Јакшић, Ђура - ПРОЗА
са својим узаним прозорима издалека се виде; лице им је бело, окречено, али онај који је за њих слушао, или у њима живео, томе се срце леди... Ја сам сва дрхтала, мислећи на мога Алексу...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чује учитељ Грујица то, па поред свег тога што се онако лепо живео с попом Вујицом, науми да му никако не дâ јеине. И то му се тако уврте у главу да му се чинило неће моћи преживети ако
Стару кулачу развалио је, па начинио сам ону кућицу и ту живео као вредан и скроман сиромашак... Сад ће, ето, остати све пусто.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И толико понижавање, и опет се отрпи!... Како може да се трпи?... Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним.
Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима,
Чудан беше то човек. Он је био... воденичар. Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу. Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на
— Бог те живео! — Ако их тако похватамо. — Сигурно. — Овда, пошљи ми Лазу. — Хоћу, хоћу, како не бих! И сутрадан Иван опреми
Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!... Ћути, срамота је!... Па баш и да умрем, па шта! Живео сам доста. Било нам је обома, хвала богу, лепо!... Изродили смо пород, све као златне јабуке.
Диже се запевка. Жене излетеше у авлију да и свету објаве. — Еј, весели Алекса! — рече Јова. — Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!... Бог да га прости... Бог да га прости!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и шуман, као водопад. Ноћ је била тамна и стражари су спавали.
Тако је прошао цео живот тог човека заљубљеног у звезду. Али он је умро срећан јер је цео живот живео у светлости звезде која је била лепша и већа него све друге звезде: зато што је светлила а није ни постојала.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он је овако причао: Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене мале уштеђевине. Живели смо лепо и задовољно!
Никад се није шалио; ни с нама децом, ни с мајком, ни с ким другим. Чудно је живео с мојом мајком. Није то да рекнеш да је он, не дај боже, као што има људи, па хоће да удари и тако што, него онако
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Ето, тако је отприлике живео господин попа у селу, а који баш попа поименце, мислим да није било нужно досад да кажем, јер је давно речено да су
»шрајберу« (управо »шлајберу«, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, као, што казали, два петла на буњишту.
времена кад није било порције ни егзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ’ћери.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
газдине те га они трпели да спава у шталама међу коње и биволе и давали му од своје хране што је преостајало и тако он живео. Тек кад порастао, пао у очи самоме газди. Не због чега другога, већ због те његове чудне лепоте.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Од имања материног све се више и више ронило. Љуба је у свом месту врло добро живео. Сви су га држали да је „хирош”.
Донекле се може живети. И доиста, Свилокосић је лепо живео. У друштвима добро примљен, добар певач и леп човек; често је облачио атилу, на главу му лака самуркапа, кратке
Толико добра сам му чинио, па да ме изневери, неблагодарник! — Да знаш како је мени! На рукама смо га носили, живео је боље код нас него ико у вароши. Сад да могу, рашчупала бих га!
А Миливој, слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живео. Често више вреди срећа него мозак. Мица умре без порода. Алка остави након себе диван пород.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер овај Алексије Јуришић, који је пуних двадесет и шест година живео без икаквог плана, имао га је јасно овога лета и први пут у свом животу.
И све се грозно распада, а она иде полако, дремљиво, мртво. Зато и ја умирем, трулим, распадам се. Јер ја бих живео тек у оном радосним осећању.
Али нова, махнита., безумна, луда експлозија радости угуши последње његове речи. — Живео, живео, живео! Онда сви појурише, па шашаво кидисаше на њега и опколише га.
Али нова, махнита., безумна, луда експлозија радости угуши последње његове речи. — Живео, живео, живео! Онда сви појурише, па шашаво кидисаше на њега и опколише га.
Али нова, махнита., безумна, луда експлозија радости угуши последње његове речи. — Живео, живео, живео! Онда сви појурише, па шашаво кидисаше на њега и опколише га.
Африка
безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се за сваки залогај и за сваки час сна.
Н. је живео међ њима већ више од годину дана, и он их је кињио свакако, како само он уме. Безброј пута ми је рекао да у ствари
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пре него што се оженио, капетан је имао свега две Влахиње – своје слушкиње – и једну Бечлику, из театра, са којом је живео две‑три године. А којој је морао да плаћа, и родитеље. Није био женскар, и није много марио за жене.
Због тих барутана, иако су биле зазидане у земљу, опкољене јарковима, Темишвар је живео у страху. Према селу, Трифун је видео, на утрини, сапете коње, који скачу као неки огромни скакавци, а под ђермом,
Стотине и стотине су биле већ отишле и из других крајева, где је његов национ дотле живео. Горка искуства, која су били стекли, прешавши из Сервије у хришћанско царство, ништа више поправити не би било могло.
А што се тиче национа, нигде њихов национ не живи лепше, него у Вијени. Зашто се и Исакович, тамо, не пресели. Живео би лепо.
Учинили су му се још сиромашнији, него у Грану, и Рабу. Све је даље одлазио од света, у ком је дотле живео, где је своју фамилију имао, где се добро осећао. У неки свет, са којим никакве везе није имао.
Ди Ронкали је причао да ту игру играју деца, у Грацу, где је он живео. Игра се састојала у отимању лопте, испод браде, али не са употребом руку. Него као у неком коњском загрљају.
Иако је капетан, разуме се, знао за свакојаке авантуре у љубави, тим више што је тај век, у ком је живео, свуд, у Европи, па и у провинцијама сербским, у Аустрији, био сав посвећен уживању у постељи, Павле је, ипак, био
А шта ће бити са њим, сад, ако га гроф отера? Валдензер је живео само за своју ћер. Свет мисли да је управник имућан. Међутим, он, ди Ронкали, зна да немају новаца.
Исакович би чуо само, клап, клап, њених папуча. Око њега, прекодан, била је све већа тишина. Просторија у којој је живео, поче Исаковича, сад, све више да сећа затвора.
Исакович је био чуо да је и његова Бечлика, са којом је живео, пре своје женидбе, глумица, у том театру. Од саме помисли да би сад, у Вијени, могао сусрести ту своју, бившу, лорфу,
Сели се у Росију, да би тамо, као принц, живео! Зар капетан у лазарету ништа о том није чуо? Исакович онда одговори кратко и јасно.
После тог ружног доживљаја у Енгелбирти, Исакович се преселио у кућу где је кир Анастас Агагијанијан живео. Затим је одјурио, као ветар, секунд‑секретару грофа Кајзерлинга и затражио своје папире, да оде, што пре, из Вијене.
Теодосије - ЖИТИЈА
се, сада излажем у повести вама који слушате, житије хваљенога свеблаженог Саве, који је у Светој Гори Атонској живео као испосник, а после је био први архиепископ и учитељ српски.
Ви знате мој живот од почетка, како сам с вама живео, како сам свакога од вас као сина отхранио и као брата љубио и као друга примао.
Љубазно примљен од њега на заједничкој трпези и утешивши се речима, отиде у своју ћелију, где је живео испосничким животом. Због нужних манастирских потреба отиде отац у град солунски.
