Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
се с силнијим од тебе, а навластито не примај никога себи за пријатеља |пре него добро сазнаш како је с прежњи своји живио пријатељи.
да од свију знања најбоље је човеку знати да ће поћи с овога света с добром совјестију, кад је у општеству у кому је живио своју дужност совршено исполњавао. По обичају, кажем то владики Василију, јер би ме он свагда питао шта сам читао.
Ја сам живио с њима, и знам да се находе између њих премноги благородномислећи, препоштени и славни људи, које ја високо почитујем
живот досад и с сељани и с богатим људма и господом, и познао сам ову истину у сваком народу и језику међу којима сам живио.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да живим, него у оне у којима сам живио.
с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи’; живио у сваком благу и изобилију и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и’ из шуме спаљене и срушене; пред
” „Одемо у манастир Фенек, и ја се одма састанем са Арсом Андрејевићем, с којим сам живио као с братом. Сутрадан одем са Арсом на један доксат, одакле смо гледали врло много свакојаки’ официра у манастирској
” „Тај исти дан зовне ме Михаљевић на вечеру, с којим сам се познавао и добро живио. При растанку с њиме рече ми: ,Идите одма у Ваљево и чету скупљајте и држите у скупу; ја ћу вам послати једнога
рату попалио; мој отац Алекса, због тога што је томе Хаџи-Мустафи млогу грађу за касарне низа Саву слао, познавао се и живио с њим добро, зато оде к њему и пожали му се на тај агински ферман.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нема, ја — нестало је оног берићета. Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан. — Јес̓, богме, господине! — потврђују остали. — Нема ти данас ни берићета — ништа!
« опали их. — Живио Ђуко! — гракнуше гости. — Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп је, опет, имао цркву, село и попадију. То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом. Поп је био све и сва! Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судници.
Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право. Код куће је живио скромно и по старински. Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ама мртав сам ја за њу, господо. Пре годину дана имала је моју посмртну листу у рукама. — Дакле била и годишњица? Живио покојник! Живио покојник!
Пре годину дана имала је моју посмртну листу у рукама. — Дакле била и годишњица? Живио покојник! Живио покојник! — Зар тако, док смо ми стари свом снагом подизали углед земље, ви сте га обарали — меша се онај старији
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Зашто су ме спремили у џак? — питаш ме, пријатељу мој ! Е, то ти ни ја сам не знам тачно казати. Лијепо сам живио код свога газде, чича-Трише, млинара.
— Ура, тако је! — повикаше мишеви. — То је заиста мудар савјет. Да није јуначких ногу, нико од нас не би остао жив. Живио наш војвода! — Мишу пророче, а како ћемо чути да мачка долази па да на вријеме побјегнемо? — упита један млади миш.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ја да сам на твом месту, не би’ се више мучио, већ би’ се света мануо, па би’ комотно живио. — Ја сам већ тако научио, да без посла живити не могу. — Па докле ћеш тако живити?
— Па докле ћеш тако живити? — Док могу радити; знаш ко је како живио, тако мора и умрети. — Па већ и твој Пера скоро ће те заменути.
Па мени није ни жао. Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио. И после сто година опомињаће се Чамче.
Па мени није ни жао. Живио сам како сам хтео, и не кајем се како сам живио, ма шта говорио. И после сто година опомињаће се Чамче. Казаће: Сад да нам је ту Чамча!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
потајна“, па наставља: „На дјетја незлобнае многе кесе вешајут, в којих кости различе и проче ушивајут, да би мајци живио, много лета видио, от вештице и вила свагда сачуван био.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И младић се занесе. Шта би му недостајало кад би довијека живио припростијем животом, међу слободнијем и поноситијем народом, уза жену каква би била Милица, а, разумије се, примивши
— Не мора ни то бити — опази Стево Бајов. — Није ли преко двадесет година међу нама живио онај Долћи и без перчина и без нашега руха!? Па шта му је фалило? Лијеп човјек и мудар и учеван и стиман бјеше!
— Не знам — одговори Јанко смијући се. — Биће тако! — А пошто све припада најстаријем брату, чим би ти живио да остаде онамо? — пита Крцун.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Истина? ЛЕПРШИЋ: Зар не читате новине? На Ракошу, ако бог да, поделићемо с Маџарима колаче. ШЕРБУЛИЋ: Живио!
Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине.... (При концу сваке строфе вичу остали.) Живио!... 4. НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА (поклони се): Господа се веселе, како ми се види. ЛЕПРШИЋ.
ШЕРБУЛИЋ: Живио господин Лепршић! Заиста паметан дечко! ЛЕПРШИЋ. (придевајући кокарду): Чекајте док буде душаново царство, пак ћете
Милићевић, Вук - Беспуће
Он би живио у својој малој породици срећно и задовољно, без туробних и излишних мисли и без празних и неиспунљивих жеља.
Тако немарно и равнодушно ју је оставила и препустила оцу који се, као што је чула, пропио и живио са својом вешерком, мислећи да је најбоље да његова кћи проводи године у самостану, у тој огромној, влажној,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
НЕ ТРАЖИ ЈАЗБЕЦА Годинама тако, тихо и ником на сметњи, живио је бирташ Марко Бенић, проводећи дане за излизаним шанком своје радње.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру свану, краљ подранио и наоштрио нож, отвори собу у којој је Грбо, па рече: — Напријед, Грбо! Што си живио, живио: више ме нећеш мучити.
Што си живио, живио: више ме нећеш мучити. Онда Грбо рече: — Немој ме, краљу, сад клати, јер ти не ваљам, смрш'о сам од велика пута,
ВЕЗЕНА МАРАМА Био један човјек, па имао јединца сина. Живио је срећно и задовољно, али на своју несрећу потеже те му умрије жена.
Зато и живи онако како би живио онај који се тих година ратосиљао. Од седамдесете до осамдесете, руке се тресу, ноге клецају, очи не виде, уши не
— Ето ти двор, од данас нека је твој, и срећан ти био! — рече му господар и оде својим послом. Војник је ту живио пет шест дана, па му се и ту живљење додија, те шести дан замоли свог господара да му напуни буклију ракијом и торбу
Хамал јој се на то топло захвали и оде одмах кући, ђе је живио срећно и задовољно до свога вијека. ЦРВЕНА БРАДА Живио је у Херцеговини један вриједни стари мухамеданац.
Хамал јој се на то топло захвали и оде одмах кући, ђе је живио срећно и задовољно до свога вијека. ЦРВЕНА БРАДА Живио је у Херцеговини један вриједни стари мухамеданац.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Мој куме, најбоље би било, да се нисмо ни женили. КУМ: То право кажеш; али што ћу, живио сам као нико, нити има ко да растреби, нити да скува. Један пут навалиле стенице, те нисам мого целу ноћ спавати.
ДОКТОР: Откуда сте ви, те тако говорите? ШАЉИВАЦ: Ја сам живио међу Власе и Словаце. ДОКТОР: Зар се тамо тако говори?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао! (На страни.) Бог те живио, Срето! СРЕТА: Како ми ђаво обрну памет, те је нисам познао! (Лупа се по челу.) О, Срето, луди Срето!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Нисам ни ја никакав принц ни краљ, пак сам, фала богу, лепо с твојом матером живио. Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3.
Барон жали њену судбину, али опет каже да би овде радије живио, и то због мене. МАРКО: А милујеш ти њега? ЈЕЛИЦА: О, татице, није могла Геновева већма љубити него ја њега!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Облак се прича о млину роји, Има ли неког да се не боји? ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса. Стан му је чудан, много не вриједи, љетос га Ћоса отео меди.
Иде и пјева: „Ево ме жива, одсад се, људи, не бојте дива.“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури.
Ево новине! Новине ево! Двије ми банке дај, тако ћеш причи, живио чичи, најзад сазнати крај. Питаш се, знам те, беше ли меда, носорог, Вујо ил друга беда?
у ходу лаком, смешка се тихо гледа за ђаком, па вели: „Кунем се брком, ово је нешто као у бајци, пази дечака, живио мајци, у школу иде трком!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Еле, дивни божији створ, дивни плод господскога соја, што се у брда станио те живио животом простим и природним, а од старог преимућства, кроз вјекове задржао љепоту тјелесну, понос и јунаштво, што је и
“ запита га баба му, а лице јој се разведри и насмија. „Узецу Миљу Ђулову!“ рече Милун озбиљно. „Аферим! Живио Милуне!“ рекоше момци. „А мене ћеш оставити и заборавити, а?“ рече Стане, тобож ијетко.
Јан ћаше сигурно издржати, да се не догоди нешто што помјери његово стрпљење. Живио је наиме у времену кад, из љубави јали из мрзости, свачији погледи, свачије мисли, бјеху усредсређене на једноме
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље је вјеровати својим очима, него туђим ријечима. — Говори истину, макар ни дан не живио. — Истину тражи, правицу уважи. О ПРАВУ — Јȁ право, јȁ никако. — Што је право и богу је драго.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
затече свога родитеља, те се с њим опрости и укопа га, те до смрти живје | као прави хришћанин, али опет доклен је гођ живио свакога је љета по један пут у ону гору ходио те се с дружином састајао и поздрављао. 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА.
Пловећи тако дође под један велики град, у ком је цар живио, испустивши своја сидра стане град топовима поздрављати. Сви се грађани зачуде, а и сам цар, не знајући ко је и што је.
брода у море бацио, и како га је срећа на једну плочу близу краја нанијела, на којој је петнаест дана и петнаест ноћи живио о трави, која је при плочи прирасла била, и наком оволико дана како га је старац један отлен избавио, „и ево“ рече
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Уздам се, описујући разне обичаје народа и људи с којима сам живио, да ћу моје читатеље ползовати. Добре обичаје похваљујући, радићу и сваком препоручити, а зле похуђавајући, у омразу
Гди сам год живио, имао сам под мојим управљенијем различну богати[х] и сирома[х]а роди-теља децу, грађанску и сељанску.
света знајући да сам браћи мојеј добра желио, да сам се силио учинити толико ползе колико сам могао и да нисам залуду живио.
Следовање ове историје показаће да сам ја по вишој части савршен узрок имао с људма, с којима сам живио, задовољан бити; но то приписујем њи[х]овој доброти.
” дома поћи. И будући да је са мном лепо живио, каже ми што је намислио. То ти ја једва дочекам, откријем му с подобном повереностију моју жељу да би[х] и сам рад
Али сам ја (и не мислећи тада о том) од њих исти[х], а навластито од Новаковића, с којим сам у комшилуку живио и све празничне дне у његовом друштву био и проводио, најнужније и најлепше у животу лекције примао, то јест лекције
Ови човек, да се није на науку затим дао, без сумњенија не би живио. На дванаест година по смерти супруге своје, кад би год по случају изрекао реч ,,жена моја”, би му потекле сузе, као
Може ли се при читавој памети рећи да је онај живио који у све време живота нити је душу своју ни бога познао? „Их же бог чрево и слава в срамотје их.
Влашки је знао како прави Молдован, зашто је у тој провинцији из детињства до совершенога возраста живио и ту је у прошестој војни Росији лепо учинио заслуге и зато од Велике Јекатарине многоцени на плаветној пантљики крест
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече пак, се врати у манастир. Стари фра-Брне живио је још шест мјесеци, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти. Најзад јој подлеже.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али што је овде, овде је“, па се лупи по срцу. Са бурним „живио“ пропратисмо овај крај његове здравице, па Никола засвира коло.
— Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брис
али он, нагнут унапред, гологлав, црвен као вампир и унакажен, трза из све снаге да се одреши и дречи на сав глас: — Живио престолонаследник а... а... а... Ђорђе... Жалосно, браћо, везан српски војник. Мајко моја, да видиш... о... о...
онај коме кличе, али то представља неку врсту бунта, за који му се ништа не сме, и зато у инат и неуморно наставља: — Живио престолонаследник а... а... а... Ђорђе!
Ето колика је моја љубав за Гркиње. Награду не тражим. — Живеле Гркиње, живеле Гркиње! Живио говорник! И усред оног живог, бурног и веселог жагора који настаје, појављује се сестра Ѕтепхенѕон и журно пролази
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
томе налазио, али сам отада често осјетио потребу да одем у поткровље и да измамим из виолине покоји тон, који је дуго живио и треперио.
Ти си се кретао међу челима и виолама, у људским пантомимама, а не у животу, међу фантазијама и апстракцијама, ти си живио од „свјетлости” и „озарења”, а не о хљебу реалности.
Док је фра Анђело живио, он се старао да се то сачува и за ту собу плаћао најам. С времена на вријеме, у нередовитим размацима, надокнађивао
Једна провалија. У кратким проведринама свијести мислио сам: кад бих живио један часак па умро за једну вјечност, и тако наизмјенице, било би савршено свеједно колико су те вјечности трајале:
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Јесмо, сине, јесмо, — па га стаде грлити и љубити. Ту ти је он неко вријеме с матером у изобиљу живио, па се једном присјети и рече: — Што бих ја живио у овако тијесној кућици?
Ту ти је он неко вријеме с матером у изобиљу живио, па се једном присјети и рече: — Што бих ја живио у овако тијесној кућици? — па принесе прстен к ватри, а два Арапа па преда њ: — Заповиједај, господару!
се замјере нешто оцу, и то њему било тако тешко да је саградио себи малу кућицу одмах до велике, заједничке, и ту живио сам за се као калуђер.
Старом оцу би драго кад видје најмлађег сина, и ожени га са златном дјевојком, а она два сина погуби. И тако је живио он са женом својом до вијека свог срећно и задовољно. Ја сам у сватови био, ио и вино пио, и сад ми је језик мокар.
