Употреба речи живци у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Да ми је измислити казну која би му душу убила!... И, јурећи шумом, уморио се. Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он ће је, дакле, саслушати мирно и одредиће се. — Моји су живци већ сасвим искидани, па сам дужан сачува и бар овај бедни остатак. Ја морам помишљати и на себе.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

— Оно што данас нарочито пада у очи у карактеру Шумадинаца јесте нешто јако, смело, велика активност и здрави живци. Многи од њих су способни, изгледа да успеју у сваком предузећу. Ретке су инертне природе.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

функција (следи списак), где се потом укопао, друга Топа склањају са политичке сцене на мирније место, да би му се живци повратили.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У срцу здробљен светлуца кристал. Цијуче душа, капља с извора. Захује живци уз дробни лишај и пече зумбул, зумбул отрова. С ивањским цвећем, ливадо, истрај! У смерној тузи ромори гора.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДРОБАЦ: Ал зато треба да знадеш ђе да удриш, и да знадеш како да удриш, и да знадеш ђе су му живци, и како су му распоређени бубрези! Разумијеш? Не разумијеш!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

— Не знам шта је сада, Не питам шта ће сутра бити, Лежим у тами као клада, И живци су ми свега сити. Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној глухој даћи, У мојој души све сад

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

МИ СТИЖЕМО ПАДОМ Усијана авет стакла и бетона Кружи нам над главом: трепте наши живци. Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона. Луди цвет нам бекства већ клија у нози.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

ноћи, да му ветрови разбистре ум и поново врате чеону кост на оголелу скраму мозга, по којој палацају посечени живци у такту коњског каса. Кад је ушао у Паланку, коњи су по навици ишли полако, он се упита: Шта ћу ја овде?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— пита га Добросав. — Не могу, ништа не могу... Спавај ! — одговара Ђурица, па опет леже. У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

У њему се бијаше распламћела дивска снага, сви му се живци напрегли. Посрће, пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим, што га дави,

— Нека! Нећу! — одгурну Симеун осорно руком чашу, јер је био пао у онај непојмљиви, ватрени занос кад сви живци дрхћу и трепере у огњевитом одушевљењу, кад ријечи живо прште као варнице, а слике се нижу неизмјерном лакоћом, кад

Ћипико, Иво - Пауци

Тек што је отворио очи, свега се сјети. Оћути силну бол у глави; размази се. Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете. Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.

А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи. Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.

Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мајстор Коста зарије прсте у врат и образе и бежи. Постепено ослабише живци, и он тек тресне маказама о тезгу или залупи неку фијоку коју су момци оставили полуотворену.

сузе на очи сваком живом, а Лекса се, негде скривена, гушила од плача, ударала у груди од немоћи, јер су и код ње живци већ сасвим попустили били. За клавиром, једнога дана, Јосиф доби удар у мозак. Изгуби говор, и скоро сасвим ослепи.

Харисијадес ћути. Откуцавају бројанице, у такту, мирно, као да су руке и живци човека мирни. Рукама својим Харисијадес влада, али на челу се четири попречне боре једнако стежу и растежу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности