Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸¹ Друга би, опет магијски, требало да учине да дете остане живо: Живко, Живоје, Живота, Живадин, Живан, Живојин, Живорад и сл. Исти заштитни магијски смисао имају и имена: Трајан, Трајко или Постоја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Хајде, хајде, шта се вучете као мрцине — журио је војнике поднаредник Живојин. — Поднаредниче, од јахања сам добио ране... — Рана на рану, и ето ти лек... док се размрдаш, све ће проћи. У фронт!
Само се зеленац „Ескило“, рудни коњ, узјогунио, па издигао главу и маше около камута. А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз стиснуте
— Ја славу му, колишни је, а налеће као да је побеснео! — вели поднаредник Живојин узјахујући свога коња. Журили смо сада да стигнемо остале.
— Е, оца ти твога, право за телећак! — смеје се потпоручник. — Па мислио човек да му је ту срце! — каже поднаредник Живојин. — Господин потпоручник, богами, ту је „цукало“. Ја завучем руку, теке нешто тврдо. Извадим... оно сат.
Танасије се провуче између точкова и седе на лафет. — Марш, животињо једна — викну Живојин поднаредник — зар сада на узбрдицу нађе да седнеш? — Па клецају му колена, поднаредниче! — смеју се војници Танасију.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм, шала ја, пресешће ти... рече кмет и оде. — Е морам му дати једно прасенце, — поче Живојин, кад се одмаче кмет; — опрасила ми крмача само двоје, а он ми одавно тражи једно... Само да не каже ономе...
— Море ћути; доста му је муке и 'нако, — рече кмет. — Е, Љубиша, на јесен, ако Бог да, да ти кољем јуне, — поче Живојин, који се на свима свадбама налази уз лонце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ево нас, друже, у земљи Србији! — стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука. Онако раздраган лупи ме шаком по левом рамену. Мени излетеше светлаци пред очи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У последње две деценије, уосталом, стилска и тематска разноликост изузетно је велика. Тако су, на пример, Живојин Павловић (1933), Слободан Селенић (1933), а и Светлана Велмар-Јанковић (1932), склони модернијим поступцима у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пет некадањих професора Велике школе: Живојин Ђорђевић, Никола Вулић, Бранислав Петроније. вић, Александар Белић и Станоје Станојевић, морадоше се на новом