Употреба речи живјет у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Око шта се они два поклаше, један другом очи покопаше? За њима су тридест кокошаках, могу живјет као два султана да им дáдê некаква несрећа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И, као и све што је једном створено, као и све што је у једном хипу само помишљено, он поживје. И живјет ће до конца, неопорециво и неуништиво.

Бућку, знао горљиво објашњавати како „све што је једном створено, све што је у једном хипу и само помишљено, живи и живјет ће до конца, неопорециво и неуништиво”...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Крштени га краљ хтједе пустити, али Грбо му рече: — Ако га пустиш, нити ћеш ти живјет ни ја. — А да шта ћеш од њега? — упита га краљ.

— Знам, ефендум, и видим, и овако ти се клањам. — Па знаш ли, болан, да без мене не можеш живјет, све је моје што имаш? — Знам, ефендум, и божији сам и твој.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Славит љубве виновника. Сице всјуду все что живјет Љуби, љубовију дишет, И что љубит, то његујет, Что његујет, то цјелујет, Њежним оком намигујет, Љубовију блаженствујет.

Ћипико, Иво - Пауци

— упита га. — Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет'!... У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије. Свако у селу зажели ла их види.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности