Црњански, Милош - Сеобе 1
Мрате, јер овако поче да говори: – Поживе, моје православље слатко, многа љета у матери мојој, па ће во вјеки живет во вси моји потомци. Сладост јест и наша Русија. Богу творцу молим сја да узрју пут свој и Русији појду. Име Русије!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Јунак сузу зна да свлада. Савлада је усред јада. Свом горчином кроз свет иде, Носи своје неизвиде, Уме живет’ и без нада. С уздисајем није тако, Из груди се отме лако, Тежећ’ небу, својој кући.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Нема смрти лека, — Пољупци су врели, — Ал’ смрт ладна чека; Кад нас једном зграби, Па у ништа маши, Пољупци ће живет’ У Ђулићи наши. ЛИВ „Знаш ли, драги, онај санак, Што се зими расцветао?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Рјекоју шчаст'је једному пливет, иној в шчастију чрез нес вјек живет, а ја как приспјел, Того не имјел, ах, кромје бјед, ах, кромје бјед!
Фарисејској дух живет шчастљиво, а смирен митар ненавистљиво, что он постојан и непреломан в словје живом, в словје живом.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, силна, да л’ живет може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!.. „Па изгините!“ Подсмеха твога горди је збор.