Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
пође два-три корака, и настави тишим гласом: — Возари измешали камуте, ономе нестало ћебе — он се окрете поднареднику Живојину. — Још ноћас да се ћебе нађе. Где знаш... где знаш, и да ме сутра известиш: господине потпоручниче, нашао сам ћебе.
Треба да се одмах повучете. — Јесте ли сигурни?... Али ја немам наређење за одступање! — Ипак се окрете нареднику Живојину: — Трчи и јави да предњаци буду спремни. А ви можете у батерију. Претрчасмо брисани простор и сручисмо се у заклон.