многоме вину одаде, нити рашири црева као стока, нити на меки одар баци нахрањену утробу, него још више него када је живео у пустињи, већим трудом, постом и ноћним стојањем умртвљаваше тело, и не само да је био углед или законодавац иноцима
Испитавши пештеру светога оца Саве и сва места пребивања у пустињи где је усамљено живео у посту, болу и страдању, и усрдно посетивши све преподобне који су око свете Лавре, и како то и треба — ка Содомском
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од 1887. до 1915. год. свакога лета сам обилазио њихове земље; проучавао сам их; упознао сам сељаке и интелигенцију; живео сам међу њима; пратио њихов друштвени живот. Ипак је овај проблем изузетно тежак, понеки би рекли несавладив.
Њихове ће оцене допунити представу коју сам ја покушао дати. Др Дилон, који је дуго живео на Балкану, каже о Бугарима: „Њихове су војничке особине за дивљење, али мало разумеју поезију живота, топла и
Иван Мажуранић, највећи хрватски песник, пореклом са јадранског приморја (из Новога у Винодолу), живео је у Загребу и 1846. год. објавио је најзнатније своје дело Смрт Смаил-аге Ченгића.
Не треба чинити нажао своме ближњем, то је грех; онај који буде живео као добар човек биће награђен на ономе свету; други ће искусити Божју казну. Самоубиство је забрањено.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 143 ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА И У вароши У. живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година.
То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и „девалвацију”.
Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети. Чула си од мене како је са првом болесном добро живео, како не би с тобом“? — Од слободне воље, — одговори Софија.
И опет не да себи из главе избити. Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако. А покрај тога живео је чемерно, бећарски. Каква разлика између Шамике и Пере! Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу!
Па како ће сад Шамика живети? Свет се мења, али Шамика у женидби не. Већ је умро и Кречар и Чамча. Чамча! Како је живео, тако је и умро. Није дуго боловао, лако је умро.
То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу. Али он се једаред за даме жртвовао; како је живео, тако ће умрети. Читао је новине, „Тхеатерзеітунг”, „Дамензеітунг”, друго ништа. Цорпус јуріс, то тек по имену познаје!
” И тако је Шамика живео, само да женске усрећи; не једну, две, него све. И у друштву пред њим нико није смео женске оговарати.
віват) — живео! Видаковић — Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо
Црњански, Милош - Сеобе 1
брат му се чинио сретан човек, а његова љубав према тој жени нешто несхватљиво другима, а њему самоме сасвим јасно. Живео је за њих и занемарио своју трговину, бринући се да их већ једном насели стално на једно место.
Пушећи све више, бројећи, без краја и без свести, бројанице, Аранђел Исакович живео је то неколико недеља сасвим узалуд.
Затим је Земун дознао још и то да је Исакович много живео са женама, злим и опаким, Влахињама, Мађарицама и Немицама, као уосталом и његов брат Аранђел, у чију се кућу
и Немицама, као уосталом и његов брат Аранђел, у чију се кућу склонила, али о коме зна да је исто тако много живео са Гркињама, Јерменкама и Венецијанкама, чији говор разуме.
Она га је знала сасвим другог. Са њом је он живео свој тајанствени живот, од почетка. Пошто су их венчали сасвим изненада и без љубави, он се, скоро две године, понашао
јављаху му се, као причине, штале, болештинама заражени редови кућа, лелечући рањеници и кишовите ноћи, у којима је живео некад. Није више био брижан, јер је био пресвиснуо од беса и очајања.
ратовима, није хтело да му се изређа у памћењу, него се једнако мешало са успоменама на разна места у којима је живео са женом и у којима му се родише деца. А све то било је тако бесмислено, овако, издалека.
Пошто није знао намере фелдмаршал‑лајтнанта, живео је и спремао војнике од данас до сутра, тако да су га кишовите ноћи стизале без опреме, а дуга логоровања без шатора и
При крају лета, у страшној запари, Исакович је живео, тако, тешким животом, од данас до сутра, једнако уверен да се из овог рата неће вратити.
Под утицајем очевих обећања, који, му је пунио главу о повратку у попаљену и поклану, опустелу Сербиу, он је у војсци живео не само у миру, већ и у сва три своја рата, безбрижно и задовољно, очекујући једнако нешто пријатно што ће свима њима
Бабетина му се појави на место прве љубави, празнина на место градова, у којима је живео, трговао, или копао јаркове, пуцао и тукао људе.
ловећи лисице, а у будућности, само та безгранична, завејана Русија, куда мишљаше да се одсели, да би једном лакше живео и да би се већ једном одморио и смирио.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Речју, живео сам потпуно без идеала, све док Божић-Бата није успео да се пребаци у илегалност и узме конспиративно име: Деда-Мраз!
Село је било ђавоље, румунско. У највећој кући живео је »накав ђавољи румунски гроф, али га нијесмо дирали!« Цркву, богами, јесу — у ствари, само крст!
А он је и даље живео и прославио четрдесет и пети рођендан, истина, без торте и свећа. Из два разлога: зато што торта гоји и што у његовим
Није јој нашао посао, али јој је нашао мужа. Тек кад дође до развода, средовечни мушкарац сазнаје с ким је живео све ове године.
Био би лако побеђен и задављен. Благостање у коме је живео последњих година размекшало га је и учинило неотпорним на сиромаштво.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Српскохрватске гимназије у Будимпешти, открио је, у Српским народним новинама, како су зечеви добили велике уши. Живео у шуми мали, али веома снажан миш; на глави је носио црвену капицу, у њој му је била натприродна снага.
Мени је то деловало као штампарска конвенција, или графичка шифра... (У суседном селу живео је један човек кога су звали „Змај”, и ја сам, у једном часу, помислио да он саставља те песмице.
Не због награде; не ни због књижевности. Оне године сам живео у Паризу. Повремено сам му се јављао преко телефона. Он мени, никад.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
усавршавање, ни у самом крају где се јавила, а још мање се могла пренети на остале делове српскога народа, који је живео у сасвим различним приликама и имао сасвим друге потребе.
Језик старе српске књижевности живео је још у почетку XВИИИ века, и у Угарској се јављају неколико писаца који су покушавали прилагођавање старе,
1698. био је у Фелдварцу у Бачкој. 1704, преко Србије и Македоније, ишао је у Јерусалим. Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.
8 Зна се да је био јеромонах, да је једно време живео у Сентандреји и био у школи Кипријана Рачанина; да је око 1736.
попустљивости, готово понизности путујућега калуђера и претеране љубазности једнога домаћег учитеља који је често живео од туђе дарежљивости. Али поред те гипкости у опхођењу и карактеру, он има и моралне и духовне чврстине.
Доситеј Обрадовић из основа мења то уско и назадно схватање. Он је много путовао и живео по готово свима српским крајевима и на лицу места стекао осећање да је све то један исти народ.
Он познаје живот, јер је њиме обилно живео, и као писац он ће бити од оних који живот уносе у књиге а не књиге у живот.
Он боле но ико познаје српски народ, јер је живео у њему, и то у свима крајевима његовим, и оно што је проповедао одговарало је лично проученим приликама и стварним
његовим, и оно што је проповедао одговарало је лично проученим приликама и стварним потребама у којима је српски народ живео. У томе погледу Доситеј Обрадовић је први позитивист и реалист српски, у широком смислу тих речи.
Као свршени филозоф и правник живео је у Бечу. 1790. руски посланик у Бечу кнез Димитрије Голицин узе га за свог секретара.
из места у место, дође до Млетака, где постане коректор словенске штампарије и отада почиње се бавити књижевним радом. Живео је неко време у Трсту и Падови, у Италији. 1816.
старих хришћанских романтичних легенди, стоји у пуној супротности са нехришћанским рационалистичким добом у којем је живео и ван општега духовног покрета који се на крају XВИИИ века оцртавао у српском друштву.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И он напослетку, сит неправде, препун горчине живота, а жедан науке, за коју је живео — мораде напустити школу којој се посветио.
С одаџијом је лепо живео. Постали су и »перту« и један другог називаху »приком«. Јова је често нудио одаџију дуваном.
Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао. Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.
Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре. Обогатио би се, лепо би живео, и какве би тек тада пријатеље имао! И Јова удари у тугованку како нема пријатеља на овом свету.
а на њој пише: Геотрупеѕ ѕтерницораріуѕ, с тачним назначењем, места, дана, месеца и године где је покојник нађен. Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном.
А он је, као што је споменуто већ, живео за природне науке. Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Умре Марко, њега нам нестаде, Али ништа, бар винца остаде, Јер да ј' Марко још живео дуже, Све би винце попио нам, друже.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват. Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен а и разочаран повукао се. Изгледао је и био увек миран, тих.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ Био један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ није чуо
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Хоћу да кажем, била је то апсолутно једина ствар за књавање у целом атељеу! Мишелино је, иначе, живео у пространој куполи једне помпезне зграде у близини железничке станице.
Већ на самом почетку, после „добар дан и седите“, примећивало се да је веома дуго живео у иностранству: тешко је проналазио наше речи. Заборавио човек!
ГЛАВА XВ У којој један психиијатар покушава да излечи Ану од љубави на први поглед; док она храбро узвикује: „Живео пољубац на челу са пољупцем у чело!
Схватате? — Живео мој матори на челу са својом Аном! — дрекнух из петних жила. — Не на челу, него ево овде! Ту си ми се попела...
— Дакле, ту су! И, шта оно би с тим телефоном? Прича о човеку који је предуго чекао на телефон — Живео једанпут неки човек на Петловом Брду, у Београду. То брдо, иначе, из милоште зову још и Кукурику Хил.
Баш њу брига за дочек. Живео тако шљакаторе, мануелац, физикалац илити физикус, од данас да прекосутра испуњен благим филозофским миром.
А матори врисну: „Пар-непар!“ и поче да прича шта му се догодило једне године кад је живео сам и када још нисам била на списку станара у ходнику. Прича о томе како је Анин матори дочекао срећну нову 1951.
Кеве ми! По Сулету, у Београду је пре рата живео неки Антун, коме је комшија пребио ногу из љубоморе. Пошто је био шантав, продавао је свилу на Славији.
Врт куће у којој је живео граничио се са вртом неког индијанског амбасадора. Делио их је, хоћу да кажем, само зид и ниво.
) што се мене тиче, даме и господо, ја бих увек живео овако као што сад живим, ма која река да је у питању: Сава, Сена, Нева или Нил!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Да сам постао марешал, могао бих покушати у животу још и много штошта друго. Сада је сасвим свеједно: живео или умро. — Али ко вам може бранити да покушате још увек друго шта у животу и у свету! Жена и деца ће вас чекати.
Цео дан смо ловили рибу заједно. Он је иначе живео у Толеду. То је био диван младић од двадесет пет година, чист, кротак; ништа није чинио а да ми не каже и чак ми је
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Богатство, право богатство. ТАНАСИЈЕ: Тај је знао зашто је живео. САРКА: Ах, онај сребрни будилник! СИМКА: А чираци, шта кажеш за оне сребрне чираке? САРКА: Мени се будилник допада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Живео, живео, живео! — Капетане — окрете се командант командиру — окрените батерију налево-круг и крените у правцу Јастрепца
— Живео, живео, живео! — Капетане — окрете се командант командиру — окрените батерију налево-круг и крените у правцу Јастрепца, где
— Живео, живео, живео! — Капетане — окрете се командант командиру — окрените батерију налево-круг и крените у правцу Јастрепца, где ћете
— Ура, ура, ура!... Живео тобџија!... Ура, ура! — па у одушевљењу дочепаше пешаци пушке и настаде брза паљба. — По пет разорном.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Младости ?... понови Гојко и замисли се. Ја је нисам имао, ни знао за њу... Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. Љубица га погледа зачуђено: учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.
али то је туђи живот, то сам ја само посматрао... Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим. Него..
— Никад. Ја нисам за еве то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо живео, него онако... — А детињство ? стаде га запиткивати заинтересована Љубица.
— Никад. Ја нисам за еве то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо живео, него онако... — А детињство ? стаде га запиткивати заинтересована Љубица.
— Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?... — Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Прозори нашег стана гледали су у порту. Ја сам тада, до такозваног испита зрелости, живео, са матером, у Темишвару, као што су, у оно време, живела варошка деца.
Међутим, није тачно да ја имам успомене једног сноба. Живео сам ја, у Темишвару, и међу тадањим пролетерима. Прво сам играо у репрезентацији школа, затим у клубу гимнастичара
У оно време то се сматрало као фантастична катастрофа. Још је више неочекивано да сам ја, тада, не само живео међу пролетерима, металцима, него да сам поред Сидона, упознао и литературу социјализма.
Само ме је Ромилда Морпурго познала, и у домину. Живео сам ја, на Ријеци, весело. Међутим, нисам ја ни на Ријеци живео само са барунима и грофовима, који су личили на
Само ме је Ромилда Морпурго познала, и у домину. Живео сам ја, на Ријеци, весело. Међутим, нисам ја ни на Ријеци живео само са барунима и грофовима, који су личили на накараду. Нити сам живео само весело.
Међутим, нисам ја ни на Ријеци живео само са барунима и грофовима, који су личили на накараду. Нити сам живео само весело. Живео сам и ја на Ријеци, неко време, и међу пролетерима, и горко.
Нити сам живео само весело. Живео сам и ја на Ријеци, неко време, и међу пролетерима, и горко. Мој ујак је, у пролеће 1913, био успео да наговори моју
Кад сам, после много година, у Лондону, и ја са ципеларима живео, често сам на тог свог друга мислио. Нисам ја упознао само фамилију Вио; играо сам ја, под расцветаним воћкама села
Може бити. Мени то није познато. Знам само да сам живео у Бечу, а желео да живим у Паризу. На жалост, ја сам убрзо напустио и жељу да учим медицину.
Појавих се тако, снужден, изнурен, у дезинфикованом шињелу, на Ријеци, где сам, пре годину дана, живео тако весело. Сви су се чудили какав сам се вратио, а и ја сам се томе чудио.
Преко мора видим Ријеку и Сушак, са кућама где сам пре три године живео. Опет сам се дакле вратио. Зашто? То нема баш никаквог смисла.
Наше сиромаштво било је опште. Меки су у свакој вароши где сам живео остала и пропала одела, а остало и много скупоцених књига. У Бечу сам имао и својих ствари, па ми је и то узето.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тело је човеково било смртно. Први је човек живео и умро. После њега људи су се множили, рађали и умирали, а Анђео смрти примао им душе и односио Богу а мртва тела
РАЗБИЈЕН КРЧАГ Живео је на Истоку, у древна времена, један човек по имену Агатон. Беше то човек прзница, љут, напрасит, склон пороку гнева.
Тако је он живео у тој пустињи, где није било људи, осим што би понекад залутао какав пастир са својим стадом и зауставио се на неком
на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи један цар.
Старац се покори вољи Божјој, с тугом се растане од своје пустиње и дође у Рим за епископа. Али је у Риму старац живео као и у пустињи.
3атим остави двор и оде у пуостињу, у којој је некада живео тај исти старац. И тамо је, молећи се Богу и кајући се за учињене грехе, живео до своје смрти.
И тамо је, молећи се Богу и кајући се за учињене грехе, живео до своје смрти. МУДРИ СЛУГА Био на Истоку у старо време богат човек па имао слугу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ниједан? — Ниједан! — Колико ти је година? — Шесет. — Зар за шесет година ниједан орден? Па где си ти живео? На Месецу, где ли? Ниједан немам, тако ми свега на свету! — узех се клети. Шеф се запањи од чуда.
И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно: „Живео!“ проломи ваздух, и одјекну целим градом. На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.
Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацика танак глас: — Мудри државниче!... — Живео! живео! живео!
Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацика танак глас: — Мудри државниче!... — Живео! живео! живео!
Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацика танак глас: — Мудри државниче!... — Живео! живео! живео!
— заврши говорник, а хиљадама грла узвикну: — Живео! Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању и напомену да ће све његове мисли и осећања бити и убудуће
Разуме се, после тога његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“ Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао
Наравно, кроз све је то било испреплетено оно одушевљено громогласно: „Живео!“ Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика кроз све улице, а свет је шетао
— У ћару? — Разуме се! — Не разумем! — Проста ствар... Народ је бар неколико месеци живео у радости и срећи! — То је истина! — рекох постиђен што тако просту ствар нисам могао одмах протумачити.
У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег, и кличем: живео! „Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла.
У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег, и кличем: живео! „Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла.
У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег, и кличем: живео! „Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пио је као смук, пушио као Турчин, улагивао се око женскиња као Грк, лумповао више него што је живео... није знао мере ни чему. Кад је свршио »правдословије«, добио је за наставника »јуношества«.
У овај други ред »младића« спадао је и он. Иначе се звао: »господин Мојсило«. Било му је око 45 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао.
Био сам учитељ у Грабовцу. Целе године сам ишао од места до места, проводио се, живео кô сваки млад човек, а школа је тако остајала на »старијем ђаку«, који је мучио неке јаде с децом, а већ какве је
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Међу њима је и Срета. Још од уласка на његову команду вичу): Живео газда Јеврем Прокић! Живео народни посланик! СРЕТА (прилази Јеврему): Један ће говорити, да одговориш!
Међу њима је и Срета. Још од уласка на његову команду вичу): Живео газда Јеврем Прокић! Живео народни посланик! СРЕТА (прилази Јеврему): Један ће говорити, да одговориш!
У то име кличем: живео газда Јеврем Прокић! СВИ: Живео народни посланик! ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни, гледајући
У то име кличем: живео газда Јеврем Прокић! СВИ: Живео народни посланик! ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни, гледајући нетремице у таван): Господо и
ЈЕВРЕМ: Ама, шта вичу, побогу брате, шта вичу? МЛАДЕН: Свашта! Једни вичу: доле!... Други: горе! Једни: уа! Други: живео! СРЕТА: Одох ја да видим шта је то. ЈЕВРЕМ: 'Ајде, бога ти! СРЕТА (одлази).
ЈЕВРЕМ: 'Ајде, бога ти! СРЕТА (одлази). ВИ ПРЕЂАШЊИ, без СРЕТЕ ЈЕВРЕМ (Младену): А вичу и „живео”, је ли? (Павки.) Чујеш ли, Павка, то је народно одушевљење! Јеси ли чула кој' пут шта је то народно одушевљење?
ЈЕВРЕМ (престрављено): Шта вичу? ДАНИЦА (завршила је препис и одлази из собе Ивковићеве). МЛАДЕН: Вичу: живео народни посланик, доле, горе! И... не знам шта још вичу. ЈЕВРЕМ (Спири): Ама, па они ће сад овде под прозор, је ли?
Он прилази узбуђено прозору, бришући се од зноја.) ИВКОВИЋ (прилази своме прозору). НАРОД (споља): Живео! (Затим се чује појединачно.) Пст! Мир! Чујмо! Чујмо! ГОВОРНИК (споља): Драги брате и изабраниче народни!
једино радом твојим у скупштини, радом који на првом месту треба да посведочи твоју и нашу љубав према отаџбини! Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.
Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике, сваки на свом прозор
Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике, сваки на свом прозору, клања се
Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике, сваки на свом прозору, клања се напоље.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.
па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је
скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу. Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
овоме сам читао у пожутелим књигама, А највише ми је шапнуо један пролећни ветар Који је и у четвртом веку нове ере Живео иза планине Карпата.
ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ Средином века, на Карабурми, живео је Хаџи- Тодор Намрштен као Вук Караџић, немилосрдан ко кондор: У једнособном стану, са женом Милицом, водио је
Клањам ти се, посмртно, Димитријевићу Хаџи- Тодоре, Теби, који си живео без пензије, без звања и без одоре, У време срамоте, и ћутње, и општега назатка Чувао си говор као што се чува
Над животом плачем нашим, Плачем јер се много плашим Стрепим, дрхтим сав, изнутра, А што? Зато, да бих сутра Живео у истом страху: Стрепња ми је већ у даху, А пудљивост и тескоба Пратиће ме све до гроба!
БАЛАДА О ОДБЕГЛОМ МАЧОРУ Децо, тужан сам да би ми срце могло пући: Седам је година један мачор живео у мојој кући, Из собе у кујну, из кујне у собу шетао; Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао; Изјутра је јео,
О том човеку нема ниједног писаног трага У књигама ни у архивама, кода Није ни живео, и ево, једини ја га Видим, како излази из реке, док му се вода Слива низ леђа.
Не, не верујем да ћу икада Скупити милион и сто хиљада Долара, ал да ми је толко у сефу, Богме бих живео по свом ћефу!
) Ту проведе, ни верен, нити венчан, Уз омиљену узречицу Опрем, бре! Малчице расејан, да не кажем кречан, Живео је не знајући како ни где... Певушио је: „Ја сам свој бостан обро, И више не јурим за светском славом...
Певушио је: „Ја сам свој бостан обро, И више не јурим за светском славом... Лепо је живео Авдо, наш побро, Хранио се рибом, млеком и травом, И било му је добро, како је добро Онима који немају никог над
Рећи ћу понешто о приликама у којима сам, крајем педесетих, живео и писао. То је тема већине мојих новијих књига, и не верујем да ћу је брзо исцрпсти.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда-Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.
им Марко, или тек један пут или и никако није у кућу привирио, још | мање кога помагао, пошто је сваки од њих за себе живео, радио — ипак, док је он био жив, они су се под том његовом суровошћу и строгошћу осећали као склоњени и сигурни.
гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Наш човек, пастир и ратар, упућен на природу, тешке послове и борбу за свој опстанак, живео је од вајкада у необично присном додиру са животињама и биљем, природним појавама и небеским телима.
Дабогда сâм да не знаш, а другога да не питаш! Дом ти се од мушкијех глава испразнио! Ђаво ти чорбу посркâ! Живео, дабогда, од петка до суботе! Зашто се гођ до’ватио, све ти се у камен претворило!
— Одговори се ономе који рече: лани си боље живео. Био сам у млину. — Одговори у шали онај кад га питају: ето, почео си седети! Два краја и сриједа.
ЦАР ТРОЈАН У граду Тројану, на Церу, живео је некакав цар Тројан, који је имао три главе: од њих је једна јела људе, друга стоку а трећа рибу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна сирота жена која није имала од срца порода пак се молила
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Ко би то реко за Госпаву, иако мирна! А човека укока флашом вињака! ИКОНИЈА: Трифун је макар брзо живео, а јадни Анђелко? Мало, мало, па заглави затвор!
Накрени вамо тај кишобран! А теби, Анђелко, лака ти црна земља! Да си знао колико ти је суђено, можда би живео мало паметније! Покиснућемо као мишеви! Што лије! Почело и низ леђа да ми цури!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ О, граде, где сам живео По сутеренима, на балконима, Смејао се, плакао, сивео Под твојим небом, плафонима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви су наши вратови напред повијени. И тањи су од траве. Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди зелена кукавица, или издајица без душе, или ђавољи син, па да ти куршуми и
Све је исто... Као онда, као некада, кад је он ту живео, и кад је пошао у Француску. Исто је као и онда кад га је отац водио за руку, не, он се увек држао за његов штап, и
— Ако си о женидби хтео, онда се тако не почиње са оцем и братом — шупљим гласом рече Аћим. — Живео сам да тај дан дочекам. Живео сам... Ти знаш. — Откину горњу копчу на кожуху, раздрљи се.
— Живео сам да тај дан дочекам. Живео сам... Ти знаш. — Откину горњу копчу на кожуху, раздрљи се. — Треба да знате да се женим. Да, прво то...
Само: да ли је све баш онако како је вечерас говорио? Па он је годинама мислио очевим мислима и живео његовим идејама. Прстима стеже слепоочнице и уздахује као да се гуши. Не, не мисли он онако како је вечерас говорио.
И Тола Дачић лепшу је младост имао од мене. Ни по оделу се нисам разликовао од слугу. Деди Луки лакше је било. Живео сâм, као воденичко псето. Главу и срце си ми згњечио Вукашином.“ „Престани!“ „Све ћу да ти кажем.
двадесет година за њега народ гласа, на зборовима виче „живео“, на раменима га носи чаршијом. У инат господи и Обреновићима, држао је он говоре у Скупштини, да су и бечке новине
Било је то прво и једино „живео“ у његовом политичком животу које га је заболело. Аћим зажмури и кроз трепавице виде удаљеног и смањеног Чакаранца,
С њом је поредио своју нову и велику, на подруму, коју је трговином стекао. Странцу и гостима је говорио: „Овде је живео Василије Јовчић, дугогодишњи старешина преровски, Карађорђев четовођа, а први муж моје покојне мајке Кате.
Аћим поћута, па настави: — Ја сам живео само да овај дан дочекам — вилице му дрхте, грло се залива, он викну: — Мијате, приведи кобилу да идем унуку по водицу
од поноћи побијају на пијаци, зато су неки још од синоћ, кад им је саопштено да ће бити обешени, читаву ноћ урликали „Живео краљ Милан!“ Ђорђе је помишљао да се људи у тој предсмртној страви само због њега хвале синовима и наследницима.
Измислили су је моји непријатељи. — Ти си мушко. Све можеш, имаш право. — Дрхте јој усне. — Нисам живео ни с једном... Нисам... Побегао сам у Београд зато што сам се плашио Аћима због оне несреће код општине.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— То што звери иду за њом, не значи зло! Давно, још кад се град зидао, живео је пустињак који је друговао са зверима, али и људима помагао проналазећи лековите траве.
ПРИНЦ ОБЛАКА У часу кад је дрвеће одлучило да побегне из града, у врху највише градске куле живео је дечак који је изнад свега желео да полети и постане Принц облака. — Како се лети? — обратио се птицама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ево, упорне недоумице опстају у вековима: немоћан пред њима, Господар Јеврем наставља да јаше поред куће у којој је живео Милан Ракић. Још један угао и Господар уставља коња пред малом обућарском радњом С.
У краћем делу је кућа у коју је често навраћао Милан Богдановић, у дужем кућа у којој је живео Слободан Јовановић. У политици неистомишљеници, али, обојица, зналци у језику и, обојица, са смислом за парадоксе у
Ничијег имена више није било, у тој светлости. УЛИЦА УЗУН-МИРКОВА Узун Мирко и сад зазире од чиновништва. Живео је дуго, из руке кнеза Михаила је примио, о прослави шездесете годишњице Првог српског устанка, Таковски орден, али
Почетком тридесетих година XИX века, пред његову смрт, настала је, у селу Грку, где је живео, ова прича: говорило се како Филип Вишњић, слепи гуцлар, старац, једном годишње, у августу, кад се звезде отварају,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Из старе Атене пођох у стару Александрију у доба када је онде живео највећи астроном Старога века, Аристархос са Самоса.
О личности Герарда из Кремоне зна се врло мало, но када сам прикупио довољне податке о средини у којој је живео, могао сам га предочити као поуздана извештача о томе како су Арабљани сачували и предали Западу тековине грчке
„У оно доба владао је онде фараон Амазис. Ожењен двема Гркињама, Лаодиком и Себастом, живео је по грчком начину и обичају и био окружен војском грчких најамника.
„Нисам спочетка ни помишљао да дођем овамо; док ми је још отац живео пођох у Абдеру“. „Наблизо твог родног места, на домак границе наше државе, а за који дан и под њеном влашћу“.
Абдера, где је онда Демокритос живео повучено и у тишини, лежаше наблизу родног места Аристотелова, не даље но два дана пловидбе морем.
Кад предузех да оцртам како је живео, размишљао и делао тај највећи астроном Старога века и његов најгенијалнији мислилац, увидех већ при првим корацима да
„То је био, заиста, просвећен владалац. Када је живео?“ „Попео се на престо године 813“. „Значи да је он био савременик Карла Великог.
Онда је у Багдаду живео поменути Алфергани који је успео не само да савлада сву науку грчке астрономије, већ да је својим самосталним радом и
А сто година доцније живео је и посматрао небо у дамаску највећи арапски астроном Албатани, родом из Батана у Месопотамији“.
Ту је живео и делао Ибн Јунус, највећи арапски астроном после Албанија. Нарочито се прославио својим планетским „Хакемитским таблиц
„Пре једно сто година живео је и радио у Севиљи велики математичар и астроном, а највећи алхимичар арабљански, Џабис ибн Афлах, или, како га сада
Када је, после понижавајуће обуставе судског поступка против њега, живео као зеточеник у Арчетрију и онде написао своје последње дело којим је ударио темељ динамици, хтеде да га посвети цару
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сећам се лепо кад сам стигао у паланку где је он живео са својим старим родитељима. Дочекао ме је пред вече на станици, са својом малом сестром, па смо отишли његовој кући,
Дозволите ми да још једном, последњи пут, погледам чаршију у којој сам поштено живео шездесет година. А кад му је допуштено он је бацио поглед унаоколо па га онда, кажу, управио доле, овамо к нама.
