Употреба речи живот у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Свачији је живот књига. Почетак јој је уздисај и крзница; свршетак јој је покров и уздисај. Али међу колевком и гробом има и варијација,

гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан! И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота превртати!

толико је прочитао колико је на српском језику преведених нашао, па ми је свакад причао о њима и честа ми је сладио живот тих великих живописаца.

тих пет гвоздених колута беху њих петоро браће повезани: њих четворо млађих овде је у овим мрачним зидовима у мукама живот скончало — за веру... Пети, најстарији, преживео их је, да за њима тужи и да другима тугу приповеда.

А ја ћу то твоје саучешће оправдати, приповедићу ти цео живот једне ојађене породице; гледаћу да ти опишем неправду неваљалога света. Она је горко јецала.

празник: тетка постави сто, изнесе оно мало мршаве хране којом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за совру, сети се давне прошлости, а сузе јој теку низ збрчкано лице.

А моја прошлост?... Све сами црни гробови!... Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!... Па кад сам у мислима довршила те моје црне дворове, онда сам се мислила: кога ћу да сместим у те

Сиромах!... Не знаш, учитељу, како ми га је жао; и ја све не верујем да ће он живот свој природним путем свршити... Има нешто на његовом лицу што ми казује да ће кад-тад погинути.

Али код мога побратима беше, како женидба, тако и живот буран и необичан... Ако ти се не спава, учитељу, слушај ме до краја! Тужна је то приповетка, сећаћеш је се довека.

Али где ми је власт да га казним, да га уништим?... Или, зар моју сумњу да откријем побратиму! Онда бих његов живот разорио, њега бих уништио. Ћутао сам. То је било све што сам могао чинити...

Од њих је далеко она узречица: „Живиш, да радиш; једеш, да живиш“; они имају сасвим друкчију философију за живот: „Живиш, да једеш; лажеш, да имаш шта јести...

Да, да, ваш глас нема више звука, нема јасноће, баш као што вам и живот беше нејасан; живот ваш беше загонетка нашега столећа, слуга мрачњацима, а господар слободњацима...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

— „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну.

Из ње се рађају многа зла; скудост, убожество и несрећа из ње проиосходи. Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу. Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође.

За такова наши Србљи обичавају рећи: „Боље да је мртав него што је жив; нашто му таки живот?” А Далматини веле: „Ни за што није него за калуђере”, јер код њих просјак и калуђер једно значи.

” Довде је за шалу. Нити смо с нашом вољом дошли у ови живот, нити пак ваља да желимо из њега изићи док нас не позове Онај који нас је овде поставио.

и жабе Међу обичне ове наше зецове дође однекуда зец пустињак, пак им почне предиковати, описујући им зечји живот као нај|беднији и најори на свету под небом, говорећи: „Што смо ми јадни зецови?

Нашта нам таки живот, кад смо осуђени да пре смрти сваки час и тренуће ока од стрâ умиремо? Видите ли оно језеро?”— „Видимо”— викну сви.

браћо моја, јошт једна ствар, не знам је ли чуда или сијасета достојна: међу исти просвештени народи има људи који сав живот свој с књигами проводе, пак се од неких њих находе такови да оно што су најпре научили и себи једном здраво у главу

начин и човек који ништа друго не би рад него само да је сит, у сласти и весељу, он мора мислити да је само за ови живот создат као и остала животиња; а иначе би се здраво замислио кад би му пало на ум да ћеду га онамо питати шта је овде

Но баш кад би били само за ови живот створени, опет непрестано весеље нити нам је могуће нити што ваља. Всегдашње почивање без никаква посла и труда не

трудољубиви, трезвени, чистосердечни, правде и поштења љубитељи, који претпочитавају чест привременој користи, и воле живот изгубити него поштено име.

Бедно је невјежество, и многом злу људма виновно, на све као маглуштину неку просипљући, истину очерњавајући и свакога живот потамањавајући!

Наравоученије Умрети, мало пре или после, сви морамо; али кад је ко принужден пре времена живот оставити, барем нек се стара како ће се с њим најславнијим начином растати.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

И опет ће мислити: живот је леп толико, да гинути вреди. И опет ће за исти свет убијати и мрети. И све ће ове отрове: јесен, зиму и

Свињар овчара сустиже у Чачку, и у Чачку му на живот ставља тачку: у распорен му трбух ушива пса и мачку, а о џелатима и да не говорим!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив.

Ја ћу вам овде написати само мој живот и она ратна и нератна прикљученија која су у мој живот уплетена; не тражите у овом мом приповедању историчке свезе, ја

Ја ћу вам овде написати само мој живот и она ратна и нератна прикљученија која су у мој живот уплетена; не тражите у овом мом приповедању историчке свезе, ја не могу догађаје све по реду овде забележити, него ћу

Виче Бирчанин и Грбовић из тавнице: „Јакове брате, тражи и састављај и подај колико год ишту, само живот откупљуј!” — А мој отац једнако виче: „Не дај, Јакове, не дај паре, не остављај ми деце под дугом да робују.

мој је отац сасвим при себи био, аки би на пир вођен био, и слободним гласом викне: „Фочићу, Фочићу, не молим те за живот, него те само молим, немој ме бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се јунаци губе; а знај, Фочићу, да ће моја крв и

18. априла — Воскресеније. 20. априла. Оно што смо пређе чули и јавили, да су се Срби противу Турака дигли бранити живот, посведочило се. На то јавим графу, и граф каже: „Јавићу государу”. 23. априла известије из Молерова писма.

Све разумесмо, како су Срби — они̓ 3000 осуждени̓ везиром на смерт — устали бранити свој живот. Говорим Недоби, да советује шта ћемо.

” 18. априла одемо код министра г. Пренера и јавили смо, да су Срби опет противу Турака востали свој бедни живот зашчишћавати, па само јављамо да знаду, а кад боље разберемо да ћемо доћи јавити им, и совата на то од њи̓ искати. 26.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Потру смо видели и наше је да осечемо... — Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила. То му је све стара потра.

Ако смемо питати, љубопитни смо знати... — Са суве границе сад, а био сам свуд по народу. Ја списујем народни живот...

Чича разгледа, па рече: — Брестово, богами! Вала, ја бих смео у живот, ако то не буде пањ од оног рачвастог бреста. — Може бити — рече неко — видиш где коњ једнако копа ногом и фрче.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

2. СУБАША Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп. Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти

И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. Власт субашина беше велика. Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа! Коме да се жалиш? Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.

Што ми се улагује?... Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!... Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! И те попине речи одбише људе од Крушке...

Станко се хипну и прескочи нож... Гракнуше са свију страна као да добише нов живот... Све живо скочи око Станка. Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице...

Зар да не казни греха његовог?... И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... Душа га заболи... Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.

А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори: Ходи к нама! Сладак је живот у дому твоме!... Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!... Ходи к нама! Све ће бити што ти душа зажели.

Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. У кући живот. Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин. Ту је и чича Сима, кнез.

За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. — Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. Нико се не маче с места.

га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... То је Лазар. Па шта је он?

— рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... — Онда? — Онда ћу кидисати сама себи!... И што ће ми живот!... Око јој се запалило пламеном. — Хвала ти, Јелице!... Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...

Он леже да би их избегао... У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. Наједанпут отпоче живот око њега. Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на

— Јесте, певају... али то је мучан живот... Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Свака жеља стрепи да ће нешто стрти! У овај новембар чамотни и сиви, Не постоји Живот другде нег у Смрти. АКОРДИ Слушам у мирној љубичастој ноћи Где шуште звезде; и мени се чини Да често чујем у

И ту шуми с њима, дајући, полако, Мору коју грану, ветру листак који: И, кô срце, себе кидајући тако, Тужно шуми живот. — Сама врба стоји... САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше.

И мора светлости сјаје и трепере, Век за веком тоне у пространства сјајна — А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите сфере.

Све траје на великој њиви, Све једном што суза нам зали; Јер стократни живот проживи Све оно за чиме се жали. И срца мру, трошна међ свима, И ташта и противуречна — Но оно што на дну њих

Шта је? То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт је већа! Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...

Самотан свугде и пред свим у страху, Странац у своме и телу и свету! И смрт и живот у истоме даху: Вечно ван себе тражећ своју мету.

Вај, зна само дух човека И за живот и за мрења: Две обале усхићења, Које плоди иста река. КОБ Срце са својим златним кључима Бије у браве тамне

У смрт и живот, трен и трајање, Из облика у облик ходећи, Вечити покрет кад и стајање, И увек нов у новој одећи. У олуј сунца и

СУЗА Кô јесења шума тако умираше Цео један живот тихо и нечујно. И још носећ срце и жељно и бујно, Ми смо осећали задње дане наше.

ИЗМИРЕЊЕ И када те живот болно разочара, И када престану и жеље, и снови: Оно што нам врати једна суза стара, Вреди један живот незнани и

И када те живот болно разочара, И када престану и жеље, и снови: Оно што нам врати једна суза стара, Вреди један живот незнани и нови.

Љубав би ти моја била заточење, У твом безграничном, граница и мета; Таква, вечна жено, кроз живот и мрење У слави инстинкта ти си само света.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу! Јер она је утеха и живот! Ето.

Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. Понудили смо их да седну.

Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа живот у двору. На отворена кухињска врата букти ватра црвеним пламеном и лиже гвоздењак и вериге на којима он виси.

Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други живот. Ја хтедох да вичем: шта да радим? Не знајући ни сам шта да радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

У селу нема ни данас богзна каквих промена. Један дан је к’о и други. Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку.

У селу нема ни данас богзна каквих промена. Један дан је к’о и други. Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку.

А поп-Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели: »Иди бестрага!« а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике.

би до тога дошло, није жалила труда, него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном вредном и полезном штићенику.

И мисли њене, и песме које је најрадије тада певала, и књиге које је читала, — све је то показивало да је Јули тежак живот, да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.

Тако их спремају за доцнији живот, али их ипак не пуштају напоље преко сокака. Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то да

Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.

Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.

Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе вриском таре И живот куне свој? Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју мáму, видела је како се гђа Сида

Али је мржња још ту једнако; она тиха, али стална, вечна мржња. Она их крепи, даје им снаге и мили им живот. Као оно понекој паорској баби што треба свакога дана извесна мера ракије па да се може кретати, — тако је и њима

То им је мотор у животу, и оне бар знају зашто живе или, боље рећи, животаре, јер и какав им је то живот кад их и зуби један по један издају и дају им лицу све више прави бабји изглед.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Има четрдесет... четрдесет и пет година. Толико, нема више... — Самог себе уверава. Тако исто и за живот, колико ће који да живи. И, као други просјаци, он нити проси, нити шта тражи.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Не брините се за то. Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна. — То је лепо; а кад почиње тај живот? — Видите, сад ћу вам дати седам стотина форинти шајна, а доцније друго. — Не могу чекати.

Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био. Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт. Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек. Све су се хватали у курмахерају.

Знаш да сам ја увек за воспитање и карактер давала. Ох, дођи ми, дођи, јер ће се иначе мој живот прекратити . . . Остајем твоја до гроба — Ј-ка — Но, то је лисица! Шта је мени писала, а шта теби сад пише.

Болује често. Овај горостасни јурат погурио се, скуњио прса, лице му жуто као смиље, нешто му живот подгриза. Презрео је родбину, сирочад, браћа му не смеју праг прекорачити, не да Мица, па цео свет приповеда како је

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

70 Х. 76 ЦРВЕНЕ МАГЛЕ И. А у четвртак јула двадесет трећег ултиматум лудачки груну у престоницу, те сав онај живот у њој узрујан, нередован и напет од атентата, задоби изненада неки необично мучни и злокобни изглед.

Зар то хоћете? Ви не познајете услове. — Ама какве услове, господине? Ама шта причате ви о условима кад је у питању живот и опстанак државе и све. — Какав опстанак. Мислите ви Русија би допустила...

А сад је било све на путу да пропадне. И онај живот без плана, мучан, ризичан и вртоглав, који тек што се стао заборављати, понова је претио да отпочне.

данашњице, све ове ситне бриге обновљеног тако званог нормалног живота, понова почињу да грицкају и досађују и овај живот у миру гњил је некако и љигав.

тако званог нормалног живота, понова почињу да грицкају и досађују и овај живот у миру гњил је некако и љигав. Живот тај само је једно сањарско ленствовање, недостојно човека који мора да воли онај други, пун трагичних, великих

недостојно човека који мора да воли онај други, пун трагичних, великих страсти, један бујан ти буран, победнички живот. Ја не знам и никад ништа не могу знати.

Само нека све дође брзо, што пре, јер живота више нема то је јасно, а и овај мозговни, седећи живот постао је већ неиздржљива тиранија. Дакле, напред у неизвесно, у коме је само смрт извесна!

обузда, он је са оном бујном физичком одважношћу и са душом уздигнутом и мирном све дотле пролаз ио право и часно кроз живот. После се оженио јер је веровао y, после свих мука, попуно заслужен угодан, миран и радостан живот.

После се оженио јер је веровао y, после свих мука, попуно заслужен угодан, миран и радостан живот. И све је отпочело слатко и дивно. А сад шта?

И све је отпочело слатко и дивно. А сад шта? Баш онда, кад је нов живот, у једној милој, идеалној верности два бића, започео да тече широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће

Али сад је дошло право на живот, оно право на опстанак, после толико испуњених дужности и сад... окај Јуришић ништа од тога неће да разуме него сместа

И знај да си ти једини мој живот, да су све моје мисли твоје, да ћу полудети без тебе. Не мисли да си далеко! Ти си у мени, увек ту, унутра у мојој

Африка

Наслућује се да је то осамљена колиба, да се тај дим диже са огњишта око кога је живот. По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа. Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду.

Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом. ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ

Треба видети са колико се радости у тропским крајевима дочекује ноћ у којој је човек сигуран за овој живот до зоре, у могућности да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд

Нико не би рекао да тај свет који се смеје по цео дан, има у ствари узбудљив живот због свих оних неизвесности и опасности које претпоставља да види у свачему око себе.

Њих је живот односио из моје близине, али ја нисам никада престајао осећати њихово присуство у оном комплексу богатства које чини

из моје близине, али ја нисам никада престајао осећати њихово присуство у оном комплексу богатства које чини да нам је живот драг.

промицали пред нама као на каквом бескрајном екрану, показујући нам из каквих је све лепота сачињено оно што се зове живот; и чега ће нестати у оном што се зове смрт. Ни са једним нисам везивао своју мисао.

ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су прошли. Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су

На земљи којом се храни прашума, тесна, збијена, сједињена, нема места за живот, ни људи, ни зверова, ни птица. У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха.

Међутим овде је његов живот сазрео, средио се, одбацио све што је авантура а прихватио све што је напор и рад. То није он који ми је ово о себи

он који ми је ово о себи испричао, већ ми је рекао само да му је, кад се вратио из рова, изгледао смешан буржоаски живот у Европи. „Хтело ми се да слободније дишем!

Кад посумња у свој успех, узвикује очајно: „Је ли то за живот пријатељство; за живот?! О боже, како свет не схвата шта значи један тренутак а шта значи цео живот!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

) Проклето Ева, оћи да превари свога муж! (Отвори Фала Богу опет сандук.) Мои красни живот! (Премеће новце, па после устане и протегли се мало.

Тако да умрим, да пропадним, кад немам живот!... Збогом, зелено свет, сад си ми горко, ох, нећи Јању више да ти види!

МИШИЋ: То није слободно! Знате, кад је ко затворен, свако му се средство из руку узима, с којим би себи живот могао узети. ЈАЊА: О, талас Јања, што ћиш да пострадаш како Диоген у Коринт!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Укор је био „еx Цонсилио Беллицо“ и тежак удар за старог војника. Један од оних удараца који скраћују живот, а који се, у старости, више не очекују, не схватају, не заслужују.

“ „Сам Бог је решио“, узвикивао је Гарсули, „да се из Европе истерају Турци, а и ти Расцијани, ако треба, са њима. Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а нарочито има да се исуше ове многе баре и мочваре.

уосталом, погрешка, и зато што су хусари били исувише близу и што су те гомиле и саме јахале коње, у рату, и проводиле живот око коња. Као што су обарале овнове, и волове, да их роваше, обориле су, зачас, и хусаре, заједно са коњима.

Био је одрастао код коња и живот је провео код коња, па му је било мило да их се сети. Имао је, код Трифуна, у Махали, неколико, скупоцених, ждребади.

Пропашћеш самохран, удов, немиран у свиту. Не ваља самоћа. Жене ти триба, није удовички живот срића.“ Међутим, кирасир је био свршио у стражари свој посао и изишао је у своја кола и чекао да се сврши фамилијарна

Био је то човек који је сад био ретко весео. Надежда његова у неки бољи живот показала се празна, кад је прешао у Срем, и населио своје рођаке у Хртковце, са попом Тодором.

Којом човек у тим годинама, у таквим временима, посматра људски живот. Тешкоће је имао само са једном мањином, међу својим развојаченим сератлијама, у Махали, која није хтела ни да чује да

А кад би на свој живот мислио, сећао се само неколико дана, и по неке недеље, кад је сретан био. Несрећа, која их је тог пролећа била стигла

Седео је на својој чатрњи, снужден, не знајући куда ће. Живот му је био постао мрзак. Ето ту се ова прича наставља. Трифунова деца била су разбуђена рано, умивена – али нису

још врло млада, сматрала је да је та помисао Трифунова, и Павлова, да се иде у Росију, покварила, тако рећи, цео њен живот.

Кумрија удавала, удавала се према жељи родитеља, као што се у то време цео свет удавао, али је брзо заволела тај живот у официрској фамилији.

Она се надала да ће живот са тим стаситим официром бити као нека бајка, да ће увек имати лепих хаљина, да ће играти на баловима, а да ће бити и

Теодосије - ЖИТИЈА

А овај мy исприча све по поретку пустињачком, какав је заједнички живот у манастирима, и засебан двојице или тројице једнодушно, и самотан, усамљенички живот оних који живе испоснички у

пустињачком, какав је заједнички живот у манастирима, и засебан двојице или тројице једнодушно, и самотан, усамљенички живот оних који живе испоснички у ћутању, све му потанко исприча.

Али Бог мој, на кога се уздах и изиђох, био ми је помоћник, као што видите, а он ће и убудуће водити мој живот по својој Вољи.

врх, и сагледавши на падинама горе и у њезину подножју многе испосника, сишавши са горе испитао је њихов најсуровији живот, и видевши њихово пустињачко и безметежно живљење чуђаше се и весељаше се и у души узрасташе што се удостоји видети

Нису имали земљеделства, не занимаху се куповином за живот, нису обрађивали винограде и њиве, него је сва њихова брига — молитве, и сузе, и да умом вазда приањају к Богу.

Видевши да су сви ови једном засвагда оставили свет и оно што је у свету, нити се више брину за светско, и живот њихов беспорочан и безметежан, бесплотан и бестелесан, скоро анђелски, задиви се, и насликавши у души својој њихове

срца, не тајећи узрок своје измене, припаде и замоли да га благослови, да га отпусти да са оним пустињацима самотни живот проводи. И не доби то никако, јер се игуман зачуди не говој неумесној молби, и рече му: — Не, чедо, не!

Узевши реч, самодржац рече свима благороднима: — Другови и браћо и децо, послушајте моју реч вама! Ви знате мој живот од почетка, како сам с вама живео, како сам свакога од вас као сина отхранио и као брата љубио и као друга примао.

А и ви сте били према мени добропокорни и верношћу добропослушни. Ја то сведочим. И сви у Господу снабдесмо живот наш, и нашу земљу нерасуту од противничких нападаја сачувасмо.

Јер каква ти је похвала да као један од туђинаца у туђини живот свој скончаш, и то у пустињи? А он рече њима: — Шта радите плачући те ми слабите душу?

и сви се благородни поклонише, и од Бога живот му молећи рекоше: — Многолетно да буде, и биће! А када су изишли из цркве, ПОШТО су постављене сјајне и богате

Такву су наду и љубав имали према манастиру Ватопеду да су ту хтели и живот свој у Господу да сврше. Зато га веома и сувише обасипаху богатством.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

њихове земље; проучавао сам их; упознао сам сељаке и интелигенцију; живео сам међу њима; пратио њихов друштвени живот. Ипак је овај проблем изузетно тежак, понеки би рекли несавладив. Зар туђа душа није често за нас потпуна загонетка?

Напослетку, већина јужнословенских приповедача је такорећи фотографисала народни живот. Најдаровитији међу њима су одлично запазили особине неких етничких група.

Дакле, има психичких разноликости и оне су учиниле да се створи одређен регионални живот са врло јасним и врло различним изражајима.

По пространим и недирнутим шумама и планинама су разне виле, које воде интересантан живот и често одређују људску судбину. У облацима су ветрогоње и здухачи.

Велики број чланова омогућава задрузи, да искористи разне изворе које даје земља и да прибави себи све потребе за живот. Поделу рада подешава старешина, уз пристанак осталих, према способностима и годинама појединаца.

да се динарски људи одлуче на крајња решења, без обзира на интерес на корист и на „практичност“, свесни да им је живот у опасности или да ће им остати црн и упропашћен. И цео је народ способан да тако ради.

Међу њима има људи највећег пожртвовања, који лако и као несвесно дају свој живот за моралне идеје и племените покрете; утичу заразно на околину и на људе мање јаког темперамента: силином једне

Познато је са колико су такве мистике оденули и украсили у причама рођење и живот Краљевића Марка. Код динарских људи се ова мистична логика нарочито развијала у доба најтеже турске владавине.

Људи динарског типа познате мученичке историје, који су се вековима борили за живот и одржање, копали и мач држали, дали су у ствари много и показали знатну даровитост.

Различни су, дакле, природни услови за живот. Даље су различни типови насеља и типови кућа, и то је у вези поред природних утицаја и са културним.

Напротив, рашка племена, насељена у зеленој динарској зони, пространијој области са разноврснијим средствима за живот могли су знатно више повећавати број свога становништва.

Невестинска опрема и женска ношња једног племена нису одговарали потребама другога племена. Затим су друкчији живот и обичаји спречавали ексогамију утолико пре што су жене биле главни чувари вере и обичаја.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ни џак ни мачак Тошо нису се мицали с мјеста. Чича на то мудро закључи: — Поштедио си ми, значи, живот. Ехе, онда и ја обећавам да више нећу красти твоју сланину, али зато идем поново пити. — Ура! Имаш право, брате наш!

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

а твоја ће јадна мајка целог века да се вајка! ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА Једноме змају досади да жив, јер му је живот био страшно сив. у сивом дворцу, поред сиве рек, таворио је свој змајевски век.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

'Ајде сад, тако како сам вам рекао. Сутра кад се сретнемо, видећете како ћете већ другаче гледати на живот. АЉОША (увијајући свој стари капут, из којега је пренео папире умотане у новине): Само, знате, ја сам писал...

Довољно је већ тежак удар што знам да ме вара! (Бори се.) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена? (Отвара писмо и загледа потпис. Нов наступ узбуђења.

НОВАКОВИЋ: Боже мој, Павле, зар ти ниси кадар трезвеније да гледаш у живот? То је живот, такав је живот! Тако је то откако је света и века.

НОВАКОВИЋ: Боже мој, Павле, зар ти ниси кадар трезвеније да гледаш у живот? То је живот, такав је живот! Тако је то откако је света и века.

НОВАКОВИЋ: Боже мој, Павле, зар ти ниси кадар трезвеније да гледаш у живот? То је живот, такав је живот! Тако је то откако је света и века.

Ниси кадар да посветиш жени ни неколико љубазних речи. Жена, међутим, млада, воли живот, захтева пажњу, усрдност. ПАВЛЕ: И то ће све постићи разарајући брак, и то ће све постићи срамном сарадњом мога

МИЛЕ: Шта ћу, шта могу, отимам се колико могу, али живот је тако компликован. ИX АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА (улази): Нема га, ето ти, нема га!

Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.

И зашто не би господин завирио мало у та своја упутства за живот да и себи одмери коју годину? СПАСОЈЕ: Ја нисам никоме зајео 10.000 динара. АНТА: Па ниси, дабоме!

пута дневно долазио; пилио ми у очи као маче; говорио ми љубавне речи и описивао ми најлепшим бојама наш будући брачни живот. А од прекјуче једва сврати по који пут и то нешто збуњен, расејан, не уме ни да говори.

Зашто мога? ПАВЛЕ: Видећете зашто. Ваш зет је био некада мој млади пријатељ; ја сам га из школске скамије увео у живот; умео је да стече и моју наклоност и моје поверење.

Дотле стрпљење! МИЛЕ: Да, свакојако; само, знате, ја имам тако скромну плату код господина адвоката, а живот је тако скуп. СПАСОЈЕ: Ах, да!... Сад разумем.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој! Живот сада, живот који имам и који желим да живим, једини мој живот, зар постоји још нешто?

Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој! Живот сада, живот који имам и који желим да живим, једини мој живот, зар постоји још нешто?

Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој! Живот сада, живот који имам и који желим да живим, једини мој живот, зар постоји још нешто?

Живот после, Боже мој! Живот сада, живот који имам и који желим да живим, једини мој живот, зар постоји још нешто? Зурио сам у полутаму ишарану зрацима сунца који су као разнобојни рефлектори продирали кроз

То је исто као и одлучити да читав живот једеш само пекмез, или сарму, искључивши све остало? - седела је на једном крају скеле клатећи ногама и упирала прсте

- Даћу им нове животе, Рашида! - рекао сам. - Коме? И како ти неком можеш дати нови живот? Ниси ти Бог! Ниси чак ни директор предузећа! - Писац сам! - То је ситна риба.

Ја ћу седети и писати о томе да још ништа није изгубљено, да се и са педесет година може улетети у живот као што један гол у последњем тренутку може да измени утакмицу.

Било је толико места које је човек морао да види и то је било дивно, мада застрашујуће: живот је изгледао прекратак за све то.

протумачим, јер нисам прошао педесет година чекања и нисам знао како се неко осећа ако му се чини да почиње дохватати живот, као што се у жедном сну дохвата воду.

Профе ће говорити шта нас све чека кад уђемо у живот, а родитељи, касније, по повратку кући наставиће да говоре у истом стилу.

итд. Ја не знам шта је живот; ја нисам морао Да се борим за свакодневну кору хлеба; да разносим новине или млеко, то би већ другачије изгледало!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”. Радо се дружио са онима од којих је био духом претежнији, а да с њима лакше шалу збија.

И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега. Сад ће Чамча свој план предложити. — Дакле да вам кажем. Ту треба капитала бар дваест хиљада форинти.

је била лепа, ипак није била кокета никада, и била је са својим Софром сасвим задовољна; но и господар Софра би за њу живот дао.

Умре ли лађар, или му се друго што деси, новац је пропао. Сад кад отац није код куће, сад је живот за Перу. Мати, ни ико, не може га контролисати. За друга друштва, „отменија”, није имао ни појма акамоли чежње.

Бољка неописана, душа боли. Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу. Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.

„Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово. Па има пара. Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та

То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства. Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена.

Па како Пера са Рашом лепо тимари лађарске коње! У почетку га добро хране, ако је за живот, па му дају за неко време са храном мало помешаног арсеника. Коњ покрај тога дође до меса, па онда на вашар с њиме.

Знаш за наш краковски пут? Па зар жалост до гроба да траје? Право има Чамча кад каже да живот не траје хиљаду година. — Ал’ смо већ остарили. — Да не одемо невесели у гроб.

— Јесте л’ ме разумели? — Јесам, да Лујза к мени ускочи. — Јесте, она ће за вас, ако, устреба, живот жртвовати. Она је одважна, само ако сте ви . . . — Добро, промислићу се, корак је опасан . . .

Но ипак изглед лица му је паметан. Што ближе смрти, све је паметнији. Дуг, с трудом скопчан живот велика је школа. Пред смрт човек филозофско лице добије. Пред смрт човек један другом највећма наличи. А Шамика?

— Видиш, Софро, ми овде сад седимо; тамо у сали музика свира; онде је нов, млад живот, а ми смо трули пањеви. — Право кажеш, Јово, све ће бити, само нас неће бити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Не проливај слези! Обрести ли буду аз и полк пут к далшој благо зрачној Деници? И мој долги живот пројде аки кратцје житие. И камо аз појду... горкост смерти вижу...

уђоше у двор, дочекани слугама, да прво одстоје свечану мису што се у дворској капели Бискупије служила, за „дуг живот и победу оружја“ Марије Терезије.

Рече, како би је чувао, како би је свуд са собом водио, како би је одевао. Чинило му се да је људски живот леп и да би са њом, и њеним дететом, пролазио весело, па ишли ма куд.

Жалила је себе неизмерно. Девојачки њен живот учини јој се сасвим бедан, као живот неке слушкиње. А и тај муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој

Жалила је себе неизмерно. Девојачки њен живот учини јој се сасвим бедан, као живот неке слушкиње. А и тај муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој се као једна дубока несрећа, у којој

Девојачки њен живот учини јој се сасвим бедан, као живот неке слушкиње. А и тај муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој се као једна дубока несрећа, у којој се она узалуд трудила да некуд оде.

Она га је знала сасвим другог. Са њом је он живео свој тајанствени живот, од почетка. Пошто су их венчали сасвим изненада и без љубави, он се, скоро две године, понашао према њој као туђ

Тај га је водио за собом свуд. Када оде из војске, као бајаги болестан, и поче трговати, њен живот постаде сасвим узалудан.

Госпожа Дафина осетила је и пре, неколико пута, колико је жена бедан створ, играчка, ствар у кући и гледала свој живот сасвим празан, али јој се никад није чинило све оно што Бог са људима ради, тако страшно, као у кући њеног девера,

живети без љубави уз овог, сухог, жутог човека, што на кантару мери сребро и што јој лиже руке, понизно као псетанце. Живот ће јој проћи тако, мирно и пријатно, без оне ужасне лупе, вике и немира, који је увек настајао чим би јој се муж

Промена је била тако брза и ужасна да јој скоро помути мозак. Богатство, шарен живот у Будиму, понизна љубав њеног жутог девера; младост коју беше тек зажелела да проживи, све је то отицало у грчевима, у

У животињској жељи, која му је живот годинама мутила и која га је ноћу обухватала, у чаробним сновима, био се навикао да крај своје љубави, према рођеној

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Логично је да се време свадбе, када младенци, будући родитељи, улазе у брачни живот, сматра најпогоднијим за извођење обреда који магијски потпомажу плодност младенаца.

Она је отуд спремна да жртвује све: свој живот, своју част и иметак, само да би затруднела. Нема те ствари коју она не би учинила, нема тог поступка који не би

Табу-прописи којих мора да се држи трудница немају само за циљ да магијски „редукују емотивни живот“⁹², у складу са магијском логиком по којој неке штетне, негативне емоције изазивају негативне особине детета, већ и да

веровања и ритуала који прате рођење говоре о великој важности овог догађаја и о бризи родитеља и читавог друштва за живот новорођенчета.

позадина многобројних магијских поступка и обичаја повезаних са рођењем детета јесте велики страх родитеља за живот новорођенчета које је на рођењу веома много угрожено деловањем стварних и нестварних опасности, с једне, али, ништа

средњовековном тексту, среда је срећан дан за рад: „аште ли в среде скроиши, буде ти корист и дође ти велико благо и живот“.³² Среда се у народу замишља као светица (св. Среда), односно као жена која вечито жали.

⁶¹ У многим крајевима нађено је веровање да ако се дете роди са „лозицом око врата, завршиће живот на вешалима. Ако се дете родило са стиснутом шаком, биће шкртица, а ако се родило са отвореном шаком, биће милостив

обредом детету магијски се осигуравао опстанак у животу (задаја га жена којој деца не умиру) и обезбеђује му се дуг живот (приликом овог обреда, новорођенче се облачи у дугачку, очеву кошуљу, да би имало „дуг век“).

Смисао бабина јесте у томе да се на магијски начин дете заштити од злих сила и да му се обезбеде дуг живот, здравље и напредак.

“³⁵ Посебно опасним, критичним за здравље и живот детета сматрају се трећа и седма ноћ, зато се и каже ономе ко је мало луцкаст: „Није седму ноћ дочуван.

Лично име, номен проприум, јесте трајна ознака по којој се једно лице, најчешће за цео живот, разликује од другог. Код свих народа оно се сматра не само простом ознаком, већ важним, суштинским делом, односно

Име детета веома често је магијски вид заштите новорођенчета од злих сила које угрожавају његов живот. Нека апотропајска имена која се дају онда када се не држе деца, самим својим значењем треба да учине да стане даље

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За себра увек верна животу, за себра који сунце воли. Ако живот изда и шева, и гуштери, сунца уживачи, и песникиња мириса, зова, за себра, себар издати неће, за себра који у

ли се драге воље одговорили, прво човек па онда жена, као пред свештеником што други чине, да ће заједно сав живот проћи, његово месечином обасјано вилинско поље и његове урвине.

За прећутаног велможе сина коме се смилује убога кудељница из потлеуша. За дете ничије што без недра мајке живот поче, коме не остави отац штита, за нахоче коме нема нико да двори, нико да мости, нико да тепа, самилости!

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Неки романи подсећају на наш сопствени живот. Многи јунаци веома личе на нас саме. Али, после читања, на врху језика ипак остане неизговорена најважнија од свих

се честито ни окренули а казаљке су поново стајале на шест и на дванаест, само би између та два погледа протекао цео живот.

И он се тражи — тај живот што промиче од данас до сутра, онај живот што је колао, кључао, пузио, преклињао, волео, цмиздрио, чекао, богорадио,

И он се тражи — тај живот што промиче од данас до сутра, онај живот што је колао, кључао, пузио, преклињао, волео, цмиздрио, чекао, богорадио, заустављао се, подизао и поново падао, и

Као да смо већ тада знали да живот није само један предмет и да не може стати у једну једину свеску, на којој пише »Историја«.

Можда се тај живот, у ствари, најпријатније осећао у оној старој сваштари, коју смо успут негде загубили, а која се тражи у овом огласу.

КАРТА ЗА ВАВИЛОН Дошло је време кад већ могу мирно рећи да неког нисам видео пуних двадесет година. Читав живот! Наивно сам веровао да то нећу доживети, а сво ме како, не без извесног узбуђења, пишем о томе како сам у Паризу, у

Преседели смо тако и не примећујући готово читав живот у том дивном, миришљавом подруму у Косовској улици, у коме су се окретали стари филмови.

са цркнутим акумулатором носе ме сада средином носталгичне матице сарајевске јесени 1953, када је Сеад зарађивао за живот у некој смешној представи ударајући као шашав по лажном контрабасу.

пратио је његов лудачки сан), и шапата је било и свих осталих ритмова што излуђују једног петнаестогодишњака коме је живот тако рано доделио улогу статисте.

Несхватљиво чудо. Две дангубе више не мисле на онај живот, устрептали облак начињен од сувих птичијих тела. Ипак, тај облак остаје да лежи похрањен негде у кинотеци њихових

Али, то је најзад права сцена и више нема напуштања. То је најзад прави живот за којим је данима чезнуо, и испоставља се да је то опасан живот, жесток живот — прави живот.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ускок сјетно потврди главом, уздахну и стаде им причати свој живот. Био је млађи син грофа П. из Р. Објасни им како у великим кућама све имовинско нашљеђе прелази на најстаријега сина,

Десет мјесеца чекао сам суђење, па ме осудише на смрт, да будем пушкарав пред пуком војске. — Па ти опростише живот? — Да.

Али младост хоће своје право на живот и на срећу: потиснута нада појави се и оснажи се брзо, те Јанко поче назирати себе у будућности као вриједна, корисна

сувише необичнијем свијетом, њему, племићу од старине, рођену у древном двору у питомој земљи, гајену за свјетски живот, буде нови завичај и по свој прилици гроб!

Ја сам вјештији зато што сам се вјежбао, али друкчије то иде кад се и невјешт бори за свој живот! Видећи како је Лабуду тешко, Крцун се ухвати с Јанком, али након њеколико удараца прекидоше, јер уђоше сви старији

чу да га њеко ослови са „ви“, и угодно се изненади, нашав се одједном пред човјеком и стварима што напомињу културан живот.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЦИЈА: Е молим вас, само срећа од Бога и добар, то јест, живот. (Мати одлази.) ОТАЦ: То богме. Само нека су од Бога срећни, и нека се пазе. МЛАДОЖЕЊА: (Новце забога!

МАТИ: Да Бог да и мати Божија, само љубав и добар живот. МЛАДОЖЕЊА: (Та новце, зар не чујеше?) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

да, притом, мислимо како права књижевност почиње касније, друкчије, на вишем нивоу, отприлике онако као што и истински живот почиње тек кад детињство прође.

Твен, Сент-Егзипери, Кестнер и Жигмонд Мориц били су нам, на првим корацима кроз живот, поуздани у питањима добра и зла.

избегава јалове медитације, додатно усложњавање, и прећуткује, донекле, безизгледност те пустоловине која се зове живот одраслог човека.

Дете се њеном позиву одазвало, што није неважно; али њен живот је почео пре те везе, независно од ње. Постоје, додуше, и оне дечје песме које се изравно и изрично обраћају детету;

Кунић је дебео и трутаст, лен и непокретан, у сталном очекивању да га неко понесе са собом и подари му живот; сам, без туђе помоћи, није у стању да се покрене.

Од зеца се, у дечјој песми, тражи да буде оно што јесте: зец. Његово пуко присуство даје песми дражест, а у живот уноси наду. Као да је то мало!

по том осећању и схватању, простор првобитне отворености и невиности: детињство сваког човека као да понавља људски живот пре источног греха и прогона из раја.

Змај нас је, на самом почетку живота, учио да је светлост добра, а живот задивљујућ. Свет је заносан зато што је такав какав је: Онде поток, Онде цвет; Тамо њива, Овде сад; Ено сунца,

„Да, што знаш у детињству — знаш за цео живот, али и што не знаш у детињству — не знаш целога живота”, записала је Марина Цветајева.

(У свијету мога деда) Кроз дечје ноћи, и кроз цео живот, разлила се та благост која као да и није од овога света, коју смо наслутили као ванвремену лепоту и смисао, да је

(Глас из детињства) Ниједан од омиљених ликова ове дечје визије није чврсто везан за тло и сви се они кроз живот крећу као месечари, космички бескућници који постојање осећају као сан, и труде се, пред собом и пред децом, да тај

(Прича о вашком чобанину) Само је детињство могло да усни и да за цео живот сачува такве чудеснике, да их увећа по мери своје душевне лепоте и маштарске глади.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА 89 НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ 90 СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ 91 ШТАМПАРИЈЕ 94 ПРОШИРИВАЊЕ КУЛТУРНО-КЊИЖЕВНЕ ОБЛАСТИ

српској држави у XВ веку, и за српски народ настадоше »тешка и нуждна времена када чловеци на се смрт призиваху а не живот«.

Рационалистичке и просветитељске идеје се јављају и захватају књижевност и јавни живот. Диже се култ здравога разума, и упоредо са српским грађанским друштвом ствара се световњачка и слободоумна

и реторике, враћа се ка здравом разуму; главне идеје су: култ науке, тражење истине, позитивни погледи на живот и књижевност, ослањање на стварност и сувременост.

ПОЛИТИЧКО И КУЛТУРНО СТАЊЕ СРПСКОГА НАРОДА У XВИИИ ВЕКУ 1) ПОЛИТИЧКЕ И ВЕРСКЕ ПРИЛИКЕ По културни живот српскога народа и по стварање нове српске књижевности била је од пресудног значаја сеоба једног дела српског народа са

Тогда на се чловјеци смрт призиваху а не живот от проклете Турака и Татара. Уви мне, луте туге!« У таквим очајним приликама, оно што је било најистакнутије и

Покрет за исељавање из Аустрије у Русију узео је толико маха да су државне власти објавиле да ће изгубити живот сваки ко мами народ на сеобу. Срби су иначе политички остајали у несређеном положају. 1745.

У већим местима Срби улазе у општинске одборе, и у јаван живот. Поред раније основаних српских школа оснивају и средње и стручне школе: 1791. гимназију у Карловцима, 1794.

Српске школе су тако мало давале ђацима да грађани који су спремали своју децу за трговину и јаван живот морали су слати децу у туђинске, нарочито протестантске школе.

ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ Једини световњак међу писцима српскословенске школе био је Ђорђе Бранковић. ЖИВОТ. — Породица Бранковића била је из Херцеговине, преселила се у Угарску пре Велике сеобе, ту добила угарско племство и

почињући од стварања света, уноси и црквену историју, даје много места »прсту божјем«, групише сав историјски живот око владалаца, не анализује материјал но га просто преноси из других књига, ради без критике, без одабирања и без

* ЈОВАН РАЈИЋ Јован Рајић је најплоднији и најважнији писац рускословенске школе. ЖИВОТ. — Рођен у Карловцима, 11. новембра 1726.

Милићевић, Вук - Беспуће

и гони напријед; он страхује од вјетра који пролази дрско и извиднички кроз собе, да му не однесе тај замрли живот, да не донесе свјежине, кретања, струјања, буре, међу ове занијемјеле зидове.

с много вјетрењасте, лакомислене немарности, о свему, о лумповању, баловима и женама; изнио пред његове очи један живот који је за Гавру Ђаковића био сасвим туђ и бесмислен: са својим сјајним салама, пуним деколтованих дама,

- И зар само то сачињава твој живот? упита. Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања. — Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да

— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем. Али ја нисам рођен за други живот. Ја бих био несрећан кад бих радио друкчије. А нашто онда тражити несрећу?

Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим. Ја се држим само површине. Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак. Па нашто онда тражити горчине? Ја тражим задовољства.

се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак

и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумио да сврши са животом.

Кола и путници ријетки; тек што, покадгод, јато гавранова зацрни снијег, једини живот што се јавља. Њихове саонице полако узлазе уз брдо и муњевито слијећу низа страну.

згуреној у куту, која ћути која се не миче с погледом који више ништа не схвата; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створила у себи слику свога сина, оживила га, са

очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у себи, запрепашћена и сатрта једна мати. Он је примакао једну столицу и сио поред ћутећи.

преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, —

и запијевка; у тај ведар дан, пун свјетлости, младог лишћа и нових трава са сочним и свјежим зеленилом, у тај бујан живот који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спровод не унашаше нимало жалости до једног непријатног и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора, с којим се Јова ужасно мрзео. »Е, просто ми се не мили живот због њега«, — тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.

Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој? ту је на прику пао један болно-умилни поглед, који се нешто мало успут и за Јову закачио. — Е, тако те ’оћу!

наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјел била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот. Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, тј.

Кају, да ми се у року од данас за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.

Е, не може да трпи, умро је за правду! Па такав је и после остао, кад је у јаван живот ступио. Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ко зна де ће још истећи Тај немирни живот мој, Де ће силна жеља рећи: Доста море, овде стој!“ Пева путник, па силази Кроз камење низ планину, Пут се

срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора шчепати, Па зубима кô јање заклати — Дати живот у дивну замену А на славу српскоме имену?

Да ли жића, да л' другога чега И од жића јоште милијега? Живот, име, и све што му било Негда тако и драго и мило, Све прежали, све веће прегоре, Само једно још јунак не море,

јутро пред зору румену Нађоше је хладну и студену, На гроб војнов тело наклонила, Око крста руке обавила, Прошâ живот, прошâ јад и боља — А мој Боже, буди твоја воља, Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, ма ја идем живим.

Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој! Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже!

Твоја добра, као сунца свет, Моји певи, кâ мирисни цвет; Сунце сјаје, сунце живот шаље, Цветак мири, али ништа даље. 3/7. 1844.

Зашто амо у туђину дође? Оно место на Дунаву силном, Са ономе горицом умилном, — Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани

76. Та шта има женска глава, Шта кром тога има ино? Та то јој је живот, слава, То свет цели, то једино — Проклет, проклет сваки био Ко јој срећу изгубио! 77.

скрије, Па кад нагне све то више, Када у пра душу тисне, Нити даде да уздише, Ни да јадна једном свисне, Смрт и живот според стоје, Ма ништ' опет од обоје.

задобила, Грешно му је самрт дала, Ал' бар га је избавила Од земаљски тешки зала, Од — но де је онај саде, Што му живот јадан даде? XXX Де је он? Де њено мило? Де је злато несуђено?

XXX Лежи коњиц, веран био, Па му веран и остао, Док је могâ послужио, Па и живот за њег' дао; Коњиц лежи — ма де ли је, Де господар његов мио? Слуге траже, ма га није, Куд ли им се изгубио?

Већ се под њом већ пролама, Ништа она не осећа, Ох тамо је њена срећа, Њена радост, ње дан бели, Тамо њезин живот цели (А најлепша успомена Из најлепши ње времена), Тамо она гледи само, Тако и то чедо амо, .......

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

новотарије мој дјед Раде, као и обично, није ни примјећивао, нит су оне упадале у његов једноставан и сваком отворен живот.

Шта ћеш, прође тако читав живот, несигуран и заљуљан, текао и текао, а ти, бенашу један и говече божје, вјечито мислио да чврсто стојиш на једном

На велику радост нас дјечурлије, они остадоше чак и трећи дан, кад су се већ сви гости били разишли. Рајски живот за нас: нико те не смије тући, гледаш необична путника како из браде говори, каве се пеку, па је згодација за крађу

ипак ти је глупава поруга стално испред самог носа, никуд од ње побјећи. То ти је овај тијесни живот, ђаво да га носи!

Види га, топи се и нестаје у сутону, измиче неповратно као читав овај невјерни, лаживи живот. Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је.

вајде од ове стрмоглаве вечери, кад се бенасти стари Раде ритнуо на смрт, па чак и на свој беспријекорни праведнички живот. — Баш си ми нашао кићеног свеца — гакао је он жижећи залојеним очима у сликара брадоњу.

Више се није дало разлучити с које стране стоји прави живот, а с које мјесечева варка. Измијешале се скитнице, лопови и свеци, баш онако како ће најљепше бити за мене, а ваљда и

Никуд побјећи од њега, веже се дан за дан, као карике у ланцу. Што дужи живот, и синџир дуљи, и још све тежи, земљи те вуче.

Опет уз дједа нови трнци: откуда то шапуће младост, како ли се то прошлост враћа? Није ли живот окренуо натрашке, своме исходишту?

И окрену дједов живот назад, пусти се трком у прошлост, сустижући двије дурашне дјечачине које грабе уз каменит пут према осамљеној кући,

Бакар је за њега био живот, онај прави, пуновриједан, сличан злату као и сваки бакар, а калај, његов пратилац, био је само неопходна глазура на

Ни сам рат није донио неких нарочитих промјена у свакодневни живот крчме. Једино су с блиског аеродрома авиони чешће полијетали, а кад би над предграђем забрујала нека нарочито гласна

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

И овакав живот, и злостављање! Не вреди да пожелиш, ако он није пожелео! Не вреди да кажеш, ако он није казао! ХУСО: И баш

) ХАСАНАГИНИЦА: Шта сад да радим? Да га помилујем? Да га гледам? Како да га се у једном једином трену за цео живот намилујем и нагледам? Мáло моје, на лавандулу мирише! Прстић на нози му мирише! Зумбул бели!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом... Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим

И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот. Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си је ти служила и дворила као рођена кћи.

— рекао он. И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот. Да изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака.

Да изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака. Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у

Доста боли и ово, а камо ли и остало. Ја сам продужио школу. Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми.

Она се крстила, метанисала, а месец је сјао и обасјавао све. А као да је са светлошћу дошао и живот. Са свију страна чуо се жагор, вика, дозивање и песма овог ноћног, раденог света.

— Што плачеш, море? Он подиже главу. Погледа ме погледом у коме беше све: закопана љубав, проћердан живот и вечита туга за нечим. После неколико година умро је.

Ноћни посао: да често путују служећи трговцима као вође им, и да и даље, и сад у вароши, још више и опасније по живот, преносе шверц. Ретко су код куће били, нарочито ноћу, већ увек тако у „неким“ пословима.

Набрајају јој поједине згоде, речи његове. Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило. А она, Аница, дете, данашњица — све то као да Није постојало, а још мање било

А знала је да ће опет бити бола и муке, кад почне да се од тог навиклог јада и плача раставља, кад улази у живот. И у почетку није никако на преудају пристајала.

А тај је живот био: Ита. Али, увек тада као казна, усред тога, у том слатком, тешком сну о Ити, појавио би се он, покојник.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Бадава! свака врста, свака сећа реч на онога јунака јагањастог што умртви свој живот бесмртни да њим оживи гроб. Преврнем лист, преврнем и други, пред очима ми главе пролазе кô лубање коштане

свет, ненагледану гледећ појаву де човечији сагорева лик од унутарњег плама божјега, па истим пламом, којим сагоре, у живот опет васкрсава нов оживљујући гледалачки свет. И рекох вам, у позоришту смо. А позориште? Зар то није храм?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

познаћемо најснажније словенско племе по његовим погледима на свет и на историју његова живота« (Љуба Стојановић: Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 101).

У библиографији Вукових радова од Љубе Стојановића (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 762 и 227) то се изричито и каже, а за тим су се повели и остали.

Он одговори: — Ваш до вијека остајем и за вас ћу мој живот дати. — Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи?

један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај зацијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот. Царевић се промисли: „Шта има боље него да добијем два живота“, па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије.

Царевић пође ка вратима а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот. Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде, а овај

а Баш-Челик рече: — О, јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот.

Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћу ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи. Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу.

— па му жену отме и каже: — Ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш

Царевић стане се молити, и Баш-Челик му рече: — Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену вратиш, јер ти нећу више да поклањам живот, но ћу те на

Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену вратиш, јер ти нећу више да поклањам живот, но ћу те на мјесту погубити.

Ето сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди кући, и немој живот свој што ти га је бог дао да изгубиш.

Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Али... ЈЕВРЕМ: Пст! Субалтерн не сме рећи „али“. Што командант заповеди, мора да се изврши. Смрт или живот, о том нико не води бригу. — К оружију, непријатељ се приближује! 2.

Ђаво, ђаво, што нема образ. ЉУБА: А она њему: „Слатки мој Светиславе, можеш ли сумњати да те милујем; ти си мој живот, моја утјеха, моја срећа и задовољство.“ СТАНИЈА: Пи! Безобразница, да тако говори. ЉУБА: Пак да чујеш кад пева.

Док се старац искашље, донде је младић извршио намеру. Зар би Наполеон тако силан био, да није младе генерале имао? Живот је као вино, које се из силе и водени честица састоји. Сила је дух, дух је младост, младост живот, вода старост.

Живот је као вино, које се из силе и водени честица састоји. Сила је дух, дух је младост, младост живот, вода старост. МИЛОШ: А искуство? МАРКО: Искуство је стари пут за познатог путника.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШЊА ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја? СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити. Колико сам те пута викала? Оћеш да трчим у кујну за тобом да те молим да дођеш, је ли?

Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик! Кад ниси за служитеља, а ти к врагу, немој ми живот јести. Шта срљаш у собу као говече? Шта ћеш са мном? СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи.

Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам. СРЕТА (извади стакло с ракијом): Добро, добро. (Напије се.) Само ти мени млого говори.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

а не зна кад час је да покрене се у лежишту Адам; Праотац ове збрке, аутор чија Прагрешка бива узрочником пада у овај живот где сам пао и ја; Подземни стожер Голготе, што зрачи Усијан као црно сунце, квазар Невидљив оку на близину

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Јер, драге моје нагло остареле девојчице, нисте ви криве што се живот нашалио с вама, па вас једног јутра пробудио као и обично у пола шест, кад оно — осам банки. Опа!

кадар филма који се врти по улицама, оне су у ствари самоходне, јер у свом несесеру имају све ствари неопходне за живот, укључујући ту и пеперминт!

Мала Анчи ми је тако, најмање пет година, звиждала испод прозора или ми намештала заседе на ћошку и причала свој живот у лево уво, а ја после покушавао се свега сетим и куцао на писаћој машини с помоћу два прста.

И уопште, то је живот у конспирацији: осећате се као у некој филмчуги о илегалцима за време окупације. А тек њихове приче! Господе!

Нико се неће осврнути на твој досадашњи живот и дело. Нико те неће одликовати поводом осамнаестогодишњице живота. Ниједан краљ ти неће послати том приликом телеграм

Ниједан краљ ти неће послати том приликом телеграм желећи ти добросуседске односе, дуг живот, просперитет и те фазоне. Чак ни шаховски краљ! — И онда? —Ти си најобичније сиво дете смога.

овога или онога, коњским тркама, бутицима, модним ревијама за наступајућу сезону и свим осталим местима која помажу да живот прође савршено угодно и још савршеније безначајно... — Шта мислите о најбољим годинама за једну жену?

И то се зове рођендан! ГЛАВА ИИИ О писању мемоара уопште, а посебно о наслову „Живот на брзака“, како би требало да се зову Анини мемоари, и о томе како су три старца делила свет још давно пре њеног

Најчешће их пишу генерали. Изгледа да су у рату навикли да скупо продају свој живот, па то раде и у миру, Међутим, моји би мемоари били свакако бестселер!

Било би то страшно зезање, на часну реч! Све под звучним насловом живот на брзака или нешто слично. Описала бих лепо све оно чему су нас учили у школи, а затим бих описала како сам се

Тако је неки Тика, чист имбецил, загорчавао моме матором живот најмање десет година, све док га матори није средио једном заувек!

Толико! Дакле, драга матурска комисијо, како сте и сами могли да се уверите, живот рођених Београђанки није тако једноставна тема као, на пример, „Тешко стање сељака у деветнаестом веку“ — омиљени

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Има божјег удјела у кућевном жубору, у зрцању с иконе, у пјесмином распјеву: Крпљен живот, крпија а кроз прсле прозоре прелама се Србија. ІІ А кроз прсле прозоре прелама се Србија бехарају маџарке.

ІІ А кроз прсле прозоре прелама се Србија бехарају маџарке. - Коме ли се природа у сретање спремила? - кад је живот грдија, таљигање, педепса, а свијетом изрода као пасјег накота! - Бруј пчелињи: такуше цвијетом се осуле.

други је живот иза црнине: са другом дружбом онде свањујем и синем, синем уврх стрмине са друге булке грејем, жарујем.

храм је, већ више час је јејина да дрекне: кроз пало време историја храмље, без једног шума и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар:

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

макар шта радили са мном; јер је обично у романима да љубовници најпре страдају, пак после да се узму; иначе готови су живот себи окончати. АЛЕКСА: Ви весма благородно чувствујете; и ја би волио десет пута умрети, него да вас се лишим.

АЛЕКСА: Тја, драги мој, сад ниси у Мадриду. МИТА: О, тамо је живот! Кад ми ваше сијателство даду по један дукат, ја умем Талијанцима показати да сам младог барона Голића служитељ; а

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Чета дјечака, брзих ко чигра, ту се на пијеску крај воде игра, проводе живот лијеп. Под врбом старом, за дана врућа, са псећом браћом пландује Жућа и врти чупав реп.

Дивовски клобук печурка шири, испод ње мала кућица вири, у њојзи живот весело ври, станују тамо патуљка три, патуљак Рудар, патуљак Ловац и брат патуљак Морепловац.

“ повика мали лав од среће блистав сав . . . Данас под ноћним бријегом где бујан живот ври, понекад сретнеш, кажу, чудне звијерчице три.

Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и прође, све се на добро сврши. Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак.

На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка. Дечак је снове сањао страшне, буди се, тражи спас.

“ Потврдих главом, шта да се ради. Кад се на свету збратиме млади, срећан се живот најбоље гради. СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) УВОД Оглас по оглас ево се ређа у славном

Јунаков живот мек је ко бајка кад га прича његова мајка. „Ех, мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао

моја, дете сунчаног лика, деда је срећан због твојих красних слика, руком их глади, милује читав дан, дедин је живот постао распеван. Свакога јутра замоли мене, стару, опиши слике, сваку боју и шару.

“ А касније, облак за облаком, писао сам с нескривеним јадом: „Овај живот невјера је сама, Зора шета с Мићом Накарадом.“ Лист обрнеш, опет нове чини: „Вјечно вјеран бићу Ангелини!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Говоре ствари просте, безначајне, али зато баш претоварене оним што је живот људи и универсума уопште. Прве речи које су ми долазиле записао сам истога часа у једној кафаници, на хартији купљеној

— Деца су сатисфакција живота. — Нисам вас добро чуо. — Кажем, да су деца једна сатисфакција. Живот не би вредео без њих. — Сигурно. Је ли на овом острву ловиште?

Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев. Редови играју према игри пламена. Долази један пуни, задовољни старац: — Немамо добре светлости, али

Сметам ли вам док радите? Могао бих сести овде и читати; тако вас не бих узнемиравао. — То је талијанска књига? — Живот скулптора Челиниа. Решио сам да је прочитам путујући, и тако је читам већ две године, па никад краја.

Морам чак да се враћам, јер заборавим шта је било. — Како се зове књига? — Живот од Бенвенута Челиниа. Описан је цео живот Италије у XВИ веку. — Да ли је срамота признати да нисам никад чула за њу?

— Како се зове књига? — Живот од Бенвенута Челиниа. Описан је цео живот Италије у XВИ веку. — Да ли је срамота признати да нисам никад чула за њу? — Сигурно да не.

Осећам се огроман, јер сам средиште свога посматрања и своје мисли, а све то друго, иако живот као и ја, остаје сићушно око мене до у бескрај.

Нешто значи бити марешал; и то је живот који нешто значи, који је за мене! — Нисте могли убедити оца да попусти вашој жељи? — О, све ми је то било досадно.

— Али сада волите своју жену? — Како могу да је волим, кад ми је цео живот упропашћен! — Зашто мислите да вам је живот упропашћен?

— Али сада волите своју жену? — Како могу да је волим, кад ми је цео живот упропашћен! — Зашто мислите да вам је живот упропашћен? Видели сте много света и сада живите на миру у селу које ми изгледа једниствено: имате децу!

— Ја више никада не могу изићи из овог села. Још сам млад а живот је за мене сасвим свршен. Да сам постао марешал, могао бих покушати у животу још и много штошта друго.

Они су ме сви уништили. Нарочито ме је отац уништио. Да ме је убио не би ништа горе учинио. Паде ми на памет: — Али живот наш не зависи само од нас и наших породица. Сваки дан га може потпуно изменити.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с песмом се креће. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи

Анђелским крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет!

премалеће И отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа биће љупка, Јер ће доћи живот млад, И весело с поветарцем Ћеретаће срећно тад.

обиш'о ме није, Из гроба заман дозивљем те ја; Јесењи ветар у лице ме бије, Природа ћути око мене сва — Ћути, и живот гони својим редом, Не види тугу, не разуме јад, Ни вреле сузе по лицу ми бледом, Ни смрћу твојом оборен ми над.

Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко.

НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама. Што трајете мучни живот У невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс чисте правде Веровати ипак смете!

слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Он је упућен у тајне, његова душа постаје друкчија и у његовом телу коме се враћа живот настаје друга телесност у новом трајању. Његова плот, више пута препорођена, почиње да живи у својој драгоцености.

Митилену радост из руке грчке и пост госпојински Над Манасијом Чардаци куле гнезда на власт су дошли људи лепи нови ће живот да почне и биће кратак у јеку мача појања и завршног спева прва смрт је била косовски тешка друга нас крепи и односи

је ту призор сламања темељан и безобразан као да смо у филмском граду где нас и скаредно питање пренерази чему тај живот уопште беше и све тако на кафанском нивоу ругамо се врлини иако се злочин на царини плаћа поштени су постали

све мачке црне и сваки је играч у исти мах на реду да баци своју карту на чоју пред лихвара који нам је изнајмио живот да нас после кињи.

мислим да није до свега овог морало да дође вајках се после сваке битке сувише смо узимали жртви и говорио сам да живот мора да се ослади или ће сви отићи у испоснике савећасмо на промаји провевши сате крај сребрног рама репови у

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Уздржите се; нису ми потребне никакве изјаве. МИЋА: Да, најбоље је прећи преко тога. Живот је одиста тако чудан, тако пун изненађења. ДАНИЦА: Да!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

НАЗДАР“ 184 НАША ЗЕМЉА ЈЕ СЛОБОДНА 189 ПОД КРСТОМ 193 ПОЗАДИНА СЛАВИ НАШЕ УСПЕХЕ 194 СМРТ, ЖИВОТ... ИДУ НАИЗМЕНИЧНО 197 У ЗАТИШЈУ 207 ТОЧАК 210 ОТМИЦА 217 ЗЕМЉА ЈЕ УЗАВРЕЛА 224 НЕ, БОГА РАДИ!

куће промичу, све их је мање, одстојање од касарне се све више смањује, а с тим, чини ми се, ишчезава и онај безбрижни живот...

Застадох пред шталом одакле ме запахну мирис сена и амонијака, подсећајући ме на живот у кадру. Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање. Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими!

— Прими! — викнуше војници сложно углас и одјекну једновремено: шљап, шљап. И као да се онај мој живот у кадру слепи са овим садашњим, све ми се учини познато и блиско, а све оно што се збивало у међувремену као да

да шкљоца зубима о ђем, али возар притеже узде, слушајући глас свештеника који се молио за победу оружја, за здравље и живот војника и оних на дому. Сви су понављали молитву смирено, шапућући од срца, искрено, да их Бог благослови и сачува...

још се није имало осећање рата. Људи су прегорели оне прве утиске растанка. Већ навикнути на овај нови живот, почели су да сређују утиске.

Никоме није до шале у овој тешкој атмосфери, испуњеној дахом мртвих људи. Под оваквим утисцима сваки види свој живот као далеку прошлост и цело биће је усредсређено на овај тренутак, када треба спасавати голи живот.

сваки види свој живот као далеку прошлост и цело биће је усредсређено на овај тренутак, када треба спасавати голи живот. Наређено је да се појаше. Очекивали смо да кренемо у правцу оних гудура што се испречиле испред нас.

Али топови су ту, непријатељ је пред нама, треба се тући, убијати. А зашто све то кад је живот леп?... — Командири, напред! — зачу се оштар глас команданта дивизиона. Командир оде трчећим кораком.

Али кроз проклетство и уздах, у очима људи се ипак назирао зрачак радости што су бар сачували голи живот... Освета је стигла. На пољима леже надувене лешине исколачених очију, а јата гавранова се припремају за гозбу...

Усплахирена изгледа, претрнула од страха, напушта нејач своја огњишта и целокупну имовину, да би само сачувала голи живот. Зачу се команда: „Спрема за паљбу.“ Послужиоци скидоше кожне навлаке са топовских делова и онда седоше на предњак.

А она тиква пробушена, сигурно од куршума, и ја подскочих, те се прилепих уз једну врзину. Тешка је самоћа и кад живот промиче редовним током, а камоли сада у рату. Ама да ме ране само!... Шта бих радио?...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом... Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу. Отуд толика воља за радом.

Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста. Море, славан је живот, слатко је живети !...« — Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду. Збиља, како иде ? Данас сте почели.

И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да плива у срећним сновима, да се весели животом и сунцем... Нема никакве бојазни !...

»И откуд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити. Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што ?...

»Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити... Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...

Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају ! А ја... са овако живом природом, стварам војнике. Чудно !...

»Боже, шта је ово ? Је ли ово моја служба, мој удео ? Зар се овако почиње ? Зар је овакав цео живот !...« ВИИ Љубица се сва предала школи, својој деци.

— А ја вам кажем да не знам за младост.. Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, то сам ја само посматрао... Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим. Него..

Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори: — Мани се, молим те... Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео. И свака несрећа мора да се разбије о моју главу !...

»Шта ја радим... којешта!... Млада сам, здрава па зар да се не смем ни с ким нашалити. Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим !... Да живим!«...

— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот. — Море махни се шале, него шта мислиш? — Хм... шта мислим ?

није осећала; око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Зашто? Зато што живи у облацима, у илузијама, у сновима! Зато што је помешао живот и позориште, па ни сам не зна кад је у животу, а кад је у представи!

ГИНА: Ваљда сам и могла нешто од тебе да видим? Кућа — пијаца, прање — пеглање, кување — шивење! То ми је цео живот с тобом! А овамо си ми обећаво и Цариград!

ГИНА: Видим и ја да је други! СИМКА: Из колко вода испираш? ГИНА: Из пет. СИМКА: Цео живот проведу као на лађи: данас овде, сутра онде! ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту!

ЈЕЛИСАВЕТА: Не памтим кад сам чула онакве изразе! СИМКА: Утопила је живот у оном кориту! ЈЕЛИСАВЕТА: А муж због ње утопио живот у флаши!...

СИМКА: Утопила је живот у оном кориту! ЈЕЛИСАВЕТА: А муж због ње утопио живот у флаши!... Шта и да раде деца из таквих бракова, него да изађу на улицу и да пуцају?

ЈЕЛИСАВЕТА: Ја без те границе не бих знала где сам! ВАСИЛИЈЕ: Позориште је, зна се, овде, а живот — онде! Ја једно с другим никада не бркам! ја сам Хамлет само на сцени, и тачка!

ВАСИЛИЈЕ: Желим да помогнем људима да разумеју живот! ФИЛИП: И шта још? ВАСИЛИЈЕ: И желим да им помогнем да га забораве! ФИЛИП: И шта још?

ГИНА: У то се не бих заклела! СИМКА (Филипу): Због чега ми се мешате у живот цео дан? ја вам за то не дајем никаквог повода! ФИЛИП: Где се ја налазим? БЛАГОЈЕ: Мене питаш?

Даћу јој неку од мојих хаљина из „Вишњика”. Ионако не играмо руске комаде. ВАСИЛИЈЕ (глуми): „Ја волим живот уопште, али наш живот, паланачки, руски, малограђански — мрзим и презирем из дубине душе”...

Ионако не играмо руске комаде. ВАСИЛИЈЕ (глуми): „Ја волим живот уопште, али наш живот, паланачки, руски, малограђански — мрзим и презирем из дубине душе”... Играо сам Астрова у Ујка Вањи.

СОФИЈА: Филип је високо подигао дрвени мач! ВАСИЛИЈЕ: Пре ће бити да се живот њим послужио и поиграо! А он... Нит је он знао коју улогу игра, ни зашто, ни у којој представи!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ 291 ПОБЕДИ 293 КУГА 294 ПЕСМА 296 РОБОВИМА 297 НИКОЛИ И 299 НОВО ПОКОЉЕЊЕ 302 БЕСПУЋА 304 ЖИВОТ 306 ПЛЕС 308 ДЕВОЈКА 310 БЛАГОВЕСТИ 311 ПОВОРКА 312 ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ 314 ЛИРИКА ИТАКЕ ПРОЛОГ Ја

У кући ми је пијанка, и блуд, а тужан је живот на свету, свуд – изузев оптимисте! Ја нисам певач проданих права, ни ласкало отмених крава.

Судбина ми је стара, а стихови мало нови. Али: или нам живот нешто ново носи, а душа нам значи један степен више, небу, што високо, звездано, мирише, ил нек и нас, и песме, и

Тебе о роде јер весео мреш, а смрт је само част, гусле не дају да за живот зреш, за служинску почаст. Наша је судба урликом мрети охоло страшно по горју.

Наша је судба урликом мрети охоло страшно по горју. Певати, гласно разапети, по стењу, кршу и борју: Да је живот за слуге част, и над весео гњили свет витлати себе смрти у почаст, као стег крвав и свет. Стег дичан буна и убица.

Ви сте моја буна. Знам да вас драган зове, за ништа вас не питам. Ако вас живот боли, ако вас неко воли, ја вам честитам. ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут.

Улице су нам деца и друзи, неће наш стид у чеду да пузи. Није за живот твој поглед охол, него за сласт и сан и бол. Не дај да наше душе падну и наставе љубав нашу јадну, наш горак несрећан

Кад бих још једном могао да волим... Да л би ми тад било добро свуд, и живот био мање луд? Или бих и тад као сад морао да се смешим и разболим, и да умрем?

НАРОДНИ ВЕЗ Крв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло.

Предосећано, у Београду, 1920. ПОСЛАНИЦА ИЗ ПАРИЗА Живот ваш и телеса још су тврда а зидања кривудава, неопрезна, но ја вас мирно гледам са брда и знам што још нико не зна.

Испуниће се песничке лудости, и, кад прва пролетња ноћ заплави, видећу ја још вас и живот како играте, на небесима, а не на јави.

нас прошлу, болесну неку младост, без престанка; тек рођењем дошлу, са расутим лишћем, што, са гроба Бранка, на мој живот пада. И, тако, без гроба, веселост је нека, у мени, ругоба. И, тако, без тела, душа ми је невидљива, и невесела.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

плануо и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је дошло дотле да се завадио с целим светом тако, да му је живот у људском друштву постао немогућ.

напорима и жртвама стекао, и што му се стара зла ћуд, која се само била притајила, опет вратила да му загорчава живот. Учини му се да је, кад се сад тако разгневио, нечим опоганио душу па га обузе жалост.

Он се дуго колебао да ли да се одазове том позиву и молио се Богу да га он упути шта да чини, јер је волео пустињски живот па му је тешко било да га напусти.

— Можеш ми, царе, узети и живот, али ја тај новац не могу примити — рече старац мирно. — Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно

„То је он говорио за мој живот“, сину му у глави. И размишљајући о том непрестано, њега обузе стид и кајање. „Мој је живот доиста ружан и свршетак

И размишљајући о том непрестано, њега обузе стид и кајање. „Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити леп, као што магарац не може имати паунов реп.

ЈОВАН ПУСТИЊАК 1. Рибизле Сурови аскет што је место круха Јео скакавце — што је уништаво Плот многострасну за живот духа, У пустињи је на камену спаво. Ал и камен му беше ложе меко...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

родољубљу и о крвавим ратовима за слободу, о врлинама и поштењу, о великом пожртвовању за спас земље, где се све, па и живот, прилаже на олтар отаџбине.

— Ја веома ценим историју и луде који цео свој живот посвете тој заиста важној науци — рекох учтиво да бих, колико-толико, оправдао свој малопређашњи заиста неразмишљени

деце нема, разумете ли, али се рачуна због те одлуке скупштинске да та госпођа има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа. — То не разумем — приметим, иако чак не беше учтиво да то кажем. — Како не разумете?..

— Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу само част своју да жртвујемо! — узвикнуо је

Би се заклео човек да нико жив, а камоли здрав и читав, изићи не може из тог амбиса. Али тврд је човечији живот. Вођа је имао ретку срећу, те се при паду задржао, као и увек, на неком џбуну, те се није повредио, а успео је да се

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

XXИ ВЕКУ 72 БОГОМОЉАЦ 80 ПРВА ТУГА 88 УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ 92 СТРАХ 94 УЧИТЕЉЕВА ПРИЧА 98 ЗВОНАР 102 ПРИЈАТЕЉИ 108 ЖИВОТ И СМРТ 112 ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ 116 КАПЕТАНИЦА 124 ПРИПОВЕТКЕ ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ Суморна, влажна, студена и дуга јесен.

Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт... Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити. Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу

Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад.... Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.

је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове

« После су ову понизност пренели и у свој кавански живот. Седну у »Трбоњину пивницу« и траже »у понизности пет пива...

У том положају продужио је и још више развио весели живот тако да није ни осетио, кад је дубоко заш'о у четврту десетину. Тада се створио прелом у животу његову...

Чистота, ред, симетрија — то је њихов живот, њихово дисање... Они им жртвују све. Због тога се они плаше и сваке помисли, да може неко друго биће, нека личност са

тип праве српске жене, принуђавао ју је некако да личи на његову мајку, скромну, ваљану, пријатну жену, која је сав живот била посветила својој деци.

»Боже мој, та то ће бити живот!... Идеш из школе љутит и суморан, а на прагу те чека љупко и добро лице твога друга, с кога чисто читаш да је готово

и настају бурне сцене, отрован живот, — пропаст куће... »Не, никада ја нећу себе дотле довести... Било је време, мишљаше он даље, ал' шта ћу кад се нисам

Био сам створен и за љубав и за живот, али се тај врели пламен угаси, и на том месту, где су буктале огњене страсти, остала је шака врела пепела, којим се

И то све због једне девојке, због једног пуког случаја, који хоће да му преокрене цео живот. И он не може да нађе излаза.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Извол'те, седи! МАРИНА (седајући): Ја мислим, пријатељу, да за такве ствари као што је, што кажу, веза за цео живот, треба најпре искреност. ЈЕВРЕМ: Треба!

допала девојка и, што кажу, споразумели смо се као људи и за све друго што припада девојци и што је потребно за брачни живот. Али, пријатељу, кад је дошло до тога да се изађе с фарбом на среду, онда вам ја морам рећи да смо на друго рачунали.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини. Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира

А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!

То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ. Сад бар опет зна што живи!

« Исто је тако и Срета могао себи рећи. Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река

Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто

Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов

— Доста му и оволико. Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! А међутим то не беше трење, него сатирање.

— Доста му и оволико. Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! А међутим то не беше трење, него сатирање.

Све ново! Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе. Овај уситнио само корацима по механи; не држи га

Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде. Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио. Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.

— Вичите: Живели! — Живели! — продера се Мића »Официр«. — На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе. Живели! Зито! — Тако! Тако ваља! — вели Срета задовољно.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ 49 ЖИТИЈЕ ВЕСЕЛОГ ДИМИТРИЈА 51 БАЛАДА О ОБУЋАРИМА-КРПАМА 53 ЖИВОТ НОЋНОГ ЧУВАРА 55 ЖАЛ ЗА ЗАНАТИМА 57 МИЛИЦАЈАЦ 59 ГЕНЕРАЛ ГРИГОРЕНКО ОТКРИВА СЛОБОДУ 61 ЦИГА И РАДОЈИЦА 64 РОМЕО И

ПЕСМА 168 СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА 170 БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА 173 ЈАБУКА ИЗГУБЉЕНА НА КАЛЕНИЋА ПИЈАЦИ 175 ТАЈАНСТВЕНИ ЖИВОТ СТВАРИ 176 СТОПАРАЦ 177 РУКАВИЦЕ 179 ОЛОВКА 181 ДВА САПУНА 182 НЕПРОДАТИ ХЛЕБ 184 УЛИЧНА ВАГА У ПОНОЋ 185 ХЕЛИКОПТЕР И

ПЕСМА 295 ВИСОРАВАН 297 ТРЕНУТАК ИСТОРИЈЕ 299 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 302 ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ 303 ШТА ЈЕ ЖИВОТ 304 ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ 305 ЖАГУБИЦА 307 МОЈ НОС 309 ПРЕД ЗОРУ 311 У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА 312 РАДОСТ

327 КАКО СЕ РОДИЛА ЉУДСКА МИСАО 329 ДУШЕВНИ ЖИВОТ КРАПИНЦА 331 ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА 333 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 335 ДЕДА НА ПРОДАЈУ 336 ТРАГОВИ НА ЗА СВАКУ

Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије, Има дућан препун седларске коже, Своје синове мази и никада их не бије. Живот Крсте Пепе зато је препун бола... Сам, у каменој кући, он не зна за другарство.

кад ојужи, Са нечим топлим и ведрим испод очних капака, Зажелевши да се то вече доброте продужи До краја живота кроз живот свих дечака.

А ја гледам, са обале, гледам, па ми је Цео живот данас лепши због те шамије. Свак се носи по свом хиру, укусу и хобију, А вода нас, све заједно, носи у недођију.

Да грдне пропасти, да грдна зла!” А нису знали, ни помишљали Да је кондуктер спасао живот једног великог, жутог пса. А могао је, с пуним правом...

штујем крпе и обућаре, Који, у овом гадном времену, кад су сви дани сиви, Помажу народу да издржи и да преживи! ЖИВОТ НОЋНОГ ЧУВАРА Има људи који раде уз пут, заувар, По потреби, кад их из фирме заишту.

Цене стално расту, пензија танка, Па за живот ваља однекуд да се допуни. И од помрчине понеко је сећање црње! Са свим пространствима у дослуху, Скупивши око

Звезде, на небу, исте су као некада, Ал живот је, ипак, неосетно прошао! Поумираше исписници и солунци! Од добре ватре нема радости веће: Пламенови играју, као

Сад реците, шта је боље: пламен љубави Који се, моћан, до небеса усправи За ноћ букне и згасне, или Уредан живот, у којем ти се ништа не мили?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Свадбено прекоокеанско путовање 26 ТРЕЋИ ОДЕЉАК: ЈЕГУЉА НА ЊЕНОМ ПЛОДИШТУ 31 XИ. Живот и животне прилике у океанским дубинама 32 XИИ. Како се практички врше дубинска испитивања 40 XИИИ.

који је, мислећи о њему, налазио да је то нерешљива загонетка, као и питање о томе на који начин јегуља завршује свој живот.

Онај што их је решио, посветио им је сав свој живот; решио их је невероватном истрајношћу, дуготрајним испитивањима, нечувеним напорима и необичном способношћу опажања и

месту у Месинском Заливу, па се одатле растура и, дошавши до морских обала, улази у слатке воде где продужује свој живот.

је морска дубина, која ту достиже 5000 метара; јегуље са Суматре и Цејлона ту налазе потребне услове за мрестење и за живот својих ларви, па са те стране и улазе из слатких вода у море.

обалама; 3˚ успутна метаморфоза ларви у стакласте јегуљице; 4˚ доспевање у слатке воде континената и острва и живот у овима; 5˚ метаморфоза стакластих јегуљица у жуте јегуље; 6˚ метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту; 7˚ свадбено

Нека је, напослетку, поменуто и то да је за успехе у научним истраживањима, у која је уложио сав свој живот, Шмит био обилато награђен и признањима од стране академија наука и научних установа целога света.

што утичу у поменута мора, јер би оне, пре но што уђу у те реке, морале проћи кроз мора у којима за њих нема услова за живот.

Пераја се боље развију и постају већа и снажнија, наговештавајући активнији живот. Органи за репродукцију се нагло развију. Код мужјака глава постаје још шиљастија, и то тиме што се смежура горња усна.

долази само ушће; ту је већ и море у које тада јегуља улази као у нову средину у којој јој из основе треба мењати цео живот.

живи није посматрао ни непосредно ни ма на који начин посредно, а у којима се, по свој прилици и завршава романтични живот јегуље после свих чудноватих фаза кроз које је она до тада прошла од свога рођења на томе истом месту, где се тај

јегуље после свих чудноватих фаза кроз које је она до тада прошла од свога рођења на томе истом месту, где се тај живот и почиње и завршава.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

твојим, јер откако си ти у небеском весељу вечном, многе бриге и страдања обузеше вољена ти чеда и у многим мукама живот проводе, пошто су овладани Измаиљћанима.

Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да православна вера хришћанске неоскудно стоји у отачаству ти, моли победитеља

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

да смо ту нас двоје Пред величанством природе; а потом, Кад прође све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов и надахнуће цело Нечујно, тихо потоне у таму, Ја ћу ти, драга, опет рећи тада Отужну песму о љубави, како Чезнем

И сав засењен пред чудесним сјајем Лепоте твоје, слаб, без једног даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док

Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!

О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други живот страшнији но пак̓о. СОНЕТИ И Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил̓ пушке и мачи.

О, умрети тако: без писка, без света, Без досадне, глупе комедије смрти, Нечујно, ко мирис увенулог цвета, И живот и дуго очајање стрти, Као једним махом, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарске ноћи!

Заћутаћу тада. Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу, И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу, и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи занавек.

Тајно откровење коби што се крије И злурадо вреба сва створења жива! Мој рођени живот туђ ми сада бива, Јер шта ја памтим, никад било није!

мени Господ неће дати Старост дубоку, нит̓ поред мене Свечано проћи и људи и жене, Златне ми свадбе сталожени свати. Живот ће проћи ко тренутне пене, Маћија некад а некада мати, Напречац ће, у напону, да свене, И шта је старост никад нећу

По пределу мрачном, сјајном, топлом, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном! Јер моја је душа силом дувна седа Што међ четир зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна,

Ја бих да исцрпем дане мога века Напречац, у крају топлом, или ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном!

О, каке сласти, да се рида Безумно, силно! Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом и јасмином, У загрљају ведре ноћи, Под

води, И све заћути ко да у том часу С висова тавних, с тајанственим хуком, Свеопшта смрт се на све стране расу Гушећи живот својом моћном руком, — Ја знам, то мртвило је пуста варка.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

на пут бјеху, к циљу доспје великоме: диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души. Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне труди; од витештва одвикнута у њим' лафска срца буди.

догађало; но јој пуче срце у прсима а обрну свијет наопако за онијем сивијем соколом, па не мога одољет жалости, него живот узе сама себи. КНЕЗ РОГАН Невоља је, браћо, да с' убије!

се сунце са југа поврати и кад почну дневи напредоват, кад се земља обуче зелењу и ствар свака кад на њој добије нови живот и вид сасвим нови? ВЛАДИКА ДАНИЛО Све једнако, тада али данас; вријеме ће својим током ходит, а ово су стари уредили.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

| И од тад, од смрти хаџи-Трифунове, у њиховој кући знало се само за онај живот, изобилан, увучен и пун раскоши, са лепим женама и раскошним оделима, а још раскошнијим јелима и слаткишима.

И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао видети, а иначе нигде, јер и њихов се сав живот састојао само у раскошном ношењу одела и непрекидном труду да се што дуже живи.

И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био

И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све

И у томе је био једини живот тих њихових мушких, јер цео остали живот, живот на улици, по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више

издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим јавним светом.

И отуда после, да би и даље сачувала ту своју спарушкану лепоту, цео живот провела у лечењу, неговању, купању и пржењу тела... Памти се да из амама готово није избијала.

услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.

Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по

сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила И живот им осигурала...

је да им је то једино, када буду свадбе и славе, што и оне могу да се сасвим одвоје од рада, брига, деце, и осете живот.

које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета. Свирачи засвираше. Тодора поче...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ТЕЖЊА 231 БУДУЋИ ДИЈАЛОГ 232 ПЕСМЕ И БИСЕРНЕ ОЧИ Као дух јесени у шум лишћа свела, К’о туга у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела, На плими уздаха немих и бескрајних, Сугестија тиха са висина

Ту бих, под старим дрветом, у хладу, Дочек’о мирно и дубоко вече, Заборавио прошли живот кужан. С факирском вером дочекао ту бих Сан дубок, вечан, и жељан, и нужан, Сâм, лишен свију доживљаја грубих.

Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја! Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен; и кад ветар дуне И труло, жуто лишће закотрља, Млаз мрачне вере у судбину суне.

И с бојама које упија лепота Ноћи, овај свет се с другим светом слива У меку слику задовољства жива, У живот једног сна и сан живота.

И опет сила згрнуло се света У болнички нам мирисави врт; Посматра где се двоје драгих шета Срећно, и хвале онај живот крт Што остависмо. далеко од њих Сад смо, а они жале мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас.

Из прошлих дана љубав и знак њен – Спојеност срца — остала нам још; Наш живот овде светао је трен, Срдачан, кротак.

Онај живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихо

И ако живот овај вео скине Некад с равница, неба и брегова, – Ја знам да опет неће ми помоћи. ...Сећам се да је мирна била соба

Продирне јауке Душа је слаба да гони од себе. Из ока њина тмине гроба зјáпе; И смрт је с њима, да живот мој погребе. Шум руха слутњу улива ми црну; Гласови туже за прошлим животом; Прилазе, да ме у плашт свој огрну!

“ Ал’ откуда сузе, Опроштај неми животу за беде? — Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о. Вај! што им судба све спрам мене узе?

Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће. И бисер дробни на крилима ноћи Са јасних звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси,

по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас узети. О, како жудно страст нас гони жарка Свршетку, крају. Па и бол ће проћи; Све, чак и љубав.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

подухвати дланом лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а своје живе, црне очи, у њима јој је сав живот био, јер њено тијело бијаше кост и кожа, а раста бјеше омањег, очи уприје опет пут домаћина.

„Погледај, сердару, рекох, овакијех змајева педесет, браћа су твоја! Сваки би за тебе живот дао; сваки је наредан да на твој миг крене јали стане, као што и доликује, ваистину, јер си ти наш старјешина!

Вира пак чекала га је и дочекала као озебао сунце. Тако му протекоше једна за другом, четир године. Једнолични његов живот и досаду му, прекидаху једино грофова писма, који га је соколио и тјешио будућношћу.

Свак би радо живот свој за тебе дао, а са свим тим...“ „Са свим тим не слушају мене но — нечастивога. Да, он, злоковарни супостат

Тада чобани, по гласу, по сигурну трагу, примакну се и одгоне их. Таки вам је живот у планини. Све тако на измјену, дању и ноћу.

А како сви мишљаху да је сретан и задовољан, како знадијаху да је одлучно одабрао тај живот, прегоњаху с весељем. То га је већма жестило, та неприлика, да под ведријем лицем крије унутрашњу буру.

Та је сновао свој нови живот, своје гњездашце, топло гњездашце, љубави, јак задах круте истине све то распрши као што вјетар маглу распрши.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Претежан облик говорних израза је реченица о чијем значају за језик уопште проф. Белић вели: „Реченица — то је живот језика, његова динамика, његова не само покретна него и радна снага.

Све што се дешава у језику, дешава се и у реченици. Реченица даје и смисао и живот језику. У реченицама се врши споразумевање језиком, то је језичка радионица у којој сви делови језика добијају своју

служи као говорним клишеима, како би што боље и јаче, лакше и брже — економичније — изразио свој спољашњи и унутрашњи живот говором.

и недостатке, питалице су занимљива фрагментарна повест о назорима нашег народног човека и у односу ка његов личан живот, на туђинску власт, на учене људе, на збивања и дешавања у ближој и даљој околини.

„Врачањем се тежи да се нарочитим предметима и радњама постигне напредак у животу (на пример: здравље, дуг живот, слога, љубав и др.) и напредак у имовини.

су врста пригодног говорништва, — онаквог, каквим је патријархални човек, уз вршење својих обичаја проткивао свој живот и једино и могао да га до те мере и оствари.

Дабогдâ вавијек лагао, па се ’љебом ’ранио! Дабогдâ пилићи ти хљеб из руку отимали! — (да остариш и ослабиш да ти живот омрзне а да не можеш умријети). Дабогда сам не знао, а другог да не питаш!

— Мудри мало зборе, али много творе. — Изиће ће дјело на видјело. — Дело човека хвали. — Лепо дело, вечни живот. О ЧАСТИ — Образ нема цене. — Где је реч, ту је и образ. — Ђе је образ ту је и душа.

— Образ је скупљи од живота. — Боља је поштена смрт, него непоштен живот. — Ко хоће да га други људи поштују, ваља најпре сам да се поштује. — Гора је брука него мука.

— Нико се смрти није отео. — Не бојим се смрти, него зла живота. — Боље је добра смрт, неголи зао живот. — Ко се није родио, тај и не умире. — И Гвозден је умро. — Лијепа смрт — блажено благо.

5 Питали Марка: — Који је јунак најбољи на свету? — Онај који презире смрт а воли живот. 6 Питали Рељу од Пазара: — Што устуче Марку на мегдану? — Зато што ми онај свет није омрзнуо.

То је нека страшна неман, мрачна као помрчина, бездана као простор, — која уништава живот, нарочито деци, поготову кад су она сама, незаштићена и беспомоћна. (Ето баучине!).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

извуци ме на поље, па ме убиј, ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде.“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље.

“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ Бе ајде море не лудуј! како не смијеш прећи преко ћуприје, куда иде свијет и коњи натоварени прелазе.“ — Ајја!

” Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату

сина па му рече: „Ти иди с Богом, сад ти праштам за оно што си ми у подруму дао воде; али се више не враћај ако ти је живот мио.

њојзи руке осјечене, учини те оцу њезину дође у сну некакав чоек и рече му: „Врати се дома овај час, јер је твоја шћер живот изгубила по заповијести твоје безбожне жене, него тражи у војсци црна коња без биљега, бијелу бедевију без биљега, ата

” Онда се цар Тројан увери да се на | земљи ништа не може сакрити, па ономе берберину опрости живот, и после допусти да сваки може долазити да га брије. 40. ЦАР ДУКЉАН. Био је један цар те се звао цар Дукљан.

А онај цар нареди своје људе, те је ноћу ископају и донесу њему и он јој опет некако поврати живот, и узевши је за жену стане с њоме живљети.

Мјесто овијех приповиједака мислио сам сад штампати обичаје, или управо рећи живот народа нашега, али сам ово за сад одгодио, да бих које љетос у Србији које преко пријатеља својијех из другијех

табака на 8-ни, а наштампана ће бити на лијепој хартији и јасним словима; дакле биће књига од прилике онака као она: „Живот и обичаји народа Српскога.” Цијена јој је за пренумеранте из царства Аустријскога 1 фор. Аус. вр.

Г Г. скупитељима који се онако својски потрудили те су ми скупили пренумеранта на: „Живот и обичаје народа Српскога”, и Г Г.

“ Он одговори: „Ваш довијека остајем и за вас | ћу мој живот дати.“ „Хе“ веле „кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи?

један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај за цијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот.“ Царевић се промисли: шта има боље него да добијем два живота, па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Мт. 7, 14) Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим течемо. Дим је живот наш, пара, земља и прах. За мало се јавља, а брзо пролази.

14, 20) и верујем у Сина Божијег наћи ћете живот вечни и овде неоскудну храну ако сачувате ово што сам заповедио и проповедао ја смерни.

Јер ово је истинити Бог и живот свима, и ако штогод запросите од њега, услишиће вас. (И Јн. 5, 20; Јн. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Дечице моја, пазите се

у то, имаћете помоћника Бога и пречисту његову Матер и моју иако грешну молитву, да несаблазно управљајући се пређете живот свој. Проведите подвизавани на добро.

Блажен јеси, добро ће ти бити. Журећи се кроз уска врата и тесним путем који води у живот вечни, (Мт. 7, 13) један другога волећи, један другом покоравајући се, један другом терет носите, (Гал.

Ако ли би неки сами били у ћелијама, да о томе одлучи игуман и да зна живот њихов. ГЛАВА 27 Како треба давати одећу и обућу Треба даље указати о одећи братије.

Ако су то неки од славних, или од неких знаних нама, и који познају наш живот, да се постризавају унутар прописаног времена, уз вашу молитву нека се и он прими.

А само на једно пазити: проводите како је на живот у врлини указано, а никако другачије. Ако је могуће, дисати речју спасоносном, и свим што је за спас и саздање и

остави дом, или њиве, или имање, или жену, или децу, или браћу, или оца или матер имена мога ради, стоструко примиће и живот вечни наследиће“. (Мт. 19, 29; Мк.

' Зато узалуд метемо се: ,Пут кратак је којим течемо, дим је живот наш, пара, земља и прах: за мало јавља се, а ускоро нестаје.' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов.

' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов. 1, 2) Јер ,живот овај — то је сенка и сан, јер ни за што мете се сваки земаљски, као што рекоше Књиге: када и сав свет стечемо, тада и

красна узрастом и плодовима, на којима појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и неметежан и богоугодан живот, и правоверјем добро укоренивши се и светло сијајући, као дрво дивно стајаше у пристаништу добром, то јест Светој Гори.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Изађеш прèткућу, што си урадио ту је, види се, расте, знаш чему служи! Видиш у чему си провео живот! ЦМИЉА: Да је мени да имам транзистор, душек што се надувава, кревет на склапање и расклапање!

Префригано је то! Здимио, и то негде Карађорђевом, па Сремском. Упамтила сам му лице за цео живот! Овако ми се урезо! Свака црта! Маркантан! Овај ме вињак сасвим повратио! ЦМИЉА: А зар се нисте нашли с вареником?

(Скитница одмахне руком и одлази без одговора) ИКОНИЈА: Нико то не може дизмисли, ни у роману, како то уме живот да ти замеси! СТАВРА: Лепа прича! МИЛЕ (прилази Анђелку): Тис овде нови? АНЂЕЛКО: Па шта ако сам нови?

ГОСПАВА: Грех је несретници обећати, па слагати! ИКОНИЈА: Шта ти је ког врага обећаво? ГОСПАВА: Брак! Људски живот! Кујну! Спаваћу собу! Чисту постељину! Поштовање! Децу!

претвори, па му сија, да види куда иде, осветљава му друге људе, осветљава му кућу, астал, жену, вечеру, цео живот! ТАНАСКО: Поцепаћете се тако, госкапетане! МАНОЈЛО: Човек и јесте човек прво на основу свога страдања!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА Садржај ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА Садржај ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И

МОЈЕГА ПУТОВАЊА 32 ЕВО МЕ МЕЂУ КАЛУЂЕРИ; ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО 36 ЗАКЉУЧЕНИЈЕ ПРВЕ ЧАСТИ 47 ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ

94 Х ДРАЖАЈШИ СЕРДЕЧНИ ДРУЖЕ! 99 ХИ ЉУБИМИ ПРЕДРАГИ ДРУЖЕ! 103 ХИИ ЉУБИМЕЈШИ МОЈ! 114 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 119 ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ

103 ХИИ ЉУБИМЕЈШИ МОЈ! 114 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 119 ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ ПРЕДИСЛОВИЈЕ Слатка је

Будући, дакле, да ме је промисал неба определио да проведем живот мој с разни народи, с људма и с женама, с богати и сиромаси, с учени и прости, с црковни и мирски, с којима нисам

Притом, будући да какви смо год, морамо један с другим живот проводити, како ваља, дакле, да поступамо и да се опходимо да нисмо један другом теготни, досадни и вредовити?

недостатке и за исправљати се, много би мање погрешавали, и следоватељно много би мирнији и веселији наш општедружески живот био. Зато, молим, нека ми се не прими за осужденије народа, чина и лица, осужденије зли[х] обичаја и злоупотребљенија.

Често, дајући другом живот, свој полаже. За ова сва страданија хотео је милостиви творац учинити и неко награжденије чловеку и жени, давши њима

Ви би[сте] се стидиле некакво достојинство у свиленим и шареним [х]аљинама искати. И нарече бог првој жени име живот, јер је она мати свију који на земљи живу.

