Употреба речи живота у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Јест, драги пријатељу, живот је жалостан! И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота превртати! Поглед на прошлост срце ти пара, садашњост горком жучи душу потапа; а будућност?... Ах!...

Било је часова кад ми је отац и из свога живота понеку занимљиву цртицу приповедао, али у томе је био штедљивији; сваки пут је радије говорио о друговима са којима је

Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... ...Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха! Беше вечито болестан.

А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела.

Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади... Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!...

На то никада нисам ни помислила. А боље би било да сам зараније прекинула ову храпаву жицу беднога живота! Решила сам се да идем у Србију... Још тога вечера спремим моје мало кошуљица и хаљиница.

1874. ЈЕДНА НОЋ ПРИПОВЕТКА ИЗ КАЛУЂЕРСКОГ ЖИВОТА Око пет сати поподне стигао сам у Криви Вир; то је село у подножју саме Честобродице и Ртња...

Онде је и остао, сиромах! А какав беше! Хе, мој брате, ја ти онакога већ нећу за живота узјахати!... На вашару сам штетовао на кожицама, код куће, опет, застанем жену где се разболела; зло, да не беше

Та ваљда ће дати бог да нам и ово не буду последњи дани! Човек макар како да се намучио, опет се још није наситио живота; исто као што пијаница виче: „Много је!“ и: „Хвала, домаћине, ја не могу више!...

припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе димове крџака, стаде, чисто уздишући, приповедати из живота свога побратима: — Видиш, учитељу, ти калуђери, то су зли људи. Ја га не марим никад на путу сретнути.

1875. КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА ПРИЧА ИЗ ПАЛАНАЧКОГ ЖИВОТА Лепа ти је то ствар, тај швајцарски сир! Ја, откако га знам, радо га једем, а још га радије нашим неготинцем заливам.

се да имамо на расположењу толико пара колико овакој сорти људи треба да једно вече заборави беду и муку свакидашњега живота. Мој предлог беше, наравно, за швајцарски сир.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

се с т о б о м другољубно разговарати, и што добро будем знао драговољно казиваћу т и, и што је најважније: не само за живота но и кад ме не буде на земљи.

Последак не само овога привременога, скоротекућега и краткога времена живота, но и саме бесконечно простируће се вечности.

Наравоученије Није се нимало чудити што нису сви људи једнога начина живота. Најпаче у овоме се види премудро расположеније человеческога рода: да се за различна званија људи способни находе, и

Али кад видимо многе премудре и добродјетељне да су, без сваке своје кривице, за саму превелику красоту, жалосни живота конац имале, како Лукреција, Виргинија и Кама галатска, и премноге друге, ово је права жалост!

он који, да је хтео, могао је всегда с Августом живити и соцарствовати, не само овако је говорио, него ови исти живота начин за себе је изабрао.

Ибо, ако се из детињства томе науче, за живота се неће моћи одучити. А овакови зли обичај прави је отров душе, срца и нарави.

Ленивац се није родио да живи, него да труне и да гније јоште за живота. Ако се убог роди, просјаком мисли скончати се, нити је општеству, нити је својој фамилији, нити је себи на ползу.

Што та лажа, — почне говорити — мал' не учини с нами! Каже нам да смо само ми страшиви, и зашо неуостојни живота. Ево сад сви виђесте да има и од нас страшивијих створенија. Која их се сила утопи од нас уплашени!

Даје за пример Мојсеја, који овако говори молећи се богу за Јудеје: „Или прости и њима, или изглади и мене из књиге живота”; даје апостола Павла, који вели да би хотео од самога Христа отлучен бити кад би чрез то могло бити да се Јудеји

би за закон узели да за љубов к учтивости и к худим комплиментом ваља ла|гати, као црв по блату милити, и у све време живота взајмно варати се и заслепљавати?

кад сва чељад полеже, оде старац да нагледа по обичају благо и душу своју; а кад нађе ту шљунке, којима се никад за живота није надао, стане га таки лелек и јаукање да сав комшилук на ларму и на оружје скочи и притрчи, ко у кошуљи, а ко у

лица твога са злонаравијем и непристојним поступком не наружио и не осквернио; а ти, кћи моја, што би с чесностију живота твојега и с красотом нарава твојих недостатак красноличија прикрила и надокнадила.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А могао би постати и патријарх, кад би разликовао гуске од анђела! Он је целог живота носио главу празну а зобницу пуну!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја нерадо о смрти говорим, али без икаквог стрâ очекујем последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да живим, него у оне у којима сам живио.

без икаквог стрâ осврћем се ја на њу, и са задовољством и унутрашњом наградом пролазим у мислима све прошле године мог живота, и радујем се да ни на једно дело не наилазим, за које би ми совест штогод пребацити могла.

се у ово скровито мало селце на огњиште моји’ дедова, да се одморим од моји’ трудова и да вас нејаке наставим на пут живота, да вас из малена научим љубити Бога и отечество.

Цео тај простор мог живота и народни’ збитија стоји ми јоште живо у памети; и што је старији који догађај, тим га се лакше и точније опомињем.

” Ја сам слушао мога оца, и сећао сам се целог живота свију његови̓ совета, и био сам спокојан, задовољан и срећан. Следујте мом примеру, следујте тој чаши мога оца, не

Ваше речи, ваша делања, наклоности и уживања управљајте свагда према времену и према годинама вашег живота. С мером и у своје време много се којешта чини без штете, што пред судом здравога разума не би се могло оправдати

” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке, но се у образ пољубише. — И рече Милош: „Господару, сто живота да имам, сви̓ ћу сто изгубити, а твоју ћу вољу и заповест до смрти испуњавати”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога... Частило се дуго и за много. Дође време да се полази.

— рече Радојка и заплака се. — Знам већ, онај душман... — заусти Страхиња, па само одмахну руком. — Нема ми већ живота... — наставља Радојка кроз плач. — Вала, ни мени!... — прихвати Страхиња... — Идем у свет, па шта бог да!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје

Он се осети сам, остављен и од бога и од луди. Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!

Душа га заболи... Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог. Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност.

не ваља се!... Па поче брисати сузе... — Не ваља се сузом испраћати! Нека му бог да живота и здравља... Господе!... Ти му буди пријатељ!... Ти му буди разговор!... И погледа на небо.

Наједанпут се појави човек на коњу. Човек беше риђ, а коњ алатаст. Чим виде риђа човека, Станко плану. Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. Он запе пушку. Ноктом протре кремен на орозу... Турчин ступи па ћуприју. — Стој!

И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде

убиће те! — Нек̓ убије!... Ти мислиш бојим се ја смрти?... Јок!... Зашто да се бојим?... Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...

— Станко се тресао као у грозници. — Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... Па се окрете од Деве. У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.

Зар си мислио да се ја дам преварити?... Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!... Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја

— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. — Сад могу!... Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...

— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!... Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”. И тако је!... Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!..

И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: — Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!... Ми не насрћемо, ми се бранимо! Све је стојало гологлаво око седог попа.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сад опет куцам на тим вратима Са којих пођох; опет вапијем, Клица живота неповратима, На првом врелу да се напијем!

Мру у једној речи што се није рекла, А у којој беше сто врела живота... Тако јата звезда што су простор секла, Мру у капи росе на листићу плота. Од љубави наших веће су тишине...

Канда туђе срце бије у мом куту? Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо? Ко би Знао за све тмине под сунцем! И зна ли Ико сва беспућа у сутону доби?

Његова стара крв загревала је јаја под њим, у којима су се полако зачињала три црна живота. Двестагодишњи гавран сву ноћ снева мутни сан о нечем што је било пре два века.

боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, — мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.

Гробови као да имају срце, неко велико тамно срце, које удара нестрпљиво, заљубљено. Колико живота, младости и снаге тај дан међу гробовима! Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше. Над апсолутним тешкоћама уздизале су се својим високим

Он ће дати ономе. Тада чух из једне собе загушљив и болан узвик: — Јаој, моја мајко! Ах! И књига живота поче ми се отварати. То ли је оно што ми тако притискује груди кад видим ове људе!

Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у

Ово је проклето!... Ово је ђаволско!... Ово ће ђаво однети како је и донео!... Као што видите нема ту среће ни живота! И тако је моја мати била несрећна и ми смо сви уз њу били несрећни...

Ни ђеда није сву ноћ тренуо. Први петли запеваше, први весници новога дана и живота. Аноци се никад досад није њихова песма учинила тако лепа.

Никад није престајао, никад се уморио. Богу се молио: „Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здрава докле си ми живота поклонио!” И бог га је заједно с пошом одарио здрављем.

Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике. Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је

Коњи пођоше. Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече: — Чувај ми дијете, тако ти живота и самосазданог створитеља! Нинко дохвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.

— рече Иконија. Мара још дубље повуче пару: — Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух! Иконија јој завири у очи, па онда погледа на страну куда Марине очи бјеху управљене: — Дуд?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А што се у селу венчало3, то је потпуно знало шта ради; знало је дужности и задатке брачнога живота и крајњи му циљ. И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода, крштавајући новорођену децу по селу.

— Шта, још не?! — чуди се поп Спира (а знао је добро да је г. Пера нежењен). — Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота... — Тако! Е, ви’те, молим вас! Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли?

порцуланско и стаклено посуђе, а по дуваровима неколико слика: неке битке, неке слике из Геснерових идила, и сцене из живота блаженопочивше Марије Терезије. Ту и слика поп-Ћириног оца, старог кабаничара Аверкија, насликана масном бојом.

Беше то нека немачка књига, тридесет седми хефт Риналда Риналдинија, интересантног романа из разбојничког живота који се тих година радо читао.

А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!? Еј Лало, Лало! Како је меника брез тебе, брез свога касти, друга!.

Лаку ноћ!« Док мало после и то не умукне заједно са нестанком оних силуета испред куће. Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да бáба

које је најрадије тада певала, и књиге које је читала, — све је то показивало да је Јули тежак живот, да јој нема живота, и да јој је смрт била једина срећа.

»Господар Јова« ће вас одвести на карловачко гробље, и показаће вам гроб у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...

старежа, Меланија извађа свој монограм на салветама, а Пера седи па чита што, или им приповеда што из свог ђачког живота; приповеда им о силним предметима, о силним зорама које су га затицале крај књиге, о испиту, О тешкоћама на њему, или

Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота. Поваздан седи мирно и, зажмиривши, преде на банку, и прекида предиво само онда кад чује да у кујни лупа сатара и да

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

да од куће још штогод понесу што су оне заборавиле, а сад се, успут сетиле (а нарочито је то оно што је покојни за живота радо јео). И тако у поворкама, из свих маала отискују се и журе ка гробљу. А гробље није далеко.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ишао је често по вашарима. Ту је искусио сву романтику трговачког живота. Зима, врућина, жеђ — ништа то њега није женирало; не једанпут је на вашару бивакирао и на влажном времену под колима

Некако напипали су се и искушали. Белкић каже да на његову кћер само за његова живота две хиљаде форинти гледају; а Љуба има куће две, гвожђарницу и нешто дуга.

— Не брините се за то. Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна. — То је лепо; а кад почиње тај живот?

Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан. Прошао је и он, као и многи, кроз разне незгоде живота; имао је имања, па је пропао, па се опоравио, и сад га у околини држе за доста имућна човека.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

свих патњи, са потребом оне живе узбудљиве радости очекивао га је као дан почетка своје душевне равнотеже и светлости живота, дан умирења и обновљења. А сад шта?

Јер и ове силне страсти данашњице, све ове ситне бриге обновљеног тако званог нормалног живота, понова почињу да грицкају и досађују и овај живот у миру гњил је некако и љигав.

А нико нас ни о чему неће питати, као што нас ни до сад није питао. Само нека све дође брзо, што пре, јер живота више нема то је јасно, а и овај мозговни, седећи живот постао је већ неиздржљива тиранија.

„Неба ми мога — мислио је Јуришић који није могао спавати — сав му је изглед човека који је стално у сну чулног живота; и ту, чини ми се, не вреди никакав напор ни покушај владања над собом.

стоји она част и опомиње; и то је нешто страшно важно, крупно и значајно, та част, и увек раније стајало је то испред живота. Раније била је вера и та вера чинила га је мирним па је за њу радосно ишао у смрт и бранио је свом снагом.

морао би разумети шта значи то оставити жену, створење од деветнаест година, наивно, детињасто, бујно, жедно и жудно живота и љубави.

И прелазећи оно кратко време њиховог заједничког живота, она се у чуду питала: је ли могуће, ама је ли могуће да је она, ову овде исту ругобу тако много волела, да је због ње

Јер ја волим све жене света и сласт да их заводим најслађе ми је пијанство живота, и јер свака има бар нешто што она друга нема. А моја вереница има само оно своје, и за оно њено ја сам се закачио.

Његово писмо било је њихова амајлија, његова слика икона а њихов сусрет с њим највећа свечаност живота. Из малог цветног дворишта, увек о великој, звезданој свежој и мирисној ноћи, тражио се његов лик на небу...

као, као у неком од мојих претходних живота. Да ли ме појмиш? А оно време кад смо заједно били, (заборавила сам онај последњи дан), оне интимне вечере овде испод

последњи залазак сунце, сећаш ли се оног дивног заласка, све то чинило ми се као одломак нечијег туђег, са свим туђег, живота који сам ја однекуд случајно посматрала. — Наташице! — јаукао је Јуришић док је она кашљала.

у јесен, у тишини, уморан, блед и нервозан и мислио: „Ево лежим ја овде сам, сам самцат, и сав онај каламбур од живота стоји ту, преда мном А у овој соби овде све је исто као што је некад било, очајно исто.

Африка

Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често

данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом женом по европским појмовима врло рђаво поступао, само што сам у свој

Тек после двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији.

Наш начин живота, силом околности, није се нити разликовао од начина црначког живота. Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам

Наш начин живота, силом околности, није се нити разликовао од начина црначког живота. Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између себе и урођеника.

Што је природна ствар, кад се уђе у средину људи који воде особити начин живота, који је мучан а на који се поносе; сваки други од њих ми, и поред велике предусретљивости и срдачности, не може ту

који има истовремено: и мисао што схвата наше осећање, као и осећање које појми нашу мисао; који, са другог краја живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и

члан племена. Човек је само онај који је иницијиран у тајне живота и фетиша. Сваки човек није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио

по једна нова татуажа, то ова не представља никако декорацију на телу, већ положај црнца у царству мађије и племенског живота. Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија. Татуажа су само њини спољни знаци.

ГЛАВА ЧЕТВРТА СА ЈЕДНИМ ЧУДНИМ БЕЛИМ МЕЂ ЦРНИМА. ЖИВОТ ЈЕ ЊЕГОВ ГОРИ ОД ЖИВОТА ИЈЕДНОГ ПСА. МЕЈ ИЗ ПЛЕМЕНА БАУЛЕ ТРУДИ СЕ ДА МОЈ ПУТ БУДЕ УГОДАН Од тренутка поновног мог стизања у Боаке,

на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.

“ — „Велика армија!“ Он је гроф; у рђавој ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Положеније бо Србаља засада је таково да, ако би се који — изузимам имућне, или оне који су у призрјенију начина живота с друге стране обезбјеђени — искључително на књигописаније отважио, и званије своје пренебрегао, лако би (да не кажем

ЈАЊА: Душо Јуцо, што си ти почела? ЈУЦА: Што сам почела, почела! Ја видим да овде нема за мене живота. ЈАЊА: Па то све теће за једно шешир? ЈУЦА: Јесте, за љубав шешира. ЈАЊА: Ама, море, што ћи тебе шешир?

ваше преумилно обузеле, и да би будушче шчастије моје несносно било, кад би судбина пакосно укратила с вами дне живота делити. КАТИЦА (уздане.

Црњански, Милош - Сеобе 2

ЈЕ БИЛА ПУНА БАГРЕЊА И ЗУЈАЊА ПЧЕЛА 542 XXВ ТРОФИМ ИСАКОВИЧ ТРАЖИ У КИЈЕВУ СВОЈУ ДЕЦУ 574 XXВИ ЧУДА ПРИРОДЕ И ЉУДСКОГ ЖИВОТА 582 XXВИИ ЧЕСТЊЕЈШИ ИСАКОВИЧ КОД ИМПЕРАТРИЦЕ 616 XXИИИ СЕОБЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ ВЕЧНО 657 ДРУГА КЊИГА СЕОБА И АЛИ СВЕ ЈЕ

Због раскошног живота војске, варош је била добила надимак „малог Беча“. Фелдмаршал‑лајтнант Франц Карл Леополд барун фон Енгелсхофен био је

Био је то отац шесторо деце и уморан од живота и несреће која га је пратила, свуд. Мало риђ, висока чела, са носем као коњски жвал, Трифун је био од оних људи који

Та егзерциришта и ти темишварски видици били су део и његовог живота. Били су као неки разбијени прозор кроз који је он, ипак, могао да сагледа своју прошлост.

Ђурађ је спавао го, и лети, и зими, а спавао је, и после пет година брачног живота, са мајоршом, боље рећи на мајорши.

Деце ти! Ти да ми ћутиш! Знаш да си срдитко! Ако дигнеш руку на профоза, ни Павлу неће бити живота! Пусти ти нас жене, да питамо Павла, а ви седите, па гледајте из прикрајка!

А ако их Темишварци потерају, они ће, кажу, наћи праха и олова, па ком опанци, ком обојци. Немају шта да губе сем живота, који им је и тако досадио.

Исаковичи су, од тада, живели, тако рећи, два живота. Један за себе, а један за тај свет својих, ислужених, војника. Они су, сад, са пола Махале били у сродству, а са

У кући је била настала велика тишина. Био је опет завршен један део њиховог живота, а по одајама је настала била празнина.

Чинили су се Махалчанима као нека плава поплава. У том тренутку, Трифун, иако је био човек прост, уморан од живота и фамилијарних брига, разумеде све.

Био је клонуо од глади, повраћања, бундева и прљавштина. Био се снуждио и сећао се, псујући, живота мученика и житија светаца, која су, у то доба, међу шизматицима – чак и међу официрима – била позната лектира.

Али да неко постане виђен, славан, поштован, зато, што је, целог свог живота, продавао свеће, украшене ликом, цара Лазара, од воска, том се официру, то, чинило не само лудо, него и срамота.

Теодосије - ЖИТИЈА

да ми да, а пре свега зраку светлости, којом бисмо, мрак душе и ума очистивши у себи, могли бодро исказати добродетељи живота свеблаженог Саве, који је сада поново засијао у нашем роду.

Једва да ће и многе и велике повести подстаћи срце наше на исправљање живота. Због тога и ја, вашој заповести отачаској повинујући се, сада излажем у повести вама који слушате, житије хваљенога

зачећа детета од природне законите љубави и од постеље одлучићемо се, и свако за себе у чистоти тела све до краја живота сачуваћемо се.

Сада разумедох за чиме сам непрестано жудео. Блажени су и трипут блажени они који су се таква безбрижна и неметежна живота удостојили.

Шта ја да учиним, оче, да бих могао побећи од многометежног живота овога света, па да се таква анђелскога живота удостојим?

Шта ја да учиним, оче, да бих могао побећи од многометежног живота овога света, па да се таква анђелскога живота удостојим? Ако ме кад родитељи усхтедну оженити, задржан љубављу према телу нећу достићи таква живота.

Ако ме кад родитељи усхтедну оженити, задржан љубављу према телу нећу достићи таква живота. Ни један дан не бих хтео после овога овде остати, да ме се како сластољубље овога света не би коснуло, и да против

Јер не знађаху да неће тражити је лене, већ извор живота, Христа, да њиме напоји ујелењену душу своју, распаљену огњем од чежње љубави његове.

Када је свети примио писмо написано од родитеља, радошћу великом због живота њихова испуни се, а уједно и сузама многим, благодаривши Бога, и молитве за њих изливаше.

животу земаљског царства апостолских дарова удостојио, и у пустињи украсићеш се испосничким венцима смернога монашког живота. Моју пак душу од жалости због растанка с тобом својом љубављу и вуђењем утешићеш, као и ја твоју, о господине!

Ако ли лак презреш моје печи, никако се не надај да ћеш ме за живота твојега тамо видети. Божји мир и љубав светих отаца пустињака, рекао бих — и молитва мене грешнога, у Христу Исусу

Као што сте сада чули у писмy, мој син се мене одриче ако не пођем за њим, да ме за живота неће видети. Нека ми буде доста весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и војевања, јела и насладе

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

ПСИХИЧКИХ ОСОБИНА У ТОКУ ИСТОРИЈЕ 178 ПЕТИ ДЕО: ПАНОНСКИ ТИП 188 ШЕСНАЕСТА ГЛАВА: ВАРИЈЕТЕТИ РЕЉЕФА И ЕКОНОМСКОГ ЖИВОТА.

нарочито онима који се могу извести из ношње и дијалеката, па и из народних схватања о смислу и о вредности људског живота. Нарочито су промена дијалекта и ношње први спољашњи знак који показује промену у психичким особинама становништва.

Други су спољашњи знаци ове промене: различни облици кућа и зграда, разлике у свакидашњем начину живота итд. Иако су често последица спољашњих узрока, нарочито географске средине, све су то особине више или мање у вези са

Напослетку, народи и етничке групе разликују се готово неприметним нијансама у функционисању физиолошког живота. Изгледа да ове нијансе одређују неки број унутрашњих промена, које чине основу разним осећањима и разним психичким

“ За време балканских ратова и за време кратког живота аутономне Арбаније, па и за време Светског рата, Јужни Словени су стално нападали политику АустроУгарске и отворено

Начин живота код Јужних Словена разликује се од начина живота северних земаља, насељених поглавито Немцима, као и од начина живота

Начин живота код Јужних Словена разликује се од начина живота северних земаља, насељених поглавито Немцима, као и од начина живота јегејских области у којима станују Грци.

живота код Јужних Словена разликује се од начина живота северних земаља, насељених поглавито Немцима, као и од начина живота јегејских области у којима станују Грци.

областима још и данас осећају психички остаци ранијих времена: рајинске особине, менталитет хајдука, навике племенског живота, итд.

покрећу динарске људе као и узроци сукоба који се међу њима јављају; отуда произлази срећан или несрећан ток њихова живота, много више него што потиче од себичности или од лакомости.

Највећи део динарског становништва, дакле, живи у сталном додиру са земљиштем и природом, са стварношћу живота. Оно је навикнуто на оне природне недаће које долазе од непогода, рђавих жетви и сточних болести.

Ни у једној другој зони нису људи тако блиски природи и срасли с природом као овде. Ово није народ „сит живота“, већ млад, свеже крви, изоштрених чула за природне појаве.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

ДЕСЕТА ГЛАВА Опет у џаку — Бркина чађава сланина — Орахове ципеле — Клизави свијет — Коњ скаче на миша — Километар живота за два прста канапа!

сланине, додирујем је једном длаком брка, канап ми се затеже око врата, а ја бечим очи и уздишем: — Дајем километар живота за два прста канапа!“ ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА Ево за нас војводе! — Велика мишја скупштина — Ко ће на мачке стављати звона?

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

гладне маказе почетка и почетка У небеску материцу знам ли је ја Семе ти и сок и сјај И таму и тачку на крају мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да их вратиш нећеш Спалићу ти ја обрве Нећеш ми довек бити

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Мој друг и ортак, на пример...? НОВАКОВИЋ: Ми смо се, господине, растали још за вашега живота! ПАВЛЕ: Да, да, али господин Анта, рођак моје жене! Најзад, прескочимо њега. АНТА: Сасвим, прескочимо мене!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Чинило ми се да ће шмркати до краја свог блесавог живота, али је она престала с плачем нагло као што је и почела. Затим је подигла главу према мени а очи су јој блистале у

Мала вештица је трчкарала поред мене као да читавог живота није ништа друго радила већ се провлачила кроз шевар. Рекох јој да сам гладан као курјак и да ћу скоро, ако се не

- То? У реду! Објасни ми онда како је она могла да буде сигурна да ће га волети целог живота, само њега, мислим? То је исто као и одлучити да читав живот једеш само пекмез, или сарму, искључивши све остало?

Профе су говориле да се са овим разредом завршава један значајан период нашег живота и школовања и да ћемо за две године бити матуранти. Вероватно су и Рашиди и Весни говорили нешто слично.

Овај је хтео да изврши самоубиство, али није мртав. Зар ниси чуо да Галци као и мачке имају девет живота, Симо? - викала је жена у црвеној блузи.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Деце није имао; он сам собом и женом може живети. А био је те нарави да је цео свет држао за комедију, и лозинка живота му је била: „Једи, пиј, весели се, та живот не траје хиљаду година”.

Сва је нада још у Шамики. Шамика је већ правник у Кашови. Није шала, богатог оца син па јуриста, куд ћеш лепшег живота! Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи.

Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота. Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. Дакле, фалила је њему мушка црта што се никад оженити не

Господар Софра донде уређује код куће, али доста без воље; само то га једно држи, да је рад Шамику још за свог живота у кућевном реду видети. Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи.

дух господара Софре: Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софриног живота. Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају.

Код господара Софре шегрти се мењају у дућану; он већ слабо брине за дућан, држи га за живота свога још само части и спомена ради. Већ није ни пун као некада. Пера тера своје. Никад не може да изведе свој план.

— Ја вам дајем руку. Пружи јој руку. Јуца прими руку. — Шта ће мати о томе рећи? — Над ово мало живота ја сам господар. — Могу вас од матере запросити? — Можете. — Ако буде противна?

Црњански, Милош - Сеобе 1

полеђушке у високој трави, уморног од љубави под густим грањем, беше га запамтила чистог лика, мада беше изнурен од живота који није разумела, ни знала, док јој га Аранђел Исакович није испричао и протумачио.

Вук Исакович беше отишао, а за њим нестајаху и слике њеног прошлог живота, већ мутне, и сва она брда што их виде последњи пут, на растанку са њиме.

У непрекидном сељакању, још за живота очевог, мучећи се са својим обесним братом, Аранђелу Исаковичу чинио се живот његове породице и родбине, па и тог

На дну његовог живота, већ толико година, као на дну реке по којој је путовао, било је то тело, као тешки камен, које је задржавало и његове

Не само после смрти што неће више моћи долазити тамо где му је било добро и где га чекаху радо, него већ ни сада, за живота, није могао да се врати у места где је проживео по десетину година, па је хтео и да остане.

протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?

сажаљење, а сажаљење га је обузимало исто тако плахо, после љутње, и онда би желео да са њима оде некуд, даље од оног живота и од оног краја.

Празнина његовог живота, узалудност породице, жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе,

Ето то је превртао у свом мозгу Вук Исакович, неколико година, сећајући се свега, по разним местима свог живота, на разне начине, док није заборавио.

говор само за тренут, да одмах затим настави, загледана, тронуто, у Србе: „Овај дан рачунам међу најсретније дане свог живота, јер ми се даде да још једном видим оне који су били увек и у свим приликама наклоњени нама и верни.

од њих не помисли да не оставља за собом ништа, вечног, мирног и лепог, као то вече над вртом, пуно неизмерног броја живота, који су се стишали, да се у зору поново пробуде.

Од свег живота, размишљајући, остадоше му светле у памети и сад, само оне сјајне, чисте звезде, и сребрне, шумске путање над којима

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ОДБРАНА ОД МОРЕ 89 ОДБРАНА ОД ЗЛИХ ОЧИЈУ И УРОКА 90 „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ 95 ПРВА ГОДИНА ЖИВОТА 96 ОД ЧЕТРДЕСЕТОГ ДАНА ДО КРАЈА ПРВЕ ГОДИНЕ: ВЕРОВАЊА, ОБИЧАЈИ И ОБРЕДИ 97 ДОЈЕЊЕ 98 СПАВАЊЕ 102 КУПАЊЕ: МАГИЈА И

„Српске и бугарске жене којима тешко падају ограничења брачног живота узимају бакарне новчиће са очију мртваца, оперу их у вину или води и течност дају својим мужевима да попију.

А то, наравно, може бити кобно... Стављање свог живота на коцку, односно спремност и на фаталан исход љубавног чинодејствованија, сведочи о великој снази мотива који стоји

Почетак брака може бити срећан или несрећан, од њега зависи цео каснији ток заједничког живота, као и то, што је најбитније, да ли ће се или неће остварити основна сврха брака — биолошка репродукција.

³⁶ Јаје је најпознатији и најраспрострањенији симбол плодности новог живота, па је логично што мајка на венчању ставља младој у недра јаје, да би била плодна.

То није необично с обзиром да је вода праизвор живота, симбол плодности, али и лакоће. (Не сме се заборавити да се при ритуалном просипању воде каже: „Нека иде чисто и

Пошто се верује у то да ће онако како је неком на рођењу, тако исто бити и целог живота, велика пажња се посвећивала управо томе да се разним симболичким поступцима новорођенче представи као здраво, богато,

традицијска култура, и они припадници заједнице који нису много склони веровањима и обичајима у неким другим областима живота, овде, када је у питању судбина тек рођеног детета, држе се „за сваки случај“ старих добрих веровања која, ако можда и

ВРЕМЕ РОЂЕНА И СУДБИНА ДЕТЕТА За цео каснији ток живота и судбину детета од одлучујућег је значаја када се (које године, у којем месецу, дану и часу) оно родило.

По правилу, први дан дететовог живота, као и уопште време обављања неке прве активности (прво купање, дојење, шишање итд.

³³ Кад се иде на бабине, не ваља торбу завезивати јер ће дете тешко проговорити и целог ће живота бити петљаво, већ је треба одрешити па ће и дете бити одрешито.

⁸¹ Друга би, опет магијски, требало да учине да дете остане живо: Живко, Живоје, Живота, Живадин, Живан, Живојин, Живорад и сл. Исти заштитни магијски смисао имају и имена: Трајан, Трајко или Постоја.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

лепота коју му очи виде, настаје кад он је на свет настô, да нико није волео слично, да велика светковина људског живота тек с тим поста. За свачије мишљење детињасто и јеретично.

И над отвореном књигом живота што је блистала, шумела и мирисала, као изнад јеванђеља, на питање шуме узимају ли се драге воље одговорили, прво

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Најзад рече сасвим тихим гласом: — Је ли ишта добила? Играла је целог живота на лутрији, а никада ништа није добијала. Њен син завуче руку испод биљца којим је била прекривена и извуче срећку.

Мислим да ју је то дотукло. Целог живота није добијала ништа. Чак ни на лутрији. Нигде ништа. Мислим да ју је то најзад дотукло.

га где је прва амбуланта и где најближи лекар, бесни што су немоћни пред једном једином змијом — учени људи, господари живота и природе, деца из најбољих кућа...

– Шта ћу сад без кола? — пита несрећни возач. – А шта ми радимо читавог живота? – Али, како ћу до мора? – Јесте ли ви људи икад били на мору? – Ми нисмо, а ти?

Показује девојци нека драга места која му много значе. Пролази са њом још једанпут неким тајним стазама свога живота, чудећи се колико то створење не зна ништа!

Прехладио се. Још горе, када му је слупала кола — последњу ствар која му је још преостала из старог живота. Најгоре — оног дана на плажи када је отпливала са неким непознатим мушкарцем (наводно, тркали су се) и вратила се тек

— просикта. — За ово ћеш одговарати! Командна кућица код Калемегдана поче вртоглаво да се удаљава из живота Луке Ристина; сви они месеци рада нису вредели више од новчанице повучене из оптицаја.

меканом стомаку, дрхтавим ногама, светлу, па и оној кардиографској траци по којој је поигравала танушна линија његовог живота, његовог срца, његовог страха од смрти. Потребно је, дакле, да пешачи свакога дана по двадесет километара!

— рече Поп. —Па не можеш ваљда живети на планини! — рече Чиле. —Шта би радио читавог живота на планини? Младић се појавио нешто касније. Извео је вратоломну кристијанију, зауставивши се у облаку снежне прашине.

Гадиш ми се, да знаш! Ма, одакле ти само право да се постављаш тако високо и да ме гледаш одозго, кад сам целог живота била у свему боља од тебе? – У чему то, молим те? У хеклању? – И у хеклању, и у кукичању, ако већ хоћеш да знаш!

Мора да сам заборавила у клозету неке новине у којима си то прочитао! Психопатологија свакодневног живота! Велики савети — мала помоћ и обрнуто!

Хајде, учини ми задовољство; седи на бицикл и одмагли мало из мог живота! Хоћеш? – Човек је послуша и попе се на собни бицикл за мршављење. – Жена насу нову вотку у чашу.

Матавуљ, Симо - УСКОК

); вјеровао је да нема смрти без суђена дана, те да је лудо бојати се смрти; вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народâ; вјеровао је да над Црногорцем нема јунака, да Црну Гору

је, мимо друге, више цијенио владичину храброст и војводску вјештину, него његово испосничко мучење и светост његова живота!

Живимо и гинемо један за другога, дијелимо добро и зло, па се свакоме чини да има девет живота, а не један! — Дакле, ти збиља мислиш да би то могло бити, то, да се ја оженим!? — пита Јанко смијући се.

Ловћен, зими неприступачан ни најближој својој дјеци, љети их дочекује у своја њедра; зими пуст и студен, љети је пун живота и мириса.

Младићи троше сувишак живота у витешком вјежбању, надмећу се у гађању, у борењу ножевима, у рвању, утркивању, скакању.

љубави, приказује се свијет и природа као савршенство добра; тужну и брижну заоштрава се страдање, отежава се бреме живота, види му се све што опстоји као зло велико. Поњекад звјерад узнемирује тишину.

Бог ће им дати порода, нама унучади, маломе Драгићу коло браће и сестара! Пуна кућа живота! Сав ће тај подмладак расти, ако бог дâ, на наше очи, како се нас двоје будемо спуштали покоју, те ћемо се задовољни

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Приход „деца“. Расход „бабица, колевка, апотека, неспавање, дојкиња“. - Приход „помоћница живота“. — Расход „знаци од ноктију, примјечаније како човеку нестаје косе на глави, лупање по кући, плач итд.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Са ширењем образовања читаво једно мало човечанство ступило је на позорницу друштвеног живота, и принудило одрасле да поразмисле о његовим правима и потребама.

Тај назив, наиме, може да значи: песма у дечјем добу свога живота, песма-дете, песма која није преузела сву одговорност за судбину света.

Крзнени Коњ објашњава Плишаном Кунићу: Кад вас дете уистину заволи, тада и сами постајете стварни. Тајну живота Плишаног Кунића чува Дечак који га воли.

После низа пустоловина његова играчка се, уз помоћ добре виле, претвори у живог кунића. Љубав је погонска сила живота, она ликује над свим његовим ограничењима. Током 1992.

Синчић, задовољан, увек заспи пре него што отац доврши причање... Кад поодрасте, зече крене у освајање истинског живота. Отац му даје корисна упутства и неопходна обавештења.

Четири стотине страница о зечјем осећању света, природе, људи, љубави, живота, смрти... Иако нам је стигао из обожаване Европе, наши читаоци на роман нису обратили велику пажњу.

Из европске културе нас много више занимају немачки аутомобили, енглески компјутери и париски модни хитови од живота кунића у Шекспировом родном крају.

Змај је прожет првобитним духовним здрављем грађанске класе, њеним градитељским односом према смислу живота, њеним биолошким и националним полетом.

Песникови аргументи у прилог честитог и исправног живота су аргументи здраве памети; о њима се не може расправљати, као ни о потребности телесне хигијене: Ала ми је то

Змај нас је, на самом почетку живота, учио да је светлост добра, а живот задивљујућ. Свет је заносан зато што је такав какав је: Онде поток, Онде цвет;

И неће наћи решење ни у прошлости, ни у модерној техници, ни у забави, ни у физичким вештинама. Смисао живота увек се изнова осваја, и у томе је лепота бивствовања.

Вучов јуноша ће, на крају, једини смисао живота открити, нехотице, у љубави. ВИИ Нешто више — или нешто мање? — од игре, од потребе за игром, стоји у основи ове

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Настојеће позорије нисам измислио, него све што се у њему находи, пак и саме изразе и речи, покупио сам, које из живота, које из новина; и читатељи ће се из гдикоји општина зачудити, кад своје Смрдиће, Шербулиће, Жутилове, итд.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И ја сам, схватајући књижевност као највиши израз народнога живота, у своме историјском детерминизму толико убеђен у потребу и корисност излагања културно-историјске средине, да бих

Не само по својој садржини но и по црквеном, српскословенском језику, та књижевност била је ван народа и његова живота.

Уска по својој садржини, неприступачна обликом и језиком, она се још више ограничавала и одвајала од живота што се јављала само у ретким и скупим рукописима, и тако улазила само у мали круг повлашћених читалаца.

Али она је поготову исто тако подражавалачка, одвојена од народнога живота и сталешка као и стара књижевност. Оно што јој је нарочито сметало да утиче на стварање и развој нове књижевности, то

књижевност, обделавана у уском кругу црквених људи, образованих племића и богатих трговаца, стајала је ван народног живота и чинила утисак једне велике стаклене баште.

Црна Гора борила се без престанка са Турцима за свој опстанак; у Босни и Херцеговини није било ни трага од духовнога живота, а Стара Србија поробљена, попаљена и опустела, после две велике сеобе, била је у очајном стању.

Оно што је било духовнога живота у српском народу то је било код оно неколико стотина хиљада бегунаца који су се настанили у пустим равницама јужне

века су задобили верску равноправност и грађанска права, и после неколико буна и исељавања дошли су до сношљивијега живота.

у Жумберку и исељавањем у Русију, али иначе у целини верски очувани, национално крепки, прилагођени условима новога живота, са организованом просветом и са првим почецима народне културе и књижевности.

Ти стари и нови досељеници створили су једну националну целину, која се врло брзо прилагођавала новим условима живота и успешно улазила у западну културу.

Али, при свем том, осећао се сталан и знатан културни напредак у свима правцима народнога живота и у свима слојевима српскога народа.

богатило, образовало и цивилизовало, свештенство се морализовало, у народној маси почео се осећати утицај културнијега живота, сређенијих материјалних прилика, школâ и народних просветитеља.

Милићевић, Вук - Беспуће

се нешто у њему, заиграло, заболело га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.

он је осјећао у себи слабост да их бијесно мрзи, они су га само умарали, као да се на њега сручио сав терет њихових живота које они тако мучно и напорно вуку, и лијено, оловно мртвило њихових душа.

Они су пролазили ћутећи, лијено се провлачили улицама и уносили у свјеже предвечерје, пуно смијеха и младог живота, нешто мрачно и туробно, налик на спровод.

Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.

Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било, плаши и ужасава.

дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом који не трпи живота. Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буди сјене.

Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буди сјене. Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама,

Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе,

сасвим туђ и бесмислен: са својим сјајним салама, пуним деколтованих дама, кафешантанима, са својим бијесним сатирањем живота и новца; женским будоарима, пуним парфема и страсти.

лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.

не почне да блиједи ноћ; кад затитра магла, кад стану да се јасније разабиру куће, кад започимљу да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска кола на којима сељак напола спава, — онда

Запљусне га кадгод млаз сељачког живота из тих малих, неједнаких кућа, обиљежених муком и потребом, из којих дише биједа и сиротиња; заталаса се понекад у

Сремац, Стеван - ПРОЗА

То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова. Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће на њ за понеку изгубљену ствар, и стога је

И он напослетку, сит неправде, препун горчине живота, а жедан науке, за коју је живео — мораде напустити школу којој се посветио.

Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља, са мање или

А била је прилична; држала се још добро, иако се поодмакла мало од пролећа живота свога. Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама

Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, »над лоле лола«, па дао жени повода да поклизне мало.

А сад ћу да вам о другоме нечем говорим. Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота. Јер ви ћете бити људи, грађани ове измучене земље, за то вас ја спремам...

Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! БУРИ И ЕНГЛЕЗИ СЛИЧИЦА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА »Симпатије према Бурима велике су у Германији зато што су за Буре одушевљене наше жене и наша деца.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим, Да с' немирна манем пута, Свог живота дан преданим. Дивни места виде доста, Дивна беу, ал' не дуго, Нигде дуго ја не оста, Јер све тражи нешто друго.

Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо, јао, јао!“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!

Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца, Крај студенца а живота свога.

ће се дићи, На студенцу још ће цвећа нићи, Да доплетем венац започети, Да допевам појак овај свети, Браћо мила, за живота свога. (1844, јан.

одојила дојка, Кажи брату, ол' девојка била, Оли чарне ове горе вила, Јера чуда, веруј ми, такога Још не видех за живота свога, Па оли си из горице вила, Ол' те барем вила одојила.

га, Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Хајкуна сирота, Не би л' нашла трага од живота, Огледа га са свакоје стране, Али само грдне види ране: „Мртав, мртав — ох помози, Ала!

О камен сињи тужна, бедна, гладна, А рана јој је земљичица ладна, О, земља ладна нема никва сока Да мисли да живота ведра смока.

би гледô твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!

Све пропало, свега ми нестало, Мог живота дрво прецветало, Лишће жуто ветар ми раздувô, Шта ће јоште овде дрво суво?

О њеног онда ока кра(с)ни сјаји, У срце кад си падô моје! О слатки, слатки наши загрљаји, Живота мога красно доба моје, На небо с њом си од мене отишло, На твоје место лоше ми је сишло. 17.

23. Ја мора ићи у даљну покрајину И оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени рај, Ах оставити сјајно верно око, А то је мене тиштало

оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени рај, Ах оставити сјајно верно око, А то је мене тиштало дубоко. 24.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

старац је постајао све куражнији, као да из оне литрењаче претаче и поново враћа у своје жиле све ватре прохујалог живота.

— Шта ћеш, без рада и лопова нема живота — оте се јадном дједу, па се и он сам насмија на ту своју дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и

С јауком, сручи се дјед на свога госта. Пограби га чврсто, утопљенички, као да се спасава од читавог свог варљивог живота који га одвуче низ матицу, у тужну и сиву бестрагију. — Дане, Дане, камарате мој, одакле ми то дође! Одакле?

— А, док је оно окренуло да овако божје благо набија у топове, више нема живота, нема државе. А кад се вјечита Аустрија ускоро срондачила као поткопана кула, калајџија је само значајно дигао прст:

руку преко Џаканових рамена, грли га и тјеши као да је пред њим недорастао дјечак: — Сајо, болан, без тебе нема живота ни бригади ни овоме народу што се прибио уз нас. Ако ћеш ићи, слободно и мене поведи. Хајде!

— мрморе по јарузи преморени људи, јер им од штрапаца и напора није више ни до живота, а камоли до тамо не знам какве швапске дивизије која измиче пред баћушкама. Нек измиче, неће га, мајци, далеко.

Ех, кад би људи читавог живота остали дјеца. Командир боцну прстом узнемирен замотуљак и осмијехну се. — Шта је, матер те оставила.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Слађе је сневати него ли збиљу гледати и гушити се од наврелих осећаја, успоменâ и тешка, хладна, самотна живота... Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу сву испуњене куће са великом баштом ограђене

Она само сањаше некадашње богаство, зидаше своје куле на мени и можда баш јој и то даваше снаге и онолико дугог живота. Даде ме у школу. Учио сам се прилично. За све време основне школе и ниже гимназије не беше ничега необичног.

истицаше се твоја рука, рука женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота. Одједном се ти појави из куће. Брзо остави нешто и упути се капији да је што боле притвориш. Затим се врати.

Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре... Навикла, и било јој је добро.

Увек га је гледала, био је пред њом исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А пољубац се свија све један до другог, румена, зрачна змија живота руменог. На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини.

дубоко гуја пану, баш усред срца мог, ту гризе грдну рану живота грехотног. Вије се у округу, сећа ми слабу моћ на љубав и на тугу, на сунце и на ноћ.

док мишљах ја, живота како збиљском позиву одазвати се смртна може реч, одазва се Руварац позиву: умукнуо је; то је одговор! Мој Руварче!

Мој Руварче! не срди ми се, ал' живота ми, — голема, не знам, је ли клетва та, најмањи је бар, знадем, благослов — животом ти се кунем, побро мој, најбоља ти

Ил' онај ваљда штаколазни крок, живота радна верни пратилац? Зелено дрво штака нам је та, јаворика из њега проклија, прамалетње нам песме хранећ гуд.

Ал' то је ваљда твоја трагичност? Што за живота хтеде презрети, осудили те на то по смрти! Насмеши се поругљиво: „Та да, већ знам шта мислиш; мислиш умро сам?

лица, с висока чела игуманова да чита, болан, нечитка слова, нечитка слова с чела висока, с корице тврде књиге живота; ал' у тој књизи колико још мора, колико још бити невиђених бора, невиђених бора, нечитаних слова, развалина црних

— Ѕанта Мариа делла Ѕалуте. Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре?

А кад ми дође да прсне глава о Тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој ропац њено: »Ево ме, нај!« Из ништавила y славу слâвâ, из безњенице у

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

а ми, ваши наклоњени читатељи, познаћемо најснажније словенско племе по његовим погледима на свет и на историју његова живота« (Љуба Стојановић: Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 101).

се око 700 народних приповедака, према 120—150 колико их је Караџић записао у разним приликама радећи на томе целог живота.) Зато, све што је горе речено о народним приповеткама треба применити на њене најчистије примерке.

Читалац ће уочити да је у овој књизи далеко већи број приповедака са мотивима из свакодневног живота, него оних других.

Царевић се промисли: „Шта има боље него да добијем два живота“, па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије. Онда га царев син пита: — Како се ти зовеш, бога ти, по имену?

Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде, а овај попије.

али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота!

— па му жену отме и каже: — Ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.

Најпосле сам себи каже: А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио, а један мој?

Ето сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди кући, и немој живот свој што ти га је бог дао да изгубиш.

Цареви, зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога. Али царевић неће за то да чује.

Она то све призна, па се загрле и пољубе. После отиду у град па се венчају, и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако најмлађи син остане цар у обадва царства.

— Ти мене мораш убити — вели опет крава — и нека ти је проста моја крв! Мени и онако нема више овдје живота, него ти лијепо мене уби, па ме закопај, да ме не би душмани дирали мртву.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЉУБА: Па, ајде довече. СТАНИЈА: Да ме Бог сачува! ЉУБА: Да видиш кад он почне (подражава актеру): „Милево, сунце живота мога, Милево, анђелу мој, љубиш ли ме?“ СТАНИЈА: Та је девојка анђео? Ђаво, ђаво, што нема образ.

Зар је тешко постати магарцем? Има филозофа који држе да ће човек после смрти прећи у магарца. Пак зашто не би и за живота? Купите магарца, купите магарца! ПОЗОРИЈЕ 5. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: (познавши магарца): Шта, опет си нешто скривио?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Опет почињеш. СУЛТАНА: Иди, молим те, иди да те не видим, харсузине! Украо си ми три године живота с твојим поступком. ТРИФИЋ (гледи је жалостиво): Еј, моја Султано, еј, моја Султано! (Наједанпут отиде.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Лујике заправо не желе да изгубе ништа од живота, не желе да пропусте ни један једини кадар филма који се врти по улицама, оне су у ствари самоходне, јер у свом

Најзад, када је отишла из мог живота, сео сам за своју издрндану писаћу машину, окружио се пепељарама у огромним количинама, а у све тајне џепове

максимално место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“, разменио је четврту банку живота, има жену и осредње забавиште деце.

Нико се неће осврнути на твој досадашњи живот и дело. Нико те неће одликовати поводом осамнаестогодишњице живота. Ниједан краљ ти неће послати том приликом телеграм желећи ти добросуседске односе, дуг живот, просперитет и те фазоне.

са осамдесет година краде карте кад игра преферанс, а када је увате, почне да се вади на слаб вид: „Ма зар је то дама? Живота ми, мислила сам да је кец!

високим гостима и стално показује новине где се као о њој пише, знате на оном месту: „Београд вид: „Ма зар је то дама? Живота ми, мислила сам да је кец!

На часну реч, ви нисте читави! По моме мишљењу, драга матурска комисијо, матура се полаже читавог живота (свежа мисао, зар не?), и како уопште можете да знате да нисам изнајмила дублера да ми састави овај рад?

Ани на размишљања о даљим судбинама Београђанки и базању по априлској киши. Посљедњих десетак година живота деда Гаврило је провео не напуштајући своју стару, излизану фотељу. Читао је, углавном, новине све док не заспи.

И то ће бити једна од највећих заблуда њиховог безвезног живота, оћу да кажем. Јер, ако се неко стварно разликује од других, мислим, ако се разликује изнутра, онда му је једини циљ

Одричем се својих родитеља, своје школе, удобног живота који ми се омогућава, изванредних услова и свега осталог што уз то фура, и ничије фолирање не признајем за своје.

Репризу ћу оставити вама. Уосталом, не може свако бити шашав до краја живота. Ја ту, наравно, немам чега да се плашим, ми смо талентовано блесава фамилија!

Мислим, испада тако да је западни свет као уморан и све то што уз то фура, да им је доста сређеног живота, изобиља, досадне, сигурне и учмале атмосфере у којој живе; хоћу да кажем да је све толико сређено тамо код њих, да

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

о зрцало од облачка укреше се тамна тачка и лепрхне преко Чота кроз пређицу од живота. КЛЕНАК У решетку иза Кленка заплиће се рог јеленка. Око куће без дворишта с једним Црним језди Ништа.

Лежи змија испод снопа. Отклопљена зјапи строфа. (Други преде, трећи мота танку жицу од живота.) Широм гробља зује кости оживеле од звучности. ЧУДО У ЗАРОЖЈУ Три јерарха - Часни пост. Са зреника сјакти кост.

што тек је нацрт и бледа сенка шумљења које кроз бетон ледено лецне, згроми све: смисао, наду, љубав и радост живота...

Прозрем ли лета - то није азур већ просјај који, сунчан интервал, радосног ког је пљуснуо свевал с лозе живота у таман глазур.

живе с црним атрибутом, из које шушти с трновога цветка, кроз Ружу крста, трòчасовни сутон, а дрхтај тела, лиску од живота, у Свето стабло уздиже голгота. У сваком џану дах је грешног Петка.

(Љушни се, трско, сламком најави Арарат спаса, атом живота, бродећа љуско.) Ниси ли појас новога Ноја, пламена дуго заветних боја?

(Шта ли се љуља? Можда још траје спирање муља?) Не видим с трона Дрво живота. Жедне ми очи трњем се пуне. Створих ли много свакојег скота? Мрачи се исток - надиру шуме. Чујем ли писку?

Голи, и празни, крећемо кротко, основе друге Божија потко! Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота.

Појмови, ствари, њина имена оловна, сива, нејасног склопа немају мира ниједног трена: смичу се листом с Књиге живота.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Ја сам од благородног баронског покољенија, ја сам месечку краљицу презрео и одбацио, за које се потом живота лишила. И ко ће противу судбнне? данас би срећним себе цјенио, кад би искусио да ме искрено љубите.

АЛЕКСА: Јер благородније чувствујете сладост љубови. Заиста, ви ћете украшавати башту живота мојега цвјетом бесконечног блаженства. ЈЕЛИЦА: Ах! Готт! 11.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Коса јој је савим светла. — Волите много децу? — Деца су сатисфакција живота. — Нисам вас добро чуо. — Кажем, да су деца једна сатисфакција. Живот не би вредео без њих. — Сигурно.

Доктор ми је рекао да јој је хладан ваздух вратио мало живота, да је иначе већ не би било међу живима; и још ми рече да ће је спасти.

Међутим, рат је одвикао свет од мирног живота, од равномерног силажења смрти. И сад чак за онаквим ратом чезну, можда с ужасом, баш они који су на претходни бацили

Само рат и оно што он носи ослободили би их понова од живота у нормама традиције, тихог прогреса и морала. То је читаво проклетство и ваљда највећа несрећа које је рат оставио за

— Што је са вашим братом? — О, тај је преживео гадан тренутак. Сви смо мислили да му нема живота. — Био је болестан? — Данас се први пут мало дигао из постеље.

Он не као да прездравља већ као да иде смрти; тако је изболован његов осмех, и тако је без живота рука коју пружа. — Здраво, драги Пипо, седи, седи, молим те одмах и метни капу... Тако. — Ви сте жена Пипова?

Целога живота ћу вам бити захвалан. Глупо је и неразумљиво, и знам да вас ништа тамо нећу видети боље но сада. Девојка се насмеши.

Да је то било ради мене а не ради ње. Ја сам егоистички желео да ради даљег „мога“ живота она унесе у ову ноћ једно осећање среће; и она ми је унела у ову ноћ осећање среће, али због среће што знам да је то

осећање среће; и она ми је унела у ову ноћ осећање среће, али због среће што знам да је то добро ради „њенога“ даљег живота. Био сам срећан што има неког који, обраћајући ми се у својој патњи, не наилази на чисту себичност.

Ја видим то, ја просто, искључиво и непосредно сазнајем то. И то је снажније од сазнања лепоте, то је јаче од сазнања живота преко дана, које је сазнање личнога живота. Сазнање живота уопште. Сазнање једне више лепоте, сазнање своје смрти.

И то је снажније од сазнања лепоте, то је јаче од сазнања живота преко дана, које је сазнање личнога живота. Сазнање живота уопште. Сазнање једне више лепоте, сазнање своје смрти. Без побуне, без критике.

И то је снажније од сазнања лепоте, то је јаче од сазнања живота преко дана, које је сазнање личнога живота. Сазнање живота уопште. Сазнање једне више лепоте, сазнање своје смрти. Без побуне, без критике. Као сазнање смрти мрава.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

спустио вреже, А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Но пре тог суђеног и часног нестанка дај нам да зрелост земаљског живота достигнемо, дај нам да у створеном стварамо не би ли мир у нествореном нашли, рока нам дај за припрему небеског

манастиру у брду, у сумрак, да преспавам на другом месту, као они што узимају за свој подвиг пешачење, и читавог живота иду од једног манастира до другог, да нешто пораде и помогну, па опет штап у руке и крену даље, затварајући круг

Кад сам озбиљан, смешан сам, и кад сам гладан, смешан сам, и кад се сећам свог кратког, голобрадог живота, смешан сам, и кад се ничега и никога не сећам, и кад ме, као сада, нико не гледа: новајлија који се зноји на коленима

ову и своју и ину У име Оца и за славу Сина ту сви стану избавни Дух светлошћу се бави мало изнад живота Постим. Гледам залив морски и његову кулу. Залив се нагиње на једну страну, глава на другу.

је мали но личи на земљу биће у њему довољно непријатеља и борбе за сва могућа права да не говорим о раскоши полног живота кад нема друге контроле осим нас а племенит сам и мислим да није до свега овог морало да дође вајках се после

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Па, добро, је л' то ми нећемо никако више ни да се селимо? АГАТОН: Е, па ти опет! Шта хоћеш, целог живота ваљда да седиш на балкону? Имамо право да седимо док се не отвори тестамент, а тада остаје овде онај који наследи кућу.

ТАНАСИЈЕ: Ја браћо, тврдим да је он нас опљачкао. ТРИФУН: Ако вас је и опљачкао, он вас је бар за живота опљачкао, али мене је опљачкао после смрти. Онако мртав из гроба опљачкао ме је. Оставио ми као легат 3.

АГАТОН (загледа је): Па то овај... ти канда мислиш целога живота да се саветујеш са њим? СИМКА: А зашто да не? Право да ти кажем, Агатоне, није то баш тако рђава прилика.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

залазила у најскривеније куте и потискивала нежне мисли о породици, љубавне дрхтаје и многе ситне бриге свакидашњег живота... Војници су нетремице гледали наредника, као да чекају разрешење или неко правдање за онако тешке речи.

И то је тешка мисао... Гледам овај свет. Све млади људи, у напону живота. И та ми се мисао непрестано врзма по глави. На пример, шта?... — Да нас врате кући... — Не...

Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се... У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали.

Горе бити не може. Хтели би још мало даха, живота — макар командант пука викао и претио. Командир звизну у пиштаљку и командова: — Крећи! — и поравна се са војницима.

Иако с презиром мислим на позадину, ипак, ипак... човек нема шест живота. Сунце благо сија и поветарац као да милује. А она тиква пробушена, сигурно од куршума, и ја подскочих, те се прилепих

Наши су нерви исувише напрегнути од страшног ишчекивања смрти и сваки секунд живота уливао нам је неизмерну наду. И кад прасне експлозија, ма и два метра позади заклона, преко лица људи се разлива

Користе они сваки секунд живота да забораве на своје муке. Пратисмо онда једнога да извести командира да је четврти топ онеспособљен.

Ова заједничка невоља и готово исти услови живота приближили су једно другом народ и војску. Кажу да исто правило влада и у природи.

Са сваким кораком је расло осећање страха... Јер се гине, и никад више живота, сунца. А они мртви као да нас вуку, и ми као да не одмичемо, већ стојимо... а непријатељ .

Све ми се чинило као да је некуда отпутовао. Или сам можда огрезао у грозотама рата, па сам отупео према јадима живота. Тако понеки пут ми излети звиждук са усана, па се наједном тргнем.

сталне покрете преко поља и планина, ношен увек вихором људи, чини ми се, био сам избачен из ове свакидашњице домаћег живота. Нека притајена жеља вукла ме опет друговима.

Тачно у одређени дан вратио сам се у команду. Наиђох прво на Александра. Био је усхићен. Сан његова живота је остварен. На станици се упознао са двема дамама, које је довео и у стан.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота. Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га: — Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?

Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, то сам ја само посматрао... Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим. Него..

Како да се не сећа! Зар би се могло то заборавити? Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати да није тога лепог доба, детињства...

да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...

Нису имали ни своје куће. Прво сећање из живота јој јесте сеоба. Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу

и тога тренутка у ној се створи стална одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.

Тек онако... само пропадох... А сад бих тек хтела живети !... Онако како сам некад сањала... О, живота, живота хоћу !!«... Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.

Тек онако... само пропадох... А сад бих тек хтела живети !... Онако како сам некад сањала... О, живота, живота хоћу !!«... Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.

Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота. Стакло!... мртав!... мртав!... И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 152. Расла јела да је веће нема, Под њом Мара да је лепше нема, Цар је проси, Мара се поноси: “Нећу, царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Зар зато, што је рат, треба да се одрекнемо и уметности? Никад! Ни по цену живота! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Немате образа! ТОМАНИЈА: Да јаја нису по десет иљада комад, ја би вас лепо одавде испратила!

И што ми можда није ни до живота! И ја можда мајору нисам умела да кувам онако како је волео — знам ја шта се све прича по комшилуку!

СОФИЈА: А где је, у ствари, граница између живота и позоришта? Да ли је та граница тамо где је рампа? И да ли та граница уопште постоји?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А, место свог живота, давно живим, буре и сенке грозних винограда. Настављам судбу, већ и код нас прошлу, болесну неку младост, без

А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и

збирка обухвата и политичке песме једног, прошлог, времена, песник је мишљења да ће читаоца занимати нешто података из живота песниковог и нешто коментара о тим прошлим временима.

Ја се никад нисам трудио да добијем увид у ту хрпу рукописа. При крају живота, Паја Путник је био особењак, нежења, а много се љутио на ону грану своје породице која је, у Србији, од Путника,

дугове, а ја сам се из тог брака родио, у Чонграду (– као и Геца Кон, мој издавач –) тек после пет година брачног живота мојих родитеља. Мој отац, Тома, био је ониска раста, снажних, широких, груди, бркат, са косом лепом, меком као свила.

И зими. На коленима. Била је то велика паћеница целог живота и умрла је пре него што сам могао да стигнем из иностранства.

Нису, уосталом, слике битака које су најстрашније у успомени, него успомене животињске патње, троглодитског живота који смо водили. Много су лакше ратовали официри.

Рат је свршен. Завршена је и једна епоха Европе. Завршен је и један део мог живота. Бечке романтике. Идем у своју земљу.

Полиција. На том Универзитету почела је за мене друга по реду епоха мог живота. КОМЕНТАР Већина студената на Универзитету у Београду, године 1919, била се тек вратила из рата. Као и ја.

Откуд та хајка, која је пратила, као псећа, Костића, целог живота? Поповић је у то доба био болешљив, а на Универзитету је било почело да долази до студентских демонстрација, које

Одбацили смо бивше законе. Вечити проблем „њеног венчања“ нас не буни! Оделили смо се од овог живота, јер смо нашли нов. Пишемо слободним стихом, што је последица наших садржаја!

* Осетих, једног дана, сву немоћ људског живота и замршеност судбине наше. Видео сам да нико не иде куда хоће и приметио сам везе, досад непосматране.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим певањем, молио се Богу и мислио да никад бољег живота не може пожелети.

што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота. Једног дана газди липше магарац.

Слуга пође. Путем је мислио о свом газди и молио се Богу да га научи на који начин да газду свог одврати од рђава живота. Мислећи на то, стигне на вашар.

чега нема на свету — одговори мудри слуга уздахнувши — али као што нема магарца с пауновим репом, тако нема ни ружна живота с лепим свршетком — заврши он, окрете се и оде за послом.

“ И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи. Једног јутра дозва к се би мудрог слугу. — Ја сам ти — рече му — обећао награду ако ми

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Елем, писац те чудне приче, односно путних бележака, овако почиње: „Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.

Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо шта детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце а, по могућству, гледаћемо да

како је он врло богат, то зажели да има деце, која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене. Његова жена, онда, као што вам кажем, поднесе Скупштини молбу, и Скупштина повољно реши.

Иста онака као што, јадница, беше за живота. На њој жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...

на чистоту и ред; она се постепено тако урезивала у њихово биће, у њихову душу, да је постала саставни део њихова живота. Чистота, ред, симетрија — то је њихов живот, њихово дисање... Они им жртвују све.

проводио радост и весеље, болест и тугу, све што се саживело с њим, што је постало саставни и нераздвојни део његова живота, његова бића: и онај накривљени сто, с преломљеном ногом, с дебелим слојем прашине, с десетином великих, преплетених

која добра, ваљана душа, која би се решила да се сједини с њим, да пође с њим упоредо напред по овом трновитом путу живота? И ето, таква се душа нашла, и само кратко време има да прође, па да он ону лепу и добру девојку назове својом женом...

шака врела пепела, којим се титра животни поветарац, те каткад распири неку неутуљену жишчицу и ја мислим: ето ватре, живота, љубави... ал' поветарац стане, и око жишчице се нахвата пу'ор... пепео... Прошло је све!...

старешину, па да се почну радосна празнична уживања, кад човек у највећој мери осети сласт и благодат породичног живота... Међу последњима изађе господин Мојсило.

се освртао и бојажљиво погледао на какав шумарак близу себе; и калауз трговачки с неколико дуката у џепу ратосиљао се живота, кад је полазио на пут; и свештеник, одлазећи да однесе последњу утеху самртнику и хранитељу многе нејачи, мислио је

Кад изађе из школе, грејаше благо и топло јунско сунце које и најмученијој души даје полета и живота, али њему на души беше тамно и облачно, њему све изгледаше црно и несрећно.

Нема сунца, нема живота, — пропаст!.... ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА Села наша паланчица зину од чуда. Свет се узбрујао као пчеле у уљанику, па то све

народа не лежи у његовом умном и културном напретку, као што сте ви некада мислили, већ у мирном и правилном току живота: кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад ми нико не ремети домаћи мир, онда је то права

Али није још ни стигао до куће, а у глави му се, још док је путовао, разрешила загонетка. — Нема више живота, мора се мрети! Или је то, или ће ме какво друго, велико зло снаћи, — реши у себи чича Пера.

Почастише га добро код трговца и дадоше му дводинарац. Ето, зар није лепо сетити се тако красног догађаја из живота покојникова и, у исто време, гласити његову смрт. Сећа се Марко и других случајева с покојним Николом, па ништа.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Треба! МАРИНА: И онда, знате, кад нема искрености на првом кораку, онда, то кажу, нема живота. ЈЕВРЕМ: Нема!

СПИРИНИЦА: Ено га опет! Е, овај ће ме човек у гроб отерати, а неће ми дати бар једну реч да проговорим за живота. Па не кажем ја... СПИРА: Ама, како не кажеш, кад си казала? СПИРИНИЦА: Нисам казала, но велим само: ми пошли...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја!

Гизелом се звала пре него што ће доћи у село. То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. Променивши место и начин живота, променила је и то име.

То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. Променивши место и начин живота, променила је и то име.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

као снег кад ојужи, Са нечим топлим и ведрим испод очних капака, Зажелевши да се то вече доброте продужи До краја живота кроз живот свих дечака.

СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ Драги пријатељи, хтео бих да вам кажем нешто сасвим ново Из живота наших предака, племенитих поткарпатских грађана: — Стари Словени бавили су се ловом, риболовом, Пчеларством, и ситним

Старац дрема, погрбљен иза плота, С обема ногама на стврднутој земљи, А с душом далеко, далеко изван живота. ЖАЛ ЗА ЗАНАТИМА Где су оне абаџије, Кујунџије, бојаџије, Где грнчари и сарачи, Столари и

Али њена највећа дужност — с тим се слаже свако дете Јесте да дуго живи. Мајка је најлепши осмех живота, и не треба се љутити Ако понекад нешто и згреши. Додуше, понеку маму требало би упутити У то: како да се смеши.

ХЕРОЈ Дивим се оном пориву Који натера коприву Да се још у марту, Крај трулога плота, Појави на старту Новога живота. Касније, може ко хоће, Па и онај ко неће! После се расцвета воће, Олиста лено дрвеће, И друго — боље их не број!

Ноћ је дужа од зиме, од рањеничке колоне, Ноћ дужа од живота. Леди се железна стаза. Као квочка пилиће, локомотива греје вагоне, А сама — дрхти од мраза. Да ли јој се спава?

Јер је прљавштина пуна живота, А јалова и мртва свака чистота! Кад исиса свежањ рубља мусави, Она се сама заустави И испљуне, у корпу, остатак

Хукне: њива се нарогуши, И блесну старе звезде у души. Стојимо покрај сивога плота, На граници између два живота. Са ове стране ограде: град. Са оне: Србија, и месец млад. Са ове: трамвај, и два киоска.

Где год легао, свуд је у кући! ШТА ЈЕ ЖИВОТ Живот је један Живота Што стоји иза плота. Спазиш га у лето, из воза, И помислиш: дивота! Не питај зашто стоји, Ни о чем мисли Живота!

Спазиш га у лето, из воза, И помислиш: дивота! Не питај зашто стоји, Ни о чем мисли Живота! Он нешто давно броји: Па зар то није дивота? Крај плота — век престаја. Кад прича — све ошљари.

Крај плота — век престаја. Кад прича — све ошљари. Сам самцат насред бескараја Живота животари. ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ У исти сат, исти воз Што иде скроз, скроз, скроз...

Похитајте, сви смо у заостанку: Добар је за ноћног чувара „Шипада”. Ономе ко дадне петобанку До краја живота ће да припада!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мистерија јегуље Ако наука и поезија могу имати чега заједничког, оне ће га неоспорно наћи у роману и мистеријама живота јегуље.

дански природњак Јоханес Шмит, који је проблем репродукције, метаморфоза и миграција јегуље поставио себи за циљ живота и успео да га потпуно расветли.

После његових открића роман јегуљиног живота, изузимајући његову завршну фазу, данас је бар у својим главним потезима познат природњацима.

се разумео судбоносни значај тога привидно ништавног догађаја, потребно је знати какву је светлост он унео у проблем живота јегуље и шта је он собом повукао у напорима научника за решење тога питања. Године 1897.

године. В. Резултат и значај радова Јоханеса Шмита После Шмитових истраживања циклус живота европске јегуље је познат и он се састоји из ових узастопних фаза: 1˚ рађање јегуље на светскоме плодишту у

Њу су они тестаментом, у облику легата, оставили једној научној установи, коју су они сами још за живота основали и која је носила назив »Фондација Карлзберг».

Шмитови радови су довели до могућности да се реконструише роман јегуљиног живота који је пре њега био загонетка за цео свет.

Мора нема услова за опстанак животињског света, па изузимајући нешто мало ретке флоре, у близини дна не може ни бити живота.

У таквим дубинама може се сматрати да нема више живота, ни анималног, ни биљног и може се тврдити да ту влада апсолутан мрак.

да, уопште, по свима океанима и морима има светлости, било сунчане, било животињског порекла и да свуда у њима има живота. Недостатак сунчане светлости у великим океанским дубинама има разних последица за органски свет у њима.

Какве су карактеристике дубинске фауне у океану? Познато је да је у мору веће изобиље живота но што је на копну, па се и мисли да су океани, са својим средствима за селекцију, развијање и миграције првих

па се и мисли да су океани, са својим средствима за селекцију, развијање и миграције првих организама, били колевка живота на земљи.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

Но ако си и прешао из живота овога, бриге и страдања чеда својих знаш и као мученик слободу имаш пред Господом. Преклони колена пред Владиком који

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља. Ал̓ не волим те, не волим те, драга!

О, како те жалим! — гле, сузе ме гуше, — Оличена судбо свих живота редом, Тебе, браћу људе и све живе душе, Једнаке пред општом неминовном бедом. Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати?

Тако сваког дана Део мог живота копни као груда, Одвоји се, крене пут далеких страна, Незнано ни зашто, ни како, ни куда.

МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала, — Моје знање видиш на лицу ми бледом.

Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку: Кад срце запишти, мисао је крива!

ТРИ ПИСМА И ВЕЧИТИ ПУТНИК Ја сам био створен, Госпо, да се родим, Да живим, и умрем, све у истој кући, Да целог живота, никуд не мичући, У истоме кругу разговоре водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна

снежна лава, у истоме часу Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.

телом, духом људи прави, Као небесна нека привиђења Нестала с овог нашег тужног света, За која смо се клели да су она Живота нашег смисао и мета И да је без њих празна васиона...

Ја прошлости хоћу, Хоћу да спокојство сиђе на све стране. У прошлости тражим чаробну мирноћу Да, ведар, завршим мог живота дане... Хладни мртви свете, далеко од мене!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВОЈВОДА ДРАШКО Хоћах убит једну кукавицу, а жâ ми је фишек оштетити. ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ Немој, Драшко, тако ти живота! Не ваља се бити кукавица... Али не знаш, рђа те не била, да су оне шћери Лазареве?

дивјачне тмуше азијатске, гутајућ их ватреним очима; кâ малопред што гордо иђаше к светом гробу бесмртног живота, презирући људско ништавило и плетење безумне скупштине.

О Стамболе, земаљско весеље, купо меда, горо од шећера, бањо слатка људскога живота, ђе се виле у шербет купају; о Стамболе, свечева палато, источниче силе и светиње, — Бог из тебе само бегенише чрез

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али опет, ипак да им је једино главно да што више своју лепоту | и снагу негују, да су што беље, што страсније. И циљ живота да им је тај: која ће од њих, једнако негујући се и улепшавајући, моћи својом силном лепотом све остале женске иза

Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.

И баш у том упињању да се од свих издвоје, изгледа да су налазили сву драж свога живота. А да би у томе што више успели, гледали су да се у свима ситницама од осталога света разликују.

био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а у ствари свој стари распуснички живот са чочецима, Циганкама и другим

Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота. Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.

| Х Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро. И Софка зато доцније целог живота није могла себи да опрости: како да она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала,

и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари! Али откуд је могла и знати? Знала је само да је кућа продата, да је синоћни гост купац.

Знала је! Како да није знала?! Јер, када је знала да никада неће бити жена свога изабраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда — на што је сада ово

И то рече таквим гласом, са таквим сјајем у очима, као ко зна пре колико година, ваљда целог живота један пут, ваљда још у почетку брака, прве брачне ноћи, ако јој је тако мило и потресено излетело то: „Ох, бре,

Тада Софки би јасно оно силно рађање деце, ма да мужеви већи део живота проведу на печалбама, и она онолика сличност међу њима.

И када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ти си у мају свог живота цветног, — А мај је диван и без сунца жарка; — Теби љубав људска сред живота сретног Не треба, изгледа као пуста

Ти си у мају свог живота цветног, — А мај је диван и без сунца жарка; — Теби љубав људска сред живота сретног Не треба, изгледа као пуста варка.

с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што буди на покрет и наду, Животом блешти, и греје, и пече.

„А ја га волим; Ја морам с њиме ићи, видиш ево...“ Глумац је неки у дворници пев’о; Жагор живота таласа се свуда, Радости, бола, а не зна се куда. „Да с тобом шетам волела бих више.

Ишао сам. Ал’ свемиром целим Блед се немар, тиха туга шири; Свет са болом живота се мири; Руже ћуте, покривене белим Сјајем пуне месечине; гране Шýме, моле милост на све стране.

које упија лепота Ноћи, овај свет се с другим светом слива У меку слику задовољства жива, У живот једног сна и сан живота.

Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? — Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове и боје, — Ланце живота што звече и стежу, – Јер ми смо, можда, сами тако хтели, Рад љубави нам и рад среће своје.

Жалила ниси, изгледа, што мéна Живота у смрт беше тако рâна. Испратише те мартовски ветрићи, Сунце и уздах света што је плак’о.

покрову је, хладна, мртва, бледа, Дивна к’о зраци помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору суза и сурових беда, – Старински понос мојих епопеја.

Чека пред гробом и збори још тавно Тугу живота и љубав спрам њега, И чека своје. Кад допаде мукло Све црно друштво, ужасно и дивље, До ње, до гроба, — страх

страху пружих руке преко свега Страстима гладним, суровим и јаким Плен у животу последњи још туди, Да кобни бол се живота зајази. – Ал’ где ли страха нестали су трази Под зором бледом и поднебљем млаким? Небеса канда отворише груди.

да пада Поново широм васионе целе На њих и на њу, преко тужног места; И ветар опет зашумори сада Пролазак бола из живота гробу. Падају звезде усред ноћи беле, Падају тол’ко; и, наједном, преста... И ветар пева поезију смрти.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

ЈАНКО Приповијетка из црногорског живота И Једног зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале, стаде трка по граду војника, стаде

све то у највећој мјери, а надасве велики мученик, каквијех је мало земну кору чепало, ријечју; Петар, (још за живота прозван светијем) бијаше тај човјек што сјеђаше сад на дрвеној столици, према тињајућем огњу у готово, празној соби,

Дјела Његова повиједају славу и светост живота Његова; име Му, којијем се још за живота његова, кунијаху Црногорци, аманет је највиши који се предаје с кољена на

Дјела Његова повиједају славу и светост живота Његова; име Му, којијем се још за живота његова, кунијаху Црногорци, аманет је највиши који се предаје с кољена на кољено у овоме аманету српском, у Гори Црној.

ни најближој својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше сада дивном планинском свјежином и бјеше пун живота и весеља.

Мали Милун стећи ће коло браће и сестара, што ће се савити око њега. Промисли, моја Јоке, пуна кућа младости и живота! Сав тај подмладак расти ће и напредовати како ми будемо троњивали и примицали се к вјечној кући.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

броју случајева представљају уопштену, често профанисану грађу прешлу из разних области човекова физичког и духовног живота: из веровања и празноверја (нагазио на сугреб, сврби ме длан, устао на леву ногу итд.

); из страних језика (бити шик, шворц, лихт, доћи на сицер итд.) а и из других разних извора: из живота и обичаја, или начина живљења, занимања, професија и струка, људских забава и послова.

— и при томе ломи сламку). Заклетве могу да буду ширег (Тако ми живота! Тако ми очњег вида! Тако ми сунца!) и краћег облика (Живота ми! Очњег ми вида! Сунца ми!).

Заклетве могу да буду ширег (Тако ми живота! Тако ми очњег вида! Тако ми сунца!) и краћег облика (Живота ми! Очњег ми вида! Сунца ми!).

Заклетве се изричу у разним приликама свакидашњег живота: а) од лица које само себе заклиње и б) лицу које се заклиње, и то непосредно и посредно.

Пословице причице — у ствари су алузије које се односе на поједине личности и догађаје из живота наших људи и наших крајева (нарочито о свештеним лицима, о женама, о Турцима и Циганима, о Настрадин-оџи), о биљу,

срећемо као творевине које су посебне појаве (На очима капиџије нема; Лете данци као санци, / А годишта као ништа; Од живота и где и шта, / А од смрти никад ништа), или као остварења настала у органској вези са песмом па отуд прешла у

сведочанство — вековима посведочавано искуство за разне, често и опречне случајеве — но и моралну повест духовног живота нашег народа.

Праотачка искуства и сазнања изложена у пословицама налазе и данас своје потврде у разним сличним пригодама стварног живота као емпиричко умовање (Туђа рана не боли; Дубља рана од братовље руке; Где се биволи купају, ту жабе цркавају итд.

Дечје игре свих врста — као саставни део дечјег живота и припреме за онај реални, познији — у ствари су психофизичка едукативна гимнастика, помоћу које дете отпочиње да

и онако како су њихови разнородни обрасци очувани у усменом народном предању допрли и до нас, дело су у првом реду живота и рада не само појединаца него и задружне и племенске организације.

— На најмилијега је најжалије. — Од миле руке удар не боли. О ЉУБАВИ — Без срца не има живота. — Да није љубави не би свита било. — Није силе над љувеном. — Љубав је почетак и добра и зла.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” И тако га једва утишају. Кад то чује таст његов, одмах му још за свога живота преда царство, и тако он постане цар, те је царовао сретно до свога века. 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА.

Цар ондар стави | шћер под стражу да не би опет што од свога живота сама себи учинила, те тако не могући већ ништа, шетајући се тамо амо кроз камару угледа негђе у некаквоме ћошку од

извуци ме на поље, па ме убиј ако ми не ћеш живота поклонити; само ме избави одавде.” Чоек прими за Бога, и извуче ђавола на поље.

И за ове се приповијетке мора казати да би оне много савршеније биле да их је Вук за живота свога сам на свијет издао, јер их је он хтио још нешто поправити и боље за штампу дотјерати, но кад то не бјеше суђено

“ Царевић се промисли: шта има боље него да добијем два живота, па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије. Онда га царев син пита, како се ти зовеш, бога ти; по имену?

„Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот.“ Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико,“ па узме маштраву те му даде; а овај попије.

свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим“, а сам у себи мисли: зашто не би, кад имам још три живота!

зар ти украде жену“, па му жену отме и каже: „Ја ти сад жквот праштам, јер знам да сам ти казао, да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.

Најпослије сам себи каже: „А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио, а један мој?

“ ето сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди кући, и немој живот свој што ти га је Бог дао да изгубиш.

Цареви, зетови његови, веле му: „Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од Бога.“ Али царевић неће за то да чује.

Кад цар види да је он, од радости се заплаче и тако у радости дођу кући и онде цар још за живота свога преда Ћели царство, те Ћела постане цар. 3. ГВОЗДЕН ЧОВЈЕК. Био један цар, па имао три сина.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Дим је живот наш, пара, земља и прах. За мало се јавља, а брзо пролази. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро награда.

Јер онај кога ја оставим по смрти својој у тој ћелији, тај да борави до краја живота свог незамењен ни од кога. Потом, опет, овакво правило дајем да бива: да се окупе игуман светог овог манастира са

(1199) године од Христа. † Од свих последњи Сава грешни. ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК ИСПИСИВАЊЕ И УКАЗ ЖИВОТА У МАНАСТИРУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАСТАВНИЦЕ, ПРЕДАНО МНОМЕ ГРЕШНИМ И СМЕРНИМ МОНАХОМ САВОМ ВАМА, У ГОСПОДУ ВАЗЉУБЉЕНА

навикавши иноковати и благодаћу Божијом отуда просвећени бивши, и Христа уселивши у прекрасне своје душе, због чистог живота свог, против ђавола победу показаше, и његовим многим искушењима распаљивани, и одолевши му, више од злата сијају и

7, 37) „са источника живота мога“ (Откр. 21, б) и који је затим рекао: „Ко љуби оца и матер више од мене, није ме достојан.

“ (Јак. 1, 2-4) „Јер блажен је муж који претрпи напаст, јер ће, када буде искушан, примити венац живота, који спреми Господ онима који га воле.“ (Јак. 1, 12) Јер, изрече: „Који претрпи до краја, спасен ће бити.“ (Мт.

Хтели бисмо се много причешћивати божаственим светињама, јер много је причешћивати се и живота, као што рече и сам Христос: „Ко једе моје тело и пије моју крв, у мени борави и ја у њему“. (Јн.

(Јн. б, 56) И затим: „Ако не једете тело моје и не пијете крв моју, немате живота у себи“. (Јн. б, 53) И божаствени апостол јавља: „Ко се прилепљује Господу, једно је тело“, (І Кор.

Овакав начин живота имајте у свете велике постове, а за немоћне бригу налажем игуману по вољи. А пост Светих апостола изложићемо овде.

), зло и веома напасно намислио је. Нека се одагна из манастира и одлучи се, и туђ да буде од наше чести, живота и беседа, као и отргнућа и цепања, и сваког другог нереда, и смутње и штете виновник. Таквом је сличан овај.

и величајте и мирни будите, и завидеће вам сви због добрих дела ваших, и у часном животу да будете у све дане живота вашег. А сетивши се још нечега, прекинућу реч.

Овакав начин живота имајте у свете велике постове, а за немоћне бригу налажем игуману по вољи. А пост Светих апостола изложићемо овде.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А знате шта је трећа смена, робија! Ноћу радиш, дању спаваш, не зна ти се ништа, никакав ред, ништа немаш од живота, увече нигде ниси пристала, мораш на посо! А тај се појави у најкритичнијем моменту!

ЈАГОДА: Немам ни овде никога, ионако! МИЛЕ: Јесте чули шта каже? Има да наступе промене, корените, у све поре живота! СТАВРА: Оџачари ће добуку бела, а болничари црна одела! ИКОНИЈА: Оћу дизлудим од овог кутњака!

ИКОНИЈА: На кутњак? Боже ме прости, па мене сасвим престало! Нисам ни опазила! Живота ми, ко руком однето! Дајде наруџбину за оне напољу! ЦМИЉА: Шта оно беше? ИКОНИЈА: Рекла сам два пива, али ладна!

За једног каже да је можда официр! ЦМИЉА: Официр? ИКОНИЈА: А, живота ми, нема никога, погледај! Него пребацује, а није, вала, ни чудо!

За само дваес секунди очајања Видиш више него за дваес година владања, напредовања и лепога живота! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Нема смисла да седе тамо на киши! Требало би их позвати унутра! ИКОНИЈА: Ставро, овај је луд!

Скинуло се преконоћ, ко да му било нацртано на глави! Ја сам се баш и чудила, ево Цмиље! ЦМИЉА: Чудо, живота ми! ЈАГОДА: Како то — нестало? ИСЛЕДНИК: Ајде, молим те, не буди наиван! Разговарајмо ко људи!

) ИКОНИЈА: Весели Анђелко, Бог да му душу прости! ЦМИЉА: Нолики човек, пун живота! МИЛЕ: Баш мала пратња! Никог из друштвених организација! СТАВРА: Лака му црна земља!

На гробу има пилава, пилетине, и парадајза, послужи се! Нашем Анђелку за покој душе! Станде, живота ти! МИЛЕ: Шта је сад? ИКОНИЈА: Погледај! (Сви гледају у правцу у коме је показала Иконија. Запрепашћени. Тишина.

ПРОСЈАК: (за себе): Реко сам ја да ће бити мишја рупа за дукат! ГОСПАВА: Жива, а више ништа од живота! Ни упролеће пред „Малу астрономију”, ни у бакалницу, у мирис ваниле, цимета, финих сапуна...

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић ЈОВЧА Садржај И 4 ИИ 21 ИИИ 28 ИВ 36 В 44 ЈОВЧА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА) ЛИЦА: ЈОВЧА, (у 1 3. слици око 50 година, у 4. око 60, у 5.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Тридесет и осам моји[х] прошасти[х] година напомињу ме да је подне мојега живота преминуло и да се к вечеру приближавам.

непокорност, сујетно високоумије и луда гордост И проче злобе које узрокују сву несрећу човекову чрез све време живота његова; од који[х] зли[х] обикновења ваља да и[х] чувају од детињства.

о овом послу може се рећи како год и о воспитанију, сиреч, да о њему зависи све наше благополучије у целом теченију живота. С ким чловек највише живи и с ким има највеће посла овде на земљи него с подобнима себи људма?

Време је живота нашега један минут, једно тренуће ока и једно ништа, а по смрти чека нас вечност. Само последњи родови суде право и

Уздам се у промисал неба да ће помоћи мојему братољубному намеренију, будући да колико ми дарује живота, у напредак у овом делу и упражњенију намеравам провести.

Овде ми се чини да почиње први почетак живота мојега. У деветој или десетој години возраста, без оца, без матере, без сестре рођене, почео сам себе као страна и

Почео сам био ходити у школу јоште за живота матере моје и памтим добро да сам имао велику радост идући с | букваром у руци у школу.

гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се врати, носећи пуне прси нектара чловеческог живота, и нађе мили плод утробе своје гди плаче и тужи за сисом, узима чадо своје к матерњим недрам, мило грли, слатко љуби и

намереније и последњи конац јестества; из њи[х]ова смеја, игре и сласти происходе нови житељи света и наследници живота.

Сматра и види у њима два богодана источника живота, колико свога, толико свега человеческога рода. Лепа је и благородна добродетељ. благодарност!

беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости. Како ме је погледао, предобио је све срце моје.

Од тога часа — збогом [Х]опово и сва твоја красота. Гди ученија нејма, ни латинскога језика, ту нејма ни живота. Нама[х] би[х] куд у свет тумарио да ми није било жао оставити мојега доброга и благонаравнога старца, кога сам с

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре. Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота! И још је нико има душе да ме потеже за уво! Еј, еј... Дувало поче јако кашљати. — Та-а-ко! — поче фра-Брне.

Више нијесу о томе говорили. Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима. Пошто је стриц дању спавао по два-три часа, а ноћу готово нимало, то би тек

То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричевог живота, које као да потврђиваху ту поставку.

Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут. Шаље га у град да се зађакони. Хоће да то буде још за живота Брнина. Бакоњу ће пратити Срдар.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Мамим још нешто у мозгу са те слике: У дну је црвен кров, па облак, део плота — Час боје смрти, час боје живота. У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу, трско Која шуштиш од сунца у мом слуху.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Свих петнаест година живота с њим само су чекање, стражарење по мраку и киши, несаница што будно ослушкује лајање преровских паса на одоцнелог

Напољу, на дрвљанику, праска секира, љутито И дрхтаво. Завршава се нешто што је споро трајало До данас. Ипак пола живота. Почињем други. Нов? Зашто је нов? Стаде. Никако не попуштати. Одолети сентименталностима, успоменама, детињству.

Живот у Србији је старо гробље... Ништа велико не може у њему да израсте. Ко год од живота нешто више тражи — рубе му главу. А шта чека њега, који жели Европу у Србији?

А шта чека њега, који жели Европу у Србији? Стоји насред собе: шта то он хоће од себе и живота? С чим то он ноћас раскида? Чему ово позориште на Бадње вече у Прерову?

Можда је она с неким другим овако... Научио је неко. Затрпан пословима, он није видео; није је познавао. Пола њиховог живота он је провео у путовању. Могла је. Имала је прилике. С ким ли је само? Или је сада, баш ових дана, с неким?

и „исповедању својих грехова“ и боја гласа којим их је изговорио нагнали су је на збркано проверавање целог њеног живота.

„Твој деда до краја живота остао слуга и воденичар. Да га памте, разлога немају. Ни ти га не памтиш.“ Од мене почиње живот наше лозе.

воденичар Лука Дошљак, тај бели човек што је век на Морави одживео, имао своја морална начела и држао их се до конца живота. Никаквим казнама и глобама власти нису могле да га нагнају перчин да одсече. А то је нешто, млади господине докторе!

Чије семце, чији расад побадаш у моју градину? А нема ни месец дана како јој је говорио: „Теби у мојој кући нема живота. Још си млада, спасавај се. Даћу ти пара колико затражиш. да моја кућа не оде у амбис.“ Трудна после толико година.

Мислима брзо протичу дани кад је у његовој кући све прскало и тутњало од живота, рада и богаћења. Небом се разлеже звук манастирских звона. Бог.

Јалов си. Из тебе ни трава не може да никне. Морам, видим да морам. За ког си бога ринтао целог живота и сад у смоницу? Ал’ ће туђин да се наужива твојих дуката... И имања. И жене. Још је млада. Тек је сад стигла.

Он једини зна да сада још више зависи од оца и жене. Више од ње. Као да су се све жиле његовог живота зариле у њу: из ње се он храни, трује, пати и радује. Ћути, кривац. Слаб и неотпоран, чека њене прекоре и ударце.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ти знаш ко сам! — малишан се насмеја. — Целог ме живота познајеш! — Ја тебе? — зграну се старац. — Сад те први пут видим! — Мислиш? — малишан се насмеја, тресући главом.

Никада ти ово нећу заборавити! Али момак је чврсто држао мрежу. — Не иде то тако! — довикну јој. — Целог се живота мучим да бих се обогатио, па ништа! Ставићу те у кавез и водити по свету.

— Обећавам! — момак олабави мрежу. — Не жури! — опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати! — момак испусти мрежу у таласе и морска вила нестаде, али њему се чинило да још дуго над површном мора

— Баш је глупа! — насмеја се момак. — Ко је од рођеног живота бежао? — У шуму таласа изгуби се вилин глас, а из мора искочи девет бродова каквих ни, на три дебела мора није било.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Иако већ много више од сто година у својој смрти, он свакога дана све боље види неправде из живота. Није марио што за великог брата обавља непријатне послове: где Милош неће, иде Јован.

Као и за живота, Скерлић полази од куће ујутру, пренапрегнут, и одмах креће узбрдо, уз падину, према Универзитету и центру града где

сувременици понекад чине, оку новог доба, као једноставни људи којима није било тешко да себи не признају зебњу од живота. Али, од оних које је он упознао, нико није био тако једноставан а зебња је разарала све.

Увек је морао натраг, у борбу, а сад је, по прилици, морао напред, из борбе. Између њега и живота почињала је она танка а опасна пукотина. Ослоњен коњу о врат још је, у себи, осећао младост а тело га је већ издавало.

Био је све мање радознао, можда и стога што се нашао усред живота, опчињен његовом суровошћу. Други га је пораз сачекао 1813, у години општег пораза.

У тим искушавањима најбоље је ономе ко изађе из живота јер ко остане, сагори, а реч ишчезне у невидљивим просторима. Причао би му, још, о прошлости која се већ удаљује као и

Ако их неким случајем има, Вук би одмах дошао. Даље је гуслар Мушицком требало да исприча све чега це цећа из свога живота а Мушицки, молио је Караџић, нека то забележи и пошаље Вуку.

У почетку задовољан што се повлачи из његовог живота чак и кад он то не захтева, Милош је све мање био задовољан тим Љубичиним повлачењем: више није био сигуран да ли гнев

Потресен чудом у тим светлостима, Доситеј је разабрао да је дошао до оне границе разумевања са које одлазак из живота изгледа без значаја.

јер је Анастасијевић, тада већ у годинама, био сматран за човека кога није лако узбудити и који је, можда зато, од живота добио више него други.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

бих глед'о твоје сунце јарко, Слуш'о грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој речи, и твојем извиру Мог живота вир је на увиру! О, песме моје, јадна сирочади! Децо мила мојих лета млади'!

Зар и ти ноћник, и ти бекрија? Ал' то је ваљда твоја трагичност: Што за живота хтеде презрети Осудили те на то по смрти!“ Насмеши се подругљиво: „Та да, Већ знам шта мислиш; мислиш умро сам?

У цвету младости прве љубљаше Хипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње дубоко море, и небо плаво и ведро.

За тај тренутак живота и миља, Кад затрепери цела моја снага, Нека те срце моје благосиља! Ал' не волим те, не волим те, драга!

снежна лава, у истоме часу, Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.

спустио вреже; А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно; Без живота је све. Изгледа као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре...

Ил' боље рећи, ја верујем све... На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот отрован је цвет. Трпи и живи!...

В. Илић ЦXXВ МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала: Моје знање видиш на лицу ми бледом.

Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку; Кад срце запишти, мисао је крива!

О, како те жалим! - Гле, сузе ме гуше, Оличена судбо свих живота редом! Тебе, браћу луде, и све живе душе, Једнаке пред општом, неминовном бедом... Подне. Ти би воде.

боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, - мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.

“ (1-2) 2 Дођи, о дођи! У преслаткој ноћи, Скривен тамом од твога погледа, Говорићу ти о вечитој моћи Живота, и о срећи земних чеда, Што могу смрт да плодношћу победе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Било ми је, пре свега, јасно да после тог свог највећег дела нећу целога живота успети да напишем још једно научно дело које би се са њиме могло упоредити, а камо ли мерити.

Године 1934. био сам у Атини, попео се на њену Акрополу и онде доживео један од најјачих утисака свога живота. Зато ми није било тешко да се уживим у онај тренутак када се млади Аристотелес нашао пред Партеноном и Ерехтејом;

Магдебург и Беч половином седамнаестог, а Париз и Лондон половином деветнаестог века и какви су били обичаји, начин живота и ношње у тим временима. Ти подаци претстављали су кулисе моје позорнице и њену гардеробу.

Онда сам био избачен из нормалног колосека свога живота и позива, а све време провео у својој соби, да не бих гледао подјармљену варош и земљу.

Ту сам писао своје дело „Кроз царство наука“ којим сам предузео да, у виду слика из живота великих научника, предочим главне етапе развитка природних наука.

А ви сви остали запамтите: Ко у школи не научи све што је потребно, тај ће рамљати целог свог живота!“ Један од ученика Питагориних, вешт у бацању дискоса, зграби Паролосов ђон, па га хитну у великом луку кроз ваздух у

Доброћудни грађани тих вароши подигли су их, не да њима прославе своје синове на које се за време њихова живота нису ни обазирали, већ да одаду почаст сами себи.

„Имаш право!“, одговори му Хипократес. „Већ пуна три века отимају се седам наших вароши о Хомера, пошто су га за живота оставили да лута као бескућник по белом свету“.

и медицином, написао је једно дело о грозници, једно друго о диететици, једно о дијагностици, а једно о правом начину живота. А Хипократес не беше само велик лекар, већ и оштар посматрач природе. Зато имадоше тема за разговор у изобиљу.

Праву срећу, у којој само мудрац може потпуно да ужива, чисто блаженство, циљ и мир живота, не треба тражити у спољним добрима у чулним уживањима, већ у тихом и мирном расположењу које нам пружа блага

Не само да се испунило све што је Демокритос о њима говорио, већ превазиђоше сва његова претсказивања: још за живота његова подигоше му величанствени споменик насред своје вароши.

Цела та група беше неусиљено смештена у троугао забата, пуна живота, полета и достојанства - човечанска и натчовечна. „Да ли су то били смртни људи који ово створише и животом надахнуше?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У рату жртвовао сам се јер сам веровао да слобода вреди више од живота, борио сам се за боље друштво, то јест надао сам се да ће људи постати бољи. Зар не? Сви смо тако.

Која је то реч живота коју, као буктињу праве светлости, треба сад да пронесу они изабрани усред ове мрачне и перверзне генерације?

ево шта сам још казао: „И да не смем говорити када се без потребе наређују крвави јуриши и напади што редовно стају живота неколицину најхрабријих али не и најсвеснијих...

А сад сам се успео на величанствени плато са кога раздраган, поново оживео посматрам рађање свога новог сунца, циљ живота. То ново, то мило сунце, тај циљ, То је Боба.

Наш је идеал био да се спојимо ради заједничког живота. А кад смо говорили о будућности, онда су рај, сунце, цвеће, загрљај и срећа биле једине речи које смо познавали.

Затим неспоразуми, љубомора, разочарења. Паучинасти, идеални снови нашег живота ишчезавали су, магла нашег љубавног пијанства нестајала је постепено и ми смо се с болом повлачили у себе да

И с племенитим сећањем на своју љубав: — Ја волим своју жену и с мојим дететом она је разлог мога живота. Хтео сам једино да ти укажем на живот. Ето, хоћу да кажем да живот није оно што смо ми мислили.

— Е код нас је тако. Паланка као паланка... То ти је гроб свих снова, мој побратиме. Нема, да кажем, старог живота, нема пријатељства, нема ничега. Лажемо се, сплеткаримо, свађамо се и пијемо. То ти је све. Па попи наискап.

сам дошао, а он ме је позвао само на њено наваљивање, те да се заједнички посаветујемо: може ли штогод бити од њиховог живота и од Николе, који се од доласка из војске, а нарочито од скорашње смрти своје мајке, сасвим изменио, изгубио, пропио,

Међутим доцније свратићу, о разуме се. Морам, живота ми, видети како стоји дубока црнина мојој двоструко ожалошћеној снајки.

Тада се Секула понова вратио војсци и постао рабаџија војничког лиферанта. То је најсрећније доба његовог живота, о коме често прича на маршевима, поред ватре или ноћу на предстражи...

И тако понова легнем на своје место. Проклињао сам и себе и сав овај варљиви живот. Увек је тако било, целога мога живота измицала ми је срећа у последњем, најлепшем тренутку. — Ах, Ѕтеван!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Наша мисао непрестано прелијеће по непознатим видовима живота и свијета као што утанчани прсти слијепца прелазе преко непознатих и непојмљивих лица.

више, из прешуткивања) која сам о њему из дјетињства упамтио, као и по његовим бројним фотографијама из разних доба живота које сам у албумима превртао, саткао сам његов лик, па ми је тако жив и стваран да још и данас имам осјећај да сам га

је ваљда било непојмљиво да се уопће може живјети негдје ван нашег мјеста, у другој каквој кући, другим каквим начином живота!

Можда сам и желио да будем дрво и да поживим његовим слијепим, дубоко чулним животом. Касније, у вреви живота, као да потпуно заборавимо на пејзаж, потпуно изгубимо везу са стаблима, с природом око нас.

Влакна вегетативног прорасту ткиво свијесног живота као голем тумор, и рана се на површини свијеснога сабласно шири, наочиглед расте и расте језиво нечујно, као рупа на

— Тјескоба безгласног доживљавања „кроз стакло”: проматрање зеленкастог живота у акварију. Кошмарски зачарана непокретност збивања.

Тако сир, тако кајмак, тако млијечни производ уопће. Јер млијеко и све што је млијечно има неке везе с праизворима живота. Зато се они радо добављају из предјела који су исконски чисти и голи и, бар издалека посматрани, пастирски идилични.

Дошао би ми аветињски спор и учаран ритам живота око мене: непознат немир покуцао би на прагу свијести, као наговјештај једног катаклизма.

све што се ма гдје одигравало као да је у неку руку мени прикраћено, мени одузето, украдено од мог рођеног живота. Свака мртва ствар око мене добијала је тада живо срце и у њој су дамари одбројавали часове неповратног.

Реална животна страдања, тегобе практичног живота, нешто су сасвим друго. И, усуђујем се рећи, нешто много мање. А можда ни дан-данас не бих имао смјелости да то кажем

да се врати у дјетињство, ако би чак пристао да се врати у ма које друго доба и ма коју другу ситуацију свог минулог живота радије него у дјетињство, мислим да је то највише и у првом реду баш због те немуште и безимене дјетиње патње.

и неуништивости — у ствари било само љескање, и мигољење, и треперење оног силног, грдног, неуништивог осјећаја живота у мени, и оне страховите, неутаживе жудње за њим.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова. Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.

»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа.

После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се

Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота. Али се опет не дам тако лако!... А она?... Баш ми је и то велика невоља!... — А, Ново ?

Дивна ли живота!... »...Али ко зна... дуго је још до пролећа. Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!

»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште... Болан, Станка Радоњића! ...

топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...

животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота...

Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота... Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад свети Петар чује, дође к старом па рече: — Старче, протекло је вријеме твога живота. Сад треба тело у земљу, а душа у рај.

Царевић се промисли: „Шта има боље него да добијем два живота?“ па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије. Онда га царев син упита: — Како се ти зовеш, бога ти, по имену?

Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико!“ па узме маштраву те му даде, а овај попије.

али се вратити нећу никако, него xоћy Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота!

— па му жену отме и каже: — ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.

Најпослије сам себи каже: „А што бих се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио а један мој?

Ето сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди кући, и немој живот свој што ти га је бог дао да изгубиш.

Цареви, зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога. Али царевић неће за то да чује.

— Ти мене мораш убити, — вели опет крава — и нека ти је проста моја крв! Мени и онако нема више овдје живота, него ти лијепо мене уби, па ме закопај, да ме не би душмани дирали мртву.

Извуци ме напоље, па ме убиј ако ми нећеш живота поклонити; само ме избави одавде. Чоек прими за бога и извуче ђавола напоље.

Живјећеш и ти тридесет година! — Господе, — рече мајмун — такога живота мени је доста двадесет година; тридесет ми је много. — Нека ти буде по жељи твојој! — одговори му бог.

И човјек се радоваше као мало дијете што је набрао себи цијелих осамдесет година живота. И тако сада, док је човјек у својим годинама, од рођења до тридесете, он је млад, здрав, лијеп, јак, управо он је цар

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Покидани, растурени сви листови из живота: Бесно их је разбацао по прошлости ветар мука; Још ја стојим, кржљав израз свих болова и страхота.

Тада тихо скидам плочу са гробнице својих дана, И спуштам се, дуго идем кроз редове успомена, Кроз сва места из живота заборавом претрпана; Ту застајем, одмарам се под покровом од времена.

Ти и данас волиш као некад што си. Ти и данас тражиш борбе и живота, И са истим жаром устајеш и падаш, Без роптања, мржње, нит се иком јадаш. Ти и данас тражиш борбе и живота.

Ти и данас тражиш борбе и живота. Ти волиш, бориш се, али јесен ступа И осећај да сам сувише се над'о Да је јад највећи срце увек младо.

Глед'о си у прошлост за тобом што спава. Под дахом живота она некад беше: Сад је мирна, нема к'о пучина плава, Као уста драге која се не смеше.

Заспале су потом. Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена лепота.

УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јадâ.

Ал' није. Ја знам сви ти дани стари, И жеље, њена туга и лепота, И нежне везе осмеха и чари Немају више за мене живота. Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава.

Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава. Нама се не сања.