па се само труди да не попусти, диктатуру из својих руку не испусти, и главу је већ искренуо као псето кад урличе: „Живео, вели, Масарик! Живео Масарик!
не попусти, диктатуру из својих руку не испусти, и главу је већ искренуо као псето кад урличе: „Живео, вели, Масарик! Живео Масарик!
Једна сељачина потеже добро из флаше, обриса рукавом ракијава уста, па се развика: — Браћо, јесмо ли за народ? — Живео! — чуше се узвици. — И ја сам, браћо — рече сељак. — Чујмо; чујмо!
Хтео је да те види и да поразговара. Он проговори са руком на срцу: — Живео! И нека му Алах да што жели. Слушао сам много доброга о Србима.
Ти си био, ти си живео тако мало, с тобом је свршено, драги брате. Кад си био мали ти си највише волео да играш „дућана“.
То је био смисао твога живота, то је била сва твоја амбиција, то је био твој идеал и он би то остао да си ма колико живео.
3 Ето тако је живео Илија Васић на ономе чистоме зраку у Липолисту, где су му шабачки ђаци често о празницима гостовали, па се частили
Весело је тада живео Икета и бурне оргије изводио, а томе се у кадру научио, и о томе би се животу у кадру читава књига могла написати.
па преко Кајмакчалана до Битоља и Бабе планине, и обијао прагове да добије какву му драго службицу од које би живео (јер се за ону објаву о неспособности ништа, бар у Грчкој, није могло купити), али све узалуд.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако пролажаху дани... Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао. Имања, може се рећи, и не имађаше.
Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац. Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.
да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!... А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...
и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере. Дању се спавало а ноћу живело.
Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. — Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име. И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао...
»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине... Краљ може...« — Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. — Ћути, не сметај сад...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. АЛА Био тако један човек убити сиромах, па имао неку ливаду на једном брегу, која од
Нити сам ту био, ни очима видио. ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ У једном селу живео један јунак, али пошто није знао никава заната, пасао је говеда.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад бих сањао, сан од мене бега; Сад бих живео и крај овог света; Сад бих волео, и то више свега; Ал' све то мени чудновато смета: Сан, живот, љубав, сад су моја
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Сваке ноћи (а понекад и дању), када сам био сам, ја бих се отиснуо на пут - видео бих нова места, градове и земље, живео бих тамо, сусретао се са људима, склапао пријатељства и познанства и ма колико то било невероватно, чињеница је да су
Био сам обузет размишљањем о болу у животу, смрти, и верском страху. Мноме је овладало сујеверје и живео сам у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака.
Моје здравствено стање је добро једноставно зато што сам живео опрезно и умерено и можда је најневероватнија ствар да сам три пута у својој младости био препуштен болести, безнадно
Нико је веома нежног здравља.“ Био сам прождрљив и патио сам као Тантал, али сам живео у атмосфери префињеног и уметничког укуса, што је свакако било неуобичајено за оно доба и прилике.
“ Живео сам врло напорно, што би се данас могло назвати на “рузвелтовски начин“ . Свакога јутра, без обзира на то какво је врем
Чудном игром случаја, известан број људи који ће касније постати славни, живео је тамо у то време. Касније у животу, имао сам обичај да кажем: “Бактерија славе је постојала у том старом граду.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он је био зачетник буђења националне свести у царству Фрање Јосифа Хабзбуршког. Љубав народа према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети.
Саве као свеца који је величао вредност књига и рода према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети.
” На то моји другови одговорише са ”Живео кнез Србије!” Мађарски чиновници забележише све што се догађало за време бакљаде и након неколико дана био сам
приуштити, тешко је одударала од живота у бескрајним банатским равницама, где сам читавих шест недеља сваког лета, живео под небеским сводом, посматрао волове који пасу, зурио ноћу у безброј звезда и слушао милозвучне тонове српске фруле.
Швајцарац који никад није чуо о Бенџамину Франклину и његовом змају, уопште зна нешто из америчке историје иако је живео већ више од петнаест година у Сједињеним Државама. На броду за Делавер налазио се већи број фармера.
је био стручњак за обраду дрвета и метала на овој машини, иако никад није био шегрт, што би било немогуће да је живео у Европи.
Иако је био Немац, добро је говорио енглески јер је имао више образовање а и у Америци је живео већ неколико година. Поред тога, имао је необично развијен слух, што ми је највише и надало у очи.
Када сам Луканићу казао како се зовем, он ме упита за име мог оца, а кад му рекох да се звао Коста и да је живео у Идвору, у Банату, његове очи засјаше од радости. Пригрли ме и једна велика суза клизну низ његов образ.
У Њујорку никад није живео финији џентлмен и научник него што је био Луис Ратерфорд. Његова личност на мене је оставила утисак као раније Хенри
Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом. Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре.
Оно тамо, то је кућа старе ујна Тине која те је излечила од великог кашља врачањем и куваном травом са медом. Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре.
Никад нисам разумео прави смисао скромног живљења и амбициозног размишљања тако добро као у то време када сам живео у Мекмиленовој колиби.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као да су голети, „ужасним збиљама“ у којима се живи: Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења – залуд за спас твој – од бескраја обнажене.
Али зар ти ратови нису променили слику Европе, зар они нису мењали државе у којима је српски народ живео? Мењани су и друштвени системи, мењане су и доминантне идеологије.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Како шта је, па конзул! ЧЕДА: Ама, почасни конзул. Не може се тек од тога живети. Ко је још од почасти живео? Он мора имати и неко занимање?... ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац. ЧЕДА: Уф, ала то нешто смрди!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
у њему не види једнога мирнога и у суштини честитога Арнаутина, простога муслиманина који је од те тако стечене вере живео, но охола и зла Турчина који презире и мрзи све што на чело подиже три прста.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Ој, Петефи, ретки створе, Ти слободан метеоре, Ти с’ живео за слободу — Не за ову, за оваку, Ти си пао за слободу, Ал’ за другу, ал’ за бољу.
Да си умро пре десетак лета, Само б’ својта твоја сузе лила; Да с’ живео још десетак лета, Црна би ти земља лакша била.
“ ПРИЧА О РИБАРУ И О РИБИЦИ (Од Пушкина) — СЛОБОДНО ПРЕВЕДЕНО — Живео је рибар стари с женом старицом Украј оног ширног мора, сиње пучине.
Краков, Станислав - КРИЛА
ВИ БЕЛА БАРАКА Ипак он није умро. Свршавао се август, а жега је била увек иста. Град је живео ноћу. Дању су жене пуштале да им се прозире тело под провидним хаљинама.
Нису га ни бројали више у живе. Већ га је био обишао и столар из капеле. Али је он и даље живео. Доктор Сурден је прошао кроз бараку, погледао онога који није хтео да умре, иако су лекари то предсказали, и готово
Петровић, Растко - АФРИКА
безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори слонова у даљини; само је он, да би живео, приморан борити се за сваки залогај и за сваки час сна.
