Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га
Још прича каже: стазама тајним врати се Рада с поклоном сјајним, живјела отад срећна ко вила у шуми често код браће била, печурки ишла по послу свом, ишла — с метлом брезовом. . . . .
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
С Милуном је живјела ни пуну годину, а три мјесеца по његовој погибији, обрадова старе и сестру безбратницу, мушкијем чедом, једином
Милица се уда за онога истог Приморца, што је Стану просио. Стана је и наговорила заову да то учини. Тако је Стана живјела у очевој кући, пазећи старе и њивећи сина и брата. У домаћој читуљи било је забиљежено и Јанково име.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! 9. Кад бих дуго живјела Кад бих год’ну поживјела, Ја бих коку подранила: А ти, коке, јаја носи, А ти, јају, пилу лези, Пилићи војводићи!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И те кугле као да су биле љепше на вратима сунчане стране: њихова засићена плава боја чисто је живјела, као да у њима гори по жижак.
у себи садржавало једну клицу, несравњиво слабију по интензитету, али у основи оне исте емоционалности која је страсно живјела у тим пучким причањима. Задуго сам наслућивао и опипавао то нешто а да нисам могао да га спознам или одгонетнем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сирота удовица није могла ништа радити, јер је била саката, него је од милостиње живјела и дијете хранила. Пошто се малиша докопа снаге, рећи ће један дан матери: — Вала, мати, срамота је да ми просимо
Ћипико, Иво - Приповетке
До тога времена живјела је као и остала дјеца што су се купила близу њихова стана, испод мрачнога, нискога свода. Увијек у сутону, између
Тужна је и замшпљена, а не зна узрока. Чуди се што је Спасоје незадовољан и једак, док би она горе радије живјела но у граду, гдје је у непрестаној трзавици и под господаревим оком, па нема времена ни да се сабере, ни да даде маха
се скањиваше: тешко јој наједном прекинути са својим дјевојачким навикама и заборавити на своја слободна познанства. Живјела би овако до смрти, и не би се ни с ким мијењала... Али гдје су сада они што их се са слашћу сјећа?
Ја не знам да послије Маркове смрти није се хтјела већ удати... —Па како је живјела сама? — прекидох ја. —Да, сама!... одужи он и, насмијавши се од срца, погледа у стару. — Кажи господину све што знаш!
Напиј се, стара! Антица послуша и напије се, па, отрвши дланом уста, рече: . — Како је да је, живјела сам на свој начин, својом вољом, и не кајем се.... А да сам друге слушала,.