Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја кажем, да не познајем ту никаквог трговца, и он ми каже да има неки Стеван Живковић, и он је побегао од дахија из Београда. Ја га замолим и он дозове тога Живковића.
Ја га замолим и он дозове тога Живковића. Ја му одма кажем да гледа да набави џебане, да се с Турцима тучемо. На то Живковић рече: „Мој попо, ја хоћу, али немам новаца”.
Тако дођем ја на Забрежје; донесе ми Живковић само 64 оке у 4 торбице, узане као воштане свећице; ја то узмем и једва му с муком исплатим, но кажем да он трчи и да
Обрече се Живковић и тако оде. Ја узмем оне врећице и сваком момку у терћије повежем, као јапунџета, па онда пођем Ваљеву.
Ја ону исту ноћ стигнем у Забрежје (последњег фебруара 1804. године), но Живковић не бејаше донео, џебану. Пређем на бољевачки чардак, где ми дође неки обрлајтнант, који је на кордону; он је римског
Дође Живковић, донесе џебане, која засеца 600 форинти сребра, али не да без новаца, а ја новаца немам да платим. Ето грдне муке и
То је у марту око 10., мало пре или мало после, било. — Стефан Живковић доносио нам је џебану с процентом на сто тридесет, али џаба!
Сад већ мој први нађени лиферант Стефан Живковић има 60 Чивута у Земуну, који потајно вију фишеке и све трећи четврти дан ноћом у аду по 7-8 буради фишека претура; а
Сад је веће лакше било: све су старешине у гомили, пак се старамо. Али је Живковић на сто тридесет добивао, и себи капитал начинио, и колико он донесе, то ми на Врачару за дан за два бијући се
Сад тога дана дотера Стева Живковић џебану, и сви се састанемо код Црног Ђорђа, и опет о путу и трошку поменемо. Господар Ђорђе каже: „Којекуда, ја сам
Ноћимо ту (у Раму), и ујутру, тек се расвиће, зовну нас човек на Дунав. Одемо ја и Протић, кад ал̓ дошао Стева Живковић; даде нам једнога жива шарана: „Најте ту рибу и што пре можете уготовите и понесите — рече; — ја одо̓ полако, а ви кад
Кад близу будемо, поздравимо једни друге срећним путем. Запита нас Живковић: „Ако Бог да?” Кажемо да хоћемо у немачку Оршаву. „Дакле, каже, ми смо друштво, и ја намеравам у исто место.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 133 ЈОВАН СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР ГРУЈИЋ 148 ВАСА ЖИВКОВИЋ 150 МАТИЈА БАН 151 МЕДО ПУЦИЋ 153 ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ 154 ЉУБОМИР П.
1794. издао је Кирило Живковић у Бечу скраћено и прерађено Теодосијево1 Житие святыхъ сербскихъ просвеътителей Сνмеωна и Саввы.
назвао га је »дивним пјевцем српске народности«; Бранко Радичевић му је певао: »Бог је теби гром у руке дао«, Васа Живковић га је назвао »преузвишени Србин«, Јаков Игњатовић је говорио: »Овако је само Шекспир писао.« У времену од 1830.
ВАСА ЖИВКОВИЋ Родио се 31. јануара 1819. у Панчеву, у Банату. Свршио је основну школу у месту рођења, и ту започео и средњу школу;
стару класичарску поезију и према немачком узору стварали модерну поезију, са новом версификацијом и новим осећањима. Живковић је испевао знатан број моралних и сентименталних песама, од којих су неке, писане чистим језиком, у добрим стиховима и
Његове скупљене Песме изишле су у Београду 1907. Живковић је био један од најпопуларнијих српских песника. Неколико његових родољубивих песама (као »Радо иде Србин у војнике...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Стани, човече божји! — дохвати ме неко за руку. — Где ћеш тамо?... Ја сам, наредник Живковић. — Крећи левим путем — проговорих најзад промуклим гласом. — Ко је на челу? — Командант...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Вели, у рату га је добио. Једино је командант пука (Живковић) нормалан у мозгу. Он ме је, међутим, дубоко, разочарао. Вели, употребиће ме да држим поучна предавања у пуку.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
чки Перић, Јовановић, Живковић и други облетати око њега и молити га да се заузме за њих, или да им помогне, или тако штогод, а он ће се онда
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Преда мном је сада било избацивање из школе. Опет ме је спасавао прота Живковић и, само захваљујући његовом угледном положају, мени је било дозвољено да останем до краја школске године у свом
ти људи исувише изнад мене и никако нисам могао смогнути храбрости и одлучити се да их посетим као што је желео прота Живковић. Нисам хтео да им одузимам драгоцено време ради мојих послова.
