Теодосије - ЖИТИЈА
Него својом руком написа молбену посланицу светоме своме оцу као живоме, по смрти неумрломе, говорећи: „Као да ти је Бог заповедио, умољен од нас, преподобни оче, превиди ако и има који
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ревене се, ко ће да га пре однесе, да звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га носе, једни маме, други просе, једни прете, други туже; — »Ој, давори, јадни слуше, »бела
Попа, Васко - КОРА
непољубљено Докони облици Прерушени У руно изненађења Игра неиграна Стоглава сувишност На вечитој паши НА ДЛАНУ На живоме песку Неме раскрснице У недоумици На свакој раскрсници Радознао поглед У станац камен претворен Пустиња румена Али
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
дочараваног ја своме истинскоме, постојећем ја, очевидно би значило претпостављати уображено реалноме, фантом живоме створу; значило би, на концу конца, вољети више неког другог него сама себе.
Ћипико, Иво - Приповетке
брдина поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста непрегледна пучина, неодређена, дрхтећи у живоме шуму, пропада у зимњу ноћ.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу. Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг. Једе, а поједене неманска већ утроба их вари зле у гору крв.
Ћипико, Иво - Пауци
каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. У присјенци, између стабала, успори кораком.
Како се старац миче , тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом.