Петровић, Растко - ПЕСМЕ
СУ ЧАНЦИ ПРАЗНИ Тако заспи, месече, Над топлом супом детињства: Из мене ће прелити туга довече, Као из чанка младог животињства.
ми се из детињства Да спречи тај кобни глас и спусти длан на уста; О, колико бола и старања над наступом кренулог животињства!