Употреба речи живини у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Он јој је кроз пукотине, зрно по зрно, расипао кукуруз, скупљен у шаки. Смејао се живини, што трчи на зрна, као да су с неба пала.

Кад је испразнио шаку кукуруза, почео је да им стреса дувана и смејао се живини, зачуђеној чиме је небо храни. Вели: не ваља то што Павле ради.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Као (посредну) жртву прецима треба, вероватно, схватити и п. која се, пред почетак сејања, баца живини и стоци (СЕЗ, 17, 15); и оно класје које се, приликом жетве, оставља насред њиве »за птичице божје« (иб., 19). П.

У Белосавцима (у Шумадији) к. се на Божић ујутру баца у воду, оставља живини у котуру од конопца у коме је донесена слама (при томе се живина не ваби, да је не би појели копци), а затим к.

Сви укућани једу к., а остатак дају живини и стоци. Један део к. домаћица баца кроз оџак — ,да нахрани мечку̓. Исти обичаји су у Хомољу, околини Бољевца и

у свом комаду бити срећан у овцама (понајчешће у њима, а каткад и у другој ситној стоци и у живини — в. нпр. СЕЗ, 32, 1925 224, бољевачки срез, где бело зрно означава овце, а црно козе; ГЕМ, 27, 416; 28—29, 197,

бацају на усеве и, закуван у мекињама, дају стоци и живини (ГЕМ, 27, 1964, 403—406); итд. — Да б. представља божанство била и плодности »које умире и рађа се у исти мах«, о томе

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности