Покушао је да се дигне и наздрави металном чашом пуном пенушавог вина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Окренуо сам се око себе да бих запамтио место где је пао, па потрчах напред. Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим. Али нешто снажно лупи ме у руку, да ми је просто занесе уназад.
Капија Слободе отворена је... Исправите ову пирамиду и на њу пободите заставу слободе. Живела Србија! Угледао сам тек тада оборену пирамиду, која је некада означавала највишу коту и била на граници Србије.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
околности да се сва наша поезија тога времена — са изузетним случајем сасвим изузетнога Његоша — зачела, развијала и живела у културној сфери Хабзбуршкога царства. Тиме је већ много шта речено.
Није дакле ништа чудновато што је преписивана у рукописним песмарицама XВИИИ века, и живела независно од драме у којој је поникла, и знатно дуже од ње. По ономе што је В. Ћоровић рекао о њој (в. стр.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Бог да је живи! РАДОШ (за себе): Ал’ не да буде моја госпођа!... СВИ: Бог да је поживи! Живела госпођа! ВЛ.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она остала давно удовица. Имала само то мушко. И тамо, у Оџинци, са тим својим сином живела нешто од имања што су имали, а понајвише од рада.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
лица шталара, подрумара, жена које раде у спремиштима и оставама, лица тих безначајних створења која су ту међу нама живела а да их нисмо опажали.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да није било других мука, живела би ваљда сто година. Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће се за
Кад је по неком трговачком послу наишао, неочекивано и за њега, у малу варошицу на граници Србије и Босне, где је живела породица Бошка Перчиновића, досељена једну или две генерације раније из Херцеговине.
То је у неку руку био ред у газдачким кућама; запето стање је замењивало тајанственост. Живела су браћа у два домазлука, у двема половинама куће. Сједне стране, стари отац и млађи брат са својом Швабицом.
— Опет смеј и подврискивање. Шегрт један се преврну трипут на рукама: „Живела кобилица Милица!” — Па кад прснусмо, Нано, нестадосмо!
То је и главно, и то сам и ја хтела, и да ниси то, било би ми као да сам бадава живела и трудила се... Срба, писала сам ти, не само да није свршио медицину, него, рекла бих, није честито ни почео.
На гробној плочи име госпа Нолино било је написано тим редом. Неко је осетио да је она живела, радила, и умрла као што се живи, ради и умире „тамо испод планине”.
Има тако Влаовића на два гробља, али их нема више у животу. Не сувише давно живела су још два потомка, сестра и брат, чудаци обоје, живели на остатцима имања и са остатцима породичног поноса и пркоса.
Али таква каква, касно се родила у гнезду Влаовићâ. И зато је живела стегнутих песница, са оном особитом енергијом злослутог чекања која је врста осветољубља несрећних и споредних.
Мати му је те ноћи занемогла много. Живела је још толико да види како син њен растура и поклања намештај, посуђе, чак и одело.
Јана није имала интелигенцију Сокину, и није јасно разабирала свој случај, и зато је живела у сталној неизвесности. Из те неизвесности, као и из сваке, долазиле су и наде и очекивања.
Без матере, без брата и сестре, Јана је живела у кућици мирној као завод за глувонеме, са служавком Анчом и са својим необичним родитељем.
је одједаред избила код Мије потреба да се дотерује, да се кицоши, сасвим туђа потреба свој осталој деци која су још живела за игру и јурију. Исплакао је Мија код матере сасвим дугачке панталоне, не само преко колена спуштене.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
о, величанственији од даљних предела Облаком у даљину већ одилазе кровови; Боја: још траг ствари што је крај мене живела; Тако и присталости отичу небу глухо као бродови.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Аутор СЕДЕФНА РУЖА Дубоко на дну мора, где зраци сунца стижу тек у подне, живела је шкољка лепотица, звана Седефна ружа, расла и самој себи шапутала: — Да ми је изаћи на светлост дана, да ми је
лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно! — и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак.
Људе које је она волела, они нису знали ни по чувењу, а како се некад живело није их занимало. Сувишна и туђа живела је Лепотица, узалуд чекајући да дођу старост и смрт.
ЗЛАТОКОСА На обали реке давно, тако давно да је већ и име места заборављено, живела је девојка златне косе. Ко је није видео, тог није забљеснула светлост њених љубичастих очију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песмама он каткад има презиме Дебелић; међутим, Дебелић Новак је сасвим друга личност, која је живела читав век раније.
Углавном, то је по Кравцову оно чиме се одликовала епска поезија кад је живела искључиво у врху феудалног друштва, у устима придворног певача, који је био знатног рода човек.