Брзо, нагло одох из свог празног стана, Угодно ми беше кретати се, ићи Развалином овом живота и дана, Коју сунце сутра поново ће дићи.

и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што побожно труне, Унети израз у линије, боје, Расточит самрт и спојити узе Живота с душом. Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом.

И мокро свуда! Ух, како је 'ладно Биле и ваздух... То ја нисам умро! О куку, куку, зар живота треба За оног коме свет је већ изумр'о. Падај, животе, с јауцима мојим. Цепај се, време.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

говорим о себи, ја сам већ осетио пуну меру овог дивног задовољства које је било толико да сам у многим годинама свога живота осећао тај непрекидни занос.

Моја мајка је била прворазредни изумитељ и верујем да би много постигла да није била тако далеко од модерног живота и његових многоструких могућности.

и познанства и ма колико то било невероватно, чињеница је да су они били за мене исто тако драги као и они из стварног живота и нимало блеђи у својој појави.

то је била срећа у несрећи, јер ме је то научило да уважавам непроцењиву вредност самопосматрања ради очувања живота, као и ради постизања успеха.

Настојање изумитеља је у основи спасавање живота. Било да укроћује силе, усавршава направе или обезбеђује нове удобности и лагодности, он доприноси сигурности наше

За мене је то био свети завет, питање живота и смрти. Знао сам да ћу страдати ако не успем. Сада сам осетио да је битка добијена.

Ја сам учио десетине језика, проучавао књижевност и уметност, а најбоље године свога живота провео сам по библиотекама, читајући све што би ми дошло до руке, од Њутнових (Неwтон) Принципа до романа Пола де Кока

Њутнових (Неwтон) Принципа до романа Пола де Кока (Раул де Коск) и осетио сам да сам улудо протраћио највећи део свога живота. Међутим, убрзо сам схватио да је то било најбоље што сам могао да урадим.

Кад бисмо могли да произведемо електричне ефекте потребног квалитета, читава планета и услови живота на њој могли би да се промене.

Дошавши себи, схватио сам ужаснут да више нисам у стању да замислим призоре из свога живота, осим оних из детињства, оних првих којих сам био свестан.

ми је сувише тешко да напустим лабораторију, па је прошло неколико месеци док нисам успео да оживим све утиске из свог живота до пролећа 1892.

На првом месту он нуди неизмерно веће могућности и много је значајнији за побољшање живота од било ког другог изума или открића у историји човечанства.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

И данас, када се сетим свога детињства у Идвору, осећам да је главни смисао духовног живота на селу одржавање и неговање старих традиција.

Моја мала спаваћа соба на тавану, једино што сам могао себи приуштити, тешко је одударала од живота у бескрајним банатским равницама, где сам читавих шест недеља сваког лета, живео под небеским сводом, посматрао волове

Много су га занимали моји описи живота и обичаја у мом родном селу. Када сам споменуо св. Саву, повукао је паралелу између овог свеца и Јана Хуса, великог

и оставим га искуснијим људима, а сам се посветим свом школовању, десио се један догађај који је изменио ток мога живота. Примио сам писмо од сестре у коме ми је јавила да нам је отац напрасно умро после кратке болести.

Око брода је све врвело од живота и ужурбаности а то је достигло врхунац када смо ушли у Њујоршку луку. Призор који се тада указао пред мојим очима био

Наоколо није било села или суседа и ово место ми је наличило на усамљени салаш. Сазнао сам да нема сеоског начина живота међу америчким фармерима и схватио зашто су фармери на броду за делавер изгледали тако непокретни.

- Да, то је истина - рекао сам - најјачи и најспособнији мушкарци Европе проводе добар део свог живота на бојним пољима, или на припремама за ратовање; ово се посебно односи на српски народ.

Говорио сам јој и о Косовки девојци којаје по цену живота и слободе дошла на Косово поље да охрабри хероје који су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка,

Радост живота осећао сам дању на пољима пуним свежине у рано пролеће, али увече све је било покварено верским проповедима г.

По њему, ни он ни Фред нису знали ни умели да контролишу ток свога живота. Џимове мудрости о уздржавању у животу имале су на мене јак утицај.

На крају, Билхарц је био задовољан. Као и ја и он је сва ова историјска дела знао напамет, упркос својим схватањима живота. Он заволе ово што ја радим и поче ме благо корити да сам се заверио да га преобратим у Американца.

Онај ко чита историју Хамилтоновог живота, не може а да се не сретне са још једним великим именом Колумбије, првим министром спољних послова кога је поставио

Ћипико, Иво - Приповетке

Па ако власти нађу да су право радили, у одбрани образа и живота, нека их приме међу осталу браћу, као своје поданике.

С тугом у души осјећају сву сласт пустога живота, и јавља се потајна жеља за љепотом простора и љепотом веселе свјетлости, испољава се у силној чежњи за старим

Слуша задијевање и смијех: сами кихот живота и страсти! — Ала вечерас слијепе младости! — јави се обијестан глас. — А ми се патимо...

затресених грана, и све то хучи у њеним ушима, и хита даље у неповрат, гдје лагано, у даљини, као задњи уздах уцвиљена живота и замире. И гледа на Ловћен, чије виси бијеле се од снијега.

јаче избила и извргла се у неутјешиву тугу, а тек би се помало утишавала у бризи за свагдашњим пословима и у навикама живота. Тако, у непрестану узбуђењу и сабирању растресених мисли, приближи се дан исељења.

дјевојка у мисли сажали јадну омладину што ондје, издалека доведена, под земљом живи, жељна свјетлости и распуштена живота; и тога часа осјети сласт независности.

АНТИЦА Прије но сам је лично упознао, из потанког причања сељака, у више махова, дознао сам за њезин начин живота. А сада, кад пловим службеним послом у малом чамцу прама „њезиноме шкољу”, како га рибари називљу, по пучини,

Од утисака из дјетињства, из привидно једноличнога живота на шкољу, послије с насладом сјећаше се Антица једино дјетињих састанака.

— хитро надометне и живо га у очи погледа. Погледи им се сукобише, и у њима затитра час среће и младићкога живота. Обгрлише се и, обгрљени, још дуго ослушкују јединствени звук борова—самаца око старога манастира...

Антица осјећа ноћ и њене шапатљиве гласове, осјећа његову тешку руку, топлину живота му, врућ задах из уста и мушку вољу, али никако не може, ма да се сили, да се за њ загрије: једнако јој други

Та је држи приковану на мјесту, и никако да јој се отме..... А он је гледа и, угледавши у њеним очима сјај раздрагана живота и чежње, осмјехне се на њу оним ријетким његовим осмијехом.

Радећи снатри, и тако јој вријеме брже пролази.... Давно је већ на шкољу, и увијек овај исти начин живота. Заправо рећи, она друго не би ни тражила да није везана уз човјека који јој не да нигда мира и држи је под својим

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

једне културе – свачије, па и наше – огледа се у њеној колективној меморији, која с једне стране сеже дуж историјског живота народног, с друге широм целовитога народног организма.

Кроз ту тачку у вечерњој песми „Међа“ пролази она „црта“, она опсесивна слика „страшне међе“, границе живота и смрти, „што дели покрет од мира“: Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна

Италијан, Селим Циганин и писац хронограма присутни су у причи сваки са по једним делом свога замисливог реалног живота (од рођења до смрти); неједнаким делом, јер им је и улога неједнака.

), крећемо се од жеље и замисли да се мост подигне до његова изгледа и живота „у кршу и дивљини“, али нам на крају епилог намеће и другу „перспективу“: накнадно враћање од изгледа моста ка

53 У трауми рођења, дакле, образује се само језгро човековога несвесног живота, с могућим далекосежним, злосрећним последицама.

И у једном, књижевном, и у другом, научном, подручју напоредо се иде назад све до предњег прага човековог живота, све до најраније ухватљиве границе између телесног и психичког.

По томе су оне у себи антитетичне. А покреће их необична снага: одвратност према стварности, стварном животу („укусу живота“), која се код Растка Петровића силовито испољава као код ретко ког нашег песника.

] шта је са мојим љубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота. Пљујем!

Хладноћа непојмљивог дува кроз левак.“36 Тако нас је сам песник, уз видљиво наглашавање значаја пренаталног живота, довео до саме пукотине у језику. Она пак, већ по природи ствари, сеже све до песнички моделоване слике света.

Најпре каже: „Суштина хипнизма била је доживљавање живота и ствари уз помоћ екстатичног сна. Уметност деконцентрације!

) Све је ово, уосталом, потврдио и сам песник кад је пред крај живота приредио нову верзију старе песме „Заменице смрти“ (1930).

прву и од нашег свесног погледа тако вешто и тако често скривену премису: поезију примамо осећајним делом свога живота, јер поезија и извире из њега као из свога јединога и правог источника.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: А због чега? САВА: Због неправде. Целога живота коље ме неправда. ЖИВКА (Пери Каленићу): А... (збуни се) ви...? (Васи.) Је л' нам и господин штогод род?...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

није кадар да постигне минималну саобразност, да успостави извесну равнотежу између личног, пре свега чулно-чувственог живота и наметнутих прописа, тај се или распамећује или бива прогнан дуж социокултурне лествице вредности све до њенога дна.

животом; друго је блиско и субјективно гледање и доживљавање, увек из индивидуе према јавном животу, а не из јавног живота према индивидуи.

при свршетку свадбе да - према пчињском обичајном праву - уђе у снахину ложницу уместо сина, онда први дани Софкиног живота после свадбе и, на крају, Маркова погибија и сахрана последњи су догађаји исприповедани успореним временом.

напротив, сама за се односи на целину радње, сама раскрива поглед на сав исприповедани живот главног јунака: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради. ” Стога је разумљиво што је она такође графички одељена.

је писац објавио, звездица се налази баш после прве реченице, која је гласила нешто одсечније: „Увек, једино, целог живота, само је оно радио што човек треба да ради“.

садржај романа, оно што се о Младеновом животу приповеда, опет би најбоље учинио ако би поновио прву реченицу: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради”.

као опадање: „Најзад узнемиреност, изнуреност, извесна финија и сложенија осећања, иронија, песимизам (уз афирмацију живота), нешто анархије, фамилијарност, сувише отворене личне исповести, у разлабављеном облику, у стилу неправилном и

најпре разумети као опис простора где најчешће затичемо његове ликове, где они проводе претежан део свога књижевног живота. Кад год, рецимо, газда Младен из истоименог романа није у свом дућану, углавном је код куће.

прошевине, на дан ритуалног бањања и на дан венчања - стилизује са доста јаким тоновима девојчиног опраштања од једног живота (он за њу умире заједно са родитељском кућом, па у тој мери и она сама умире), и преласка у други живот, од кога се

Ваља рећи да В глава обухвата један дан живота у ефенди-Митиној кући, испуњен већим бројем догађаја, а од раног преподнева па до мрака Софка се час пење уза

је напослетку, мада она то још не зна, узима са помишљу да му буде суложница - све је то само сартавни део сељачког живота у који је она као хаџијска ћерка осуђена да сиђе.

Сурово одрицање Младеново од најинтимнијег дела личног живота припрема се већ у раном детињству, а почиње од превремене очеве смрти, кад јунак, преузевши одговорност за породицу,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота. Преко њених усана олако али снажно пређе поносан мајчин осмех.

би им и опсовали Србију навака, нафака — оно што је човеку од Бога, по исламу, одређено да поједе и попи– је у току живота; судбина, срећа, воља Божја нехарица — незахвалница, не– милосрдница низам — војник регуларне турске војске

Озна– чава Србина који, иако се преверио, није од Турака ништа примио ни у погледу вере ни у начину живота, нити зна ни турски ни арнаутски. Најнеуглед– нији потурица којем се подсмевају и Турци и Срби.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

267 ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 270 НА НОВУ ГОДИНУ 273 ПЕСМА НАД ПЕСМАМА 276 ПЕСМА О РАДУ 278 ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА 282 АБУКАЗЕМУ 285 ЖЕЉА ЧИТАОЦУ 290 ОДА 293 ОДА СНЕГУ 297 ОДА КЕЧИГИ 302 РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ 305 ИЗ КЊИГЕ

Ал’ на земљи таких места Нема више, само два; Једно ј’ место с једне стране, Друго с друге живота: Мајци под појасом У зачетном добу, То је једно место, — Друго је у гробу. «Јавор» 1882.

Чежња и љубав, која На голом платну дивне Слике развија, И мртвом кршу мраморном Живота дâ. Нека се рујна ружа Никада не уплете У брачни венац твој!

Ој, Петефи, ретки створе, Гладовô си за живота, (Твоја није то срамота). Ти си тако вешто знао Насликати слику горку, Како ј’ души кад с неправде Ум полуди; То

Путуј путе изагробне, Гледај сунце како сија: Онде ће ти руку стиснут’ Текелија. Там’ те неће нико питат’ За живота шта си био, Већ: уради л’ што си могô, Калдрмџијо? Сиротињу често води Племенита, виша мисô.

Омладино, на живота прагу; Омладино, у развоју своме; Омладино, хвати своју снагу, Јачај снагу, не играј се њоме! Њоме можеш многе

»Невен« 1882. УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА (Уз слику) За живота својег друга Свега јој је доста било: Од кад њега гроб покрива, Сломи јој се десно крило.

— И потада више пути бива Иста слика на мору живота. Измами нас тишина, ведрина, Завара нас далеко од брега, И ту с’ дигне као ала љута Бура наших, бура туђих

Ма да ј’ Ђуро живот провô У науке збиљском храму, Ал’ најлепши зрачак Божји Не дам збрисат’ с живота му. Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала! Слава те је у вис дигла, Ал’ је љубав кумовала. »Стармали« 1883.

Плачимо сви што знамо Вредност живота тог, А Ђорђа нека небом Награди вишњи Бог. 1887. ОДВЕСТ на вест да је Рачки преминуо Звездо ума, духа и врлина,

Имао сам у животу Јадâ, незгода, Ал’ ми нико није рекô Да сам мргода; Па кад знадох смешкати се Кроз живота вај, Зашто бих се мргодио Кад је свему крај.

Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’ мора да ради. »Стармали« 1882. ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Не подобајет ли сеј сопутницеју бити живота Свјатозарја Розичича? ЕВИЦА: Високородни господин филозоф, кад би срећна била јошт једанпут ваше очи на мене

(Отрчи.) РУЖИЧИЋ (сам): Њест ли сија боља од матере јеја? Воистину, сеј образ јест идилскаго живота, сију да возму аз в супругу, не марећи что со материју јеја будет. ПОЗОРИЈЕ 8.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

СОНЕТ О ПТИЦИ Испили се из баченог камена и буде зеница неба ослепелог, мало живота збиља полетелог с наших бескрилних погнутих рамена.

света тешке сене пале Робе напорног брега и злих вести Доцкан је да посумњамо у оно што је у нашој свести Целога живота речи су нас крале.

их нећемо вриштаће траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене ватре

и простор који су се помешали сада су за једну смрт далеко од сваке обале светлост и сенка играју на води игру живота и смрти далеко протиче река вечита и узалудна птице лете за ветром и жене плачу на обали човек пада на своју

Краков, Станислав - КРИЛА

Тако је било све до јутра. И зато када се појавило сунце мало живота уђе у њих И док једни изнурени, поспани потражише на варљивој топлоти јесењег сунца, ноћас не нађенога сна, и почиваху

Петровић, Растко - АФРИКА

Око један по поноћи појавише се опет звезде. Вуије је причао да је првих година живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често

данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом женом по европским појмовима врло рђаво поступао, само што сам у свој

Тек после двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији.

Наш начин живота, силом околности, није се нити разликовао од начина црначког живота. Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам

Наш начин живота, силом околности, није се нити разликовао од начина црначког живота. Кад кажем био сам црнац, хоћу да кажем да нисам осећао никакву разлику између себе и урођеника.

Што је природна ствар, кад се уђе у средину људи који воде особити начин живота, који је мучан а на који се поносе; сваки други од њих ми, и поред велике предусретљивости и срдачности, не може ту

који има истовремено: и мисао што схвата наше осећање, као и осећање које појми нашу мисао; који, са другог краја живота, коме ми тек идемо, пружа нам насмешено и пријатељски руку), такво исто чудо, таква иста узвишеност, као што је чудо и

члан племена. Човек је само онај који је иницијиран у тајне живота и фетиша. Сваки човек није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио

по једна нова татуажа, то ова не представља никако декорацију на телу, већ положај црнца у царству мађије и племенског живота. Код црнаца постоји читава хијерархија сазнања мистерија. Татуажа су само њини спољни знаци.

ГЛАВА ЧЕТВРТА СА ЈЕДНИМ ЧУДНИМ БЕЛИМ МЕЂ ЦРНИМА. ЖИВОТ ЈЕ ЊЕГОВ ГОРИ ОД ЖИВОТА ИЈЕДНОГ ПСА. МЕЈ ИЗ ПЛЕМЕНА БАУЛЕ ТРУДИ СЕ ДА МОЈ ПУТ БУДЕ УГОДАН Од тренутка поновног мог стизања у Боаке,

на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.

“ — „Велика армија!“ Он је гроф; у рђавој ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Бар да сам знао. РАДАК: Бар да си знао?... Кô да не видиш Да Турци дижу хајку пустошну Против живота сваког Србина И да их гоне као зверове По планинама земље несрећне? И ти се вајкаш: да знао ниси!

Сина, сина дај! Груди су моје сува обала, Доле је на дну стеге храпаво, Пламен га жеже дана жестоког... Живота мога бистар кладенац Паклен је огањ твоје мрзости У једну шаку трошна пепела У несрећноме часу створио...

Јуче!... А данас? Куку! Усница бледих танки крајеви Под сенком крију косе свилене Млазеви мрке крви његове! Нигде живота!... И токе ове На мртвим груд’ма неме жалосно, Немају гласа; нема светлости, Где се у својој ваља течности!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

О слепа судбино!... ИИ Делиград, 6 августа у четвртак, 1876 год. ...Каква разлика између живота у штабу и живота као добровољац на мртвој стражи, где Турци сваки час узнемиравају и не даду тренути...

О слепа судбино!... ИИ Делиград, 6 августа у четвртак, 1876 год. ...Каква разлика између живота у штабу и живота као добровољац на мртвој стражи, где Турци сваки час узнемиравају и не даду тренути...

трупа, застајеш, загледаш га, пипаш га, удубљујеш се у оне накажене црте на лицу, удубљујеш се у судбу ових покошених живота и више не осећаш ни смрад, ни одвратност од разјапљених рана и нечистоте.

кораке: смрт је близу, она је ту, неминовна, ти то знаш, али ти би рад спорошћу корачања да уграбиш још који тренутак живота, да поживиш још мало, макар још мало...

паре, пало је y оно скупоцено, ситно и заплетено ткиво што се зове живот човечији и — сви су конци замршени, све жице живота покидане. Бедни ли смо ти ми људи!.. ...

Њега јадника ваљда је сам Бог спасао, али је ето сироче од стра' полудило, па која му вајда сад и од живота... Ја нити смедох даље распитивати за ову жалосну историју, нити се приближавати овоме малом и несрећном сведоку

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега. ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада!

Једно душа твојег оца, — Сушта благост и доброта,— Друго душа мајке твоје, Хранитељке твог живота. Оне стоје ту па гледе, Како вијеш сплет малени Из дубине душе своје Њиној светој успомени.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Једноме војнику из врата куља крв. Прилегох уз њега. Не смем да се макнем, да не бих одао знаке живота. Колико видим, нема метра где не лежи мртав или рањен војник. Моји болови су све јачи. Дошло ми је да закукам...

Уре!“ — бесомучно као да алаучу и појавише се на бедему. Војници се придигоше. Били смо на граници живота. Напрегнутих нерава, готово подивљали и гоњени свим подсвесним нагонима, као зверови, моји људи су дохватили бомбе и

је извесна варка, бар у последњем часу, да је тако морало бити зарад неког вишег смисла, неког идеала, у одбрану живота. — И мислиш, онда ће Му бити слатко кад умире... — Опет ти!

Они живе својим животом... Да ли је та смртна опасност драж њиховог живота или је код њих развијена нека висока свест о дужности, која је непозната онима у позадини. Не дају утисак авантуриста..

Али један, изгледа, одаје знаке живота. Командир се трже и позва поднаредника. Говорио је полако, реч по реч, као да прибира мисли: — Спреми људе...

— узвикну Драгиша, увлачећи цигарету у муштиклу. — Да л’ ће овоме доћи крај? — Сматрај ово од сада као текући посао живота и продужи где си стао. Драгиша настави. — У пет часова били смо на пристаништу и одмах ушли у лађу.

