Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лежи они сиромах у љутој огњуштини, и једва изговори: „Воде, за| живога бога, изгорех и погибох!” Видећи га дервиш у тако жалосном состојанију, заборави своје аргументе, притрчи с водом и
И опет: за зле се ово говори, за које и свето Евангелије овако говори и пише. Дакле, за живога бога, поредак уводите међу се, изберите себи поглавара и дајте себи законе добре, по којима ко се год не буде владати
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... — Не, живога ми бога! Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа. Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...
— рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... Сав је цептео као у грозници. — Пробратиме! Неће она бити Лазарева док ми живимо!
Штета што им бог даде онај лик човечји!... Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин! И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мене убиј, а њу отерај! Да ти је богом просто! Немој ме само отурати од себе, живога ти бога! Ђеди задркта мало брада. Он хтеде да прикрије своју узбуђеност.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Може повести света колико хоће. Али, што се њега тиче, он, Павле, Трифуна не жели више да сретне, ни живога, ни мртвога.
Теодосије - ЖИТИЈА
са оним благороднима примивши одозго бачену ризу и чистотне власи са писмом, и положивши их пред себе, оплакиваху живога као мртвога, говорећи: — О, невоље од тебе, господару, шта ово учини нама, јер грчи си нам сад после наласка него кад
Све ово апостол знајући рече: Пошто ће Господ судити своме народу, ,страшно је упасти у руке Бога живога̓! Због тога и ја вама кажем: чувајте се свих зала, и све што видесте и чусте од оца вашега то чините, да и молитвама
зовући, бездну милости призиваше, говорећи: „Владико сведржитељу, Господе Исусе Христе, Боже наш, Сине и Слове Бога живога, који се искони са Оцем и Духом сабеспочетан, једносуштан и вечан, бестелесан, невидљив, неопипљив, бестрасан, у
„И пошто Господ суди тајне човечје“, „страшно је упасти у руке Бога живога“. И сви чувши ову страшну поуку упућену к њима, говораху: − Верујемо као што заповедаш и исповедамо као што нас ти,
Љубављу према Господу своме устрељен, псаламске стихове говораше: „Жедна је душа моја Бога јакога и живога, Када ћу доћи и јавити се пред Богом?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1861. оснива се у Пешти ђачко друштво Преодница, 1863. у Бечу Зора. И та два активна ђачка друштва постају средишта живога омладинског рада и у политици и у књижевности.
* У књижевности се јавио 1907. и његови први радови су одавали књижевно образована, духовита и обдарена писца. Поред живога рада на чисто књижевној критици, као позоришни критичар писао је доста о драми и драмским писцима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА И Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу. Дугачак му гроб. Више гроба штрчи му дрвен крст.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Богу тишине живога гробља, богу поретка вечнога сна, богу господе, господу робља, немоме богу муклога стрâ, ти, клетво земне омане, ти,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници застају ужаснути... Потом љутито машу главом и осветнички стежу песнице. — Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити! — говорили су међу собом.
Онда потрчах до оне ограде, прескочих је, труло прошће запуцкара, и ја се бојажљиво окретох. Нигде живога створа. А мало даље рупа од гранате и свеже избачена земља. Обиђох пажљиво... можда је ту и мртвих било...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Ако се досад нисам нагледала... ДРОБАЦ: Теже ти је вјешати мртваца него живога. ВАСИЛИЈЕ: Ко су ти људи који су обешени? ДРОБАЦ: Банда. ВАСИЛИЈЕ: Зар сте морали онако да их вешате?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— повиче Срета. — Јок, брате. Можда би неко и ћео, ал’ није смио. А ко би и могао код живога Милисава?! Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби! Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање. А небо, плаво ко лан, Потврди да је све био сан.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
»А ево сад наилазимо на живи песак. Знате ли да се на дну мора налазе пространа поља живога песка? Ја сам једном приликом извршио овакав оглед: пало ми је на памет да снимим сцену која би представљала гњурца
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Жишка, жар) 102 — Миш медведа свеза? (Кључ и ковчег) 103 — Мртви родише живога? (Огњило, кремен, варница и труд) 104 — Највише зна, најмање говори? (Књига) 105 — Насред куће змајево гнездо?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
послушанија и покорности рађа се трудољубије и исполњеније сваке своје дужности, а одавде произлазе и извиру, као из живога извора, сва остала благона-равија, једним словом, све поштено, разумно, праве-дно, богу и человеком угодно живљење.
Љубезни српски народе, немој ти мени за зло примити што ја нека наша злоупотребљенија обличавам; време је већ, за живога бога, време да почнемо слободније и разумније мислити!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али, ако су чини, онда... — заврти главом. Осињача јој донесе одмах живога угљевља и здјелу воде. Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: — Је ли овоме крива Пешњетина?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пуном и лудом снагом, вршио онај највећи и најмрачнији процес вечите смене: од љубавнога загрљаја, рођења у мукама, живога и сметенога гамизања и полумртвог сна, до жалосног трзаја старости и неумитне и фаталне Сеобе, једној од којих смо и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да се у тој игри наизмјеничности и састоји живот, да та измјена обасјаности и засјеница и јесте арза и теза нашег живога даха, систола и дијастола нашег живога срца.
састоји живот, да та измјена обасјаности и засјеница и јесте арза и теза нашег живога даха, систола и дијастола нашег живога срца.
не по добру и злу које сам у њима нашао, не по томе колико сам у њима опржио или упрскао перје и колико сам свога живога меса у њима оставио: памтим их или под зракама сунца или у сјени облака; ваљда по томе какве сам их први пут угледао;
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Они у рају стану диванити да га не спада живога у рај, али им старац рече: — Ето вам вашега раја, ја ћу бити само са мојим лаћама. И тако стари остане у рају.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
тога све ствари у међусобном контакту, да свака звезда осећа, да се тако изразимо, било сваке друге звезде и свега живога, чак и најмањег црвића на земљи, она ми је одговорила: ”Фарадејево учење је онај део моје вере као Давидове речи
Ћипико, Иво - Приповетке
то што је написао није службени запи сник бирократскога облика, већ врућа молба потекла из сродне душе, као отицај из живога врела. У њој влада главна мисао: „Што би од браће било кад би их предали турским властима да им суде?
Нигдје докле гођ око топире ни брда, ни птице, нити се чује људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика стоји на хриди пред немирним, разбуђеним морем што се надимље, одбљескује и кркочи
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: — Ох, бре, синко! — Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј! Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... — Не, чедо!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
П. која је извађена из гуше живога петла даје се деци као предохрана од богиња (СЕЗ, 17, 45). П. може да послужи и као амајлија. Три зрна п.
Ћипико, Иво - Пауци
И код те помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела.
Илија пред сутон стоке у село закриљен литичастом, голом планином која на догледу живога, разговорљивога мора од памтивјека непомично стоји и ћути...
је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.
Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора. У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...
Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха ... Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена. Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.
Час је гледао у сунце, час стајаше тако к'о бесвјестан. Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога. Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.
Далеко је! — одговори једва чујно... — Далеко?! — шану дјевојка. И наста тајац. Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета...
Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст...
Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле
Али се жупник учини невјешт. У путу иза себе чуше трку живога. Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тишина владаше свуда. Сва чељад на дому спава, Дубока царује поноћ и нигде живога јава. Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана гранчицу дирне, И брзо потоне у ноћ.
Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава. Само облаци тавни, кô црни градови неки, Покрише огњени запад.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И дан-данас се препричава као чудо. Наравно, нема више никога живога ко би се много интересовао да ли је отпуштен грех Милушићу, и да ли би горело кандило на његову гробу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И Коштан, к’д чујеш да сам умреја, слузу да не пустиш. Нико да ме не жали! Зашто, ја сам самога себе, за живот мој, живога ожалија и оплакаја. КОШТАНА (плаче). МИТКА (гануто, прилази јој): Немој да плачеш. Слуза не помага!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан–агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како
Не би бахом из клисуре тврде: виђео сам и жива међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и живога орла, а камоли орлу перушину!
тврде: виђео сам и жива међеда, а камоли кожу од међеда; виђео сам и живога вука, а камоли мртву вучетину; виђео сам и живога орла, а камоли орлу перушину!
десет нам је друга побјегнуло“. Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, драги побратиме! Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан-агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како
Још нам десет друга побјегнуло“. Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, Котарац Јоване! Када су се они уплашили од живога јарца одерана, ја како ће сјутра дочекати, дочекати Хасан-агу Куну и његових тридест крајишника, мој Јоване, како
“ Скочи Комнен на ноге лагуне, а узима пушку по средини, одвуче се кроз јелове гране. Кад он дође до огња живога, те погледа иза танке јеле, али сједе Удбињани Турци, међу њима Хасан-ага Куна, пију вино и бистру ракију; дође чаша
Пита њега Сењанин Тадија: „Што је тамо, Комнен-барјактаре? Што је тамо код огња живога?“ Каже њему Комнен барјактару: „О Тадија, нашој чети главо, код огња је Куна Хасан-ага са његових тридест
Не вјерује Сењанин Тадија, док не виђе сабљу Куничину: позна сабљу Хасан-аге Куне. Дигоше се до огња живога, ал’ спавају око огња Турци.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
кад му арждаха на очиглед прождре жива сина, тим часом он притрча, смлати ону змијетину, поцикну, распори је, те опет живога свога сина измакну из ње здрава, читава! Ништа му не бијаше нахудила.