Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
е му бјеше обрашчић још од синоћ остао поштрцан; па све зове, дозивље снаху, шћер, наређује, кара, а сваку попрати: „Живните! живните! е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?
обрашчић још од синоћ остао поштрцан; па све зове, дозивље снаху, шћер, наређује, кара, а сваку попрати: „Живните! живните! е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?
“ рече поп. „Причајте се ви, а ја одох да прокадим још ђе-ђе!“ „Да ти је срети пут!“ рекоше му. „Е, похитајте, живните, Јоке! да се раније руча, е ћемо у сретање, па имамо кад надокнадити!“ рече сердар. „Тако је! тако!“ повладише остали.