Тада човек замагљених очију јури, тражи и замишља како се на тој сићушној жени заснива смисао његовог живота. Обазрео сам се по соби. Слична оној где сам раније био.

Ругоба сам, ругоба... гадите ме се... и Бог, и људи... — Онда покуша да ме уједе за руку. — Али ја хоћу живота, сласти, сласти! — хистерично врисну и затресе главом. Дисала је брзо. Гледала ме је избезумљено, уцакљеног ока.

А у оном одрицању од своје рођене сестре огледала се сурова логика њиховог чемерног живота. После нервног надражења као да је њоме овладао замор и нека досада.

Њен лик почео се све више упијати у моју душу, и она је постала, такорећи, саставни део мога душевнога живота. — Заљубио се човек! — вели чисто с неким багателисањем Лука. — Како хоћеш... Немци кажу: „Алте Ліебе роѕтет ницхт“.

Пуне три године тукао сам се, а ево ме и сада. У овом међувремену осетио сам чари живота, и као да ми је нека копрена скинута са очију...

“ Али моја Арлета била је још неискусна, безазлена, и није се могла снаћи у замкама живота. Шетали смо сад држећи се за руке, смејали се и љубили. Завалио сам је преко руке и рекао да ћу је спустити у снег.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

По својим друштвеним погледима и по своме схватању државнога и националнога живота средина из које је та поезија никла била је дуго сасвим различита од оне плебејске Србије прве половине XИX века.

недостижним и празнину над остварењем, верност према завичају и своме народу као и замишљеност пред страшним законима живота и смрти, у тузи која уздиже и у срећи која гуши.

У њима, наш човек се први пут стао обазирати по свемиру и људском немиру. Иако споменик прохујалог живота, оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев, и пуни живот и зрела лепота ако

Ја сего не знаја, мислих да сут татије, Грабитељи живота мирне своје братије. Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо.

На первом степену мога живота Жалост ме посети, и баш до гроба Хоће да ме прати, док не преда смерти У руке хладне. 1811.

): Људска знања сва су незнан. Кости у прах, прах у ништо, Душа пара, пара вјетар — Гле на чем је надежда нам Свег живота основана! Кам' блаженство у ваздуху? Бе ли свијет а под земљом?

Бе ли свијет а под земљом? Себи живи на свијету, Свету ради, не надај се: Нема хвале по заслуги Нит' живота после овог! Јести, пити — то је наше, Испод дојких раја тражит, Докле будеш пак и прођеш. Та у гробу..

Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом. Сили мечтателној Утесни предел: свет живота Оставља та, у мними лети. У недостатку бједственост није ти; У жеђи к вештма неситој лежи та!

Мог живота солнце буд запало, Избегло ме срећно све на свету; Мени дејат и Јестество стало: Помоћ убог немам јер ја клету.

Да сујетне моје жеље! Без ње нема живота, Без ње цео је свет пустиња И сва земља тамница. О, врати се, зраче дана, И хоризонт осветли, Волим видит моју

1843. Јован Ст. Поповић НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ И ти већ сврши, Алекса бедни, Тешки живота пут! О, какве мисли при гробу твоме Болно напрежу груд!

И твоје речи — одјек ума — Бјаху замршени сан. Као сјајно, велико зданије негда, Што сруши времена злост; Тако живота твога судба Подиже нему жалост.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

СТАНИША: Нема... С најлепше буле паше скадарског, С Истока собом што је повео Да му живота дуге часове На обалама шумне Бојане У загрљају жарког Истока На шећер-усницама растопи, — Скинô сам овај ђердан

ВУЈО: На часноме се крсту заклињах твоме оцу, покојноме господару Иван-бегу: да тебе, сина његовога, за живота оставит нећу... Бог да му душу прости, а био сам му много у вољу; ријетко да прође дан, а да се са мном не насмије...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Вика, довикивање на све стране. Лујо иде замишљено за Јабланом. Удубио се у мисли — не чује он те галаме, тог живота који се око њега шири. Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети.

Пријеђоше планину и сиђоше у поље. Путеви су били заметени, нигдје пртине, ни знака, ни даха од живота, а бура непрекидно бјесни и урла.

Уђосмо у авлију. Нигдје живота. Мртва, дубока тишина. Све пусто, суморно, тешко. Само негдје у пчелињаку брује потмуло и уједначено пчеле, и тек

снажном, опојном свјежином, а у меком, слађаном шуштању изумиру пошљедњи, дрхтави одјеци тешког, уморног, дневног живота. Прото се трже, погледа у ноћ, задрхта и престрављено се стресе.

Овај свијет, што промиче кроз ове тијесне, кривудаве и прљаве улице, тих је, миран, сталожен, без живота и узбудљивости. Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, мислиш ли, можда, постоји Лепота Далека и чудна, непојамна ником? Блудећи је тражиш стазама живота, Очајно је кличеш својом грубом виком, А вретено своје Парка кад размота, Смућен ћеш чезнути за слућеном сликом

Ја хоћу да радим, ја тражим живота, Не плашим се борбе, у њу ступам смело. Ја хоћу да створим пуно снаге дело. Не плаши ме моја властита Голгота.

Сами у своме грцамо опелу, А чини нам се то је песма дана, Песма спасења и живота млада. Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини нам се да здерасмо маске.

(1911) ПОЉУБАЦ Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела: За њу младост Бог је, а страст јој је

Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела; За њу младост Бог је, а страст јој је

И бише деца Светом Речју збрана. Синови Моћи костима су крили Дедовском крвљу поља покопана. И охоло су стег живота вили, - А увек тужне, тужне плели звуке И часно мрели у Беди и Сили.

И ништа нећу од живота овог Но милостивог неког Христа новог, Да исплачем се у његове скуте. XXВИИ Завршила се једна тиха драма, Ветар

(1917) XXXВИИИ Опроштај ће доћи и за те, но касно Доћи ће у јесен твог палог живота, Кад избледи младост, потамни лепота И утрне око ватрено и страсно.

Ја сам хтео разлог живота да решим И чух глас твој да ме земној сласти вуче, Јер земаљских тајни да ми даде кључе. Твоје сунце ме је учило да

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ал' уме, брате! Ето, онај други, господин Жика, целог ће живота остати сиромах. Њему доста кад му понудиш литар-два вина. Ал' овај јок!

Видиш ли, господине Вићо, да сам тачно известио господина министра да сам с опасношћу живота вршио истрагу! Али не марим, не марим, господо, ни свој живот да дам кад треба послужити држави!

ВИНА: Довде ми је већ дошло. Ја се мучим и хватам разбојника, а ви телеграфирате „с опасношћу живота ухватио сам та”. Ја гутам то и трпим, јер имам друга обећања, а оно – ево, госпођица пише љубавна писма.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Правни текстови откривају изненађујуће разуђену терминологију правног, друштвеног и привредног живота. Области у којима су доминирале речи домаћег порекла и оне у којима су преовлађивале позајмљенице биле су јасно

Позајмљенице из грчког господариле су у терминологији црквеног живота, контрастирајући тако с терминологијом саме религије, доследно словенском.

Уз то црквени језик није имао лексички фонд за реалност свакодневног живота у оновременој средњоевропској цивилизацији, а руски се у српској средини нигде није могао чути, нити се учио у школама.

Постојао је један језик и један поетски система, којим су усмено изражаване све потребе племенског живота. Током сеоба и настањивања на Балкану, развијала се историјска свест која је рађала усмену епику, прозну и поетску.

Оригинално српско књижевно стварање бавиће се потом највише описивањем живота и подвига славних људи, њима ће бити даровани светитељски венци, и они ће постати узор моралног живљења, чега у тој

Појављујући се пред српском војском у ратним походима, свети Симеон штити своју државу, коју је и за живота бранио, али и свога изабраника, сина Стефана, подржавајући га тако у борбама око престола.

Као пандан оваквом оснивачу српске цркве, Доментијан је, такође по жељи двора, саставио нову верзију Живота светог Симеона (1264), компилирајући своје претходно дело и Стефана Првовенчаног, и развијајући реторичне елементе

насликаног надреалног света пустињакове маште и могућност за дубоко понирање у потресан свет његовог унутрашњег живота. То је најбоља психолошка новела, која превазилази средњевековне идеје и поетику.

сваке јуначке епопеје, у којој је смрт на бојном пољу једини пут да се ратнику осигура вечни боравак с оне стране живота, а вечни спомен и слава на свету овоземаљском.

у унутрашњост земље као историјску неизбежност којој се српски деспоти и војводе опиру свом силином својих трагичних живота чувајући косовски завет.

- музиком, игром, покретом, мимиком, али са свим тим уметностима заједно, народна лирска песма део је свакодневног живота.

У многим песмама преовлађује радосно осећање живота. Песме зависе не само од времена већ и од краја где су настале (сензуалније су у јужној и источној Србији, смелијег

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

РОДИТЕЉУ Ко си? Ко и куда ја, Плод без плода твој, И судња ова у мени реч? Син, ево, прогледавам. Мрењем за живота Скидам са себе слепи рођаја знак. И не као ти Стрмоглав оплођењу Слепо на пир.

з Слеп — или погледом мри. Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало.

Поглед је — патно за нехођени ход крене у мени од искони што стало. 6 Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало.

Замукни муком скота; — достојан споља лик и ум, унутра звер и беспомоћно дете. 2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид.

Дивни цвет из твога стабла Испуниће мирис благ, Народе све и цео свет На вјек дахом живота. Алилуја! ПСАЛМИ И Нек буде хваљен Господ у слави, Да живи Бог, творац моје славе.

ИИИ О да су ми голубице крила, Пустињи би однео ме лет. У гробу само зар ћу наћи мира? Ту да исцелим мог живота бол. За своју главу где закон да нађем? Вазда ме мори плач и јецај љут.

В Вечни Бог је моје видело бескрајно. У срцу нашто страх? Вечни Бог је тврди бедем живота мог. Нашто ми, нашто страх?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

МЛАДЕН Садржај И 2 ИИ 4 ИИИ 10 ИВ 26 В 38 ВИ 45 ВИИ 59 ВИИИ 63 ИX 67 X 69 XИ 70 ГАЗДА МЛАДЕН И Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради.

то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.

А у тој влази, зеленилу, зна се да се јаче осећа сладост, миље срећна живота. А он? Још са улице, чим пође, сагледа то, зна како ће му бити.

Немам ја ништа више. Ти имаш све. Све је твоје. Ја ништа више! И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао

и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и

радњу, трговину, да кућа сада може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Ћоровић, Свети Сава у нар. пр., 187, упор. и БВ, 16, 1901, 212). Свети Андрија на крају свог првог живота (пре своје палингенесије) спалио је сам себе на л. (СЕЗ, 41, № 166). В. л.

В., кочоперна и бујна као што је, показала се врло згодном да постане магична шибљика, Лебенѕруте ‹= шибљика живота›. В.

(СЕЗ, 17, 533). Д. се употребљује и као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›: на Младенце и на Благовести ујутру шибају се дреновим прутовима јагањци »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид,

Кад к. бујно расте, биће родна година (ЗНЖОЈС, 16, 154). К. се покаткад употребљује као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›, и уопште као биљка са магичном силом.

Она уопште може испунити сваку жељу (иб., № 53). Л. младица је и Лебенѕруте ‹= шибљика живота›: у Босни на Ђурђевдан »дотакне се« л. гранчицом свако марвинче (ГЗМ, б, 375).

Према гранчици т., метнутој на Андрашево у воду, гата се о дужини живота: ако гранчица процвета, биће живот дуг, а ако процвета и олиста, биће кратак (ЗНЖОЈС, 19, 202).

Довољно је уз њих подсетити на јабуке хесперида и на плодове са дрвета живота у рају (које је, у првобитном миту, такође чувала змија), па ћемо се уверити да се овде доиста налазимо у пуној

и травка за којом су чезнули и тражили је многи јунаци из епских песама и из народних приповедака; то је травка живота. Ту травку познаје змија, која је ,лукава мимо све звери пољске̓.

Ако једну змију убију, лако се може десити да њена другарица донесе травку живота и оживи је. Има још једна биљка — или, боље рећи, један биљни супстрат — која нам може осигурати вечити живот — то је

Ћипико, Иво - Пауци

се јаки зуби јаче од снијега, а очи што говоре заиграше сјајем у којем као да се сакупила сва топлота младих живота, па ни оловасто небо ни блиједа сњежана боја није могла да савлада у њима младићке ватре.

И нађох те. —Било са срећом! ... А што ћу ти ја? —Што и жена, — одговори Раде и, испруживши се, дохвати се њена живота: — Да се милујемо! — вели јој. — Да ти се осветим, за инат, да! Их, слатка ли је туђа жена! ... Да се милујемо, Машо!

Са јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота — забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова.

навија се над крововима, нејак је да кроз снијег продре, као да је у тим кућицама утрнула се ватра и већ нема у њима живота. Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама.

Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје битство и моћ живота. ИИ Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга.

Што ће њему, оронулу, стару, толико благо? А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он досада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд су, драги боже, синови Војканови?...Гдје ли је он?..

онако и његрва душа чемернија је, и као да се помало гаси у њему оно што толиком ватром пламтијаше у снажној младости живота му — увијек откада је за се сазнао... А како је раније такове ноћи са слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре!

Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне? Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.

Зар не вриједе више моје земље, оранице, ливаде, одгојци, од његова увела живота? Зар да ме земља прокуне што је не осветих?... Та дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим.

Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица. Он попође и закрене тијесном уличицом.

За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.

Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота. И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кријем од њих истину. Прибојавам се Прохорове злобе. Казаће: уплашио се старац смрти, сувише му је стало до живота. Прохор Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли на манастирску капију био је већ увелико сутон.

чемера, насмејао и одвратио како би био срећан да се тако нешто догодило, да је повалио вилу, па макар после целог живота испаштао. Додао је да то на жалост није истина, јер би се ваљда било чега у вези с тим сећао.

Зар не нађе за свога раба ништа лепше међу твојим створењима, него ову љигаву ругобу која ми се, знаш, целог живота гадила? Ево је како шапицама шашољи распећа које сам с љубављу у твоју славу три године бритвицом резбарио.

кућу ионако залили сузама и чемером унесрећени који ту пребивају из дана у дан, па мало здравља, младалачког смеха и живота није ту наодмет, да Бог не помисли како је створио један ужасно несрећан свет од кога само вапај допире.

окајао грехе почињене у младости, неко да нађе спокоја својој немирној души, неко да потражи уточиште пред суровошћу живота. Многи из таштине и охолости. Зар је неко овде у потрази за Богом? Зар неко трага за његовим светом?

Нисмо затекли ни прегршт живота. Рекоше како су задњу мерицу појели пре два дана, а и та је била буђава, готово да су се потровали.

Пипац ми је нешто јаснији. Тај белосветски скитач обрео се у Вратимљу пре три године и одлучио да ту остане до краја живота. Где тај све није био и шта тај све није видео!

„Не могу поверити људе човеку коме није стало до живота.“ И Пипац му није човек по укусу. За њега Лауш каже да је скитара, баш тако каже: скитара. И пробисвет.

А ето пред крај живота морао је да искашље свој свраб у грудима. На Христовом телу створио је Прохор све оно што није имао на свом.

Нисам могао да верујем да му је тако мало стало до живота његових људи. Збиља, он их је послао, сасвим равнодушно, у погибију.

Овде је безљудно. То траје дуго, читаву вечност. Прекид живота је још у лету и пре него што се моје скврчено тело разбије о стену, душа ће ми из њега прхнути у прозрачно небо као

Наслушао сам се током овог дугог живота свакојаких лудих беседника, али ниједан од њих није крештао овако несношљиво. Пожелео сам да устанем са кревета и да

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И нигде зрака од живота нема, Пролетњи давно изумро је крас; Кишица сипи... А из села малог Вечерњег звона разлеже се глас...

Почињем песму ја И те је песме силна моћ, Младост јој име зна! И стократно је срећан свак Те песме ко је плен; Живота у њој трепти зрак, И бол је сладак њен!

Ил' боље рећи: ја верујем све. На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот отрован је цвет. Трпи и живи!...

ИИ Бурне су страсти извор многих зала, Несрећи људској почетак је страст; Море живота оне страшно муте, Над људском душом њихова је власт.

спустио вреже, А доле, скрхале ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа као да самрт уморну природу стеже, И она тихо мре...

О појте песму о тузи! Смртно је моје тело разорен, празан град. С развала прастарих кула, где нема живота више, А где је некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно

ступам уморном ногом, да име урежем своје На саркофагу том, У коме почива живот минулих векова давно, И тријумф живота вечног. У мајски ведри дан, Кад ветар лелуја вреже ил' шуми у вече тавно, Он живи лелуја покров и крепи вечни сан.

У цвету младости прве љубљаше Ипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње, дубоко море, и небо, плаво и ведро.

Силвије од ове ноћи сто пута осети јаче Сву пустош живота бедног и ништавила свога; Одсад је банчио чешће, кашто се по крчми тукô, Хулећи одвратном псовком и људе и самог Бога.

И ти ћеш умрети сада, Јер ја сам чаробни лептир, а ти си чаура био. Јест, ти ћеш умрети сада... Сав позив живота твога Свршен је с рађањем мојим, по вољи самога Бога; Али ће Римљани сутра с дивљењем гледати мене Кô образ врлине

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

СРЕЋА У НЕСРЕЋИ 129 XXІВ ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕРЛИНУ. СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР 144 ХХВІ РОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ.

ПРВИ ДАН 152 XXВИИ СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА МЕСЕЦОМ 172 XXXИ

Очекивао сам да ће се таквом сарадњом знања и уобразиље постићи да велике тековине науке дану дахом живота. То се и догодило — или ми се бар тако причинило.

Ко се родио при доброј констелацији, тај ће бити срећан целога живота, особито ако и у њему буде подешавао своје подухвате по констелацији звезда и буде слушао савете астролога.

Последње године свога живота употребио је Цезар да уреди римску државу која је од грађанских ратова много страдала. И календар је био сасвим у

„Та амбиција краља Еуменеса стала нас је живота. Заклаше нас, пре но што смо одрасли, кожу нам одераше и начинише од ње пергаментске листиће, као што нас сада видите

„То је историја нашег живота.“ Хиљадугодишњи период из историје наука, цео средњи век, садржан је у овој биографији једног рукописа.

Тај је родослов, због своје старине и потпуности интересантан и за историју живота Срба у хабсбуршкој монархији, зато сам начинио и његов тачан препис да се, са потребним коментаром, сачува у Архиву

осташе непознати и неупотребљени, а Ђордано Бруно, који је стао уз Коперника и учио да и ван наше Земље има живота, изгуби свој властити на ломачи. „Без проливања крви“, како је гласила блага осуда инквизиторског суда.

Време је да се са њиме опростимо. Но, још једну сцену из његова живота. Било је то у лето 1633 године. Величанствена кугла Микеланђела уздигла се у славу Творца већ над вечним Римом, али

ветра, кише, снега, дана, ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од себе питање да ли на тима далеким световима има живота, да ли има ливада, шума и разумних створова.

је као свог доброг познаника, а кад га у његовим очекивањима не разочарах, остаде ми пријатељ и покровитељ целог свог живота. Пете године предавао нам је пројектовање мостова Јохан Брик, један од првих капацитета ондашње бечке технике.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Биографски подаци песника заступљених у овој антологији показују како су готово сви аутори у једном периоду свог живота обављали неку просветну функцију (учитеља, професора, школског надзорника, писца уџбеника или, пак, министра просвете).

вишом силом/сплетом околности (мачка уграби птицу пред очима детета) песник слика прву спознају о тамној страни живота која, представљена кроз симболичко обличје мачке/грабљивице, вреба иза безбрижности детињства.

Ова прва напуклина, „рана“ у инфантилној свести представља и тренутак сазревања, прву „лекцију“ о неумитности живота. Песма „Рибарчета сан“ („Циц“) такође пева о суочавању инфантилне свести са стварношћу и разочарењу које оно доноси,

Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо… Јао … јао!“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!

с Богом о Мати!...“ Твога живота (ако л' се збије) Свијећа да се угаси прије, Тужнијем срцем, плачевним оком, Уздахом честим, ћутном дубоком, Слатко ћу

Змај и Август Харамбашић: Златна књига за децу (Загреб) Љубомир Лотић: Добри и неваљали синови (Слика из народног живота, за поуку српским родитељима) 1890. Јован Јовановић Змај: Жива књига (песме) 1891.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ЧИН 4 ДРУГИ ЧИН 27 ТРЕЋИ ЧИН 54 ЧЕТВРТИ ЧИН 68 ПЕТИ ЧИН 87 ТАШАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕВАЊЕМ) ЛИЦА: МИРОН, некадашњи друг Ташанин, а сада калуђер, варошки свештеник и владичин намесник ХАЏИ РИСТА,

И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све тужно, дотле је све у другом весело, светло, пуно живота. Соба иста, али раскошно намештена. Лепршају се по зидовима окачени дугачки свилени пешкири.

покидале, све на мени уништиле: и разум, и име, и достојанство моје, те би можда учинио какву лудост, због које целог живота не бих могао да се накајем.

А овде, међу вама, знао сам да ћу бити још више усамљен, пошто ћу морати да будем изнад вашег живота. ТАШАНА Ако ти то чини добро, дођи, кад год зажелиш, к нама.

ТАШАНА Зар си толико несрећан, Станко? МИРОН Ништа јаче, ништа веће нема од живота. Ох, како би мени било када бих имао какво лице, какав кут, где бих знао да сам увек, у свако доба, вољен.

И тако нисам онда ничији. И увек тако, целог живота. И још ти! Ти да ме наружиш, како због жалости нисам долазио! ТАШАНА (упада, више као себи, идући по соби): Да, да,

Ослобођаваш младе удовице од црнине и строга живота, да би се бациле невери у загрљај, а крв и веру поганиле! Ох, Мироне, не Божји угодниче већ развратниче, блудниче!

Зато она мора да живи. Али да би свој грех испаштала, била кажњена целог живота, овде, у овој кући, има Парапуту, онако унакаженог, блатњавог, што се ваља по улицама и спава по камењарима и под

Прво њему воде да дâ, па онда она да пије. Прво њега да покрије, утутка, утопли и успава, па онда себе. И тако целог живота. ХАЏИ РИСТА Страшно, дедо. Тако грднога, црнога од земље, неговати и чистити!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Ако пијан човек на улици тетура и заплеће: „Овај мисли да по земљотресу гази.” И тако из најсрећнијих дана његова живота остаде човеку име Коста Земљотрес. Наравно. није се љутио. Од његово троје здраве деце је потекао израз.

Као што су становали, тако су на крајичку некадашњег живота почели да живе један мали нездрав живот. Срећко сад и кува. А мајстор Коста узео да ради повртњак иза куће.

Старији људи су као на длану видели историју једног породичног живота. На крају крајева буде тако као да су сви чланови породице за нешто криви, и једно од другог се крију.

и авлијар Љуба, сведок несреће на салашу, и, говорило се, можда и учесник у злочину, али доцније, чудним путевима живота, нека врста зета госпа Нолиног.

Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице. Она није ни десетак година провела с мужем, и у обичним приликама је ретко носила

надлештво, једна фабрика, једна банка, једно посланство, свугде се ту крије по једна мања или већа паланка, збир уских живота у паланачком оквиру, па и менталитету. У свету бачких паланака салаши су нешто нарочито.

Петар се добро оженио, и срећан је, али, сасвим насупрот ранијем свом начину живота, сваки час долази у варош. Тоша, да би се све обрнуло, приволео се кући, и почео да цени породични живот.

Па страх од великог новца и поседа, од живота који сав има стојати у служби имању. И онда опет неки порив, неки глас нагона и позива, нешто јасно и једино лепо:

” Сирота госпа Нола. Мало се доиста заморила од тог живота без личних амбиција и задовољстава. — Да ми је разговора с неким паметним човеком, или да ми је да видим планину!

Мало затим чуше се и Србини кораци: враћао се под прозоре. И како већ бива, да здрави сматрају болеснике отсутнима из живота, или бар глувима, Срба се не постара да Нани уштеди непријатан довршетак серенаде. Он гласно позва: Настасе!

Доктор Мирко је добро лечио госпа Нолу. Она се осећала боље и боље. Што се каже: почела се враћати радостима живота. Једног јутра, пошто је слатко доручковала и до последње мрвице појела прописани доручак, рече Јулици: „Е, још два,

Ко зна, да се почнем друкчије облачити, да ме очешља онај ко зна чешљати, да променим начин живота, остајем више у кући... Можда би баш и требало то да чиним, ове деце ради.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Да ја до конца живота мога, или боље да кажем, док не ослепим, списатељ остајем, то је извесно, и читатељи нек се ни најмање не ужасну што

Познато је из писма, и из повседневног живота, да има и такови природе синова који и благородство, и славу, и велико име, и све што ми профані трудом задобивамо,

Наш Роман сад тек нађе елемент свога живота. »Овамо, децо,« — рекне он својим содрушцима — »сад ће се играти!« Со тим им искаже мyѕтеріум своји аљина, начини и

Представи себи, макар је и живота стало, из тамнице га избавити, а оће ли је потом по обичају он из благодарности узети или неће, о том она и не мишљаше.

Јер њу оваку, у овој форми узети, волио би смрт. Да је живота лиши? — но ја трагедије више не пишем. Да моли каквог волшебника да је у другу фигуру претвори?

У највећој њеној нужди, коју је сад први пут као при првој просидби искусила, она би се јамачно бедног свог живота лишила да није, као што смо видили, Судбина у протокол ставити дала да мора избављена бити; друго: да није и њој самој

Вама је познато како се Калан пред Александром Великим живота лишио; он је био од нашег реда, и цео узрок његова самоубиства био је што се паштио што скорије у такво сушчество

Он љубопитан будући, докучити шта ова три јошт за живота свог славна магарца — расправљају, приближи им се и ту чује гди магарац Валамов сљедујућим начином говише година у

Он љубопитан будући, докучити шта ова три јошт за живота свог славна магарца — расправљају, приближи им се и ту чује гди магарац Валамов сљедујућим начином говораше: »Тако ми

— Неки напослетку при женидби све презиру, и при бирању сопутника будуштег живота свога само на лепоту гледе. Добро би међутим било кад би наше лепотице помислиле да леп долази од лепити; и да леп

Љубов је, напослетку, велико и мало писмја О из азбуке живота нашег; сирјеч, заљубљен човек, по мору страсти своје летећи, једнако мало »о« у устма носи: »о, како је лепа; о, како

Младожења Б (с истом девојком): Господична, ја имам оца, који ми једну двокатну кућу јошт за живота преписује; после смрти његове ја сам једини наследник целог његовог добра; ја вас радо имам, би ли се одважили за мене

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ватре играчи по муњи И укротитељи громова На вама показују вештине Нама сте камени длан На вама читамо црту живота Никад јој нисмо видели крај ВРАЧАР ПОЛЕ Срео сам те старче пастиру Усред белога града Пролазио си нешто после

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ето, то ме је, углавном, руководило када сам сео да пишем ову књигу. Опис свога живота отпочео сам са рођењем, налазећи да је то најприроднији почетак.

Стога сам се ја и задржао само на првоме периоду: од досељења до пропасти. Даљи опис мога живота поверио сам једноме своме пријатељу, врло талентованоме и отменоме господину, за којега сам се уверио да ниједну ствар

Ах, лакше ми је наћи путе небеске но стазе живота. Осећам се усамљен, поведи ме, поведи ме!“ И на то је биограф надовезао свој опширан коментар, објашњавајући дубину

Биограф ту стагнацију објашњава недаћама брачнога живота, јер га његова бивша супруга није умела довољно да разуме. Композитор је имао да спреми једну сопранисткињу за извесно

А што сам и поред тога написао ову књигу, то је само зато што сам њоме хтео да обележим шесетогодишњицу живота, те — осврћући се у овоме тренутку за собом и прелазећи преко јучерањега и прекјучерањега дана — да погледам чак

за собом и прелазећи преко јучерањега и прекјучерањега дана — да погледам чак далеку младост, најдрагоценији део живота.

нос у своју младост“, ја ипак то чиним, по ономе нагону који код дављеника, за оно неколико тренутака растајања од живота, изазива пред очима слику прошлости, па чак и далеке младости.

— Не, болови су и даље остали међу људима, јер, веле, живот је бол и без бола нема живота. — А јеси ли бар познао и видео живот тај? — Не, јер нисам кроз сузе могао ништа познати и ништа видети.

ја сам већ унапред уживао у заблуди мојих поверилаца, који би ме и мртва сматрали за дужника, иако сам ја и за живота био за њих увек мртав; па онда, о положају моје жене, која, и поред тога што би одиста била удовица, не би никако

Ја не знам по коме сам реду вожње ја требао да стигнем седам дана пре, али знам да сам у том задоцњењу целога свога живота ја видео једну трагедију.

да се родим као син богата оца, можда какав неодољив фатум који лебди нада мном; тако да предосећам да ми се пред крај живота може још и то десити да на седам дана после моје смрти мој лоз добије главни згодитак.

Чим сам се, прва два-три дана, упознао са кућним приликама, настојо сам енергично да учиним из весне измене у начину живота и реду који је дотад владао.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

98 ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ 101 СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... 106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА... 120 САН ИЛИ ЈАВА 126 ОСТРВО СМРТИ 133 У ФРОНТ!

Свакога часа захваљивали су Богу на милости што им је подарио још који секунд живота. Над разбојиштем се разастрла магла од дима и прашине, кроз коју се видео повремени блесак наших топова.

— Е, мој докторе... није тако. Ова деца гину... а шта тражимо више од живота нас два старца... Не говори тако — вели Краљ благо и махну руком ордонансу да принесе лекару јело.

Нешто ми притиска груди. Гледам као кроз маглу и сузе ми ударише на очи... Више ми није стало до живота. Стајао сам, као да сам без свести... Неко ме дохвати за руку. „Бежите, само што нису дошли!

А у даљини праснуше неколико пушака. Или Арнаути пљачкају... Или наши извршују правду над њима. Свеједно. Неколико живота мање. На граници смо отаџбине. Пређосмо пругу. Издужене шине, као опружене мртвачке руке, остадоше пусте.

— чујемо узвике. Као да смлати нешто људе. Та и они имају децу на коју су готово и заборавили, придављени ужасима живота. Али они им не могу помоћи сада, ни себи, па ни овом детету.

Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће.

Ветеринар пука... И тако после толико времена, иако гладни, насмејасмо се и ми овога вечера. НА ИВИЦИ ЖИВОТА Мутно и љигаво јутро.

Очекујемо само вече те да приклонимо очи... Неки ће их занавек затворити. У нама као да је утрнуло осећање живота, пролазимо поред мртвих равнодушно, као поред оних гомила камења покрај пута.

Куда ће он! Али како би и да остане?... Већ је на ивици живота. Чини се ако легне само, више се дићи неће. Окретох се. Ишао је лагано, погнуте главе, вукући ноге.

Од првих сазнања својих, ово је дете осетило горчину живота. Не зна оно ни за родитељску негу, ни за љубав мајчину, ни за детиње играчке.

— А до врага! — лупи се Драгиша по потиљку. — Јесам ли ти казао? — обрати се Топлици. — То му је све што има од живота. Пусти га! — Тгèѕ жантил — додаје Хили и нетремице посматра Косту. Али Коста заћута и загледа се негде кроз грање.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У горе, у дивне зелене горе, У страшне зелене горе, Па гле! Та у горе до небеса зидане, У горе, манитамо од живота безмерних. Појурим, појурим, гледам хуком матичном пробуђен.

Нема више љубави за човечност, већ дахтање. Више држим до твог ткива но до живота, и ништим себе, не из љубави, већ из беса; са тобом почиње животињство и канибалство, због тебе нећу стићи трезне

Па ниједан живота сан Није тако чист И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки

један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота: Ах, један два! ах, један два! У Београду, XИИ 1921.

Ја! Имах свој Јужни Пол, свој Судан; Своју кошаву бар, коју не делим. Од све чистијих обиља начиних план Проширивања живота - из данас у сутра Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија) То: Постоји револверски пуцањ

једну, што прецизнију, механику еротичких одношаја, од момента првог еротичког надражења па до видљивог зачећа новог живота.

Оваква мисао претпоставља идеју слободе и идеју разочарења у индивидуалистичку корист од хегемоније целокупног живота.

Али са толико појачанијим осећањем живота, трајања, места, бацам се у појаве које ми носе велике радости. Трбух се без престанка напиње, дисање кратко, ширење

Грађење песама је један од најнужнијих тренутака мога живота: једна од његових функција: то је као корачати или задрхтати.

Зашто да кукавичлук - фаза мог живота, када без дискусије примам принцип божанства - мора баш да представља ненадлежност моје свести!

Мој се дух, чак и један део само мог живота, сад много више буни на помисао: да је мој однос религиозности бачен једним својим краком у напред у ништавило, и да

Неискуство ока би га при том потпуно паралисало. Живот духовни дакле неиздвојим од живота нашег физиолошког, и наша вечност ваљда зависећи тиме од нашег живота садашњег: ти и не знаш са колико опасности носиш

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Помоћи није било. Смех и поруге пратиле су га као највернији пас. Коначно, помисли да је и смрт боља од оваквог живота, па одлучи да пође и нађе своје право лице или смрт.

На дну мора је пећина, у њој бисерница шкољка, а у шкољки две траве. Једна је трава живота, друга је травка смрти, обе су исте. На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш.

На теби је да зарониш, да их нађеш, да распознаш. Одабереш ли травку живота, нема ти спаса: вечито ћеш земљом лутати — склизну змија иза стене и нестаде, а Лепотица пође у сусрет својој судбини.

Читаву ноћ је ловио. Пред зору, врати се старац празне мреже на обалу и зарече се: — Уловићу Сребренку, или ми нема живота!

За њега нема лека, јер нема човека који би с извора живота донео... гутљајчић твоме сину. Усправи се дечакова мајка. — Где је тај извор? — упита, а Смрт се гласно насмеја.

Крошња му до седмог неба допире, а корење је до срца земље спустио. Под тим корењем кључа извор живота. Ко ма и један гутљај попије — ослободиће се болести, старости и живеће све док му живот не досади.

Указа и на невоље које чекају оног ко крене ка извору живота, признаде да се само један гутљај воде—животнице може узети, па заплака. — На теби је да одлучиш.

— рече. Остаде млада мајка да се бори за живот свог детета, пође Варалица да извор живота. Коме је било мучније? Коме теже? Дуг и опасан је био пут.

А Варалица? Још и данас светом хода. Зар није воду живота прогутао, Смрт надјачао? Жив је, живцијат. Смеје се и вара, ако има кога да превари: силно је потомство изродио, није

Узалуд! Поче се Угор спремати за смрт, кад се Хоботница присети и рече: — Отварај уста! До краја живота Угор није могао да одреди шта му је теже пало: Белутак или Хоботничин пипак? Узалуд је риба јаукала!

Једини услов који је још пре много година поставио — био је да сељаци не убијају птице како за његова живота, тако и после његове смрти. Село је тај услов прихватило, смејући се: ко још мари за птице?

Вероватно би таква остала и до краја свог живота да није било њене несавладиве жеље да свуда камо се окрене види свој лик.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Станковић КОШТАНА Садржај ПРВИ ЧИН 3 ДРУГИ ЧИН 14 ТРЕЋИ ЧИН 32 ЧЕТВРТИ ЧИН 48 КОШТАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕСМАМА) ЛИЦА: ХАЏИ ТОМА СТОЈАН, син му АРСА, председник општине МИТКА, брат Арсин МАРКО, воденичар Томин ПОЛИЦАЈА,

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Моји врти, више не чекајте на ме, Вратити се нећу из студене таме Свог живота... Сунце полагано гасне... Хладни сутон пада... Ноћ све ближе иде...

У сваком стаблу ја чујем гдје бије По једно срце дубокијем билом — И ћутим како пуни извор лије Новог живота из сваког удара, Што корјен тресе, буди га и грије. Све цвјета, дише.

У мени гори једна света ватра, И моје срце све грли и љуби... Снагу ми душе никада не сатра Замахом кобним живота бич груби. Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

сва утонула у духовну средину свога народа, као субјект само орган помоћу кога се изражава лиризам националног живота. У епској поезији певач само изузетно говори о себи; у лирској поезији он то.

један исти непомирљиви, бескомпромисни, борбени зов на жртве, на погибију ради бољег, праведнијег, достојнијег живота.

давила, немоћан према природи, народ је напрезао све своје физичке и духовне снаге да се одржи и испуњавао таму свога живота јарким фантастичним сликама жуђене победе. У тим сликама има и паганских и хришћанских елемената, али више паганских.

Тај део живота наших предака описују донекле и понеке историјске песме, али су неисторијске њему потпуно посвећене. Особито велико

и Угљеша представљени су као негативни ликови (вероватно, због тога што су се држали као самостални владари за Урошева живота).

Зар има мртваца међу нама? Не, они живе далеко на небу, тамо где су утеха и наслада. Задовољство господа, творца живота, налази се тамо где певају војници, тамо где се диже дим ратне ватре...

реците им: збогом). деца су најузбудљивије оличење отаџбине, будућности, живота ради кога треба умрети. И зато је Васојевић Стева могао онако одлучно и убедљиво да каже сестри на растанку: Кад се

нарочити удео приписује мајци Јевросими, која клетвом гони сина да суди „ни по бабу ни по стричевима“ и да по цену живота спасе невољника.

Марко је отелотворена тежња притиснутог народа да се опаше неодољивом силом и да поломи ропске оквире живота. Та народна тежња достиже врхунац у оним песмама у којима су опеване Маркове победе над злим вилама и над другим

Не мање истинито приказао је народни певач различне тренутке из хајдучког живота: одметање у гору, организацију дружине, улогу харамбаше, начин борбе (ухођење, напад из бусије итд.

То су људи који су из Босне и Херцеговине — због тешког живота под Турцима — ускочили на млетачко земљиште и узели видно учешће у два млетачко-турска рата: у кандијском (1645—1669)

Песме које описују тај живот идиличан и крвав, где се лила и крв и млеко у исто доба, имају каткад слике тог живота сасвим реалне, интимне, детаљне. Примери: Овце Никца од Ровина, Удар на овце кнеза Вујадина“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

По школи је кружила прича: Лазар Мачак био љут па накривио Земљу! Многи бивши ђаци те школе читавог живота замишљаше земљину куглу у ономе положају у који је постављена вјештим рукама дјечака Мачка на полумрачном тавану

краја, из гнијезда њихова дјетињства, истргне вољену и познату ствар и за собом остави нешто ледено и туђе, без трунке живота. —А отуд смо некад бјежали — тихо изусти Вањка и сузе му почеше клизити низ лице.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

110 ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА 111 ИСТОЧНИК ВЕЧНОГА ЖИВОТА 112 КРИНОВИ 113 ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ 114 ИЗ ПСАЛАМА 115 МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ 116 ПИСАЦ ВЛАДИЦИ ЖРТВЕНУ

127 БОГ ГОВОРИ 128 ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА 129 ДВОСТРУКО ДРВО ЖИВОТА 130 ДУБОКЕ ВОДЕ 131 РАЂАЊЕ 132 ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО 133 РЕКА

И све је то на свету постало врло угодно за проводење нашега живота, свуда мери доходно; зна се докле коме допирање и крај, што ли, за колико и докле ли што траје.

ИСТОЧНИК ВЕЧНОГА ЖИВОТА Дај нам ту воду да ни жеднимо више, ни пак да се повраћамо доходећи овамо, к бунару добоку, к пристрастију

А све горе надвишује, те их покрива висином своје славе. ДВОСТРУКО ДРВО ЖИВОТА Да будете свети људи, род избрати, царско сплетено цвеће и света лоза, господски здржан красни појас по времену с

Од горушичина зрна, да речем, од чемернога овдашњег живота и нагла о вери и о Богу, такво је то големо дрво нарасло и врло се разгранало, да птице небесне сабирају се почивати

Духну на лице му дихање живота и бист чловек в душу живу... МЛЕЧНИ ПУТ Кад на небу међу звездама има једно скупа сабрање малих звездица штоно се

Време нашега живота проходи непостојаним неким свагдашњим и брзим походењем сваки [од] нас к своме скончању... Из потаје трчањем

Из потаје трчањем приближава се к нами наша смрт. И време овога нашега живота трчећи пролази и никаква станка ни опоришта нејма у себи.

И то не једанпут, ни два, него многопут и за целога свега му живота борави и често му спомиње ако би и многе године прошле с тога времена, пак се онога сећа.

И она овде нас доведе да изгинемо сви широм, јер ми смо њему баш тако учинили: он донесе нам јести и живота се лиши. Што ли од њега би? Давно је било, не знамо.

Ми чловекоубојице испрва; зато су и нам наше домовине смртне у нас. Ти живот и живота даватељ, а ми ка пси паклени код костију грешних људи у гробљу се находимо.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због

И какво чудо онда што је пан Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што

Али то све није још ништа помогло код Зоне. јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...