Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
употребимо да нас многи радо имају, љубе и почитују, а к томе иним путем не можемо доспети разве општество у којему живимо како себе и, гди надлежи, више него себе почитујући, љубећи и о његовој општеј ползи трудећи се.
смо благодарни један другому и сви скупа вечному Творцу, с овим свештеним сродством соједињени и овде благополучно да живимо и вечног живота достајни да се покажемо.| 136 Коњ и зоље Добар коњ на војсци убијен — почне трунути.
А је ли икада могуће да ви лепше појете од нас, који по сто година живимо?“ То рекне, пак одлети на високо древо, и почне из свега грла крâкати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сав је цептео као у грозници. — Пробратиме! Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. — А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. — Ех, како!... Ја морам знати!...
Јелица обори главу. — Не сагињи главу, жено моја! Тако је доба у коме живимо. Не само људи него и жене треба да буду јунаци!... Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Преко реке која је делила ове две земље разговараху два човека: — Ми живимо у мраку а обожавамо Сунце које неће да нас огреје.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето, да ми је ко у Карловци рек’о: »Узећеш Сиду!« »Какву Сиду!?« рек’о би’ му ја... Е, а ви’ш сад како лепо живимо... — Е, па дабо’ме! Узму се што кажу,... и који се никад ни вид’ли нису, нит’ волели, што кажу,...
— Па, забога, Персо, тридесет скоро година живимо к’о пријатељи! — Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам!
« И право је и казао. Засад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о да одсад у миру и лепом согласију живимо. А њему прашта покушану превару. — А зар га је хтео преварити?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ја радим на машини и лепо, да видите, зарађујем. Могле смо обе дивно да живимо, па и да се обучемо, Бога ми, боље него неке газдинске. — Деде после, деде после? — врпољи се нестрпљиво огреѕѕе.
Вели: „Драга моја Нато, ја без Душана не могу, и ми смо се здоговорили да живимо у Београду. Тамо је велика варош и нико нас не зна. Венчаћемо се, не брини и опрости, тако је морало бити.
Тако живимо сад, баба њен унук од ћерке студент, и ја, нас троје, нас три будуће плакате. И ова баба, која ће од нас троје прва
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович онда није питао даље. У његовом срцу певала је сад мала тица: Росија! Росија! Тих дана, свет у ком сад живимо, био је почео тек да се ствара.
Божич му рече да је све то лепо и красно, али да Павле брбља о деци, а деце нема и децу не зна. Живимо, каже, у времена францеска, голишава, па се капетани, на целом свету, па и у Аустрији, са женскињем играју, на постељи.
своју судбу избегао, а живот није наручен, него је то, што нас сналази, без наше воље, и не онако, како бисмо желели. Живимо, плачемо, смејемо се, кад како.
Теодосије - ЖИТИЈА
Његово смо створење, и за њега живимо и јесмо, и осим њега за Другог Бога не знамо. Њему и припада свака слава, хвала и величје, част и поклоњење, заједно
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ: Господине, ваша бивша жена преудала се легално за мене и ми данас живимо у једном срећном браку. Не видим на основу чега ви толико апострофирате моју жену и на основу чега јој се обраћате?
СПАСОЈЕ (први се прибере и викне за њим, иако је Павле већ отишао): Али и ми хоћемо да живимо! Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо!
Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо! Завеса ДРУГИ ЧИН Лепо намештена соба у Спасојевој кући.
Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо! Завеса ДРУГИ ЧИН Лепо намештена соба у Спасојевој кући.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- шапутао сам јој у косу и преплашио је до лудила. - Требало би да живимо сто година да бисмо обишли све то, Бодо, и да имамо и новац поред свега!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Даривао сам је са двадесет и четири дуката. Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо. Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’
Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. — Ево новци, амо квиту натраг. Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар.
— Шамика побледи. — Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. — Па вера ту не смета ништа. Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас.
Црњански, Милош - Сеобе 1
а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи. Тада бискуп скиде са њега своје хладне очи и најежен погледа у ноћ.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ово насељено место? – Ми живимо овде и ништа нам не фали. – Добро, људи, хоћете ли ми помоћи да извучем кола? – Зар не видиш да смо стари?
Можда хоћеш да ме сместиш у неку лудницу па да се лепо проводиш сам? – У лудници већ живимо. – Боље би ти било да се мало погледаш у тај ретровизор! Види само што си направио од себе?
где одувек и живимо!« — Богу хвала што не наставих да пишем песме после гимназије! — рече ветеринар свом друштву. — Ево како бих завршио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
великога, има, ваистину, и добра, каква нема, може бити, у бијеломе свијету, има љубави братске и слоге у браству! Живимо и гинемо један за другога, дијелимо добро и зло, па се свакоме чини да има девет живота, а не један!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пошто живимо у време космичких летова и индустријске револуције, деци би требало понудити такве и сличне мотиве. Исмевано је неуко,
Нама, који нисмо поносни због чињенице што живимо у овом веку, то даје подстрек да се за часак критички позабавимо повлашћеним положајем, који дечја књига данас ужива.
Својим подвигом они нас уверавају да је племенитост јача од услова у којима живимо, и да високи морални идеали могу поново да се освоје и потврде само у слободном, отпадничком надахнућу.
Много је симбола у јавном и приватном животу, и све је тако пространо, тако заувек повезано, да се често запитамо: живимо ли то свој, или нечији туђи век, и нисмо ли, ипак, давно некад, обишли сва места нашега живота, дотакли све границе
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Хоћу да кажем, ако је ово где ми живимо право место, онда оно мора имати и праву моду за себе, је л' тако? Мислим, моду у којој ће се осећати све оне
Како шта је с нама? Па, мислим, како се овде уклапа тај ваш хепенинг, кад ми већ толико година живимо у чистом хепенингу!
Оговарали ближње. Држали се за руке. Гребали се о слушање плоча. Замишљали да је камин само наш и да живимо тако негде на крају света, рецимо у Кошутњаку, и да нас је баш брига за остало човечанство!
— Извините, код нас је овде скромно, обично ... — каже ми власник виле. — Живимо онако, по сељачки... Раскомоти се, цуро... Провео ме је кроз десетак соба. Ово је ливинг-рум!
Базајући тако по вароши потпуно без везе, размишљала сам о сексуалној епохи у којој данас живимо. Свет је начисто излудео за еротиком, на часну реч. Узмите само, на пример, случај моје бакуте!
Имамо због чега да живимо, имамо шта да чекамо! И тако све до комунизма, када ће, по речима моје историчарке, сваки дан бити празник!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Видим кроз то комад неба. — Шта је то што носите? — За хватање јегуља. — Имате јегуља у језеру? — О, ми нарочито живимо од њиног хватања. — Али нема ниједне реке, ни која утиче, ни која истиче из језера? — Нема.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Нећемо се вратити крововима града, на висоравни живимо међ звездама, војске нас неће наћи, ни орлови, исполин један ће сићи међу нас и њу обљубити док ја будем гонио
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА (пргаво): Ама, шта сте се ту закачили за покојников нос, као да је то главно. Гледајте ви од чега живимо, а оставите се носа. (Агатону.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом. Да живимо, брате!... — Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо. А и иначе, кад год имате времена...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Ко си ти да ми забрањујеш? ВАСИЛИЈЕ: Па ваљда и ми од нечега треба да живимо! ДАРА: Ако ћете да живите, копајте гробове! Бар тог посла има данас на претек!
ЈЕЛИСАВЕТА: Нама су тантузи наполеондори! ВАСИЛИЈЕ: Живимо у нацртаним кућама! ФИЛИП: Па шта? СОФИЈА: Филипе, молим те, само ти немој ништа да објашњаваш!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
До нас стижу прве вести о катастрофи аустријској на Балкану, али ми на то више и не мислимо. Живимо као да смо на Месецу. У мом пансиону нема више мог Биримца, ни Маријете Лориол, на спрату.
да бих га развеселио, кажем му: „Продај, Милошу, једног од оних твојих ајгира у Башахиду, па хајде са мном у Париз, да живимо тамо као што смо живели у Бечу.“ Вели, ти ајгири су цркли давно.
ми: Ако збиља мислим да живим песничким животом, да одемо из Париза, некуд у Бретању, на пример на острво Уесан и да живимо у некој кули светиљи. Мени се то, тада, чинило јако комично. И лудо. Данас ми се чини сасвим разборито.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом крају и да живимо по овим уџерицама?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Старински човек: миран, тих, прост као и ми, па нам то много више годи. Тако ти ми лепо живимо с њим, слушамо га, па се осећамо да смо одвојени од осталог света.
Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви Божји угодници!... Не живимо заједно од јуче, браћо моја.... Ово је већ девета година... и свакад се знало да сам ја ђакон: млађи сам, па то ми је..
Али опет се чудим оној необичној промени код моје братије: како ме то одједном сви заволетше! Тако и ми живимо мирно и славимо Бога: ја се по мало опорављам, а моја жена послује по кући.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«.
Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. Добро је! Разумели смо време у коме живимо.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Њих данас, Госпо, густи коров крије, А ми, са нашим ситним навикама, Живимо мирно даље, благо нама, Као да никад ништа било није...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, кâ у сахан што се чорбе слажу. Ми живимо као досад братски, па љубови више не требује. КНЕЗ ЈАНКО Бисмо, Турци, али се не може! Смијешна је ова наша љубав.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Што живимо дуже, везани смо чвршће. Ти си тамна тежња нагона и жуди И разблуде моје, кад на мени дршће Све, а похота се почиње
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Од Косова нијесмо никад, јер међу нама и њима није кавге големе ни бивало, јер наши стари изгинуше, јер прегнуше, а ми живимо да трпимо. 4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ — Јеси ли ти из Дрине? — упита момак момка на сијелу. — Јесам, а што ме питаш?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
њима на један пут изненада јавити, него ја отидох к њима да им се јавим и да им кажем да смо дошли к њима да с њима живимо, а ти ме причекај овђен под оно дријево, те је од сухога | злата а перја су му бисерна; ма пази, без великога свога
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Због тога су га мати и отац оставили. И сада ми, Катићи, случајно живимо. Морао сам раније то да знам. Бог ме је Ђорђем опоменуо. И Вукашином.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Значи да је ваздух споља утискиван у буре“. „Сигурно“. „А чијом снагом?“ „Живимо, драги господине, на дну ваздушног океана, који покрива целу Земљину лопту, належе на њу као терет чија га властита
“ Лавоазије се насмеши и рече: „Разумели сте: ваздух у којем живимо и удишемо га мешавинама је двају сасвим различитих гасова.
“ „Претпоставите да какав рат, револуција или стихија природе униште сва наша мерила дужине“. „Времена у којима живимо дозвољавају такву претпоставку“. „Е, па видите: наш француски метар је таква природна јединица.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Знаш ли шта кажу ови јадни људи? „Ми још једино живимо из радозналости за судбину овог несрећног нараштаја. То је нова хаљина егоизма, истина, али главно је они хоће да живе.
После диже главу: — Муф јесте ли видели? Три године а... а... а сви од њега да живимо. Секула је пустио браду, прерушио се, мучно би га било познати. Омрзнут је у своме друштву, али га се оно боји.
И ти треба да знаш, драга моја, да начин нашег живота не може ни остати као у провинцији; ми сад живимо у престоници, драга моја, у престоници.
Принуђени да живимо чисто, ово време, све у духовним преокупацијама и све у мукама ми смо поредили са њом која је била збуњена и, мораш
него пусти ме да се к'о послован човек одморим и издувам, па да сутра рано заогрнем рукаве и зарадицу своју, од које живимо и животаримо, одрадим. Не падају никоме печене шеве у уста, јеси ли ме разумела?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
илузија као и својих разочарања, својих радости и својих мука, свог поноса и свог стида (оног особитог стида што живимо, који каткад зна да тако одређено завлада нама). На концу, сасвим схватљиво.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом. Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. — Шта? Како ? — запита зачуђен Ђурица. — Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.
— Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... У тај мах нешто шушну више њихове главе. Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се
— Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. — Одистине, зар би ти живела са мном? — Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.
— Одистине, зар би ти живела са мном? — Што да не бих, само нећу у село, него у вароши. А имаш ли ти новаца да живимо лепо ?... Ја нисам научила да радим. — Лако је за новац.
Само нека га Јула добро узме у руке! — За њу ти не брини... — Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу,
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
док се не уклони узрок његовог поновног јављања а то је по последњим анализама огромно пространство планете на којој живимо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али треба учинити бар нешто: дати ма какав принос. • Живимо у времену у којем су готово све културне и националне вредности (да политичке и не помињемо) доведене у питање.
Зато су за несигурно време у коме већ живимо потребни тихи и стрпљиви радници. Чак ни наша њива неће бити наша ако је не будемо обрађивали, а да не говорим о оној
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах ... смерт ... празне речи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
очију мртваца чије речи залуд смо хтели да никад не оду са земље све смо заборавили осим своје властите смрти коју живимо молитва Треба се молити смрти за свој живот а тишина ће сачувати скамењене лобање за кишу лица и неба за врата од
МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ Свет нестаје полако. Загледани сви су у лажљиво време на зиду: о хајдемо! Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У последње време постали смо нестрпљиви и раздражљиви. Љутимо се за ситнице. Нас неколико живимо већ годинама на овом ћувику, на уско ограниченом простору, издвојени од света.
— Јест, јест... Казали су ми да не говорим да ми је она сестра јер се после посетиоци од ње окрећу... А ми од тога живимо... Такав је посао. У њеном гласу било је нечег леденог.
— Ето, да вам докажем... — Доказ! — гледала ме презриво и махала главом. — А шта ви мислите... ми живимо од ваздуха? — и она климну главом. — Опростите! — Извукао сам новчаник. Она прими новац.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— КАТУНОВИЋ: Али да јоште живи осветник! ПРВИ СЕРДАР: Живимо јоште ми! ДРУГИ СЕРДАР: Још су нам оштри мачеви! КАП. ЂУРАШКО: Реч ви је плам, браћо!
Ћипико, Иво - Пауци
А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо! Све је за вас! Рђава рана до бога, а уби труд! Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.
— — Ако ћете, и није!... Ча ћемо? Ваља да и ми живимо ... — Ма овдје сте се родили ... — Свуди је живот ди се живе од својих труди, — в с очитим увјерењем одврати
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па зар ће нам више ико веровати да смо ми монаси гласоноше божије помисли? Можемо ли рећи: живите онако како ми живимо, бојте се Бога онако како га се ми бојимо, постите, молите се, оплемењујте своју бесмртну душу? Народ је прост.
извор свих наших досадашњих страдања, јер се не би тако одвратно поступило с нама да ништа нисмо знали, и покушали да живимо од лова и земљордње као последњи затуцани себри што живе. Димитрије ме погледа и осмехну се.
те, Прохоре, због тога да нас подучаваш животу, шта ту има да се учи, све што је потребно да чинимо ми то и чинимо, живимо, а за учење како треба живети немамо ни воље ни времена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „То си и заслужио!“ просикта његова жена. „Нисам ли ти говорила да се не примаш тог бедног званија! Од чега да живимо? Од ваздуха? А морамо већ и да помишљамо на опрему и удомљење наше Регине. Да ли си икад на то помислио?
Из њих се створио камени угаљ, а од тог поклона природе ми данас живимо удобно, уживајући све благодети развијене технике.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
дакле, да би ви, живи, што више поживели... СВИ (упадају): Хоћемо, дедо! Како да нећемо да живимо. Само ти нам кажи, поучи...
СВИ (одобровољени Мироновом разнеженошћу): Хоћемо, дедо, хоћемо. Како да нећемо да живимо? ХАЏИ РИСТА (од радости умало га не пољуби у руку): Хвала, дедо! Тако нам говори.
Тако нам говори. Тако хоћемо да видимо да си и ти међ нама одобровољен. — Тако! Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо? Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем.
Тако нам говори. Тако хоћемо да видимо да си и ти међ нама одобровољен. — Тако! Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо? Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ако ко, ја Швабе не волим, говор им не волим; веру им не волим; јела им не волим. Али, ето, живимо с њима... А како чујем, било је да су и они куповали српска имања, и тешкали се да је с тим један Србин мање.
” А што се тиче неке присне породичне слоге, није, мој Павле, ни код нас славно. У три мала собичка живимо четири генерације.
То је оно што ти лепо кажеш: човек човеку смета... Па, ипак, Павле, — то је опет оно што ти не знаш — сви живимо, и свако живи свој живот!
— Та ти је реч одлична, Бранко. Родитељи су друга генерација. Ми с њима живимо углавном само детињство и младост. Сав остали живот је међу друговима, међу савременицима.
Али као и други Јевреји, мислим да немам довољно личне личности. Судбина наша не допушта нам да живимо за искључиво једну, чисто приватну ствар. Парадоксално звучи али ја бих рекао да чисто „луксузног” Јеврејина нема.
„Леп је живот, слава Богу што живимо!” и Георгије Спида све отскаче у ходу, осећа се безмало бесмртан. Онога дана, кад је ишао у виноград и пролазио
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ваљда и зато што човек избегава тегобна збивања, те су она ређа, а стога и упечатљивија. Али ми сада у њима стално живимо. И као по некој поступности, наш живот сваким даном постаје све тежи и мучнији...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (мало топлије): Јесте, Магдо, верно си ме служила. МАГДА Служили смо, газдо. И сада те служимо. Живимо у твојој кући. И ево колико те волимо и поштујемо.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Какво ли је сједначење светлоће с мраком? А ми смо та иста права помрчина, зато и у гробному мраку приличноме нам живимо се. А ти си така светлоћа у којојно никакве ни сенке мрцајуће нејма.
Како то ни ови ни они не сматрамо себе како се живимо! ... Тко те храни? Не орач ли и копач? Да их није, како би се ти, господичићу, живио?
»Е, веле, с људма се мешајући живимо, иначе нам не може бити! Где се људство много састаје, онде је и о свачему договор!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будитебокснама! Ништа не купују на пијаци!...