Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Из ваздуха, из таме бачен, ево га како ниче И пробија крик и из нас. То чуј: пред хладним нечим Небо и земља живински криче, криче.
Али: кад се опет трујно око смрачи На поругу свету у траве ћу лећи Па било то живински, кукавички, псећи. НОЋ ЈЕ ДУГА Ноћ је дуга: о ја сам под љуском. Тесни ми зидови ужи него плућа.