него како ћу добре волове познавати, како ћу и[х] јефтино купити а скупо продати; нити ми је кад они свет и други живот на ум падао. Него, говори нам, свети владико, тако нам жив био, да барем у старости што добро почнем мислити.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Матавуљ БАКОЊА ФРА-БРНЕ Садржај І СВЕТА ЛОЗА 2 ИИ КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ 5 ИИИ ИЗБОР 9 ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ 22 В ПРВИ ДОГАЂАЈ 32 ВИ ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ 40 ВИИ ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ 51 ВИИИ УЖАС 70 ИX МНОГЕ

да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!

Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. ИВ УВОД У НОВИ ЖИВОТ Бакоња и Стипан иђаху што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.

Фране. Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски. Тако хоћаше трајати до прољећа, да се лицем на Нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех

Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају. Бујас за налоњом поче да чати живот светитеља чији је дан. — Мали Јерковићу! — зовну Срдарина, прекинувши штиоца. — Шта велите?

— Ма шта је ово? — пита Бакоња. — Потопили се, на моју душу! — поче Дундак трљајући црвене очи. — Дојадио живот коњима, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, кâ што јето видите...

— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! — вели Наћвар љутито.

Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот. Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод

Тада му се препадоше за живот, те послаше до младога љекара из варошице. Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца,

И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам бог напутија да ме пошљете... сад ви!...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ПОВРАТАК 61 ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ 62 У СНУ ТЕ НЕМА 63 НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР 64 СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ 65 ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА 66 УМЕСТО ДА У СВИЛУ ЛАКУ 67 ЗАР САД БАШ 68 ТАМНИЦА 69 ПРИЧИНА 70 О КАКО ДУГО 71 НА СЕПТЕМБАРСКОЈ

Сунце је опет ту. Однекуд мислимо: лето. То значи: живот! Опет смо наги крај воде. Али стојимо дуго, а нико да каже — доста И уђе у воду. (Гледали смо је, у мантилу, са моста!

Јер ове смо ноћи доживели све Док рушило се лишће око нас на тле. Сад свањива јутро: испражњени свет. Живот ће одсад бити више предах. Ја затварам очи и дозивам: цвет — Булку, из руских жита која гледах.

Кроз моје гране да посматрам плавет (И загонетку птица успут решим) Па да се пред сан туробно насмешим Што сам кроз живот прошао ко авет. Затим: да слушам ветар и шум капи И задње сунце испратим кроз рачву Док мој дах тихо нестаје и хлапи..

За мном се губи и већ нестаје Твој гроб овијен ватром далија Ко у заласку сабласт-галија. ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА Ти си мој живот видела из близа: Примисо, покрет, реч што нисам реко.

ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ БЛИЗА Ти си мој живот видела из близа: Примисо, покрет, реч што нисам реко. Знала си грч мој и кад стојиш иза. Слутила моју болест на далеко.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И да не стигнем до обале и човека с подигнутом руком — зове ли тај или прети? — под ледом је топло. Живот ионако никада није био моја јабука. И ништа моје неће остати ни на једној обали.

Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот. Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих. Није то. Сви ће они мене надживети.

Пијан је, па дрема. досадило му да ме уједа за срце. Аћим ће ме надживети. Симки, врата су тесна. Лош им је живот. Опипа недра: дукати му се јавише сипљивим диком. Узе пушку и стави је на колена.

Па је веровао да ће он изменити живот и доћи памети после разговора с њим, овде у кући у којој се родио, овде где су њих двојица некад разговарали, и молио

Нека изгубимо хиљаду дуката, реч Катића не сме да се погази. — Реч? Чија реч? Моје су паре и моје су речи. Ја сам живот сатро у раду и по путевима, сваки дукат крви ме кошта, па ћу сада, због твоје политике... Не дам!

А политика на трпезу и у постељу. Селачка патетика, деспотско самољубље, То је он. Преживео, живот га згазио, Вукашин може да заплаче. Ђорђе посматра оца и брата. Неће да угаси свећу. Нагледајте се.

— Добро. Ако ме се одричеш, онда сам ти дужан ово објашњење: нећу ни у какве странке да улазим. Ја свој живот и своје способности нећу да сатрем у радикалском политикантству. Чекај, слушај ме прво.

Никада до овог тренутка није помислила да јој је живот јадан и пуст. Како јој одједном сада ништа не значи што је газдарица у кући у којој пола. села. надничи и служи.

види руку на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове разговоре и љубавне грчеве без тепања и пољубаца.

штрецну Николу, па брзо рече: — Кад би све жене живеле као твоја ћерка, Бога не би ни било. — Јадан ли јој је живот. Сатреће је Ђорђе. А сутра је празник. — Шапћи, чујем ја добро. — Ти можеш да је спасеш. — Ја? — језа стресе старца.

Јурну по соби. Мала му је. Не, све је ово селачка идила и прошлост. Наш живот треба да буде нешто сасвим друго. Мој живот није Аћимов живот. Треба одавде засвагда отићи. Све оставити. Изневерити.

Јурну по соби. Мала му је. Не, све је ово селачка идила и прошлост. Наш живот треба да буде нешто сасвим друго. Мој живот није Аћимов живот. Треба одавде засвагда отићи. Све оставити. Изневерити. да, издати. А потом?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

« Поче учити девојчицу везу и чипкама не би ли тиме, касније, зарађивала себи за живот. Брзина којом је девојчица учила збуни старицу. Још је више изненади да мала зна и оно што она није знала.

Нека мало њима загорчава живот док се не уозбиљи. Зар је мало у паклу ђаволисао? Али, Ђаволку се није остављало друштво у коме се тако лепо забављао.

— И хоће! — трже га нечији глас. — Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а болеснику даш свој живот! — невидљиву за друге, опази Златоусти у куту собе Рибљу Главу.

И сам претворен у пужа, Смејачко није могао да се не насмеје: — Желео си да будеш пуж, ето ти! Смејачку је живот пужа био забаван. Како и не би?

Сав ужаснут, Плачко прхну увис и зајаука: — То ли је живот птица? То? Боле би било да смо рибе! До њих не допиру ни мачке ни домаћи задаци!

— Ружна сам, одбачена. Нема ни риба, ни цвећа. Шта ће ми живот? Белој жаби се учини да то локва понавља њену сопствену јадиковку. И она је ружна, и одбачена од свих.

насмеја, сиђе на столицу, заигра и запева: Хеј, хај, хој, сав малени народ мој у ораху граду, у дебелом хладу живи живот свој!

»Можда су рибе мудрије?« —помисли мајка и, ухвативши прву, упита је шта да ради. — Поштедећу ти живот ако ме посаветујеш! — свечано обећа галебица, али ни риба није знала лека невољи. — Нисмо ми рибе најмудрије!

— Никада за ну нисам чула. Где живи? — У пећини! На дну мора. — Поклонићу ти живот, а нећу дирати ни друге твоје рођаке ако одеш До старице и упиташ је шта да радим! рече галебица и пусти рибу у море.

Већ су му кроз сан промицали, бели од пене, недостижни. Је ли чудо што му мрзак постаде живот на острву, одвратна дедина лула, маслина, светионик? Да је риба, отпливао би! Да је галеб, одлетео би!

Изронивши, на гребену таласа он поново виде Морску вилу. — Помози ми да вратим сина или ми одузми живот! — зајаука. Вила одречно одмахну главом. — Не Могу ти вратити сина! — прошапута. — А не могу ти ни одузети живот.

— зајаука. Вила одречно одмахну главом. — Не Могу ти вратити сина! — прошапута. — А не могу ти ни одузети живот. Морнари чију си смрт скривио не примају те! — њено светлуцаво лице потамне. — Од данас ти ћеш бити кишна птица.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Оцећао је да ће му живот дати прилику да учини оно што ће и другима открити моћ речи за суштину споразумевања. Као тумач, понешто је и чинио:

Тог поподнева све је било могуће, а живот му се отварао. Под кожом, младост му је опет надолазила са овим светлуцавим јуном.

Кад се сасвим приближило, Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му живот почети да личи на старинску причу. А прича је већ била почела.

То му је било друго пролажење. После, живот га је хтео на исти начин на који је и он хтео живот. Сам је знао да је такво подударање ретко и да ће га, једном,

То му је било друго пролажење. После, живот га је хтео на исти начин на који је и он хтео живот. Сам је знао да је такво подударање ретко и да ће га, једном, платити. Али, није марио.

(Туђа доброћудност је, ево, особина која прати и Узун-Мирков живот и Узун-Миркову смрт.) Питале су се: — Шта ли је то узун? — Не знам, али звучи као чин у турској војсци.

Истина, можда га је све хтело и стога што он ништа није баш хтео. (Бар у почетку.) Једино што је желео то је да му живот не прође ни у шта. Зато је и мењао занимања.

Зато је и мењао занимања. Био је још сасвим млад када је приметио да то што се зове мој живот промиче, углавном, непримећено.

Али, од свега, видео је, мало шта остаје: неки траг од сјаја, приказа у измаглици. Осећао је да се живот, да би се познао, мора изазивати; почео је да га изазива а живот му се одазивао.

Осећао је да се живот, да би се познао, мора изазивати; почео је да га изазива а живот му се одазивао. Ретко, али у прави час, слао му је мајушне подстреке који су га упућивали како да, у трену, изговори

То је било опасно, и бридело је, али се живот тако памтио. Кад је први пут покушао, био је младић. Април, никако мек, подне, жега као у доба жетве.

(Да ли је већ био почео и себе да обмањује?) У тим тренуцима, живот као да га је опомињао, али он то више није опажао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот... Ми хитамо журно; Нејасно небо над нама се своди, Под нама море немирно и бурно.

Зови се Љубав! и нас само пјевај, И нашу младост безбрижно и ти'о: У једном срцу цио свемир има, У једној сузи има живот цио!

О мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан! ............................... ............................... Ђ.

коло ново, Нове клице стара нада, Ново цвеће стабла стара; Душе чисте, срца млада, Наследници света жара; Ту се слег'о живот млади Да се с гробом разговара. „И ти паде, брате драги!“ - „Нисам, децо, вас док траје!“ „Је л' ти борба била тешка?

нема више лета Над облаком мрака густа; Без њих би се малаксало, Без њих би се брзо пало, Свет би био гроб без цвета, Живот празан, - младост пуста!

“ Око сваког светлог гроба Прикупљ'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису

Бадава! свака врста, свака сећа реч На онога јунака јагњастог Што умртви свој живот бесмртни, Да њим оживи гроб! Преврнем лист, преврнем и други: Пред очима ми главе пролазе, К'о лубање коштане мртвачке.

Ја немам ништа да ти причам за њих; Без приче тихи живот им је био: „Љубав је вјечна!“ урезаше туде, Пољубише се, и умр'јеше ти'о. Ј.

На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот пао му је брже...

А по том, Кад прође све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов, и надахнуће цело, Нечујно, тихо, потоне у таму Ја ћу ти, драга, опет рећи тада Отужну песму о љубави, како Чезнем

крај ње блуде мириаде; И мора светлости сјају и трепере, Век за веком тоне кроз пространства сјајна, А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите сфере!

о, умрети тако! без писке, без света, Без досадне, глупе комедије смрти, Нечујно к'о мирис увенулог цвета; И живот и дуго очајање стрти, Као једним дахом, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем септембарске ноћи!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

свагда ми драги наставниче, српски пјевче небом осијани, задатак је см'јешни људска судба, људски живот сновидјење страшно!

Све што блатној земљи принадлежи, то о небу поњатија нема; духовни је живот на небеси, материје - у царству гњилости. Сва бесмртна виде намјерења, тражиш узрок твога паденија.

Закони су општега поретка мој аманет а живот природе; да их почну сви мирови рушит, моја би се силна на њих рука оружала с ужаснијем гњевом: ја бих све њих у

царица немилосно, с ужаснијем видом, насилствено, по својему праву, свободити од тешкога јарма, те их враћат у живот духовни. Непостојне њихове надежде! Кад помисле да су их пристигли, онда ће им даље измакнути.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

се добро припремити за то путовање, проучити историју старог Египта, упознати његове житеље, њихову земљу, њихов живот, културу, знања и тек онда моћи показати како је, посредством Питагоре и његове школе, надахнуте генијем грчког духа,

и насељеници долажаху без престанка у варош Наукратис на западном рукаву Нилове делте, где процвета прави, бујни грчки живот. Не беше ми тешко да и ја стигнем онамо, да научим египатски језик и да пропутујем цео Египат“. „О, срећни човече!

Ја мало једем, а пијем само воду“. „Ипак, ипак! Ти си много путовао по свету, упознао народе, њихов живот и обичаје, па ћеш, као високо образован човек, моћи разумети шта значи достојан дочек таквог једног господина као што

А природа је бесконачна! Грађа васионе, њен став, живот природе и његов смисао остали су нашим филозофима у недокучивој даљини“. „Па где да тражимо одговоре на сва та питања?

Ту се, преко његове горње ограде, отварао далек видик до Пиреја и Саламине. Доле, у вароши, брујао је живот; Ареопаг, његова околина, главна пијаца Агора - били су пуни света. Мало на лево опази Амфитеатер.

Он сматра материју, у њеном облику и кретању, као једино уистину стварно, а цео духовни живот као стварност, изведену из оне прве. „А баш је обрнуто случај!

„Не брини се, брајко“, рече му један од другова, „живот ће ти, сам од себе, припремити кључало купатило, а затим те полевати леденом водом, док се не рашчвариш као попара“.

Он их је познавао све, не само по имену, већ је знао и њихову отаџбину, њихов рад и живот. У овом кругу беше царство Александрово, заиста, потпуно и достојно заступљено.

„Пре но што се попнеш на лађу, отићи ћеш мом ризничару; он ће ти уручити количину злата, довољну за цео твој живот“. Аристархос ћуташе неко време, па се онда дубоко поклони пред својим владарем, и рече: „Хвала ти, краљу, на твојој

То беше самртнички час античке науке, а почетак Средњег века у којем су други погледи на живот и свет овладали европским човечанством.

А од тачности његова рачуна зависио је живот једног човека. У том Сизифовом послу исцрпе Архимедес свој очни вид и своју снагу.

Диоклес се успротиви: „Нећеш, богме! Ти си ми некад, кад ми оно Еразистратос баци омчу око врата, спасао живот. Сад ћу ја тебе да спасем, па било милом, било силом“. Архимедес се болно насмеши, поглед му паде на његов рукопис.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Обојица немирни духови, отмени духовити, генијални, високо над средином у којој проводе један немиран живот и обојица непризнати и несрећни. Утолико... Има, има нешто од Сирана у опату Коањару.

Такви смо сви, па такав сам и ја. И није ни чудо. Годинама нераздвојан живот па смо се, тако да кажем, познали под свима приликама. И кад се познајемо онда не вреди да се лажемо, је ли?

бијемо и гинемо да би срећније живели будући нараштаји; наши су очеви чинили то исто да би створили што боље услове за живот нама; њихови су се очеви борили и страдали да би њихова деца била срећнија, наша деца чиниће то исто да би обезбедила

разлог да живе: он им је прогутао и породицу и огњиште и све што су имали, а њих учинио неспособним за рад и обичан живот. Знаш ли шта кажу ови јадни људи? „Ми још једино живимо из радозналости за судбину овог несрећног нараштаја.

Јер ја не могу седети док ме саслушавате, очекивати пресуду, ја не могу... то би био црн живот проћи кроз сва та мучења. Ја имам и других брига, личних, фамилијарних...

Побратиме, разумеш ли? Ја сам стекао још један свестан живот, задобио сам још једну љубав, ја имам још један свет. Срећан сам што сам отац, увиђам да никад нисам био тако озбиљан

А ја, шта могу? Шаљем, откидам од уста... Па још брже и нервозно: — Шта ћеш? То је тај живот о коме ми нисмо имали појма. Некад је, то добро знаш, пламен наше љубави лизао до неба.

У годинама у којима смо ми били, уосталом, никад и није друкчије, никад се и не мисли на онај живот што чека. Наш је идеал био да се спојимо ради заједничког живота.

Једном речи, ми смо били једно осећање, једна душа, једна мисао. Живот наш имао је да буде вечита песма и ми непрекидно пијани од среће.

Као и већина вереника ми нисмо хтели предвиђати тај стварни живот коме смо ишли у сусрет, који се не може обићи, нити нас се тицао живот других којим смо се могли користити.

вереника ми нисмо хтели предвиђати тај стварни живот коме смо ишли у сусрет, који се не може обићи, нити нас се тицао живот других којим смо се могли користити. А сад, као што ти рекох, новчана оскудица, оштро окривљавање и друго.

Хтео сам једино да ти укажем на живот. Ето, хоћу да кажем да живот није оно што смо ми мислили. И на његовом лицу понова се јако оцрташе дубоки трагови

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Далеко доба! Између њега и данашњег мене увалило се готово педесет година — педесет година које се зову читав живот, а које ми се данас чине тако нестварне, готово безболне!

Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад, онако као што се путници слијевају на бок којим лађа пристаје уз обалу.

У тим сјеновитим собама моје су тетке проводиле свој невесели, безмирисни живот, као оно пауново перје у вазама од лажног малахита по угловима.

Одатле ми је, можда, остала за читав живот та вјечита двојност, та основна подјела свега у животу и свијету на зону свјетлосги и на зону мрака.

Ја чак мислим да се у тој игри наизмјеничности и састоји живот, да та измјена обасјаности и засјеница и јесте арза и теза нашег живога даха, систола и дијастола нашег живога срца.

И кад бацим поглед унатраг на живот, он ми се указује као љескава и немирна површина саткана од крпица свјетлости и од крпица мрака.

Позната прича! Таква дјевојка донесе у прћију танкоћутност, слабу отпорност за живот, евентуално и хемофилију, или склоност самоубиству; а понекад и надареност за музику, за сликарство, или за ма што

Истина, за то се већ брине сама природа снабдијевајући их слабом плодношћу, смислом за страсти које крате и сагарају живот, укусом за трагична скончавања, и томе сличним. Но то није довољно.

Имам осјећај да бих без те њене прћије био прошао кроз живот зазиданих ушију и с непробојном опном на очима. Што ћете! Људи воле све своје, па и своје слабости.

ВИИ Сав кућни живот одвијао се у благоваоници и све пресудне ствари у животу породице као да су се ту одиграле. Ту се окупљала читава

отворена ријеч, али се осјећало да је то за дједа један од оних муклих болова који стално тиште и који трају читав живот, ако се никад и не спомињу.

по болницама и опоравилиштима, по избјегличким логорима, по заводима за ратне слијепце који се опет оспособљавају за живот, или опет привикавају на њ. Гледао сам на њиховим лицима лепршав одбљесак демијургова зрцала.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. — Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради

Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу... Душу ће да извади, а живот да остави, ја како...

Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот. Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза.

Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. — Оно, јест... Али тај живот ?... — Па то те баш и питам. Можеш ли ме гледати овакога ? — Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се.

Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... XИ Станка не могаше више да мисли. Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом

од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.

Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше

На првом кораку у нови живот, она задрхта... XИИИ Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.

— Мили ми се још живети, попо! — Јадан ти је такав живот, синко! — Шта ћу ! ... Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком.

Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и

и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.

Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више. Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

па му рече: — Ти иди збогом, сад ти праштам за оно што си ми у подруму дао воде; али се више не враћај ако ти је живот мио.

Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а цареви га кћи стури с крила, па притрчи брату

Он одговори: — Ваш довијека остајем и за вас ћу мој живот дати. — Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи?

један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај зацијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот. Царевић се промисли: „Шта има боље него да добијем два живота?“ па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије.

Царевић пође ка вратима, а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћy ти поклонити и други живот. Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико!

а Баш-Челик рече: — О јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот.

Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћy ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи. Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу.

— па му жену отме и каже: — ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш

Царевић стане се молити, и Баш-Челик му рече: — Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену вратиш, јер ти нећу више да поклањам живот, но ћу те на

Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену вратиш, јер ти нећу више да поклањам живот, но ћу те на мјесту погубити.

Ето сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди кући, и немој живот свој што ти га је бог дао да изгубиш.

Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

165 СА ШЕТЊЕ 167 ПОЗНАНСТВО 168 ПОЕНТА 170 КАКО МИ ЈЕ... 171 ПЕСМА БЕЗ ИМЕНА 176 ПОГРЕБ 177 ЖИВОТ 179 ПОСЕТА 181 ПОГЛЕД 185 ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” 188 НОЋ ЉУБАВИ 190 УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” 191 НАШИ

АЛБАНИЈЕ 228 ПОГИНУЛИ ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда.

То је онај живот, где сам пао и ја Са нимало знања и без моје воље, Непознат говору и невољи ружној. И ја плаках тада. Не беше ми боље.

Ал' бегају звезде, остављају боје. При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи. При бегању звезда земља је остала.

И притисне очај, сам, без моје воље, Цео један живот, и њиме се креће; Узвик га пролама: ''Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће''. И ја жалим себе.

И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и студи.

ХИМНА Одмани руком и загази бару Што мили, тече, као живот мека, Сарани разум, и удиши пару С поднебља глиба што те свуда чека.

Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда. РАЗУМЉИВА ПЕСМА И на овој земљи живот ме опија. По њој када лутам моје мисли бледе, Губе се у небо, у свет хармонија, У облак, у звезде, невине погледе.

мене само плени Где станује љубав, где је радост млада, Пролазна и лепа, к'о цвет драгоцени, Као престо снова, као живот нада.

Не марим иначе за живот и бриге Народа и људи, за принципе разне, Бацане одувек у једне таљиге, Што их коњи вуку и све главе празне.

Имао сам и ја веселих часова. ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ Да ли знате земљу с гробницом без краја Где станује дуга и живот пролећа? Ноћи где не беше већ тол'ко столећа? То је земља њене лепоте и маја.

И у тој гробиници младости и цвећа Дисала је она још лепотом својом У јесењој ноћи, у ноћи са којом Грлила је живот свих мртвих пролећа.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

арапске расе, готово људске интелигенције, коју је цела породица мазила и пазила, пошто је једном приликом спасао живот моме оцу под невероватним околностима.

А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот. Књиге сам волео највише. Мој отац је имао велику библиотеку и кад год сам могао, покушавао сам да задовољим своју

Картање је за мене представљало ужитак над ужицима. Мој отац који је водио узоран живот, није могао да нађе оправдања за тако бесмислено траћење времена и новца коме сам се одао.

На тај начин сам контролисао и зауздавао све навике и страсти и не само што сам тако сачувао живот већ сам извукао огромно задовољство из онога што би већина људи сматрала лишавањем и жртвом.

Многе од њих сам конструисао и уживао у њиховом раду. Како је необичан био мој живот може се видети из овог случајног догађаја. Мој ујак није марио за ову врсту разоноде и више пута ме је прекоревао.

На огромно запрепашћење свих, вратио сам се у живот, као други Лазар. Отац је упорно захтевао да проведем годину дана у кретању на чистом ваздуху што сам нерадо прихватио.

Следеће године, изненада сам променио свој поглед на живот. Схватио сам да моји родитељи подносе огромну жртву због мене и решио сам да их ослободим тог терета.

Грчевито сам се борио за живот, али нисам веровао да ћу се опоравити. Може ли ико поверовати да се тако безнадежна телесна олупина може преобразити у

Да је у нашој моћи да је пореметимо кад год и где год пожелимо, ову снажну бујицу, неопходну за живот могли бисмо да контролишемо својом вољом.

Из ноћи у ноћ док сам се одмарао, размишљао бих о њима и све више ми се откривао мој ранији живот. Слика моје мајке је увек била главна фигура у поворци која се полако кретала испред мојих очију и жарка жеља да је

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”.

то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”. Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет.

Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина.

Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”.

то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне славе”. Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет.

Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина.

Рекла ми је да сам ”смарт” (бистар дечко) и гу реч сам запамтио за читав живот. Једне вечери довела је своју мајку која ме је неговала пре две недеље када сам се лоше осећао од великог напора при

Ко од мене очекује да се одрекнем својих српских назора, то је исто као да ми одузима живот. - Ви сте погрешно схватили моју мајку, Михајло – рекла је ”Вила” - она је хтела само да чује Ваше мишљење о женским

Краљевића Марка, националног хероја српског народа, чији су савети били једина звезда водиља Марку кроз његов буран живот.

“Вашингтон је,” - рекла је она - ”баш као Хајдук Вељко, био спреман да изгуби живот при преласку подмукле залеђене реке Делавер, да би у правом моменту задао ударац за спас своје отаџбине.

Што се тиче вештине и физичких напора, овај посао је био врло лак. Али, клима је била рђава, а друштвени живот још гори.

Он је веровао да сваки момчић, ако покуша, може све брзо научити и зарадити довољно за свој живот. Када сам га посматрао у његовој малој радионици намештаја у Хобокену, искрено сам веровао да је он способан за сваки

Ћипико, Иво - Приповетке

Раздражен је; срамота и понижење бију га и савлађују. А осјећа у себи живот и снагу, и свјетла мисао да се освети јавља се, и у том тренутку поноситије ступа.

Јаше и долази к њему. Осјети тај час да му се пред очима смрче; стресе му се живот, а саме руке дохваћају џевердар. Али момче се устеже да наједанпут плане; науми да се мирно с Османом објасни, па, кад

У тренутку свом тројицом завлада једна мисао. Нагон да се спасе живот испољи се свом снагом, а као једина узданица сину им пред очима Црна Гора, стара постојбина њихових пређа.

завичаја, откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе, жељни да се чим прво дохвате голих кршева да спасу живот. Иду непрекидно, мало говоре; не опочивају, већ хватају пријечице, само да што прво до границе дођу.

А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што би се од њих догодило да су код куће остали, чисто му се живот потресе.

Нада им се непрекидно јавља, а живот и младост не могу да се одрекну свјетлости и простора. Па када једнога дана униђе млади судац да им јави да су прости,

раствори прозоре и увиди да је ведро као ријетко када, обузе је жеља да изиђе; поступно све више осјећа у себи врео живот, а пред очи долази јој Спасоје, и гледа га онаква каква га је први пут видјела, кад су га у господара довели.

жељно ишчекивани крај наслућује у души: топлије је у простору, и топлота наредних дана као да јој носи нову струју и у живот је усељује; лијепо, кад, обасја сунце, у њему гледа Спасојеву прилику и занаша се његовом младошћу.

Обоје приђу к прозорчићу откуд изванка долази трачак јутарње сиве свјетлости. — Мало сам спавала, — тужи му се. — Живот ми је сломљен, као да сам најтежи посао радила... — Види се, блиједа си... опази он.

Пред кућама пролазе поред немоћних стараца што се сакупише прама сунцу да им оно огрије остинути живот. Они блесасто зуре очима у њих двоје, ништа им не говоре, већ их прате гледајући за њима испод руке, док не замакоше.

А Антица у кући, у врту, у пољу врши свакидашње послове, и тиме хоће да утуче успомене на прошли живот; увече пак приправи вечеру да дочека Марка, јер он погдјекад цијелога дана избива из куће: иде ловити рибе по пустим

А њој је досадно код њега; задиркива је и кињи, и ништа је не занима његово: ни живот, ни разговор. Испрвице се ради тога изиједала и силила се да буде мирна, али с временом увиди да је све залуду, па јој

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

декларативним везником да: Само пева на Багдали тајни пламен Да бајка да недовршена да остаје Да је Ипак (био) живот.

јасно да се и пчела као и јела може хармонизовати с новим, хришћанским садржајима, а они су дубоко прожели народни живот на Косову.

Али изгледа да он то што је Анђа одевена у сунце, месец и звезде схвата као украсне мотиве, који служе „да се живот улепша“, па су нам онда, закључује се, „потпуно јасни и чисто митолошки мотиви из области вилинског царства“.

који исијава као сунце; месец под ногама њеним значи да се она налази изнад свега променљивог, јер је овоземаљски живот променљив као месец; дванаест звезда на њеној глави значи дванаест Израиљевих племена, после којих ће доћи дванаест

Углавном о поезији. Уосталом његов живот, о коме мало шта изблиза знамо, сав нам изгледа као да је прешао у његову поезију, у њене слике и њену музику.

Али она не обухвата сав везиров живот, него само један животни исечак чије смо временске границе малочас истакли. Све што сазнајемо о везиру види се и

то је мост, тачније: побуде које су подстакле његово подизање, сâм процес настајања моста и, на крају, његов изглед и живот „у кршу и дивљини“.

И неће бити да је случајно што Откровење почиње обраћањем пролећу: Да ли иронију или оснажење на живот нови, пролеће, сад ми доносиш?

Од четврте строфе – која је поновљена друга почиње враћање, најпре на живот ловца што се, у средњем веку, огледа у језеру.

лагани, патетични и трагични опис свитања, небеских одблеса и боја, заласка сунчевог, цео онај прозрачни или огњени живот неба за време једног дана, а не искључиво живот људи, и већ ће се сугестивност сама наметнути.

одблеса и боја, заласка сунчевог, цео онај прозрачни или огњени живот неба за време једног дана, а не искључиво живот људи, и већ ће се сугестивност сама наметнути.

свеједно песнички и ликовно раскошан: шири се „дубоки плави круг“, даљином пролази „бледи одблес“, док сав прошли живот не потече „једном једином линијом“, као „густозрачна река“ што „неумитно отиче бескрају“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Молим, изволите говорити! ЧЕДА: Видите, госпођо, живот је необично компликована појава. Природа је саздала бића, али није утврдила законе о међусобним односима тих бића, већ

ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика! ЧЕДА: Ја вас молим умирите се, госпођо! Живот је, видите, веома компликована појава. Природа је саздала бића, али није утврдила и законе међусобних односа тих бића..

РИСТА: Па јесте! ЧЕДА: Ко би рекао, молим те, да ти умеш тако филозофски да посматраш живот! Е, а кад је већ тако, онда ћемо целу ствар лако да изведемо. Ништа нам више не стоји на путу. РИСТА: Ништа.

жена починила; зар не видиш да је оца, онога честитог човека, начинила смешним и онемогућила га за политику и за јавни живот! Зар не видиш ти то све? ДАРА: Видим. ЧЕДА: Е, па!

ВАСА: Смири се, бога ти! ЖИВКА: Како да се смирим кад ми је искидао све живце: исекао ми живот као фаширано месо! Како да се смирим, смирио се он дабогда никакав! (Плане.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

што је култура старија, истанчанија а затворенија, што је гушћа мрежа колективних прописа у које је људски живот стегнут, утолико је више на њеноме дну суманутих и распамећених, кажњених и изопштених.

се за њега везује, него се, напротив, сама за се односи на целину радње, сама раскрива поглед на сав исприповедани живот главног јунака: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради.

од једног живота (он за њу умире заједно са родитељском кућом, па у тој мери и она сама умире), и преласка у други живот, од кога се Софка унапред ужасава.

штавише, чак и кафанско разуздано понашање на јавноуе месту, није ништа друго него с лица на наличје окренут породични живот. Најчешће као вид побуде или бекства од њега. Отуда и има толико пренагљивања, беса, па и насиља.

ликови, уз то, нису мислена бића, која би самопосматрањем разлучивала оно што се у њима збива; сав је њихов унутарњи живот углавном саткан од чулног искуства и богатог опажања, од страсти и емоција, и од прилива и одлива воље.

А што тај живот највише усмерава и окупља, у најприснијем, најличнијем делу, то је љубав и с њом еротски, полни нагони.

које писац готово редовно доводи своју јунакињу пре но што јој се из дубине не почне да отвара дотле скривени унутарњи живот.

Јер његов живот пре и после тога није исти: један Младен заједно с „мртвом љубављу” умире, да би се појавио други, „сух”, „крут”,

нескривеном намером да на унука утиче, усмерава га - почне, вели приповедач, да „изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака”, да „набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, онда унук у себи, јер

”186 И њен је унутарњи, психички живот по много чему „онај други, истински, виши”; почев од истанчане перцепције, коју смо пажљиво размотрили, па до

”204 Очигледно је да хронотоп среће код Станковића, као год што подразумева затворен породични живот, подразумева и затворен простор.

Све што је лично и присније било је окренуто унутра и маскирано према спољњем свету. Лични живот, и душевни и телесни, у ствари није смео постојати „за тај свет споља из вароши”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Дакле и каурин да се маша за пушку? — Сладак му је живот као и Турчину, ага... Образ тако исто... — Таке је! — узвикну дервишина на горанском наречју, те се Трговци још више

Ко новцем, ко чохом, а ко опет кавом и шећером. Да му буде меденији нови живот, да би изишао из рајетинске рђе и да би му се још на првим корацима усладило турковање, човече...

Проста, одиста, као исповест. ... Познат је врло добро његов тегобан живот у брдима. Народ је не само мучен и грабљен, но му је и свако досто– јанство било одузето.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ја хартији, лептир свећи. Знам, не пркоси, — Ал’ свој тако кратак живот У гроб уноси. И тако сам с њим ратовô Читав један сат, Док и свећа не догори, И ја легох спат’.

»Вијенац« 1887. ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А. Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе! Сва рајска сладост што је живот даје У тебе стаје. Паклене муке, отровне, љуте Сместе се у те.

И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... И ако је ноћ вечита У што тоне жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном, Благо

Платну дајем оно чим се Груди прелише... Ал’ из душе нек’ ти живот Над не избрише!“ »Отаџбина« 1891. АНЂЕО И ЂАВО (Од К.

Куд си мачем наперио Туд си пером надмачио, Сведок ти је живот цео, Сведочи нам што си хтео, — Хтети бива и занаго, Ти си могô и помагô.

Видећеш га на Голготи Како мирно, свесно пати, И са крста, у мукама Нов ће живот обећати, — Међу злима добар страда, Врлина се доцне штује; Ти га видиш како пада, — Ал’ он ипак побеђује.

се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто име оте — Па на што ми живот под сенком срамоте!“ Здера рухо с груди... часа не почаси... Џевердар опали... свој живот угаси. Ето то се збило.

“ Здера рухо с груди... часа не почаси... Џевердар опали... свој живот угаси. Ето то се збило. Ал’ неко ми збори: „Та то ретко бива и у Црној Гори.

Та зар да се љубав крати Само њему... и то коме?... Побратиму Бранковоме! Ма да ј’ Ђуро живот провô У науке збиљском храму, Ал’ најлепши зрачак Божји Не дам збрисат’ с живота му.

У црну ризу туге: Рана ће т’ ова жећи Године многе, дуге! Школи је српској Ђорђе Сав живот дао свој; О, плачи, школо српска, И заслуге му број.

Он се дуго не премишља већ је испусти: „Иди, рибо, с милим Богом, иди у море! У мору је теби живот, копно ти је смрт. Иди, пливај, праћакај се чила, весела, Ја те пуштам, радо пуштам и без откупа!

и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не треба; Нит’ је мала ни велика, ал’ за живот рај — Стара бака изгледа га већ на прозору: (И оваки и онаки) „Шта сад учини!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: О, слута једна, а је л’ она седила док ти је отац био жив? Он се, бог да му душу опрости, кињио и живот прекраћивао да вам што више прибави, а гледај ти сад ове, оће да утамани кућу. А, другојаче ћу ја с њоме почети!

) Коми фо! РУЖИЧИЋ (поклони се). ПОЗОРИЈЕ 5. ЕВИЦА, РУЖИЧИЋ РУЖИЧИЋ (гледајући час горе, час у Евицу): Шта је живот без љубови Него неми стубови? Него очи без вида, Ил’ девојка без стида. Или дан без сунца, Ил’ ноћ без месеца.

Ја сам онај који млого реди казујем да жене за тајне не маре, да млого не говоре и да мужу за љубав и живот свој жертвују; једним словом, ја сам поета или стихотворец, и на моју заповјест таки ће тигри и саламандри,

Од моје воље зависи средством басне претворити вас у скакавца, у слепа миша, у гуштера, или сасвим вам живот узети. ЕВИЦА: Забога! (Оће да побегне.) РУЖИЧИЋ (увати је за руку): Хелено, стани!

ВАСИЛИЈЕ: Јошт питаш? Не можеш сама да се сетиш? дванаест иљада форинти! Јеси ли чула? Дванаест иљада, то ће бити живот, то ће бити грљење, ево овако, ево овако. (Грли је).

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ВИ ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ Тражим почетак сјај и сате стале Да живе мој живот и да га васкрсну Из остатака збиље прерушене у сну Кад ушав у пустињу затаји поспале.

никад не оду са земље све смо заборавили осим своје властите смрти коју живимо молитва Треба се молити смрти за свој живот а тишина ће сачувати скамењене лобање за кишу лица и неба за врата од песка и црне ће руже процветати дуж путева

петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе живот криомице ФЕНИКС (И) Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке

Звездама смо потписали превару Невидљиве ноћи, тим црње. Упамти Тај пад у живот ко доказ твом жару. Кад мастило сазре у крв, сви ће знати Да исто је певати и умирати.

Ал нико после нас неће имати Снагу која се славујима удвара Кад исто је певати и умирати. Смртоносан је живот, ал смрти одолева. Једна страшна болест по мени ће се звати. Много смо патили. И, ево, сад пева Припитомљени пакао.

са звездом у срцу Добардан са сунцем у руци Све што лети увећава празнину То значи далеко од себе водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без речи Изгубити знање част и снагу Тако ћемо без горчине лепше љубити

прошло је време стварније Као прошлогодишња жетва која се вратила у земљу Треба све поново и другачије рећи Живот још није завршен иако је прошао ЗАМОРЕНА ПЕСМА Они који имају свет Нека мисле шта ће с њим Ми имамо само речи И дивно

тако побеђујемо горчину и јед Док смешан цвет и неопрезна пчела Претварају време у опори мед Не требају нам мисли да живот ублаже Ко пливач низ страву верни смо невери Од правог пута лутање нам драже Не меримо јер ноћ закида на мери И

Краков, Станислав - КРИЛА

— Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само. Има да је живот псећи, и да ни он сигуран није... а само смрт, смрт, смрт... Зашто стално убијање? Зашто?..

онога који није хтео да умре, иако су лекари то предсказали, и готово срдито гунђао кроз зубе: — Ђаволски жилав живот... ах, Срби...

— Митфорде, ви мислите сувише рђаво о женама... — О женама и о људима... ипак се треба веселити... ни живот се не жали у рату... жене?... парење то је кноцк-оут... после тражите другог противника... Дрека их је заглушивала.

На планинама је снег падао. У станицу је војнички воз улазио. Он је пристизао отуда где се један живот завршио. Овде је други почињао. Био је тежак и мрачан као и небо над језером.

У долини су биле смештене коморе и свуда се димило од војничких ватри. Живот је почињао. Два војника носили су на рамену убијену срну. Топао дах дизао се увис изнад њиних ознојених глава.

Душко је имао осећање да је то настављени живот, који се никада није ни прекидао. Причао је овима који нису планине напуштали о Солуну, болницама и женама, али му је

Петровић, Растко - АФРИКА

Наслућује се да је то осамљена колиба, да се тај дим диже са огњишта око кога је живот. По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа. Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду.

Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом. ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ

Треба видети са колико се радости у тропским крајевима дочекује ноћ у којој је човек сигуран за овој живот до зоре, у могућности да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд

Нико не би рекао да тај свет који се смеје по цео дан, има у ствари узбудљив живот због свих оних неизвесности и опасности које претпоставља да види у свачему око себе.

Њих је живот односио из моје близине, али ја нисам никада престајао осећати њихово присуство у оном комплексу богатства које чини

из моје близине, али ја нисам никада престајао осећати њихово присуство у оном комплексу богатства које чини да нам је живот драг.

промицали пред нама као на каквом бескрајном екрану, показујући нам из каквих је све лепота сачињено оно што се зове живот; и чега ће нестати у оном што се зове смрт. Ни са једним нисам везивао своју мисао.

ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су прошли. Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су

На земљи којом се храни прашума, тесна, збијена, сједињена, нема места за живот, ни људи, ни зверова, ни птица. У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха.

Међутим овде је његов живот сазрео, средио се, одбацио све што је авантура а прихватио све што је напор и рад. То није он који ми је ово о себи

он који ми је ово о себи испричао, већ ми је рекао само да му је, кад се вратио из рова, изгледао смешан буржоаски живот у Европи. „Хтело ми се да слободније дишем!

Кад посумња у свој успех, узвикује очајно: „Је ли то за живот пријатељство; за живот?! О боже, како свет не схвата шта значи један тренутак а шта значи цео живот!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот? Је л’ живот то: Тирану дворит, њему служити, С јадом се својим вечно дружити, И не мислити, и не кушати, Само

Исак Пилетић седи сам више неке провалије. Доцније Главашеви момци. ИСАК: У ропству живот? Је л’ живот то: Тирану дворит, њему служити, С јадом се својим вечно дружити, И не мислити, и не кушати, Само слушати?...

(Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’. А ко ће онде друго видети До опет мрак? ИСАК: Па да, мрак!... Та то је живот мој! У мраку мрак!... И никад, никад дан! Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!...

РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче! Подај му нек’ се напије — У пљосци биће ракије — Нек’ се окрепи...

Онда сам њима ропски служио. ГЛАВАШ: За комад хлеба? Или, још црње, за живот само? ИСАК: Да! ГЛАВАШ: Баш као и ја... (Гласно.) Потурчен, можда?... Проклет несрећник!... ИСАК: Не кори, Станоје!

Хајд’ иди, Вуче!... А кад му вина Капљица жарка груди разгреје, Те већ у срцу живот закуца, Потражите ме... ВУК: Збогом, Станоје! ИСАК: Збогом! (Поводећи се уморно, за Вуком одлази.

неком вешала, Гдекоме, опет, за грм везану, Оловом врелим очи гађати, Док из дубине чела блеђаног С зеницом црном живот не пљусне... ГЛАВАШ: И ја се јоште зовем Станоје! И цео народ српским именом! Срамота вечна! Вечна поруга!

златне витице И миран поглед дýге пријатне, И све те твоје дражи чудесне Будзашта нуди гадним Турцима За худи живот сина њезина, Што је, још једва зачет, учио Шпијунски занат оца наказног!

И бог са сином Ког сам за живот срамно продао! ГЛАВАШ: Ано, дете, Ено те гледа девер старији! (Ана љуби Хаџију у руку, а он њу у теме.

Ох, сина, пашо, сина, сина дај! СУЛЕЈМАН: Добро!... Доведи кћери!... На смрт је мени, веруј, не водиш, Живот је чека, као хурију!...

Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’ трзавици Угуше живот заљубљенима! Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!... Вуче!... (Узима једну троногу столицу и седа на њу.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Његова боја, његова густина, то је — мир или рат, љубав или мржња, гостољубље или погибија, живот или смрт. Дим, што се вије међу дрвима, може да значи најдивнију ствар на свету — домаће или најужаснију — пожар.

Сваки предмет у пределу, преко кога се непријатељ примиче вароши, добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз њега прикрада гуја присојкиња.

Они нису били овако зверје док су били на своме огњишту; бескућништво, прогонство и скитнички живот искварили су њин поносити карактер. Данас су то најсуровија и најпрезренија створења.

или су други тврђа срца — ја не знам, али знам то да би ми било милије бити у најжешћем окршају, борити се на живот и смрт, но после борбе, кад умукне бојна рика, обилазити крваво разбојиште, пуно крви и лешина, где се, хтео ти или не

Ова помисао као да ме уједе за срце.. Јаој мени! Какве крупне ствари зависе од овако ситних људи! Живот ових хиљада што овде гмижу зависи од једнога Караџића, од једнога Комарова, чија ми војничка солидност не улива

Успомене из детињства, лепи младићски снови, наде, планови, пријатељи, сва мила и драга створења, цео прошли живот — све ти то сад навали и сломије се у оно мало простора под оном јадном лубањом — и ти успораваш кораке: смрт је

! Зашто они гину? Каква идеја њих креће напред? Је ли то горак и тежак живот који је за њих изгубио сваку драж? Или је можда вера?...

Збиља, зар свемоћ и немоћ, зар живот и смрт, зар све и ништа стоје једно уз друго тако близу, да је довољно један миг, један трен па да једно друго

Једно парченце олова, у вредности од две паре, пало је y оно скупоцено, ситно и заплетено ткиво што се зове живот човечији и — сви су конци замршени, све жице живота покидане. Бедни ли смо ти ми људи!.. ...

»Овим изјавом јавлја се Србима, што они који желе да повере свој живот, своје имање и своје домочадје под заштитом царског правителства, и обећају са свом срцом, што неће злупотребити

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Што да чује јаде, Кад разумет’ неће — Тужна је то песма: „Ој, пелен-пеленче!“ ИИИ Мој је живот тужан пустолина грдна, Моје ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија — Кâ да га је љута отровала

ХИХ Ја ти морам и то рећи, Нека и то знаш, — Српкиња си, треба да ме Српски погледаш. Наш је живот бокор дрво И славујев стан, Под дрветом проведосмо Многи красни дан.

И тебе би боли стисли; А ја можда, што још никад, Изрекô бих црне мисли, Изрекô бих, где се очај, Где се живот смирит’ може — А ти, душо, безазленко... Ох, сачувај, благи Боже!

ХХИХ Дај ми руку, да је видим... Ова рука, ова мила, Кол’ко је већ красна цвећа У мој живот посадила. Дај ми руку, да ј’ осетим... Јер кад умор чело смути, Под овом је руком души Најмилије одахнути.

Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише. А зло дошô, ако мислиш Животарит’ гњило; — Кукавица има доста, — Нигде их не било!

— Ја те љубим, чедо моје, Чедо моје, закопано! Ја не умем жеље крити, Та жеље нам живот чине; Ја још живим, а ко живи, Тај за рајем својим гине.

Гори у тишини, У пустоши тој, — Такав ми се чини Сада живот мој. XИВ Ти си већем бледа била, Ал’ весело са мном шета; Ти си већем била болна — ...Ја се сећам једног цвета.

XВ У гроб, у гроб спуштају је. Живот мој, и моје све. Страшан је тај црни амбиз, — Само у гроб у гроб не! Па зар ја да први бацим Шаку земље на њен

Ти си мене запојила, Овим светим пићем, — Ти си тајно управљала Мојим целим бићем. Твој је живот притиснуло Ратних дана крило, — Нестало те — нико не зна Шта је с тобом било.

Неки веле: „Изгорела Сред оних вијора.“ — Чиј’ је живот у песмама, Тај изгорет’ мора. ЛИИИ Појте, појте, весел’те се, Та то мени ништ’ не смета!

Како у вис шева лета; — Како неву грли срећа; — Како красно ружа цвета; Како ј’ живот пун пролећа. Таке слике ја бих свету Брже него песму дао, Ником никад не бих рекô, Чиме сам их моловао.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Било је Хрвата, Босанаца, Војвођана, који су дошли из белога света, да положе свесно живот за своју земљу. Сви ти људи, ступајући у добровољачки одред, знали су да су они унапред жртвовани.

Сви су они решени да умру. А верујте, господо, нема ничег страшнијег од човека који презире свој живот. Пред таквим људима падају сви ратни изуми, сва техника оруђа.

— Није ми што је погинуо, него што остадосмо без ручка! — јада се овај. — Ја, богати. Људски живот тамо ништа не значи — упаде поручник Мишић. — На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну.

Дошло ми је да закукам... до неба. Зажелео сам да ме убију, јер више нисам могао. Пренебрегао сам живот и померих се. Рањена нога вукла се преко оштрог камења и ја завукох главу у онај ограђени простор.

Шта да радим? Оружје ми је потребно, али не да се браним — шта можемо нас тројица? — већ да себи одузмем живот. Једва сам се сетио. — Скини бајонет! — рекох војнику. Он ми га даде гледајући ме шта ћу да радим са њим.

Ето... Сви ми имамо мајке, сви стрепимо од смрти... Волимо живот. Зар на овоме земљиноме шару нема места за све људе?... Ноћ се спуштала лагано.

Годинама већ, проводимо такав живот. Одвојени од кућа, лишени породичне нежности и пријатности домаћег огњишта, подносили смо исте патње и муке.

— Природа... Бог, сасвим свеједно, оваплотио је мртву материју, надахнуо је живим дахом и живот је прострујао земљом. Споредно, је ли биће свесно или неразумно. Убијају се подједнако међу собом.

— А шта му га знаш — упаде Живадин — можда је живот једних условљен смрћу других... — Наравно. И смрт лебди над земљом од праисконскога почетка — наставља Љубисав.

Или је то проклетство Творца, ако је живот, или еволуција, како то ти, Љубисаве, кажеш, пошло другим током од његове замисли. — То не знам... Али знам једно.

Али Васиона остаје. Исто се тако и јединке на земљи уништавају, али је живот вечан... — Мене интересује само једно — умеша се Протић — реци ти мени како сматраш рат? — Као биолошку појаву.

Шта ме снађе — мислио сам. Као неко послушно ђаче ишао сам за командиром, тешећи се да је и њему, ваљда, живот мио као и мени. Од рова се одвајала уска кривудава саобраћајница и протезала се још даље напред.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ЛУКАВЕ 193 СНУ 195 ЛАЛИ 196 МУЗИКИ 198 ЈЕЗД КОЊИЧКИ 200 ПРИ КОНЦУ ЛЕТА 1825 202 СУЈЕТНА ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ ЗАКЉУЧИТИ 203 ИСПОВЕД 206 СНИ 207 НЕПОЗНАТИ ПЕСНИК 210 НЕВОЉА 211 САВА МРКАЉ 213 САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ

У тој поезији тако се споро и бојажљиво помаља и оцртава домаћи пејзаж: једва да га, живот, и има. Треба само упоредити песму Никанора Грујића Постанак Стражилова из год. 1842.

— и да је свакоме правом писцу и та једна потпуно довољна, а до те мере да она сама може богато издовољити и најдужи живот, до дна исцрпсти и најрадније стварање, а потпуно заситити и најсуптилније потребе.

споменик прохујалог живота, оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако им само приђемо онако како се песмама једино прилази: припремљени да их примимо и чаробном моћи

Ономе по небу дурма памет ходи, Овај у процесу цео живот проводи. Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати?

Ма кад ми јошт невјесте назначила ниси, Иако ми живот мој на кончићу виси, То ми дај последње в жизин благоденство, Највеће на свету, первоје блаженство, Да ја скоро кући

Долги мој живот Аки сон утрени, Или скори свјет Преко неба молни Пројде, ишчезну, К гробу приближих сја И сије в минуту Се бити мнит

И слаба мишца Људска јача у беди: Сече и препоне дух. Томе служи сав свет — добија, губи; Свему причина он. Где јачи живот, Тамо победа спеши. Дрема у миру и лав. 11. децембра 1818.

Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи? Живот опор без тебе је у тесноћи; Срце не мож’ тужно ни да одумине Словом једним, надежда му не просине: Без тебе сам јадан,

Јован Пачић СУЈЕТНА ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ ЗАКЉУЧИТИ Крај дунавске ширне баре, Прадедова куће старе, Как’ у сену пребит желим!

брату, Пали и њега искром небеснога пламена, И он да осети у себи небо да има, И он да позна шта ј’ овај лепи живот! Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах...

Наклона види л’ да ти је срећа, у Ватру скочиће због тебе, за живот свој Тај дволични не мари Доброжелатељ: духне ли Пак откуд ветрић ма најмањи, тражи га, Вичи, зови тог твог красног

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Та вест би, велим, тужно радосна Разорила ми црну храмину, У којој један живот несрећан Парастос држи мртвој прошлости; А прошлост ми је сва: Венеција!...

Е, Ђурђе! Ђурђе!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ниси анђô — ја бих веровô. Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .живот отрује; Ал’ ти си, душо, божји анђео; Па док си сишла доле на земљу, У лету ти је планула крв, Па сада сањаш —

СТАНИША (притискајући је к грудима): Лане! МИРА: Па баш где срце куца, Ту прска крв? СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде....

Па је ли тешка!... Данче рањени!... СТАНИША: Није ни рана — Не вреди да се тако казива, Кад живот није врелим оловом Убилац тајни груд’ма раздерô. МИРА: А зар је могô? И где је срца, то да учини? СТАНИША: „— Срца?

Срце је гађô — Ма није, дете, било суђено Да тако млађан живот изгубиш, — Ево ти листак од жиловлака, Перући рану водом смлаченом Њега ћеш трипут само привити — Зарашће рана...

Ох, бог вас клео, карô, убио! А несрећа вам стопу по стопу Срамотан живот верно пратила! И ти, зар и ти? Та да се куга с грозом љубила, Грознији пород не би изникô! Нег’ ово троје...

— све се уклања, Као да лице носим кугино, Ил’ поглед смрти, ил’ у њем’ смрт; Па ко се оне такне светлости Којом живот ми мрски негујем, Тај ће умрети, отроваће се. — Господе!... И ти, госпођо, мајко његова!

без ножа и без олова Мојих би жеља тешки ројеви Умртвили му сваку искрицу Што му куцањем била казује Пакосном срцу живот несрећан. (Капетан Ђурашко улази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И једва једном, Чекано злато, жељан бисере! Крвава сабљо, ти!...

КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Хајд’ иди, иди!

Хитрошћу змијском и нечувеном — Лаживих суза тужном бистрицом Гушећи силом осмех пакосни У мушким груд’ма живот гушила....

Е! е, господару! Баш кâ да ми срце одније, а волијах му мојом главом живот замијенит но уплијенит круну ћесарову. — ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Несрећна часа, у ком угледах Планина ових сиве

мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

У дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушених гледам жртвеника. Бесциљан живот без вере и моћи Блуди по магли и грца без крика.

(1910) ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК Давно раскрстивши с Боговима палим Не преза, не стрепи, мирно живот живи, Не зна шта је мрзим, ни волим ни жалим: Одвратно му небо и видици сиви.

Све маштаве тајне, све мирноће мрака, Све гласове чудне, што певају живот, Познао је давно. Сада без ознака Затвара их мирно у мртвачки ћивот.

Ах, живети можда некад беше срећа! Он би сад да спава, за векове спава. Живот мре. Он сања. И без воље, свеже Јављају се слике из младости ране, Онда кад је Амор још ширио мреже И отровне

Проклети предаци! Умом пуним леда Сахранисте срце, што сав живот значи. Сад из мене само Ум слуша и гледа; До наготе гадне сваки Идол свлачи. Да.

спава у божјој искри ваша срца; Ви мишљасте кад се позна сва нагота Свега што кô тајна у души се зрца, Познаће се живот! У мени драж сва је. Али ви сте гробљем створили ме живим. Јер ја немам срца, а го разум шта је? Иронија моћи.

Јер празан је живот, кад у јесен доспе, И замућен поглед црвени од суза, Пахуљице модре старост лицем оспе. Чело пуно змија кô страшна

Вриште младе срне, капље мирис нара, У облак се диже кâд од мандрагоре И губи кô живот, кô дим, као пара. О, живите живот уз звуке сосана! За вас цвате лоза. Салома је стара.

О, живите живот уз звуке сосана! За вас цвате лоза. Салома је стара. Ја сад слушам ветре са Нилових страна И сунцем печене појмим

Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела! Нови живот ниче? Ври живот у гробу, над њим криче врани.

Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела! Нови живот ниче? Ври живот у гробу, над њим криче врани. Авај, ја у свему, што нов живот кличе, О, али Салома никад, никад више.

Трава из мог тела! Нови живот ниче? Ври живот у гробу, над њим криче врани. Авај, ја у свему, што нов живот кличе, О, али Салома никад, никад више. Ново лишће шушти, нов се поток миче, Ливадама новим нови ветар брише.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију на вино, па не можеш. Што ти је живот, мајку му, човек није кадар ни заклетву да одржи, а камоли што друго!

Број 4742. Приликом хватања изложио сам лично живот опасности, јер је зликовац насрнуо на мене и, тек после очајне борбе, успео сам савладати га...” (Буни се.

Али не марим, не марим, господо, ни свој живот да дам кад треба послужити држави! Дедер, читај, бога ти, господине Вићо, јер изгледа да сад тек наилази оно што је

И господин министар сад чита моју депешу: „насрнуо на мој живот”, а он овде, усред канцеларије, насрнуо на моју ћерку ЖИКА: Овај...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Најпре су преведени обредни и библијски текстови, а ускоро и друга дела неопходна за развијен хришћански живот, међу којима и велика дела хришћанске поезије, реторике и догматике.

Стога је Сава био слободан у избору жанра којим ће свога јунака описати, док ће Стефан свој спис Живот светог Симеона (1216) остварити по свим прописима хагиографског жанра, канонског облика светачке биографије.

Стефан, првовенчани српски краљ, имао је задатак да изнесе цео Немањин живот и постхумна дела, према захтевима жанра који пише. За то је морао тражити разне изворе.

Управо то је Живот светог Саве, који је крајем 13. века написао хиландарски монах Теодосије. У поимању светог Саве он је начинио

Теодосијев Живот Петра Коришког, једина права српска хагиографија (1310), пружа богат репертоар пластично насликаног надреалног света

биографију, ослобађајући је при том хагиографских примеса и сувишне реторике, чуда и патетике, и тако Милутинов живот изнео као кохерентан циклус причања о ратовима, а успехе на бојном пољу могао је слободно приписати Милутиновој ратној

У истом правцу наставио је да пише и Данилов анонимни Ученик. Он је описао живот свога учитеља (после 1337), али је у њему обрадио само духовни живот и црквену каријеру Данилову, а богату државничку

Он је описао живот свога учитеља (после 1337), али је у њему обрадио само духовни живот и црквену каријеру Данилову, а богату државничку делатност приказао проширењем Данилове улоге у биографијама владара

Све су то разлози да се не описује цео Лазарев живот, него само тај један једини подвиг. Хришћански подвиг кнеза Лазара и косовских јунака довољан је за њихово прослављање.

Међу њима је Григорије Цамблак, који за време свог кратког боравка у Дечанима пише Живот Стефана Дечанског (око 1405) као великомученика, потпуно у традицији бугарске Трновске школе, у строго хагиографском

Тај идеал нашао је у своме заштитнику деспоту Стефану Лазаревићу и посветио му је опширну биографију Живот деспота Стефана (1433).

Писана реч налази подстицај у усменој, традицијској речи, па тако ни патријарх Пајсије, желећи да напише Живот цара Уроша (1642), не чини ништа друго него стари хагиографски оквир испуњава новим усменим предањем.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Напомена Ђуре Јакшића НОЋ У ГОРЊАКУ Као бедем тврди црна поноћ стоји, Преко кога прећи пуст се живот боји. Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира.

И све немо ћути, не миче се ништа, Та најбољи витез паде са бојишта! У срцу се живот застрашеном таји, Само ветар хуји... То су уздисаји...

О, мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан... На Липару 1866. ЈЕВРОПИ Теби да певам — теби, тиранко!

Изгинућемо — али слободни, Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко, на светом гробљу, Потражићемо живот ил’ гроб!“ 11. јануара 1867.

„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред четом насилника Срце српског Крајишника

Куда више?... Кад Турака две стотине Пет стражара погонише! Али утом пламен сину, А у грлу Илијину Живот запе на свакада. Млади другар мртав пада.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

3 Бездоман, топли нудим кут. Беспутан, даљинама поведем на пут. 4 И судње ме, и мрем, а живот отвара тек двери. Реч своју нем камену завештавам, и звери. 5 Бездетан, на истину грем.

Појав’ се, појави. Дај твоју крв, Омириши крв, омириши живот. Отргнућу те од земље. Појав’ се. Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Али још као са трагом страха од пређашњице, као још не могући се сасвим навићи на тај нови одношај, живот, и као још стрепећи.

И све ту испред њега била, док год се он не би повукао и отишао. И опет отпоче живот по кући као пре, као што је требало... ВИИ ... Али и то престаде.

Слуша грмљавину топова око Два Брата. Три ноћи била гужва и врева по вароши. Он на живот и смрт нагађа да ли су Срби или Турци...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

фüр Релігіонѕwіѕѕенѕцхафт АСПх — Арцхів фüр ѕлавіѕцхе Пхілологіе БВ — Босанска вила Беговић — Никола Беговић, Живот Срба граничара, Загреб, 1887. Болте—Полíвка — Јоханнеѕ Болте унд Георг Полíвка, Анмеркунген зу ден Кіндер- у.

ЖСС — М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Београд, 1894. ЗНЖОЈС — Зборнік за народні живот и обічаје Јужних Славена ЛМ — Ауѕфüхрлицхеѕ Леxікон

ЖСС — М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Београд, 1894. ЗНЖОЈС — Зборнік за народні живот и обічаје Јужних Славена ЛМ — Ауѕфüхрлицхеѕ Леxікон дер гріецхіѕцхен унд рöмиѕцхен Мyтхологіе ЛМС — Летопис Матице

Београд 1912. ТРЂ, КНР; ННЖ — Тих. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, Београд, 1906; Наш народни живот, 1—10, Београд, 1930—1934.

ГЗМ, б, 1894, 688; СЕЗ, 13, 287), или се меће на прса или под мишку (Караџић, 4, 1903, 196), или под главу (Хангі ‹Живот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіні, Сарајево, 1906› 121); нарочито се меће у амајлију б. л.

л. могло човека учинити бесмртним, али да га је немогуће наћи, јер га виле покупе: зато оне и живе док им се живот не досади, и онда га од себе одбаце, па без бола умру (ЗНЖОЈС, 6, 130).

или га јатшу, »да се момци грабе за њима« (Караџић, 3, 1901, 123). За слична врачања упор. Вук, Живот и об., 29; Рјечн., ѕ. в. Ђурђевдан и грабило. Такође се крави, којој је тргло млеко, даје у мекињама г.

Праг, 1929› 31), да сама реч »јабука« значи исто што и »прошевина, прстен« а просиоци зову се »јабучари« (Вук, Живот и об., 304; СЕЗ, 7 11; Беговић, 129 и др.). И о свадби има са ј. (која је иначе познати симбол плодности, цф. Хандw.

с.). Кад се први пут окусе, треба да се каже: »На живот и на здравље, на Турчина болешчина, на калуђера грозничина, а на попа терлемчина«, или слично (СЕЗ, 13, 414; 7, 133;

Према гранчици т., метнутој на Андрашево у воду, гата се о дужини живота: ако гранчица процвета, биће живот дуг, а ако процвета и олиста, биће кратак (ЗНЖОЈС, 19, 202). У народној медицини лишће од т.

клинова које је ђаво забадао у стабло и по њима се пео (СЕЗ, 70, 1958, 560). Дуван. »Срби приповиједају« — каже Вук (Живот и обичаји, 1867, 233) — »да је дуван изникао из утробе проклетога Арије кад му је испала; и зато кажу да је грехота

(обично код суседа); сем тога, »узму мало семена у крпу и провлаче кроз недра мртваца, јер, ако то не ураде, неће ,живот да роди̓ (ништа неће родити у тој години)« (ГЕМ, 25, 1962, 176). Сено. На везу с.

Ћипико, Иво - Пауци

Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде испољују се јаче и складније са тајанственошћу ове велике ноћи, док их сан посвема не савлада.

— понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот, и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, откуд бијаше дошао. Уђе у кућу нагло и вели: — Људи, погибе ми отац ....

Журе се и ћуте. Раде је пред њима, води их ка мјесту. И, дошавши, поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом.

И све је то он весело радио, као за се и за своју земљу, и нека би сав живот дао кад има зашта. „Али овако”, помисли, гледајући пред собом празна коња, „радим за другога.

браћу—небраћу који нијечу српско име, а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт.

Газда се зачуди, али му бијаху миле њене бесједе, јер годинама и њему отешчао живот и зановетно му и тешко ово путовање у град, а већ без Злате не може никако, па још раније премишљаше како да је доведе

— напомене му, бацајућ' љутито карте. Иво изиђе. Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.

Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот. Сама успомена на њу није је могла утолити.

Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава? По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му

Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше? Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...? Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...?

Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине. Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол.

Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу. А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ништа није рекао ни кад је Лауш поменуо своју најоштрију замерку, да је манастиру прече здравље меропашке жгадије него живот једног властелина, чувара краљевства, заповедника одреда краљеве коњице, победника у Пологу, пронијера круне и личног

и за оног најбеднијег који нам никада није дао ни кокошије јаје ни шаку жита; за таквог можда и највише јер је његов живот овде на земљи био препун патње, па му ваља измолити бољу судбину на небу.

Да ли сам крив, Господе, што су ми људи, који су око мене, загорчали сав мој кукавни живот, што сам усамљен као курјак, извргнут порузи, стар и разједан свакојаким немирима?

породица и што су били бескрајно захвални властелину јер их је извадио из ушљиве беде и ставио им у изглед лакши живот, богатији и узбудљивији свакако, слободнији поготово.

Имали смо некога ко нас очекује и било нам је лакше да подносимо пасји војнички живот по непроходним шумама и стрмим кланцима. Јању нисмо затекли. Отерала ју је господарица наша Јелена.

сам гледала тај раскошни призор, гиздаву господу што је стајала у црквеној лађи, док су епископи појали молитве за дуг живот краљевског пара, срце ми се парало од туге за том девојчицом, нашом краљицом, коју су ко зна какви ветрови, као

Можда се суочио са својом смрћу. Она га мами и омамљује, разјапила је рале, зинула му на живот, и ево како њена отровна пљувачка кола његовим телом, нападајући му најпре ум, ево је како загађује његову наду, ево

знаш све, без изузетка све шта ће се догодити, па ми чак и ово питање у главу стављаш, зашто си овај наш кукавни живот учинио тако несношљивим, зашто се играш са нама као са пиљцима, као обесно дете које чупа лептирима крилца, цветовима

Они који припадају Исусу разапели су своје тело с његовим страстима и пожудама. Ако имамо живот по Духу, следимо Духа! Не тежимо за таштом славом. Не изазивајмо један другога! Не завидимо један другоме!

Шта ко сеје то ће и жети: ко сеје у своје тело из тела ће жети пропаст, а ко сеје у дух, из духа ће жети живот вечни. Нека нам не додија чинити добро, јер ћемо у своје време жети ако сада не малакшемо.

Замркне човек у кревету, испуњен грозничавом надом, а осване као бледа лешина из које је исхлапео живот. Још колико синоћ онде се борио човек против слатког милозвучног зова, хтео је да продужи своје знојење, дисање,

Нигде ништа од живих бића. Осим њих. Ни паса, ни мачака, ни кокошки, ни најситније животиње, само они воде некакав живот, не знам ни сам како и од чега. Нисмо затекли ни прегршт живота.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет! 1880.

И страхом срце учас се притаји Гледајућ мутно на јесењи дан Ах, шта су снови и бескрајне жеље, Кад живот пада као тихи сан!... 1880.

И у болним твојим грудма Васкрснуће живот нови, Оживеће премалеће, Старе жеље, стари снови. И блаженим миомиром Успаваће твоје груди И сневаћеш, - Док те

радост, и наслада скупа, Кратковечним венцем рогове му краси, И весело јагње на жртвеник ступа, А плам пуца, гори - и живот се гаси... 1883.

Све слави пролећа дан. И мрачни ките се лузи, И ветрић шумори немо и живот поздравља млад Подмлађен зове нас свет, са песмом кликнимо друзи: Да живи над! И ти, О мили анђеле мој!

Ал' шта је прошлост? Ко у њој Пропале иште дражи, Он мучи само живот свој И тугу своју снажи. До врага с њоме! Занос тај Студеним зраком сјаје О, Хебо моја, вина дај! Заборав оно даје.

И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао свој За часак онај лепи! Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што ми дође!

Свет изумро. Никог нема, Да ме поздрави, Кô да цели живот дрема, Живот убави! Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама.

Свет изумро. Никог нема, Да ме поздрави, Кô да цели живот дрема, Живот убави! Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама.

Ил' боље рећи: ја верујем све. На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот отрован је цвет. Трпи и живи!...

На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот отрован је цвет. Трпи и живи!...

Све прену из тешког санка и све се радосно крете, Да прими подмлађен живот из руку божице свете. Са древних, високих гора водопад потече брујом И тихе потопи равни планинском, сребрном струјом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА МЕСЕЦОМ 172 XXXИ ВОЖЊА НА МЕСЕЦ 175 XXXИИ МЕСЕЦ И

Наш пут ће нас водити кроз васиону и векове, али и живот земаљски. Ето, такву, без утврђеног плана и система, више поверљиву него научну, замишљам нашу преписку.

ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ Београд Почињем да се постепено привикавам на варошки живот, боље рећи да га са великим стрпљењем подносим.

које је потресло сва моја осећања и сећања, узбудило целу моју унутрашњост, размотало и муњевито осветлило цео мој живот.

Овде, горе на Акрополи, је све изумрло, но доле бруји бујни живот модерне вароши. Али ћу јој одмах заврнути њено електрично осветљење.

државно благо, опустео: пелопонески рат и македонска најезда добро су га испразнили, али се жртвеници још пуше и живот тече својим током. Иако је пала ноћ, има овде још доста побожног света.

Чујемо топот коња. Убрзо затим пројури поред нас један коњаник, он мамуза свог коња, обливеног у пену, као у трци на живот и смрт. И Ви сте, јел’ те, на његовом изнуреном лицу приметили да је на ивици своје снаге. Шта га вија тако бесомучно?

Близу 700000 дела скупљено је и систематски поређано у просторијама библиотекиним. Човечји живот не би био довољан да само прелиста све ово песничко и научно благо, но, као за пробу, славни нам библиотекар показује

повукоше се старији чланови ученог колегија Александриског музеја на починак, а млађи пођоше у варош и њен ноћни живот.

ИX КАЛЕНДАР И ЊЕГОВИ ЕЛЕМЕНТИ Београд Више од две недеље деле ме од поласка за Цариград, али је мој живот већ добио други ток. О цариградском конгресу и о мојој мисији пишу све овдашње новине.

Промена дана и ноћи још је јаче упадљива него промена годишњих доба, и она регулише цео наш живот; једино код поларних народа стоји ствар друкчије. Промена дана и ноћи проузрокована је ротацијом Земље око њене осе.

Па како је тај календар, који у самоме Египту вероватно ни ступио није у живот, дошао до нас, и како је добио име Јулијанског календара?

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Такође, на самом крају века будимски учитељ Николај Лазаревић преводи верзију романа Робинзон Крусо (Живот и чрезвичајна прикљученија славнога Англеза Робинсона Крусе от Јорка 1799), а треба поменути и превод дела немачког

Желећи да поучи српску „јуност“ својом романсираном аутобиографијом Живот и прикљученија 1783, Доситеј у предговору јасно истиче да је намењује младим читаоцима; он верује, као прави

(Производи у стиховима издељени на „Песме“, „Басне“, „Искрице“, „Натписе“ и Производи у прози са поглављем „Школа и живот“). Управитеља Текелијанума и српске школе у Будиму, покретача и уредника Радована, Стевана В.

– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те Мати!

Пише поезију („Мелодија к пролећу“, „Плач Сербии“ итд.), уџбенике за школе, издаје монографију Живот Петра Великог. Спис „Краткое да простое о седми таинствах учитељскоје настављеније“ издат је 1760. у Бечу.

У Пешти је, између осталог, објавио дело Школа и живот, уређивао педагошки лист Српска народна школа (1870–72) и Радован (1876. у Новом Саду).

(Беч, бакар) 1765. Захарије Орфелин: Мелодија к пролећу 1783. Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја: њим истим списат и издат (прва част) 1784.

весела игра за децу у четири дејствија, преведено с немецког од Франца Ксавера Штарка Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (други део) 1795. Рођен Тимотије Илић 1799.

Рођен Тимотије Илић 1799. Николај Лазаревић: Живот и чрезвичајна прикљученија славног Англеја Робинсона Крусе от Јорка, собственом руком његовом списана (Чест

Поповић: Босиље (књига за децу) Стеван В. Поповић: Бадњак (књига за децу) Јован Миодраговић: Загоркиња или живот наш у шуми и без шума (поучна проза) 1881. Покренут лист Српче у Београду 1882. Стеван В.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Јер кажем: Вера и Бог није за мртве већ за вас живе. да вама, живима, живот олакша: да што вас снађе у животу, особито смрт, верујући да је Бог тако хтео, лакше то поднесете.

Једнако ћу се бојати да све то: веселост, живот, здравље није нешто грешно... МИРОН (умирује је): Не бој се ти! Не бој се ти, само живи, буди здрава и весела: за

РЕШИД БЕГ Докле ће се овако, Џафер-беже? ЏАФЕР БЕГ Док се живи, Решид-беже. РЕШИД БЕГ Ох, много је убав живот! Много је сладак! (Чочецима баца новац.) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо.

Као велиш: када је ја не могу имати, јер то не допушта чин, име, онда ослободићу је црнине, пустићу је у живот да се с другим проводи, да је други грли и љуби. Их, их, колико си покварен, Мироне, и то душа ти покварена!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Нико не зна какав је мој живот, али пакост тера своје... Што не одох некуда у бели свет, па да слугујем до гроба, али да не гледам очима шор и

И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја. Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно. Ристана прича живот сироте: живот пун рада и жеља, младост пуну страха од старости.

Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно. Ристана прича живот сироте: живот пун рада и жеља, младост пуну страха од старости. Мало-мало па каже неки чудан израз; српска реч, али необична.

Састао се само са женом, одмах јој рекао да оцу нипошто неће да се врати, и отишао некуда да поново нађе живот. Онога истога дана кад је дошло писмо с вешћу да је Риста изишао из затвора, умрла је предвече мајсторица Ристана.

Као што су становали, тако су на крајичку некадашњег живота почели да живе један мали нездрав живот. Срећко сад и кува. А мајстор Коста узео да ради повртњак иза куће.

Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице. Она није ни десетак година провела с мужем, и у обичним приликама је ретко носила мужевљево име.

Тако је Бошко увек умео и друге усрећити и себи говети. Уза сав свој много лични живот, није био себичан. Имао је лепу праву памет, прозирао људе и ствари, па и себе, знао је своје мане.

Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца. Дође после годину дана међу њих једна мала, као лептир лака девојчица.

Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца. Дође после годину дана међу њих једна мала, као лептир лака девојчица.

Волела је и она живот, и баш зато почела да цени своје способности. Слично својој матери, само Нола више памећу и карактером него срцем и

Слично својој матери, само Нола више памећу и карактером него срцем и страшћу, она се извешти да спречава да јој живот буде омашка.

И ван куће се девојачки њен живот определио особито. Зато што је нико од младића није волео као жену, Нола се почела с младићима дружити.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Смеј и шала, каже Гален, нужна је за здравље, продужава живот, умекшава нрави и чини да се човек од човека као ружа од чичка разликује.

Истина, више од полак су га мољци и мишеви изгризли, али шта маримо ми зато, кад он детинство и сав живот нашег витеза подробно представља.

Истина, мало се касно сетио размишљавати о намеренију и претпријатију путовања свога; али кад млоги цео живот свој без определенија проводе, кад се млоги без определенија и без расужденија жене, кад се најпосле млоге књиге без

— И тако божијом милостју прешавши живот магараца, мислим да је време опет к нашем Роману вратити се, који је, међутим, на својеј Розинанти грдном једном шумом

Погледајте, небесна господична, како лице моје вас ради сваки дан вене. Живот мој о длачици једне ваше речи виси, и ја без вас по три дана не једем (овде се разумева »јер немам шта«).

свет вас ради презире, који само вас ради дише, који код вас (и код ваши новаца) своје шчастије тражи, и који ће бедни живот свој на најсвирепији начин прекратити ако љубов његова код вас богиње душе своје ухода не добије.« — и тако даље.

Геніалітäт, из франц.-лат.) — генијалност, велеумност ЖИВОТНО (рус. заст.) — животиња; жив створ ЖИТИЈЕ — живот; животопис, биографија ЖРЕБИ (жребије) — ждреб; усуд, судбина, предодређење; наше жребије »што нам је предодређено«

— растужити, ожалостити, онерасположити ОПРЕДЕЛИТИ — одредити ОПРЕДЕЛЕНИЈЕ — одређење, циљ (определеније пута; живот без определенија); вокација, позив коме се неко предаје (к моралном определенију теже »посвећују живот остваривању

пута; живот без определенија); вокација, позив коме се неко предаје (к моралном определенију теже »посвећују живот остваривању моралних начела«, против свог определенија) ОПСТОЈАТЕЛНО — потанко, исцрпно, опширно ОПШТЕСТВО —

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ИЗВОР 13 САВИН ИЗВОР 15 ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 16 СВЕТИ САВА 17 ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ

смртобоље Гутљај ове воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ Гладан и жедан светости Напустио је земљу И своје и себе Ступио је у службу Крилате господе Чувао им

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ако живот човечји и има какав предговор, он је тако интимне природе да се о њему уопште и не пише. Али се мени предговором ваља

Кад сам му пришао, он се ослони на мене и рече ми: — Посрћем, посрћем кроз живот, јер су ме сви пријатељи напустили. Ах, лакше ми је наћи путе небеске но стазе живота.

Велики је човек у писму своме кирајџији писао како је живот са своје материјалне стране одиста одвратан, како дневне бриге замарају велике душе и још пуно других афоризама о

Путеви су нам били различити. Оно ја што је поникло из мога првога плача прошло је кроз живот заливајући се сузама. Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све суморно.

Оно ја што је никло из тренутка моје збиље пошло је у живот под тешким теретом и посртало је под бригом. Оно се бринуло о сунцу да ли правилно ходи; њега је мучило што се земља

све своје напоре да је реши; оно се заривало у сваки проблем, застајало пред сваком тешкоћом, и тако ходило кроз живот прегибајући се под теретом брига.

Оно ја што је никло из првога мога осмеха прошло је кроз живот са осмехом на уснама, гледајући све око себе веселим погледом и ведре душе.

Увидео сам да је грех према човечанству одузети човеку бригу. — А јеси ли бар познао живот кроз који си прошао? — Не, јер од брига нисам могао дићи главу.

— А јеси ли бар искупио људске болове? — Не, болови су и даље остали међу људима, јер, веле, живот је бол и без бола нема живота. — А јеси ли бар познао и видео живот тај?

— А јеси ли бар познао и видео живот тај? — Не, јер нисам кроз сузе могао ништа познати и ништа видети. Узе реч и онај трећи, што се смејао: — Разглавио

Све што сам више упознавао живот, што сам ближе упознавао људе, све сам се слађе смејао. И сада још, када сам стигао на одмориште, те се осврнем за

Томе трећем, који је смејући се кроз живот и животу прошао своју стазу, поверавам да испише ове листове моје јубиларне књиге, јер он је једини видео живот.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али природа је подарила људима само један живот, а свакога часа хиљаде су остајале на бојним пољима. Помоћи ни са које стране.

Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити. И шљапка по овоме снегу бос, убоги пешак, очекујући тренутак када ће погинути.

А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот... Командир стеже вилице, да му одскочише мускули, и с дрхтајима уздахну. Онда настави тихо.

Говоре да заседава ратни савет команданата и очекује се последња одлука: капитулација или даља борба на живот и смрт. У сваком случају мораће да наступи разрешење ове тешке неизвесности.

помишљали на узмак, али су избегавали и претпоставку да би једнога дана могли уништити оно за што су интимно везали живот свој. Мртве су то ствари, заиста, али подстакнуте људском снагом, оне су биле симбол војничког достојанства.

Конопци се кидају, а џакови и сандуци лете свуда унаоколо. Војници псују и проклињу свој живот. Онда разгрћу ашовима снег. Неки обавијају копите коњске џаковима, па наново товаре и по двојица вуку коње.

— А-ја... док ми се не заглави у гуши, да осетим залогај, не вермам ти ја то грицкање. Једном, али вредно. Живот у биваку није се обављао по оним мирнодопским правилима, већ више по навици и потреби.

Али ми сада у њима стално живимо. И као по некој поступности, наш живот сваким даном постаје све тежи и мучнији... Тешко је присетити се и јучерашњег дана.

И тело наше тражи хране, а већ је пексимита нестало. Тело се све више изнурава, душевни живот лагано замире, човек није свестан свога положаја, и седа на влажну земљу, леже у воду, да би се одморио...

Машина чини још један обртај и нечујно стаје... Умиру тако људи без јаука. Нечујно и тихо гаси се њихов живот, као жижак у кандилу. Око подне стигосмо пред једну набујалу реку. Рекоше да се зове Шкумба.

Валонско пристаниште... Крај наших мука... Васкрсење. Нови живот. А пред морем огромна пешчана равница, по којој јуре аутомобили. Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо.

— А је л’ им зима? И они су били некад деца као мали Мића, насмејани, весели... Постали су дечаци и замишљали да је живот вечан. И тек закорачили у живот... Ах, ономе се цеди вода из отворених уста...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Тебе по горама вукао, уводио у све манастире. Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја, И шуме горе храстова и гребени ти захваљују.

златну, У сапогама сребрним, У кафтанима: За кејове париске, Или за ма шта било; За један осмех девојачки Радо бих дао живот свој.

Обесиће се о крушку радо, Нашто живот му овај; Та више му се и не живи! О једну једину крушку у шљиваку, И ветар ће му њихати ноге у мраку, Збогом!

Сва је митологија умрла била заувек. Тако отпочео нови неки раздрузгани живот: На аутомобилима црвеним који су јурили кроз ноћ И између кућа Војника четири држала се усправно, Па затрубише

Један ће нови живот почети једним новим балетом оштећених снага! Лепше ће бити сада кад заиграмо ћопави, Но раније кад ни играти нисмо се

Па дивни и лепи каплар, који страсно воли своју жену, Одлетеће на вранцу да положи живот у част њену; Зауставиће се баш на ивици рудничких шума: У борби са храстовима, са тенковима воловским, На бедемима

плач му је химна небеска, Мој сестрић кад сисајући дојку мласка, То сама сома капље из облака, и јаче Заструји живот: Изасланик пролећа тек пред подне смилује се, И онда се смеши.

Марка, Саучешћа примају до гроба уцвељени. Какав је данас диван синуо дан: На сунцу се расцветале све руже, Живот Ј о в а н а неки је далеки сан, Из чамца гледам како рибе круже. Под таласима гледам како рибе круже.

Да ли иронију или оснажење на живот нови, пролеће, сад ми доносиш? Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови; пробуђена на кошаре скочила

Има такве неке моћи у мени да само једно могу; све је утопљено: бескрај, пустоловина, манастири, мој живот ми сија као звезда из далека, и све оно што треба да се настави чека да је прво угњавим песницама, па...

Стихови, носите ме далеко од ове земље: у мукама ме за бољи живот рађала мајка, ради вишега отац је са усхићењем плодио; живот мора да је драг, а љубавном да се стремље када сам се као

носите ме далеко од ове земље: у мукама ме за бољи живот рађала мајка, ради вишега отац је са усхићењем плодио; живот мора да је драг, а љубавном да се стремље када сам се као Магбет у толикој журби родио; над реком а под небом ловцу на

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Очисти шумске изворе и потоке. Можда ће ти поштедети живот. А вода већ до браде дошла. Шта је могао до да обећа дечак да ће из очију изворске деце повадити све труње, послушати

Бар за војника мудрост не треба! Иде он иде, млад и леп: удовице га и девојке на кафу позивају, какав живот! Чак га је већ и страх да ће иза војниковог лица провирити ђаволово почео да напушта, кад залупа добош, затруби труба.

Дрвосеча поче да се на смешно лице привикава. Чак помисли да има некакве сврхе његов живот и исте ноћи први пут, спокојно заспа. Тако, први пут, након одласка из планине у сну виде своју жену, децу и дом.

У срећном Царству срећног Цара сада су постојали класови тако пуни да су им главе земљу дотицале. Живот се настављао. Истина, нешто спорији и сетнији но у другим мање срећним земљама. Чему хитња?

Поданици су се све брже навикавали на ноћни живот. Постепено, сами од себе, почели су да се рађају поданици једва већи од педља.

« Поданици су убрзо схватили да није паметно отварати уста. Деца су била још мудрија: рађала су се без језика! Срећни живот Царства текао је у потпуној тишини, сем што би Цар, понекад, нешто прошушкао, а доглавници повикали: — Микики-Мики-Но!

— Док има пријатеља и новаца ће се наћи! — просу Варалица три дуката пред себе, нека не брине трговац... Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину?

Је ли чудо што му име и границе суседне царевине пређе? Чу о њему и млада мајка која се са Смрћу отимала о живот свога сина. »Када би му успело да Смрт превари!« помисли мајка. »Да ми јединца сина спасе!

»Када би му успело да Смрт превари!« помисли мајка. »Да ми јединца сина спасе!« упорношћу траве ухвати се она за живот малишана, не дозвољавајући Смрти да прекине кончић тањи од паучине.

Под тим корењем кључа извор живота. Ко ма и један гутљај попије — ослободиће се болести, старости и живеће све док му живот не досади. До њега још нико није дошао. А и ко би дошао може да узме један једини гутљај воде.

— Превари? — узвикну мајка, а кроз главу јој прође прича о Варалици. — Обећај да ћеш поштедети живот мог сина, и ја ћу наћи таквог човека... — прошапта мајка, а Смрт се грохотом насмеја.

Ти си једини који би смрт могао да превари. Ако ми ти не помогнеш, ко ће? — пригрли мајка дете чији је живот смрт стезала леденом руком. — Ја немам шта да ти дам... — мајка заћута, а Варалица се замисли.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

: »Митка је тој, викав, на чорбаџи-Арсу брат!«... Па зар мене да убијев... Тики, па и да ме убише! Зар је овој какав живот? (Набија фес. Тешко, горко.) Ех, Стамболке Реџеповице, мори, жална песмо моја! Стари Реџеп на пут, а ја куде њума.

Да јој је кућа, синко, с тобом отворена. За срећу те мајка родила. Да мајка с тобом живот проживи, кад није с оцем ти. А с њиме — црни је мој живот! Од њега никад Божја, блага реч, само вика.

За срећу те мајка родила. Да мајка с тобом живот проживи, кад није с оцем ти. А с њиме — црни је мој живот! Од њега никад Божја, блага реч, само вика. (Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе.

Там ћу и ја! И Коштан, к’д чујеш да сам умреја, слузу да не пустиш. Нико да ме не жали! Зашто, ја сам самога себе, за живот мој, живога ожалија и оплакаја. КОШТАНА (плаче). МИТКА (гануто, прилази јој): Немој да плачеш. Слуза не помага!

Ја, Коштан, у мој живот још бробињка несам нагазија, а камо ли на брата руку да дигнем. Брат је брат! Једно млеко смо сисали од нашу слатку

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

119 ЧАСОВИ 120 ПОГРЕБ 121 МОЈ ЖИВОТ 122 ПУТНИК 123 У РАНИМ ЧАСОВИМА 125 СИЈАЧИ 127 БАЈКА 130 ПОД ЧЕМПРЕСИМА 133 СУСРЕТ 136 ТРУБАДУР 139 ЈУТРО

снага што кô стража бдију, продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, Плијене и носе и ниште и бију: И бога и небо, живот и саздање, Све у исто доба. И у мојој крви Овај грдни повор ја ћутим гдје врви, И од мога жића све остаје мање.

Тихо, у сутону, Вјетар селом носи елегију бону, И покривен драчом гроб убоги снива. 1908. МОЈ ЖИВОТ Мој живот није протекô залуду!

Тихо, у сутону, Вјетар селом носи елегију бону, И покривен драчом гроб убоги снива. 1908. МОЈ ЖИВОТ Мој живот није протекô залуду! Судба је моја кô судба ратара: Плодове своје текô сам у труду, И моје чело много трње пара.

Је ли биједом мој друг схрван био, С њиме сам и ја своје сузе лио — Чисте, свијетле кô свјетлост олтара. Мој живот није протекô залуду! Плодове своје текô сам у труду, И моје чело много трње пара. 1908. ПУТНИК Не могу даље!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

стварали епопеје него и они који су певали краће епске песме — живели су на краљевским и уопште великашким дворовима. Живот у таквој средини, несумњиво, утицао је и на њихово стварање и тенденције господских класа у епској поезији често су

А свака од тих личности започињала је свој велики живот управо у тренутку кад је на овај начин створена, кад је песма о њој проговорила, и свака је од тога тренутка била не

Али, зато што сликају обичан, свакидашњи живот, различна веровања и обичаје, породичне и друштвене односе итд., тзв. неисторијске песме помажу нам исто толико колико

Особито велико место у неисторијским песмама дато је религији и тешком положају жене. У прошлости живот је био веома мучан.

Очевидно, богом се није ништа објашњавало, њиме се само обележавало постојеће стање мучан живот људи који су били лишени многих средстава за борбу са разним невољама.

Осуђујући те негативне примере, песма је истовремено осудила и читав ондашњи живот који је био препун муке и туге. Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости.

А после удаје њен је живот потпуно зависио од мужевље ћуди: могао ју је злостављати на разне начине, могао ју је чак и отерати.

септ. 1371. године до битке, у којој су Вукашин и Угљеша катастрофално поражени. Обојица су изгубили живот, а велики део њихове војске настрадао је у борби“.

у положај да буде жртва једног свирепог обичаја, да буде жива узидана да би се град одржао, она би хтела да утиче на живот и после своје смрти, да мртвим дојкама храни и мртвим очима гледа свог нејаког сина.

То се лепо види и из једне старе мексиканске песме: „Шта је наш земаљски живот? Зар има мртваца међу нама? Не, они живе далеко на небу, тамо где су утеха и наслада.

Али тај призор није га поколебао; напротив, дао му је снаге да намах и потпуно прегори живот. У једној песми са Новог Зеланда речено је ратницима: „Ако желите да увећате своју храброст, ако желите да укрепите

Ако би њих изгубио, остао би крњ, ништаван, ружан. И тај бедни и наказни живот тиранин би најзад узео. Истог је мишљења и Пријездина љуба, поносита Јелица госпођа, која једноставним речима — као

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

излеже паче Воли га још јаче Гајите патке Заиста су слатке КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО Кад би ми неко рекао Како је живот стекао Којим је парама платио И пошто би га вратио Кад би ми неко рекао Како је ваздух стекао Коме је писма

заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је једна фарса Тетке падају с Марса Сви знанци и сви странци Можда су падобранци ДОСАДНО МИ ЈЕ ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА

којешта Што не може рука вешта Да поправи Ситнице су То је тачно И досадне убитачно Ал понекад много значе Цео живот преиначе Из корена Мак у штрудли То је јасно Не делује громогласно Ал без мака шта ће тесто Чами горко кисне

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

XИX Весело тече живот у шумском логору. Најраније, читав сат прије осталих, стигне Лазар Мачак и пренесе у пећину понешто од најважнијих

Како би он онда и могао да живи на земљи, а да не зна гдје су они, чим се баве и какве подвале смишљају. Тужан би живот био без тога. — Ехе, Јованче, Јованче, тај ће се усудити чак и у Прокин гај.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ 6 ПУТОВИ 7 МОРЕ 8 СИОН 9 СВОЈОЈ ДУШИ 10 СЕЈАЧИ 11 ХВАТАЊЕ СЕНКЕ 12 МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА ЛОЗА 14 ПОХВАЛА ЖЕНИ 15 ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА 16 ВИНО И ЖЕНА 17 ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА 18 РААВА 19 ДОКЛЕ НА ТИХУ

К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА 29 ПРОПАСТ СВЕТА 30 ОГАЊ ПОХОТЕ И МЕСА 31 ПРАВИЦА 32 ПОХОТА ОЧИЈУ 33 СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА 35 ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ

ГРОБЉЕ 174 МРТВИ ГРАД 175 ИНДИКТ СЕПТЕМБРА 176 СЕЈАЊЕ СОЛИ 177 КЋИ ИПОДИЈАДИХА 178 О ТИРАНИМА 179 КОДРУСОВ ЖИВОТ 180 АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ ЈЕЛЕН 181 КОКОШ СА ЗЛАТНИМ ЈАЈИМА 182 МУДРИ АРИСТОТЕЛ УЧИТЕЉ

423 ИЗГУБЉЕНА МУДРОСТ 424 ЧУВАР КАПИЈА 426 ЧУВАР КАПИЈА 428 ЗЛАТНА СРЕДИНА 429 УЛАК 430 ЛОВ ЗА ЦЕО ЖИВОТ 432 ЈЕДИНСТВО МНОГОСТРУКОСТИ 433 ЖЕНИК ЛЕПОТУ НЕВЕСТЕ У ОЧИМА ДРЖИ 434 ПОХВАЛА ДРАГОМ КАМЕНУ 436 НАДГЛЕДНИК

Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће! МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и човекољубиви земљорадилац Још за неку годину више

Реке, научите се од мене Како кротак јесам И смеран срдцем! СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ Колико је маечак огањ, а колике ли велике ствари пожиже; тако и човечији језик — мала је вешт у нами,

уста и од туђина поштеди свога раба да би непорочан остао; и приточник муж скоројезичан, скоро пада у зло и смрт и живот у језику стоји!

шапћу да од Бога хвајде нејмам — писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. да се не препадам ни одскачем.

Бојим се за душу да не враг потера је и стигне пак у земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. Бојим се душом: милујући ми неправицу омразих своју душу И дни и године наше кано

Рана сасма позлеђена бриди; болест нејма здравља ни облакшања: лакомство без изма, и џимгризање, живот расхаљен; од сад најма вам више грехом проштења! Ни више покајања; моба се не слуша, нити сузе помажу низашто.

уздахни, пак распружи своја ти летећа преко света умљива крила, и свуда, целопаметљиво пролетањем вилајетским свачији живот промотри, да прознаш послове човечаске, своје им воље овдашње.

БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам. Наш живот, кано брзи коњик хитро иде да нас стера и скупи на крај света, концу нам житка овога. НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

пшешко живење моје?! ...“ Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их има ли што слађе од ратлока.

“ — „Их, болан брате!“ вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом. Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.

Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!

у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају јер знају да их нико не зна где су.

Зашто да плаче? — Мори, — одмахну руком Васка — ти ништо не знајеш, бата-Мане! Тараф-тараф се напраји код нас дом... Живот си нема од њекња!... — Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.

Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?... Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају; та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил...

Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’ црну тетку, да се бесимо зашто живот веће немамо!... — Што, мори?... — Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано! Сас црн ти абер дођо’!...

— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб’... Без теб’, рече, живот си нема... — Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?... — Што, не верујеш, бата-Мане?