Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад избија, а он дигне толику ларму да сва живина из авлије побегне куд које. »Ено га, опет се дере матори магарац!« вели љутито попа. Па тако је и вечерас радио.
Уз бунар је стајао ног валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина, а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче
После бáбе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме. Па и сама животиња и живина није она летошња. И шарови се повукли под амбар, па ређе лају.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ И тако се зауставио на самом тргу према Универзитету. А около, свет се тискао, погађао, свађао, шалио и задиркивао, живина је кречала, каукала и звонка лупа трамваја, фијакера и врева свих звукова заглушивала.
Африка
Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе, сва живина, а равнотежу тога на глави не мора чак ни рука придржавати.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па како је страшно то наступање поноћи на селу!... Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша
Шта је то наопако! Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест. Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
душа са тијелом, у њ ратује море с бреговима, у њ ратује зима и топлина, у њ ратују вјетри с вјетровима, у њ ратује живина с живином, у њ ратује народ са народом, у њ ратује човјек са човјеком, у њ ратују дневи са ноћима, у њ ратују дуси с
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме коњска копита не сатрла! Тако ме коњски репови не вукли! Тако ме не јела губа до паса, а живина од паса! Тако ме не клело мало и велико! Тако ме не прождрла пучина морска! Тако ме не разгубао твој хљеб!
— Човјек је човјеку вук. — Лакомац је човјек с ђаволом првобратучед. — Од свију живина најбоља — човјек, најгора — човјек. — Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета. — Штети је човек вазда дужан.
штап, чији се један крај веже псу за огрљак а други за колац (да не би пас прегризао узицу) жерави — ждралови живина — жива рана која кад на једном месту зарасте — на другом се отвара заврћколо — „кец“, крајњи играч у колу заклад — в.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” „Добро, добро!” опет каже ала. — Сутрадан ала опет оде а њој заповеди да живину нахрани, кад девојка види каква је живина, узме батину, па ком ногу, ком главу, ком крило одбије, и тако све растера.
Кад у вече дође ала, запита је јели живина нахрањена. — „Јесте да! каква ти је оно ђаволска живина? Каква је онако сам је и нахранила, | батином.
Кад у вече дође ала, запита је јели живина нахрањена. — „Јесте да! каква ти је оно ђаволска живина? Каква је онако сам је и нахранила, | батином.” „Добро, добро,” каже јој ала.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А питаш за стричеве шта раде? Шта и несриће једне. Шунди је изашла живина на листу од десне ноге. Не може макац собом. Неће ти дуго!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
је показало да ефикасност остаје иста, без обзира на медијум који се користи, било да је то ваздух, водоник, живина пара, уље или електронски сноп. Овај закон у много чему подсећа на закон о претварању механичке енергије.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мори је брига... и целу ноћ слуша и лепо разбире како живина у појати весело трве и жваће суву траву. Сутра, на домаку свога села, Цвета се умири и радоваше се што се враћа кући.
Петровић, Растко - АФРИКА
Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе, сва живина, а равнотежу тога на глави не мора чак ни рука придржавати.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 14). Живина се иначе на Бадњи дан склања у стају: ако се из каквих разлога не може склонити, накаде је б. »да је лисице и творови
Поред осталога, таква в., иситњена, меће се на Бадњи дан у храну којом ће се нахранити живина (СЕЗ, 7, 297). Према једној етиолошкој скаски, в.
— магични прутови којима се, идући из куће у кућу, боцка по пепелу и магичним дозивањем, имитовањем гласова, дочарава живина (СЕЗ, 40, 79 ид). Кулидачка се после тога баци далеко од куће, »да би и буве биле далеко од куће« (буве = душе).
К. се нарочито радо употребљује у врачањима за плодност стоке и живине. Живина се на Светог Игњата (21. XИИ) храни у кругу од к. лозе (СЕЗ, 19, 69). К.
, 41); соба у којој има мале деце, када се у селу појави епидемија (иб., 20); живина, на Бадње вече, ако спава напољу (иб., 74). На 40 дана после магичног »отварања« болесника врши се кађење ч.
»у семе се ставља мало земље испод кућног прага« (где бораве душе предака); жена која сеје обавезно ћути — да живина не би чепркала засејану земљу; да би к.
се на Божић ујутру баца у воду, оставља живини у котуру од конопца у коме је донесена слама (при томе се живина не ваби, да је не би појели копци), а затим к. укућани бацају на полаженика и он на њих (СЕЗ, 64, 195 1, 160).
Ћипико, Иво - Пауци
Могао си чекати, па по кршћански урадити... —Нисам имао када, прекида Раде и насмија се— а вала, попе, нијесам живина!... — бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га.
Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... И живина бијаше спала, отанчала, к'о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји.
За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му. Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.
— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо? Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... — Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... —Ти тако говори, а ја ћу билижит...
— Сада их липо гони дома! А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна... — Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре.
Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле! Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... вВражји плише!
! Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна
Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало;
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
већ на тавном небу сунце се гасило јасно, Жарки се испуни ваздух прохладом вечери свеже, На густо, дудово грање уморна живина леже. И жедна, отврдла земља пила је вечерњу росу, А небо свој тавни вео безбројним звездама осу.