Н. је живео међ њима већ више од годину дана, и он их је кињио свакако, како само он уме. Безброј пута ми је рекао да у ствари
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Помислим: ако је за вајду доста је наћеретано — па ућутим. — Ура, живео ђенерал, ура, ура... беше одговор војника на моју причу.
Ми га имамо, имамо га потпунце — и скупштина поче да виче: живео. — Затим нам је кнез говорио да он хоће у овако тешким приликама да говори непосредно с народним представницима, по
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Живео наш собни старешина! — Живео! — прихватају остали, и дижу се са кревета. Брана „Махер“ прилази своме командиру и као
— Живео наш собни старешина! — Живео! — прихватају остали, и дижу се са кревета. Брана „Махер“ прилази своме командиру и као да му рапортира: — Господине
Он тужно махну главом и тешко превали преко језика: — Остало нас је мало, па и то ће изгинути. — Живео! Живео! Потпоручници подигоше „Фикуса“, понеше га уз паклену ларму, и спустише на један кревет. Дајте коњак!
Он тужно махну главом и тешко превали преко језика: — Остало нас је мало, па и то ће изгинути. — Живео! Живео! Потпоручници подигоше „Фикуса“, понеше га уз паклену ларму, и спустише на један кревет. Дајте коњак!
— француску ратну песму. „Фикус“ млатара рукама, али то чини више од севдаха, јер му глава стално пада на раме. — Живео наш собни старешина! — виче промуклим гласом Пера „Ђеврек“. Остали прихватају узвик. — А... Ш’а каже?... Поредак!...
— Он се занија и онда настави: — Господа, пју етот бокал в чесћ мојево новово пријатеља Петра „Шефрека“. — Живео! — Ура! — Је л’ ја? — упаде „Ђеврек“ и исплази језик. Сергије Николајевич се засмеја и испусти чашу. Налише му другу.
— Кипислцауф! — додаде Лука. — Вала, како хоћеш... Две године сам се верао по земуницама исцепан, вашљив. Живео сам као животиња. Изгубио сам осећање људске пристојности, и одвикао се многих навика културног човека.
— Браво... Ти гураш, Тасо! — „Ки“ мећава, господин потпоручник. Прича ми Танасије да је на старом положају живео не може бити боље. — Код они Бугари, што ги уфатисмо, нађосмо две „иљадарце“ у франце.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Меyерѕ Леxікон Леіпзіг 1927, ВИ Банд, С. 490б). Код Флеминга међутим збуњује на први поглед околност што је живео између 1780—1815, имао дакле једва 8 година када се Орфелинов Горестни плач већ певао по тобожњој његовој композицији.
библиографији или штампаном попису књига; по стилу судећи, пре ће бити да га је писао сам Пачић (он је у ово време живео у Новом Саду) а не Шафарик; овај га је вероватно само потписао.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И што небо на недрима сјајним Среће крије у даљној висини, Желим тебе њоме да крунише! Живео нам дуго са госпођом! СВИ: Живео!
Живео нам дуго са госпођом! СВИ: Живео! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Срце ми зна — Сведок је један бог Да сам о вама само мислио За триест дана моје веридбе.
СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом! ПРВИ СЕРДАР: И у сану сам пушку спомињô... ДРУГИ СЕРДАР: Хајд’ сад, Турчине!
СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом! ПРВИ СЕРДАР: И у сану сам пушку спомињô... ДРУГИ СЕРДАР: Хајд’ сад, Турчине! Ходи, скотино!
Сви! Сви издајници! Проклети, бог дао! (Станиша и још неколицина одлазе.) СВИ И ЦРНОГОРЦИ И ПОТУРИЦЕ: Живео, оче, и благослови! ВЛАДИКА: Бог даје благослов И опроштење греха свакојег... (Сви га редом љубе у руке.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он је најсубјективнији међу сувременим песницима. Дубоко лично незадовољство приликама у којима је живео прераста у типично романтичарски сукоб изузетне, несрећне личности са светом око себе.
Матавуљ је живео по разним крајевима, у родној Далмацији, Црној Гори, Србији, а путовао је доста и по страним земљама, што је све нашло
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и курвар између Жрнова на северу, Бучина на југу, Атанаса на истоку, Кчева на западу, на целом простору где је Србин живео. Говорило се за њега, не без разлога, да је вешт да обрлати и на блуд наведе и најпоштенију женску.
За њега Лауш каже да је скитара, баш тако каже: скитара. И пробисвет. Да је човек без свога дома, да му је свеједно живео овде или тамо, па ће му исто тако бити свеједно добије ли или изгуби битку са Брзаном. „Не волим шаљивџије.
Најчешће хватам себе како мислим о Прохору. О начину на који је живео и о начину на који је умро. Да није било његове чудовишне смрти, сав би Прохор могао стати у две-три реченице које бих
је муљ, поравнала све избочине на ливади и Прохор је коначно ишчезао са овог света као да никад на њему није ни живео. Кога је то Прохор порекао — Бога или човека? Пред овим питањем посустајем, нем и узнемирен.
кажем, ниједан разуман човек не би учинио оно што је он учинио, отишао да живи на месту где никад пре њега нико није живео, за које сви остали људи верују да је уклето и заобилазе га у страху. Какав је то инат, шта је то? Болест.
паперје магле што се у хропцу вуцарала дуж обала и над водом, све је то било предсказање смрти; једино је спруд песка живео и радовао се и мени се тада учинило да свако зрнце понаособ блиста неугаслим сјајем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И за владе ове звери, У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Живео је абат сед. Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И жељан га узе плам Да абата види сам.
А месечина обасјала бледа, Те седи старац огроман изгледа. 14. Он ми је причô: да је, врло давно, Живео Сâли, паша од Зворника; Несрећну рају мучио је јавно, Те доби име „српскога крвника“.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Један од њих је Хипарх из Никеје. Живео је пола века после Ератостена и подигао је на острву Родосу, које је тада припадало Птолемејском Египту, величанствену
онај који се налази у мом очинском дому, израђен је од нашег познатог старог сликара Јована Исајловића који је живео дуго година у Даљу и био пријатељ наше породице.
Отишао је рано у пензију и живео до своје смрти у Бечу где је написао и публиковао више дела, међу, њима свој Wелторганіѕмуѕ од којега је прво издање
Баш у почетку седамнаестога века испевао је највећи песник дубровачки Гундулић своје епове и драме; а у исто доба живео је онде и велики математичар Марин Геталдић. Марино Геталдићу, поштовани колего!
Тридесетогодишњи рат тек што није отпочео. Кеплер је живео већ годинама у Линцу да овде, као професор Покрајинске школе, зарађује свој насушни хлеб, јер његов бивши положај на
као одличан ђак, знао врло добро немачки, а, својим пословима, путовао је сваке године два пут у Беч, где је некад живео и умро његов стриц Урош и где је и његов брат Давид свршио правне науке.
Још док сам живео у Бечу, ја сам бежао у варошки парк, ноћу или у подне, када онде никог више нема. Онде сам, у сени дивљих кестенова,
У доба о којем сад говорим, он живљаше у Цириху. У оно доба живео је у Бечу, као први секретар посланства краљевине Србије, и мој рођак Јован, син Димитрија, брата мога деде.
Ипак, ипак! Божанска искра тињала је у њему. Међу тим људождерима живео је и онај који је први од незграпног камена истесао чекић и тиме осигурао човечанству господство над природом.
Тим начином су пронашли да је човек живео још пре 430000 година у Европи. Тако се наш праотац Адам помера у давну прошлост, а са њиме и Ева.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Радичевићем и Ђ. Даничићем а студира сликарство и у Минхену. Живео у Кикинди, Новом Саду, као сеоски учитељ радио у Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, као гимназијски
Мита Поповић (Чика Мита Поповић) (1841–1888), српски песник друге половине 19. века, рођен је у Баји, а живео у Сомбору. У детињству напушта богословију у Сремским Карловцима и уписује права у Пешти.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” И сто таквих чуда. Са оружјем је живео, само оружје ценио, израђивао ванредне пушке. Дође му Женско друштво по прилог, а он, пиштољ.
Трећи муж Јуличин, Марко Поповић-Срба, још је доскора живео на последњем остатку гос-Тошиног салаша. Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно.
Трећи муж Јуличин, Марко Поповић-Срба, још је доскора живео на последњем остатку гос-Тошиног салаша. Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно. Два пута је са успехом био оперисан од рака. „Па шта!
А сад извол'те да с нама вечерате, да једемо, да више не разговарамо. Давно и давно, кад је Тоша био млад, живео је он на салашу са оцем и млађим братом Петром.
И све је то експресно нестало, променило газде! Трговцу се разболео син, и годинама је живео по лечилиштима. Кад су младићу плућа оздравила, радња и виноград су посрнули.
Умро је једног јутра док му је жена спремала неки теј за апетит. Као да се искрао из живота, он, који је живео с тако много буке и тегоба. Тешко је било веровати да ће се та страшна соба испразнити.
Сад је на салашу, сад је негде у трговини. Причају ми људи да се коцка; али не као човек који би од тога живео. Слаба утеха. Не знам, али коцкар је за мене пут на робију. Са свим његовим манама, свет га воли. Волим га и ја...
Кад је брат ваш положио матуру, наравно сјајно, стари умало не умре. О концу виси он. Али како је увек живео скромно и умерено, може још потрајати.
Нашли се очи у очи не отац и син, него два човека, онај који је радио и живео са сталном рачуницом у свести и онај који први пут види здерану маску с лица на којем би могао замислити све друго
Тек кад га збереш, однос се охлади, новац се охлади, није више друго до средство, а ти више ниси онај који је живео неко време с новцем као с јединим братом. Напротив, сасвим напротив.
Постао је секретар једном богатом Америчанину, историчару, који је живео у Риму и радио на делу о Јулију Цезару као државнику.
Ето тај се чика Аврам сад испречио пред црквену општину — иако је живео од неке помоћи из те општине — и дрекнуо је колико је игда онако стар још могао да дрекне: — Испразнити?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тај Зенон, кобајаги знаменити грчки филозоф, био је неки математички лудак, који је живео неколико стотина година пре Христа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла.
Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла.
Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла.
Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла.
Командант заћута. Однекуд из даљине допреше узвици: „Живео, живео, живео!“ Строј као да се ускомеша. Командант викну: — Не! Нећемо се предавати, нити ћемо глупо гинути.
Командант заћута. Однекуд из даљине допреше узвици: „Живео, живео, живео!“ Строј као да се ускомеша. Командант викну: — Не! Нећемо се предавати, нити ћемо глупо гинути.
Командант заћута. Однекуд из даљине допреше узвици: „Живео, живео, живео!“ Строј као да се ускомеша. Командант викну: — Не! Нећемо се предавати, нити ћемо глупо гинути.
Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица,
Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских.
Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских.
Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских.
Седео је прекрштених ногу. — Здраво, брате Србине! — викну један. — Живео! и поднесе ми чашу вина под нос. Захвалим му се и рекох да тражим команданта. — Ма ја сам, збори, чоче!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сањао, не сањао; псовао ти по друмовима; Очи ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
МАРИЈАН И СРЕБРЕНКА На самој обали мора живео је рибар Лука с унуком Маријаном. Таласи су им готово до постеље долазили. Шта да се о ветру каже?
Златило се у њој жито и бостаниште с мирисним брежуљцима лубеница и диња, а сред бостаништа живео Старац и од птица и дечака га бранио, не одбранио. Како и да одбрани? Птице имају крила, а дечаци лаке и хитре ноге.
Па, нека ћути: Корална Грана зна. ЗВОНО КОЈЕ ЈЕ ОПОМИЊАЛО На самој ивици мочваре живео је старац сребрнаст и танак да си га у иглу могао уденути.
ЗВОНО КОЈЕ ЈЕ ОПОМИЊАЛО На самој ивици мочваре живео је старац сребрнаст и танак да си га у иглу могао уденути. Живео је сам, уз пса и птице-мочварице које је од ловаца и мразева спасавао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
војним потребама), насељени претежно муслиманима. Народ је живео у селима, у натуралним односима, кроз патријархалну породичну задругу (која је била једина чврста друштвена и
Војвода Момчило живео је у XИВ веку. Био је „у почетку прост хајдучки четобаша у горама родопским (мећу Драмом, Пловдивом и Самоковом), на
Како све то да се разуме? Можда би се могло примити следеће објашњење. У доба када је живео Марко, турска сила је била у напону и није било те снаге која би могла да је сруши.
Освајач је све немирније живео у нашој отаџбини. Смрт га је вребала са сваке стране: у гори, на полу, на путу код куће, кад је усамљен и кад је у
А Филип Вишњић, од 1809. Ао 1813. године, „једнако је живео по српским логорима око Дрине“. Старац Рашко, други веома даровит народни песник, — по свој прилици — испевао је песму
И ту је често ненадмашан, ваљда зато што је живео у земљи која је имала једну од најтрагичнијих судбина у историји света.
Зоговић истиче да је ову песму испевао „старац Милија из старог Колашина“, али не истиче да је старац Милија живео и певао у ослобођеној Србији.
године, кад се српска војска онога лета испреко Дрине натраг вратила и после тога до 1813. године једнако је живео по српским логорима око Дрине (1810.
Раде неимар, градитељ манастира Љубостиње (где се потписао: протомајстор Боровић Рад), живео је у доба кнеза Лазара и стојао на челу једне школе у области архитектуре.
Ерцег Степан (Стјепан Вукчић Косача, херцег од св. Саве, господар Херцеговине од 1435. до 1466. године), „иако је живео пола века после косовске битке, опеван је у народним песмама као косовски јунак“. Не дају се ни гледати Турком, тј.
Петар Шекуларац је, по предању, живео у доба кнеза Лазара или Јанка Сибињанина. Иван-бего је (вероватно) Иван Црнојевић, господар Зете од 1465. до 1490.
Пећина Стијена је непознато место (ако певач тако не зове Црвене стијене). Порча од Авале (код Београда), који је живео много раније, доведен је у везу са јунацима ове песме — свакако — зато што је певач мислио да је он живео у градићу
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
О Мани се лепо изражавао. У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији кад је због неког кријумчарења