Кад ујутру свану, краљ подранио и наоштрио нож, отвори собу у којој је Грбо, па рече: — Напријед, Грбо! Што си живио, живио; више ме нећеш мучит.
Што си живио, живио; више ме нећеш мучит. Онда Грбо рече: — Немој ме, краљу, сад клати, јер ти не ваљам, смршô сам од велика пута, него
И ја не би још и сад живио, ал̓ ја сам тушта пио и тако увик жив и здрав био, и да вам још напослитку кажем: ја сам један од она два пијанца што
Зато и живи онако како би живио онај који се тих година ратосиљао. Од седамдесете до осамдесете руке се тресу, ноге клецају, очи не виде, уши не чују,
ТУРЧИН И ЦИГАНИН Био један Турчин, па имао добра хата. Живио је хат дуго година и био је добар. Остарио је, да није могао више служити.
— Шта си се замислио? — упита весељака његов друг. — Мишљах, да хоће свак на свијету умријети, како бих лијепо живио, јео, пио, дјевојке љубио и свакоме заповиједао! — А кад би сав свијет помро, коме би заповиједао, ко би те слушао?
Ћипико, Иво - Приповетке
шапатљива дахће, као да у себи носи сијасет живота, — пучина што је и њега отхранила, којој је вјеровао, с којом је живио и која му је одједном живот однијела, а сада је мирна, спокојна, пуна живота, безазлено, као насмијано чедо, у сунцу
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је јошт и покојни мајстор живио. ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је тео за пединтера стати. ВАСИЛИЈЕ: Какав пединтер, кад сте ми обећали Евицу?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Па му тихо каже: — То знаду бар страјнски Да си ти живио људски и христјански; Зато расположи све имање твоје, Да ти се по смрти споменици строје: Школе, ошпитале, цркве,
Ћифто на те речи једва одговара: — Прођи ме се, оче, није ми до квара, Како сам живио, тако ћу умрети. С таквим несретником није што почети! 1842.
се једе Из Земуна сир, А флаше се реде Баш к’о да је пир; Ту се скаче, море, Чардаш, котиљон, И урла до зоре: — Живио наш бонтон!
Ја сам то кужно време препатио, хотја да между кужници нисам живио. Кад је куга престала, тко је у Ириг доходио, или покрај тог места пролазио, кожа човеку јежила се кад погледа на
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нит ми требају какве справе, ни каурске лумере. Шта ће ми тај гад? И досад је свијет брез тог био, па је некако живио...
Ћипико, Иво - Пауци
У Илијиној кући логом лежи синовац му Нико. Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући. Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне.
Овога пута узвик „живио” јачи је; млади калуђер у заносу опет отпоче „На многаја љета”, али друштво преврну и оте „Много лита сритан био!
Је ли тако? Нека бог поживи дакле наш народ обију Вјера и обију племена!.... Живио народ! „Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли.
Је ли тако? Нека бог поживи дакле наш народ обију Вјера и обију племена!.... Живио народ! „Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли.
неколико прангија, и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним, и виче се, скупа са сељацима, свечару последње „живио”... и коњи похиташе.
Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис
Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао. И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље
не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они.
— Ваља да живем; живем к'о и други, с дана на дан... — Мог'о би друкчије. — То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш? Зар ти знаш што те сутра чека?
— Мог'о би друкчије. — То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш? Зар ти знаш што те сутра чека?
—с очитим увјерење.м да истину говори изусти доктор. Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!”, поновно ударање музике и бацање ракета. — И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И немам на шта да га трошим. Имање одбацује само мало мање него док ми је муж живио. Поплаћам све што морам, и остане доста. Четворо деце имам сад, али, ето, ниједно од њих ништа не кошта.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Да је какав стихотворац у исто време у том селу живио, знам да ни једна богиња не би остала с којом је не би сравнио, и јамачно би нокте сви десет прстију изгризао док би
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Отуд је народ могао помало развити потпуну издају. Осим тога треба знати да је Вук Бранковић послије косовскога боја живио у непријатељству с кнегињом Милицом и с њезиним синовима Стефаном и Вуком радећи им о злу као и они њему, а све зато
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тко те храни? Не орач ли и копач? Да их није, како би се ти, господичићу, живио? Ко кога храни оно му је и господар! Господа, од сиромаши пахора, и сам цар с војиштани му, и живу се!
Потом, кад се о себи просвести, како би у поштењу своме с браћом једнако живио, и потпомози га с твојом ти имовином... И то ти је боља задужбина него ли десет цркви изнова да од камена подигнеш.
Зашто, да што од онога прода, чим би већ пословао и живио би се после? Зашто, докле заната се држи и сав свој серсам има к њему, дотле и хлебац има, може и зајмом наћи, а кад