Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: — Обешењаци! Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни!
— Треба ошинути обешењаке. Хтедоше да ми поморе онолику живину... Начинили читаву епидемију!... Шта је хтео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Крао је где шта стигне, и по кући и по комшилуку. Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшијске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голупчиће као какав стари пензионер.
па се учи и помаже јој к’о добра ћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комлов, кува сапун, кòпуни живину, и ради све таке кућевне ствари, и учи се виршафту још док је за времена...« — Богме чита и моја Јула, иако је млађа!
Улазе у кућу. Пера чисти точкове, и псује блато и пут; Глиша уводи коње у шталу, А Рокса вија живину по авлији. И док су се комшијска деца, читаво једно туце, потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у
деца, читаво једно туце, потрпала у кола и џакала, гуркала, претурала и плакала у колима, а они у кујни чупали живину и спремали богату вечеру, попови су се разговарали већ о многим стварима.
Африка
Исте ночи Швајцарац који је сомнамбул, пада са веранде право међ живину и оне жуте афричке псе, те нас све разбуди страховитом лармом која се око њега дигла.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рече да не зна. Он има обичај да увече преброји патке, прасице и живину, али још није приметила да броји и децу. Можда их је ове вечери пребројао?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске. Поједоше, вели у допису, сву пернату живину. У целом селу ни пиличника! Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
већ мирише као смиљ.” Сутрадан рано полазећи ала девојци заповеди да нахрани њену живину и да скува вечеру. Девојка стане мамити живину, кад ал Боже!
” Сутрадан рано полазећи ала девојци заповеди да нахрани њену живину и да скува вечеру. Девојка стане мамити живину, кад ал Боже!
Кад у вече опет дође ала, запита је јели нахранила њену живину. „Јесам” ка- | же. Пошто је тако стајала неко време код але, рекне јој ала: „Ако хоћеш, иди кући; за то што си ме лепо
чудна смрада! ја те богме не могу поискати.” „Добро, добро!” опет каже ала. — Сутрадан ала опет оде а њој заповеди да живину нахрани, кад девојка види каква је живина, узме батину, па ком ногу, ком главу, ком крило одбије, и тако све растера.
се купе љети те на ђерђеве везу, пак ако каква младића опазе у ову гору, у они час очима га затраве и у каку гођ хоће живину обрну.“ Ово изрекавши нестаде га као да га земља прождрије.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Разнели су кошеве и амбаре. У гомиле камења уселили се творови, оборе прерили јазбинама, у које вуку украдену живину. Само ће стара кућа остати да се у њеном оџаку легу кукувије и по читаву ноћ смрћу плаше село.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види убог и стари дом. На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом; А ветар суморно звижди кроз црна и пуста пола, И густе слојеве
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
један од њих угледа у води рака, па се стане крстити и од, чуда викати: — Браћо, забога, дођите да видите некакву живину која се још није виђала откако је свијет постануо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Она је имала две краве и пуно кокошију и патки, а продавала је путер, јаја и живину. Њен син Кристифор продавао је по кућама у Пасеику, Белвију и Њуарку у Њу Џерзију дрва за потпалу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Зар на свијету има ишта јачега и вриједнијега мимо њих? А браћа окупљају живину и наредни су да даље крену. Они тек што су границу прешли, осјетише се лакши: младост их носи.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја сам већ питао. ЕВИЦА: О, шта ће ти, богати, та кућа, гди ћемо држати марву, краве и другу живину? Боље и у сокаку, само да је пространа. ВАСИЛИЈЕ: Није него јошт штогод!
Петровић, Растко - АФРИКА
Исте ночи Швајцарац који је сомнамбул, пада са веранде право међ живину и оне жуте афричке псе, те нас све разбуди страховитом лармом која се око њега дигла.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Цветом се каде од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20. XИИ) нахрани жена живину у кругу од п. (»да буде све у купу у кругу«, СЕЗ, 19, 69).
»погачу од киселог теста, украшену крстом и ознакама које представљају овце, краве, коње, осталу стоку и живину« итд., а највише на Божић ујутру.
Ћипико, Иво - Пауци
опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијела и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета што је без воде.
Први се диже отац а пође у дућан. Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. — Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму.
Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду. Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је
На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. — Река сам да ће биш у брањевини... Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.
—Ти тако говори, а ја ћу билижит... Ала, изагни их! Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину. Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.
— Нека их ту! ... Видићемо ко јема правицу! — И луар гунђајући отиде. Тада се и њих двоје загледа и маче. Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.
На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријєме не проговарају ни ријечи. Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано
— Господар сте! — отсијече слуга. А господар пође у дућан и преврташе по књизи. Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч.
Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину. И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капш наваљеној до
су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица...
За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду. У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.
Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. — Гоне живину у јапнени днор! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. — Тако ти је, — потврди други.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пада мрак. Артемије Наједном дуну југ. Снег је нагло копнио, потоци су бујали, ровали обале, носили грање и цркнуту живину, земља је постала гњечкави глиб. Стрепели смо од Мораве.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Фркће окисô коњиц И журно у село граби, И већ пред собом видим убог и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кућом је управљала она сама. Целом кућом, сем живинарника. Стефан Влаовић почео је да гаји и воли живину, птице домаће. — Свет је заборавио сасвим да су то птице, Божје птичице, а не само печење и ситнеж за чорбу.
Ишао редовно у школу; тишлерисао; прао чаше у некој каваници; чупао траву у порти и хранио попину живину, ишао у рибу са аласима.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али то није ништа, О баш то није ништа; Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару: Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару, Жандар зазвижди песму стару Пркосећи оџачару.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се то сушило у авлији; он је држао конац кад би га намотавала на клупче, чувао веш кад се суши преко авлије, хранио живину и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшијских