Црњански, Милош - Сеобе 2
Та како да не знаш! Братаница је попадије Живке, сестричина наше бабе Милке, леле мене, Трифуне!“ Међутим, Трифун погледа, озбиљно, брата, и рече да не ваља спрдати
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ко би се сетио да га тражи под миндерлуком? ЧЕДА (шчепа цилиндер од Живке, стрпа га момку у руке и гура га): Идите, идите, у вашим је рукама судбина ове земље. (Изгура га.
Али – здравље, боже – доћи ћете ви опет, доћи ћете и други пут. ВАСА (који је остао на ногама и налази се крај Живке): Па дабоме, видећемо се још. Ово је само онако... а видећемо се. ЖИВКА: Како си ти, тетка-Савка?
А ти, тетка-Дацо? ДАЦА: Ју, слатка моја, да ми опростиш. Откад ја говорим мојој Христини: хајдемо до Живке, ред је да јој честитамо, ко ће ако нећемо ми, фамилија?
ЖИВКА (Васи): Ето, кажем ја теби! ВАСА: Па јес'! Овамо окупили ме: „Ајде, ујка-Васо, води нас код Живке!” А зашто? Зато да обрукате и мене и себе.
ВАСА: Па јест, Саво, ама ти што имају пензију служили су државу. САВА: Па ја да сам служио државу, не би' дошао код Живке да тражим пензију, него би' је тражио од државе. А зашто је министарка ако ни толико не може да изради своме?
КАЛЕНИЋ: На дневном је реду, као што знате, овај напад у новинама који је данас изишао противу тетка Живке. (Чеди.) Ви сте, извесно, читали? ВАСА: Јест, прочитао је он то.