Употреба речи живинчету у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Енглез одмах притрча и завири, па се стаде грохотом смејати и говорити нешто оном живинчету, као да му тепа. Затим се, врло радостан, окрете начелнику и кроз смех повика: — Овде он, аф!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Живи креч) 59 — Вода иде кроз воду, а воду не дотиче? (Ракија) 60 — Води иде, воде не пије? (Звоно на живинчету) 61 — Гвозден кер, пртен реп? (Игла и конац) 62 — Где жујка пасе, трава не расте?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Витао. 155. Саонице. 156. Мачка и миш. 157. Крмећа сурла. 158. Јаје. 159. Конци. 160. Ракија. 161. Звоно на живинчету. 162. Свијећа. 163. Бунар. 164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира. 166. Добош.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(СЕЗ, 14, 295; 297; 299). Шап код стоке лечи се тејом од в. коре, којим се живинчету исплакну уста (СЕЗ, 13, 429). Према једној лекаруши из XВ века, в.

Тејом од т. коре ваља оплакнути уста живинчету, противу шапа (СЕЗ, 13, 429). Кора од корена, скувана с дукатом, лек је од жутице (ГЗМ, 4, 140).

Водом у којој је скувана ш. кора треба плакнути уста живинчету које болује од шапа (иб., 429). Позната су извесна врачања и забране у ш. корист.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности