Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и лисица учинили су међу собом дружество, и, што би то било всегдашње и постојано, уоговорили су се и согласили да живу у комшилуку да би у потреби један другом могли помоћ дати.
Наравоученије Ово исто бива људма којих ум није просвештен чистом науком, који живу у глупости и варварству, и којих су качества и склоњенија својствам четвероножних животиња подобна.
Питали су једног старца Инглеза гди људи најбоље живу. „Онде — одговори старац — гди се слаби не боји силнога, нит сељанин плаши пред спахијом, гди се сиромах богата не
Срећни би се земљедјелци звали, Своја добра кад би познавали!” А навластито кад живу под мудрим и законим прављенијем, гди се не боје насилија и неправде.
сваки расуждавајући, другољубно гледа на најнижњега художества и рукодјелија људе, и почитује их кад они поштено живу и својим праведним трудом свој хлеб заслужују.| 47 Коњ и магаре Коњ и магаре путоваху заједно.
Ко ће се у оне људе поуздати који живу с сродни своји у мрзости, вражди и неслоги? Који се између себе не љубе и не почитују, лудо се уздају да ћеду их други
Разуман и вредан човек кад мисли гди међу стране да се намести, он најпре иште да сазна како они људи међу собом живу. У целој Албанији нећеш учена човека наћи, зашто ту сва мудрост и достојинство у пушки и ханџару стоји.
Наравоученије Жабе овде представљају такове народе који без науке и добрих закона живу у смуштенију. Пањ значи лениве поглаваре који леже као нечувствени, нити су кадри што добро учинити.
А с друге стране, оне сељане наш Хорациј ублажава који су трудољубиви и паметни, којих су чисте кућице у којима живу и судови из којих се хране.
Која их се сила утопи од нас уплашени!” Онда почну тражити предикатора, ал' њега нејма. Од тада наши зецови живу како су и њихови стари живили, нити већ слушају којекакве лажи.
Људи обаче, како разумна створења, способни су законому, праведному и мудрому прављенију; а гди тога нема, и они живу као звериња, јачи слабијега мучи и дере. Но о овом смо на више места говорили.
од разумних совјет искати и примати, и нека добро гледа зашто неразумни злопате, зашто ли паметни добро стоје и мирно живу. Не желимо да смо свуда зејтин на води.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
с Немцима се договара, и код нашег цара нас тужи и опада, и о нашим главама ради, зато би гре̓ота била његову главу живу оставити”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме неће за живу главу казати од кога што купи. Питај га ваздан, он ће ти само одговорити: »хе, хе« и куцнути се прстом у чело, токорсе
Чудо богами! Ето ја попих и каву, а нега нема!... Док сто ти Живадина, носи јеину под пазухом — живу. — Добро јутро, учо! Учитељ се осврте, па кад угледа јеину, тек само пљесну рукама и узвикну: — А јој!
Кад чује да се где јавио лопов, или курјак или хајдук, па макар то било богзна где далеко, он сав премре и за живу главу не сме да се макне никуд сам.
Да нађемо како било воденичара... — Аја! — дочека чича Мирко. — Каквог воденичара, бог с тобом? Неће нико за живу главу! — Ја, вала, не знам... — рече Ћебо — тек мени се чини да бисмо могли и сами преноћити...
— Чувај ми, куме, коња!... — наручује Живан, па пође у кућу. — Другом га не бих дао за живу главу. — Баш ти хвала, куме! У здрављу!... Памти што ти рекох! — рече Пурко и оде наниже за оним момчићем.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчину заигра срце од радости. Он виде већ живу, остварену слику с пред очима. И загрли Маринка. — Алал ти вјера, соколе!
Збогом, Иване! — Али седи мало, човече. А поп изиде из куће... Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... Иван оста сам. Неки га стид обујмио.
— Јуначки! — потврђује Станко. И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја. Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. — Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? — Ко?... Војвода Лука?...
Седите!... А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. — Не треба! — рекоше обојица. — Ех, не треба! Живу човеку свакад треба. Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!... Донеси, донеси! Петра оде.
под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Било је батина, па, богме, и разбијених глава. И од тога доба мање их дирају. Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; штавише, сад још хвале место да је суво и оцедно, и да му и не треба тротоар.
И она увиђа и пристаје, и даје савет поп-Ћири, и вели му полако: — Па, немој да попушћаш, него држи срце. Пази, за живу главу, да се ниси упуштао саш-њим у разговор. Нит’ га питај, нит’ му одговарај што.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јер све оне несреће њихове стоје ми сад скупа овде у грудима пуним суза. Стоје оне ту склупчане у живу рану коју неки оштри нокти чупају и кидају и сва та сума неиздржљивих мука и хиљаде других због којих пати ова моја
кланаца и узвици се гушили у оној лудачкој хуци, он, сав црвен, задуван и мокар, излазећи на обалу, одбаци ону још живу масу на песак, па ишчезе...
Па се гњурам у најскривеније јазбине душе и по оном смрзлом пепелу тражим једну једину бар живу варницу старога жара.
Африка
једнога сина је зазидао у кабину, и када га је после пет дана нашао још живог, удавио га својим рукама; закопао је живу кћер зато што је поздравила једног каптива.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
) Баш зато и јесте тако велика цена тој масти, што је од царства строжајше запрећено да се нико под живу главу не усуди марву своју убијати, јер би се тако коњи, који су на велику ползу људма, умалили.
Оћим и тебе да донесим зрно бисер и златну минђушу, знајш! Сирото моје Мишко и Галин, нису могли да ми носи живу у Америка, да ми носи мртву. Господар нотариус, ви сте паметно муж што сте ми једна лепа шпекулација казали.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није ни у сну помислио да би могао да остави ту децу, и иде сам у Росију. Не би на то пристао, ни за живу главу. Али се и њему почело да чини да има нека, велика, тужна, разлика, у животу, између њега, који има толику децу,
Та јава се, сад, јавила, Павлу, у сну, збркано, у Бечу. А није ни сањао да ће ту Ђинђу, ускоро, имати да гледа живу, у Темишвару. Оно што долази сутра, у људском животу, исто је тако неочекивано као и оно што је јуче било.
Тако је Исакович видео, у сну, жену коју, у животу, није био ни запамтио добро, а коју је после, живу, видео, заиста, у Темишвару Оптуживали су је да је она дала штуц мужу.
Тако стоји записано у једној читуљи, у којој је Варвара, доцније, записивала своју живу и умрлу децу. Та читуља је, после дужег лутања, стигла у заоставштину једне њене рођаке, у Сомбору, која се била
Његови братенци, Ђурђе и Петар, и њихове жене, млади су, па ће имати, поред мртвог синчића, ваљда и живу децу, па ће се смејати, једног дана, и Месецу, на небу.
Теодосије - ЖИТИЈА
И он, насамо му се као живу поклонивши, говораше и предлагаше га као молитвеника к Богу своје прошлости, а као заступника будућности.
А свештенослужитељ, покадивши гроб преподобнога Симеона, и са многим умиљењем поклонивши му се као живу, свечано прочита молбену посланицу светога да сви чују.
А краљ Владислав не имађаше мере сузама, главом бијући пред гробом светога, и ако му је ШТО: сагрешио као живу исповедајући се, проштење од њега мољаше говорећи: — Знам, оче, моје те сагрешење најпре учини бегунцем од мене и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
људи уопште, Шумадинци показују несумњиво знатне склоности за науку, књижевност и уметности: јасноћу у посматрању, живу машту, полет и одушевљење.
Косовци и становници западне Македоније уносе у све односе, у мисли, у пријатељство и у љубав, осећајност често врло живу, ови јужњаци остају увек људи практичног духа: једино се одушевљавају кад је у питању зарада; као у Солуну, ватрено се
Овде је процес арбанашења ишао споро, вековима, и није далеко одмакао. Он даје живу представу о томе како су Срби посрбљавали балканске староседеоце у планинама.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Она мала још је млатарала ногом по води, иако је Тиса била хладна и муљевита испод светле, дрхтаве коже, налик на живу. - Нисам чуо како се зовеш? - рекао сам, а она се засмејала тако да је читава хаљина почела да јој се тресе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у Гружи је некада владао обичај да се девојке, већ одавно дозреле за удају, окупљају на врховима брда, где би ложиле „живу ватру“. Ватру би, по правилу, потпаљивала најстарија девојка.
Званично прихваћени „атеизам“, као и површни „рационализам“ слабо прикривају још увек живу народну религију и митско мишљење који су жилаво и дубоко укорењени како у свесном, тако и у несвесном савремених
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онако без капута, разболех се од упале плућа и једва сам извукао живу главу, јер смо били у завади са околним народима па нам нико није продавао лекове.
– Наравно да не би! Умало га ниси лупио! Јесам ли ти казала да не пијеш по подне оно вино? – Попио бих најрадије живу соду, ако већ хоћеш да знаш шта бих попио! Пијем да те некако поднесем. А могу да те донекле поднесем једино пијан.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Главари разумједоше да ће се тако из околиша доћи на главно, на живу рану, која се мора вријеђати! Сви постадоше замишљени, намрштени.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Педагогији: од самог почетка, она је показала живу заинтересованост за дечју песму, и понудила јој своје посредовање.
а Коча мора Да заштити Папуанца И нејаку Палмоливу, За коју је, поврх свега, У дну срца осећао Симпатију врло живу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
књига сувише модерна, да одвећ улази у књижевну садашњицу, ја сам унео и најновије писце, у жељи да изнесем активну и живу књижевност, која је резултат, израз и цвет раније књижевности.
Место дотадашњег »мртворођенога детета старе сколастичко-богословске књижевности«, он почиње једну живу, световну, сувремену, реалну књижевност, на солидној основици, способну за живот и усавршавање.
Нарочито у Угарској, у оквиру српске црквено-школске аутономије, омладинци воде живу борбу против црквене јерархије.
на празну и вербалну »естетику«, проповеда истину, трезвеност, критичност, потребу озбиљног рада без фраза, тражи живу, реалну, »примењену«, »обиличителну«, борбену књижевност, која ће сликати живот онакав какав јесте и бити у стању да
** Иако врло млади, они већ показују своју песничку особеност и уносе нешто ново у српску поезију. Бојић има живу машту, живописну реченицу, богат речник, крепак и звонак стих.
Милићевић, Вук - Беспуће
дјетињски трепеће младим лишћем, угледао испод себе, доље у котлини, између бијелог стијења у које удара сунце, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Мајстору се само кува и мења боју, а Јова га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику; и тако скине с врата мајстора. »Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!
Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем! Не смем ни за живу главу да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
старе Ћопића куће има образа да јавно и отворено, пјесмом, помиње тамо некакву чупоглавицу, а овамо има поред себе живу-здраву своју вјенчану жену? То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили.
— А жива ли је стара? — Ех, грешна моја старица, гурале је усташе у кућу да је живу запале, а она се отима и моли: мене ви тамо, каже, у шталицу, гдје је лежала моја Мркуља.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Гледам живу, тесну улицу, ограђену високим зидовима, с великим капијама и разгранатим дрвећем, које се пружа, те је кити зеленилом.
и тиме да и саме њих не понизе. И заиста мати је имала живу муку с тим, не могући увек да се као што треба обуче, већ заборављајући се.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Говорећи за народе који у краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце,
С чијом вољом и допуштењем људи се плоде и рађају, расту, живу и сладости овога света уживају у сваком роду и племену, у свакој вери и | закону? С божјом.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
јужне, бујице лужне, вихоре кружне: а ти бар усни северне стеге, мећаве, цичу, сметове, снеге, да круне прште на челу живу, корице мрзну о сабљу криву, ни крвав порфир да згрије крв!
Срце моје, срце кивно, убио те живи гром! што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по
У теби творац читав створи свет; небеског оца захвалан си син, не мога свет у теби живу мрет: кô терет срца изврже га сињ. Ти светове из груди погуби, ал' свет нам овај тиме здвогуби.
срце снивало младо, све је то јаве сломио ма', за чим сам чезн'о, чему се над'о, све је то давно пепô и пра', на угод живу пакости жуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ако то не учини да ће доћи са свом својом војском те ће му сву царевину потлачити и попалити, па онда му кћер дати живу рисовима да ју растргају, а најпосле ће њега жива у оџаку своме разапети и ту га сушити за девет година, а кад прође
кулу, разметне љутито главе — три вргне с десна на лево, а три с лева на десно, седму пак, средњу, горе дигне, па све живу ватру сипа. Помркне сунце и увати се тама, реко би да је поноћ.
Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај што год заиште.
А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу воду, те га прелије и састави главу, и он опет оживи као и био. Кад цар и његов доглавник опазе да је он оживео, рече
сруши, биће добро, али свеједно, ти ипак иди са мном, па ако ти ја панем, одврни мој рог, па бјежи безобзирце, и ни за живу главу да се ниси освртао, јер је јарац гадан, пак му нећеш моћи утећи; а онда ако утечеш, иди кући па види шта ти ради
Јеси ли разумио?... Али да се нијеси усудио, за живу главу, погледати шта се у њима вари, јер ћеш одма' умријети! — Немај бриге! — одговори војник.
Молила је млађа сестра, и молила и преклињала да дијете не води, а она не шћеде пристати ни за живу главу, већ јој рече: — Немој ми о том ни говорити, сестро моја, ти не знаш што је своје дијете ни што је мајчино срце.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Знате шта, када ми неко каже: Не знам шта бих дао да имам опет осамнаест — најрадије бих му уз коњак наручила и малу живу соду (На2ЦООХ). И уопште, има ли шта горе од осамнаест година? Има — седамнаест!
Па, човече, они не би ни за живу главу могли да седе, на примјер, на патосу нечије кухиње или у шпајзу, или бакалници, на примјер, али на фестивалима —
— Али нико није савршен — казао ми је још његов шофер. Има и он својих мана! На пример, када га возим, не смем ни за живу главу да укључим радио, јер чим случајно чује да свира неко коло, одмах виче: „Застављај ауто!“ и избацује ме напоље.
На часну реч, у једном тренутку ми је дошло да се уопште и не прослављам и не улазим у читанке ни за живу главу, ето, тако ми је некако дошло!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на Другог Ђорђа стави живу главу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Само што рече избечи очи погрби леђа, на мачка скочи. Хитар је Тоша, нема му мане, на ватру личи живу, па за трен ока и у два скока уз врбу стругну криву. Вири одозго и злобно рече: „Попни се, Жућо, риба се пече.
МАШИНОВОЂА Мој тата јаше црнога коња, Арапа, ватру живу, путује тата гвозденим друмом, вози — локомотиву. Чудан је коњиц у тате мога, клизи, не иде касом, за собом вуче
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И завапи горко она Пред светињом Божјег трона: „О Господе, који храниш Сваку живу земску твар, Који слабе од зла браниш Као вечни, славни цар. Усрећи ми чедо моје По доброти воље Твоје”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али не пуцају... Побауљке крећу... Неки претрчавају до једне врзине. И остали се придигоше и сад су поравнани уз живу ограду. Осматрају... Пушке се чују све чешће. Један погрбљен трчи дуж ограде. Сигурно је ордонанс. Али, видеће га!...
Причају тако да је један старац путовао петнаест дана, носећи живу кокош. Хранио је уз пут, чувао као највеће благо, да би припремио гозбу сину.
Као да је оно Милутиново: цап, цап, и уз то удар у груди, у свести Александровој изазвало живу представу. — Кога бре? — Молим, ти ћеш и онако умрети, па зашто да се мучиш?! - говорио је Милутин ликујући.
Морали су зато да упућују фуражна кола чак на суседну станицу, да приме „живу фураж“ — како се већ одомаћио израз за гошће нежењених официра.
Батерије се навикавају на самосталан живот, а тако остаје и за време затишја. Свака батерија поручује за себе „живу фураж“. Она, не излази изван оквира једне батерије, и, на крају, одилази истим путем којим је и дошла.
Опустих дизгине, коњ опружи врат. У трку налетесмо на живу ограду, коњ поклецну, ја се одвојих од седла и, као бачен, треснух са оне стране ограде о земљу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
пита га она у чуду. — Да се венчамо, зар ниси обећала! И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових леђа викну Стојан: — Не може, братићу, мени је обећала!
И боље!... Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо... — Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Много су лакше ратовали официри. На пример, аустријски пешак имао је, тада, да носи на леђима терет, који ни за живу главу није смео да збаци, тежак (ако ме сећање не вара) 47 кг.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Од те шаке земљинога праха створи Бог човека и дуну у њега душу живу. Али је већ онда, у телу првога човека, била жаока смрти, јер је прах од ког је човек створен био у рукама Анђела
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ни ја сад не могу пити каву. Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу. Дође, после многих говора, који су читаво послеподне трајали, до гласања.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Фишеклије, патрони, нож, револвер, — све оно што је задавало страх на живу човеку, сад стоји без значаја, без циља, као да је обешено о какав обичан предмет.
С ким се год сретнеш, било мушко или женско, све ти изазива неку живу симпатију према себи, и ти мораш заволети ова добра и блага лица.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога. Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.
тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЧУДНОВАТ ДАН И Да ми је знати одреда Казати Оно што се ни за живу главу не да Исказати! Покушаћу, (Нек буде па шта буде): — Чудноват дан За биљке, птице и људе...
ОРАО И ЗМИЈА Орао, са змијом у кљуну, Испод облака пљуну, И узицу живу, вијугаву Баци у зелену Дубраву. „Е па сад, кад сам је сторњао”, (Рече, у себи, орао) „Поново ћу је зграбити
Гроздови сложени у гомиле: свакоме ко да на души лакне од гомиле кад се одмакне! Ал и у хрпи за живу главу грозд не да боју лудо плаву.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Али, као што је речено, нико, никад и нигде на свету није ухватио јегуљу, ни живу ни угинулу, пошто је већ стигла на своје плодиште и задовољила природни нагон за репродукцију.
Факт да од Адама и Еве нико, нигде и никад није ухватио или видео ни живу ни мртву јегуљу после њеног парења, садржи у себи једну мистерију природе, која је од најстаријих времена распаљивала
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Полеће ни јато јаребицах, и свакоју живу ухватисмо. Стога граја стаде међу нама. СВИ И3 ГРЛА ПОВИЧУ: Пуштите их, аманат ви божи, јере их је невоља нагнала, а
Како би им запâ, да те могу, главу би ти онај час посјекли ал' ти живу руке савезали, да те муче, да срце насладе. Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме.
ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш! Виђу да си с крваве пољане, газио си нигђе ватру живу, и Бог знаде, до тебе самога, је ли ико ту жив претекао; ер без муке не прскају токе ни се ломе такви џефердари те с'
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја наложих живу ватру, Да изгори бојно копље.
Ја наврнух мутну воду, Да истули живу ватру. Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај штогод заиште.
” А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу воду, те га прелије и састави главу, и он опет оживи као и био.
своје слуге с голом сабљом у руци, а они пред њим казујући му пут дођу у ону гору, кад ли нађу ђевојку више мртву него живу, нешто од муке без рука, нешто од глади и самотиње а нешто од страха.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али, не могу више. Убићу је, убићу је, Бога ми, душе ми! Убићу је, пошто живу не смем да је имам, живој не смем да погледам у очи, ни реч да јој кажем...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
с децом ваља управљати да буду с временом добронаравни и поштени људи, родитељем покорни и послушни, људма с којима живу мили и драги, отечеству и сами себи полезни и благопотребни.
Шта је забавније него знати како живу људи по различни[х] мести света, и какви су њи[х]ови обича[ј]и? Двадесетипетгодишње моје пребивање и путовање у
би[х] год чуо спомињати Варадин, Будим, Пешту, срце би моје летило к тим местам, желио би[х] познати људе који у њима живу и рад би[х] био знати каква су у њима деца и девојке.
Онда ти мој Дечанац, видећи се избављен белаја, почне казивати каква је беда и невоља у Турској, како људи невољно живу! Како куга мори!
и арапским, гди су се најпре свеци светили, сад се Ни име Христово не спомиње, него турски пустињици и дервиши у њима живу.
И нарече бог првој жени име живот, јер је она мати свију који на земљи живу. Ево ваша слава и високо достојинство, која чини да сви народи краснонаравни и просвештени вам свако високопочитаније
Не старајући се ни за ког жива, не ваља ником живу да је на теготу. Трудом своји[х] руку ваља да се [х]рани; а [х]ране му само толико ваља колико да је једва жив, јербо
никакво добро, но смуштенија, буне и кавге, стерали су и[х] у манастире и убедили да и они између себе у општеству живу и да морају бити подложни једном игум[а]ну или архимандриту.
А, лењиви трбуси, мишљах у себи, ради би да беспослени живу и новаца да имају. Нека би учили децу као и ја, пак би имали.
Како монаси живу у том месту, то знам да сте чули од други[х] и да знате; ако ли не знате, јошт боље. Нађем неколико Сербов у
Ником живу нисам се наметао, нити сам могао, ни времена имао, онде долазити гди ме не желе. У дужности преко силе моје нисам се
За правду божју! Што је жена крива ако се случи да јој три мужа умру; што ли муж, ако му три жене не живу? Јесу ли они владетељи живота и смерти и могу ли друг друга од смерти избавити? Али су свети оци тако узаконили!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Обојица мисле на исту, увек живу преровску причу. Ту, под овим багремом, где су оштрили ножеве пред полазак, делили би, кад се врате, оно што би нашли
Даћу ти пара колико затражиш. да моја кућа не оде у амбис.“ Трудна после толико година. Сама му је рекла: „Живу ме нећете избацити из куће. Да знаш: ја ћу да родим!“ Аћим се прислони уз ограду тора. Играју се два шарена бикчића.
Попа, Васко - КОРА
играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
се пред малоазијском обалом недалеко од оног места где лежи лепи град Милет, са којим је мој отац Мнесархос водио живу трговину. Тако сам већ као дечко дознао за велика дела Талеса Милећанина.
„Није ли то дозвољено?“ „Ни за живу главу! - Зашто, одмах ћу ти то растумачити. Почећу са једним питањем. Реци ми, синко, шта је то кружна линија?
„Одмах ћете ме разумети. У аутомат Лагранжов, његову општу једначину, имаш да, место звечаће паре, ставиш израз за живу силу. Обрни затим рукатку интегралног рачуна, решење проблема пада, готово на тањир“. Сви се смеју, па и Лагранж.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
буде што буде, нека ме парају, учени су људи, и нека, ако могу, пронађу који је ово ђаво што се не види и не чује, а живу ме у сржи поједе, да ми је и сам живот додијао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Често сам пута касније, кад бих се у свијету састао с ким из мог краја, осјетио живу жељу да упитам што се на концу догодило с мојим стаблом-грдосијом, али сам се устручавао и с муком сузбијао то питање,
И чим су контрадикције бројније и веће, тиме је потпунији и цјелокупнији човјек. Живу човјеку није потребна нека сувислост, нека досљедност, па да би био реалан и за живот способан.
Помислио сам да је мноштво тих сморфија, сву ту још живу Беолкову мудрост, научио од сајамских салтимбанка потуцајући се по Италији послије распада његове групе.
А од разочарањâ треба се спасавати. Кад нам је немогуће да намакнемо воду нашој жеђи, треба да бар сачувамо живу нашу жеђ. Јер она нам, за невољу, замјењује воду. Опсјењује нас ромонима, испуња нас живим гргољењем жеље.
Вјерујем да је та неизречена усплахиреност, та неиспољена побуна коју је несвјестица још живу затрпала у мени, била оно што је у посљедњи час окренуло точак у супротном правцу; оно што је у ствари одлучило исход.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе. Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
до града, од врата до врата, док је нађе и позна, па се одмах врати цару и погоди се с њиме за велико благо да му кћер живу доведе.
Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш, прво и прво, човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати; он ће казати да хоће, а ти му подај што год заиште.
А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу воду, те га прелије и састави главу, и он опет оживи као и био. Кад цар и његов доглавник опазе да је он оживео, рече
— И ту јој поприча како га је отац отерао, како му ни пара ни сена није дао, и како му на пролеће мора сву стоку живу да врати. — Е лудо моја, па то је ласно, — рече му девојка. — Ти имаш толики мал, а не умеш да се помогнеш.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
поверава и ослања на осунчане лаке таласиће мора, али га ипак подмукли вихор изненада баци у воду, а он, пошто извуче живу главу, ставља на жртву Нептуну, богу мора, своје мокро одело.
Ћипико, Иво - Приповетке
Они тек што су границу прешли, осјетише се лакши: младост их носи. Спасоје је задовољан што је изнио живу главу: осјећа се жив; а млађи, кад га гледа, диви се његовој снази и јунаштву; жести се, и још млад, мисли: „Поред
врелом на путу, тик градских врата, стоје поредани војници: увијек су ту на бијљези када је ура да дјевојке дођу по живу воду. Слуша задијевање и смијех: сами кихот живота и страсти! — Ала вечерас слијепе младости!
—Мртвац је ту, а ми што да радимо? — јави се први стари рибар. —Мртав је, понови њих неколико, једва дочекавши живу ријеч.
Ко зна гдје су сада! Антица часом умуче, но затим одмах настави: — Није ми жао што одоше: нека живу својим животом. Што би код мене? Нека се широм свијета плоде... Они су отишли, а ја сам остала...
Препланули им се образи дотичу и чују како уста жељно срчу хладну живу воду. Седоше на земљу да дочекају стару мајку. —Чудо што је овде питомина! — рече као за се цура.
И пође ка врелу. Познаваше већ давно ту живу воду, заклоњену међу дрветима, што му је толико пута самцу жеђ загасила и чији је жамор, одмарајући се, слушао.
Њих новајлије одреди да дубе и чисте земљу за темељ цркве. Иза неколико дана, нашавши живу воду, морали су повише колена у води стајати цео божји дан, а кад их након петнаест дана исплатише, погледавши у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У истој књизи или спеву сеже се, испод мита, у човеково обредно искуство када он доживљава свет као живу целину, када се враћа „извору живе воде“, а сама наша земља, коју смо већ опустошили и изнутра и споља, бежи „према
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
сину енглеског конзула. Господ те убио да те не убије! Разбојниче, ти ћеш ме убити, ти ћеш ме живу сахранити! АНКА (доноси јој чашу воде).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Он до те мере активира непосредну, живу перцепцију да и у његовоме опису све оживљава, и као да се креће: заједно са кретањем Вука Исаковича и његових
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Он је звезда над празнином говор који открива Здробљено сунце подземља као живу у кости. Ту изгубљено сећање пустињу храни.
Петровић, Растко - АФРИКА
једнога сина је зазидао у кабину, и када га је после пет дана нашао још живог, удавио га својим рукама; закопао је живу кћер зато што је поздравила једног каптива.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
сам мислио ово је страшни суд и ниједан, који је сад тамо на бојном пољу, где се бије ова паклена борба, неће изнети живу главу! Отац прота прво је посматрао цео призор, па онда рече: »Пропаст твоја од тебе, Сионе! Пропала генерација!
Та то је апсурд. Види се да се у војничким стварима ништа не разумете, а уз то имате још врло живу фантазију; никад вац више нећу повести са собом. Овако укорен, ја покуњим нос и повучем се мало даље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дозвао сам каплара, и рекао му да на коленима приђе и саопшти сваком на уво да нико, за живу главу, не сме отворити ватру без мога наређења.
Иако је командир давао утисак душевнога човека, говорио је о смрти свога друга некако хладно, као и да није реч о живу човеку, с ким је јео и пио, а који је сада мртав.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Стегло с’ грло, па не мо’ш за живу главу говорит, А у тишини жеља само све већма бубри. Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља
Ћипико, Иво - Пауци
Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.
И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: —А како твоји живу? —Моји! — трзну се младић, и настави мирно: —Ка' и други, а да вам право речем, и горем...
— Ала, дигните три прста! — наређује судан. — Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. — Нећемо за живу главу! — А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа.
Ради тобоже по закону и — чист посао! К'о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
боле ме јаче од оштрих трнових бодљи које су ми испробијале месо, изровашиле кожу, начиниле ми од леђа, руку и ногу живу отворену рану.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Њу зној мртвачки проби Од мисли на крајње дело. Два-трипут збуњено стаде, И онда од страве неке, у живу журбу се даде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Оно се огледа у три дивна венецијанска огледала: Босфор, Златни Рог и Мраморно Море, а где опази какву живу боју оно је тако страсно пољуби да од тога ваздух затрепери. Зато су и Цариград и његова ношња тако шарени.
Поред тањира племените господе дубровачке ставићеш наше највеће чаше за воду. Али воде - ни за живу главу.“ Са галерије одјекну музика оркестра. Домаћин замоли госте да пођу у велику дворану и седну за трпезу.
Кад би за живу природу постојали слични закони као и за мртву, онда бисмо тако бар изгледа, ми сами били аутомати од главе до пете.
Ако, дакле, за живу природу важе слични закони као и за мртву, онда би она груда снега била наша слика. XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР,
сва три велика средоземна полуострва, Балканско, Апенинско, Пиренејско, Тунис, Алжир, Атлас, Енглеску са Ирском, живу карту Европе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жар је модра, и у њу сипи влага. Циганин дохвата из чанчића ситну рибу и баца је живу на жар. За тренутак, рибице су мирне. А кад заболи, почну скакати увис. Циганин разапне шаке и не да им утећи.
” Па се победници и побеђени, надмоћи и порази избркају у малој варошици без великог значаја. Остане на живу послу само време.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али таквим подухватом ми бисмо само компромитовали прошлост... Нама је данас потребно да сачувамо живу силу. — Добро, господине потпуковниче — упаде капетан Душан — претпоставимо да смо је и сачували, мада се она почела
Ма и робови били, предаће се они са оружјем, као војници. Други су у оружју гледали мртву гвожђурију, а живу силу сматрали су као животну снагу отаџбине. Са војском је Краљ, са њима су старешине.
Навикао сигурно на такве призоре, он је говорио равнодушно, као да није реч о живу човеку. Али ја не могу да се отргнем од једне мисли, која ми изазива страшну слику...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ону песму живу. Хајде. Засвирај у јареће гајде, па умри! О слатки брате, засвирај ми виолон, Свиђа л' ти се Жан Франсоа Вилон?
Зато смо чекићима разбијали своје мишићне палубе, Зато смо бритвама кидали ужад живу за крви; Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А нож, знаје се, свилу не сече, те ја тако жив... А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву фрљили. (Устаје, бесно вади јатаган.) Свирите ми бре, и појте, зашто...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Мајка је на смрти, пак те зове да те благосови, да на тебе клетва не остане; него брже ходи б'јелу двору, не би л' живу застануо мајку!
повикну своје вјерне слуге, уватише кују Видосаву, свезаше је коњма за репове, одбише их испод Пирлитора, те је коњи живу растргоше.
Ста га вила богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко, вишњим богом и светим Јованом, дај ме поштај у планину живу, да наберем по Мирочу биља, да загасим ране на јунаку“.
Ал' је Марко милостив на бога, а жалостив на срцу јуначком: пусти вилу у планину живу. Биле бере по Мирочу вила, биље бере, често се одазива: „Сад ћу доћи, богом побратиме!
доћи, хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи: код оружа и код коња твога жива ће те у руке фатити, хоће твоје саломити руке, живу ће ти очи извадити“.
бога ти, Павле господару, не води ме двору бијеломе, већ ме свежи коњма за репове, па ме одби низ поље широко, нек ме живу коњи растргају!“ То је Павле љубу послушао: привеза је коњма за репове, па је одби низ поље широко.
“ Кад то зачу Црнојевић Иво, плану Иво како огањ живи: „Ни сам био, ни сам је просио: ко ми дође да ми је честита, живу ћу му очи извадити!
трже пушку кубурлију, те он гађа Даничића Вида: погоди га у ногу лијеву; на десну се хајдук дочекао, џевердану живу ватру дао, на добро га мјесто погодио: ђе спучава токе на прсима, — обали га са коња ђогата.
Па кад пукла пушка Кострешева, те је чула сва дружина редом, у планини Турке опколише, на њих живу ватру оборише, докле Турке с коњма раставише, па их, брате, живе поваташе, доведоше пред бијелу кулу; па их пита
— вереница засобице — један до другога застава — место надно стола, према горњем челу застанути — затећи: Не би л’ живу застануо мајку затворати — затварати затећи — (значи и:) пресећи пут: Затекао Селим-алајбеже затећи се — зарећи се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ујутру Жују нађоше живу и здраву и преведоше је у логор, а јаму опет пажљиво покрише. Пред само подне кујина тајна кућа дочека прву жртву.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И овим ето, устопце да иде, а на ове да и не гледа? Тко мртву живу ли реч прима? А да тко ли воли у колиби или у граду великом боравити, и насеобу, или из села бег и кријење?
ЖЕНИ Кано воћка доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су гране; радилство живо, живу и беседљиву роду гранасту; светско с благословом наспоривање, последњим домаћином спомен и подушје роду, зидар
њена памет; нити су онолико јелени женили планинскога извора воденога, колико је њено срдце желило к Богу, источнику живу; ни лоза се тако у винограду разрасте а ни дрво се које у воћњаку расцвета, а ни у добромирисној башчи које цвеће
извори водени, основа свој васељеној! ... Внимај! Небу и земљи и свој твари цар к нама говори! Внимај! Велики пастир живу храну људма раздаје! Внимај!
Духну на лице му дихање живота и бист чловек в душу живу... МЛЕЧНИ ПУТ Кад на небу међу звездама има једно скупа сабрање малих звездица штоно се зову млечне капље од
А ти ме питаш откуд ја имам воду живу!...« »А еда си ти који боли човек од нашега оца Јакова — рече му, — да бољу воду где имаш?
И многе привела сам и чудим се сад зато како ме здржа море или земља пода мном не зину да ме живу прождере и у пакло сведе. Толике душе идући им за своје спасење божјим путем што сам оскврнила!
Сами са злом живу, ни друге остаљају мирно се живити с нагоном их на зло. Са својом снагом и с телесном се силом дичећи хвале.
Ко кога храни оно му је и господар! Господа, од сиромаши пахора, и сам цар с војиштани му, и живу се! А пак злобе их и глобе. Еда неће со тога џебап пред Богом давати?
ђаволско дејство и мачтање, свака привидна хавет клони се, не сми насртати на кућане и врло с добрим разговором се сви живу мирно и поштено борављећи. И само исто на књиге згледање заустеже човека од греха.
Многи се дичи што има много земље, а не сећа се томе, да његово више није кроме три аршина. Живу змију у недри држећи. Свакоме сав труд му кроз грло пропада. Колико му је губер, толико се и пружа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... — Што, што? Што, бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир
! — и враћа се натраг!... Тако, ето, почесто ради Мане. Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради, — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане“!