Моја мајка и прота Живковић су очекивали неизмерно више од мене. Зато се нисам усуђивао да помињем како је мало то што ми родитељи шаљу за
При повратку у Панчево очекивао ме је прота Живковић, поппесник, који ми је предложио да се преселим у Праг. Поздравио се са мном са сузама у очима.
При повратку у Панчево очекивао ме је прота Живковић, поппесник, који ми је предложио да се преселим у Праг. Поздравио се са мном са сузама у очима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Пионирски посао је у том погледу обавио проф. Драгиша Живковић у својим вишетомним Европским оквирима српске књижевности.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ 330 ЕМБРИОНУ 353 ОБЛАЦИ 357 ИЗ „БЕЧКИХ ЕЛЕГИЈА” 359 ВАСА ЖИВКОВИЋ 374 ЉУБОПЕВАЦ 375 ЦВЕТ 377 МЛАДОЈ НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА
1857. Јован Суботић ВАСА ЖИВКОВИЋ ЉУБОПЕВАЦ Ти плавиш, зоро златна, Твој сјајни блиста зрак, Сви срећни тебе славе, — Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш.
1839. Васа Живковић ЦВЕТ Ничи, ничи, крине бели, Дивни цвете мој, Над тобом се суза блиста Љубавника, ој!
Ничи, ничи, рад’ утехе, Бели крине мој, Разливај ми љупкост рајску И вечито стој! Октобра 1842. Васа Живковић МЛАДОЈ НЕВЕСТИ Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет.
Ој збогом, красна душо, Па срећна довек буди, И одјек сродних груди Јошт прими: Срећан пут! 1845. Васа Живковић У НОЋИ Куд ме вуку чудне сласти Кроз улица тамне краје, Зашт’ ми маме силне стасти Тешке срцу уздисаје?
О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече побуђује: Звезде се крију Небо је
његову књигу Милован Видаковић, Бгд 1934, 323); в. такође и шта др Драгиша Живковић пише о Малетићу као књижевном критичару (у књизи Почеци српске књижевне критике, Бгд 1957, 178 идд.).
Б. Цвијановић, стр. ЛXВИИ+217+ИX), поводом ове песме пише у одељку Напомене, 187—8: да је песму Живковић написао у Панчеву 1839. године, да ју је 16. новембра 1841.
З. строфе ИВ м. тужан стоји: тужно. — Мотиву ове песме вратио се Живковић још једном а са мање успеха: у Подунавци од 20. октобра 1845.
Песму је компоновао сам В. Живковић, а ноте в. код Ћурчина. У познатој сцени Сремчева Поп-Ћире и поп-Спире на Јулиној свадби песму пева сама невеста.
Поповић, Милица Стојадиновић Српкиња, Васа Живковић), на чије певање Бранко Радичевић није утицао. Кад год је то било могуће, узиман је првобитни текст песме; свега у
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Умро Доситеј Обрадовић 1814. Вук Ст. Караџић: Мала простонародна славено-сербска песнарица Стефан Живковић: Прикљученија Телемака, сина Улисева (превод Фенелоновог дјела с француског језика) 1815.
Јован Максимовић: Невенче (приче) Јован Максимовић: Челица (приче) Покренут лист Ђаче у Нишу и Београду Јован Живковић: Палмово Листвије, одабране восточне повјести от Господина Хердера за јуност 1889.