Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Глас му дрхташе од раздражености: „Грлице, ево јела!...“ Даље није могао ни речи проговорити. Ја припалим жижак што је свакад на пећи стајао — његово слабо светлуцање бацаше своју жуту светлост на изнурене црте мога несрећнога
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
УСТАНАК 265 2. КУЋНИ ПРАГ 269 3. БОЈ НА МИШАРУ 276 4. „НА МИР” 286 5. СВАДБА 294 6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ 299 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ 304 8. НАТУШТЕНО НЕБО 310 9. ОЧАЈНА БОРБА 317 10. ЗБЕГ 325 11. МАЛО ВЕДРИНЕ 335 12. 1813. ГОДИНА 340 13.
Он је осећао пустош њену у својој души. Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... Али никако не могаше заспати.
Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. И кренуше се... У Крушкиној одаји горео је жижак. Крушка је био врло узнемирен... Опет га беху спопали они чудни снови...
Нико не даде одговора... Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... Ето, то је био његов свадбени дан. 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ Пролажаху дани за данима... Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у дому сиромаха, Суза у оку мученика. ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање.
Чим ће да оснажи хор којим те славе, Мој слаби глас сумње; и чим да појача Сјај сунаца што те непрекидно плаве, Жижак оног који у тмини корача? Господе, који ме посеја и зали, Зашто бејах нужан у свету и пуку?
Земљо најлепшим сунцем која си злаћена, Ни жижак више немаш од твојих светила! Новом крвнику своме сада си плаћена, Али и заветом новим опет посветила.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
вели: »Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут онолико масти колико мећеш у жижак... Па мало сланине кад би ми испекла на ватри, не би ми шкодило због кашља проклетог... А и мало кожурице...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Толико би ти снови били живи, да би се будио, као да га неко зове. Дизао је жижак, да те мале руке види. Чуо је, каткад, и детињи смех, па би скочио, посрћући, а кад би отворио пенџере, или јурнуо на
Кад се освестио, осетио је да је напољу, мора бити, свануло, иако је у смрадној изби, у којој је спавао, било мрачно. Жижак се био угасио, а кроз дрвене капке прозора, без стакла, запушеног овчијом вуном, светлост зоре просијавала је, тешко.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Зар се о том сумњате? — Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се. Очи лепе, као жижак светле. Какво неописано смешење, каква светлост очију! Иронија за живот! — О том можете уверени бити. Сад настави.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Запалила је жижак, који осветли и њу, сву, и његову огромну сенку на зиду. И тек тад, кад га угледа, врисну и поче да кука, павши на
Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак, па да буде мрак. Госпожа Дафина, на једној високој столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим
Хтео је да јој предложи да он легне на тле, а она на постељу, тако обучена, да се не боји. Или да он угаси жижак, док се она свлачи, па да легне крај ње, тек кад она буде заспала. Да се не боји.
Лежећи под великом и старом иконом Христа, дође јој жеља да угаси жижак, али, неочекивано, она осети страх од мрака што се спуштао.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Иста слика, бог и душа, на самрти њена мужа, исти зелен, бледи вап! Страшна мисô, поноћ нема, мали жижак догорева, у Делиле душе нема, тек да само из вајата посрћући нађе врата.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Па зашто онда у тминама, Боже, Зашто, кртице, рујеш по свом мулу И разгрћеш га? Столећа се гложе И дрхти жижак на танкоме уљу; Зелена плесан обраста нафору, Влага будућих киша је у зраку — А ти разараш своју метафору И стискаш
ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Изгонећи шебој-боју, вида Месец параноју, а зинувши, чак врх Тисе, каранфилом запали се. Тајни жижак, истог часа, пшеничицом проталаса.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копи
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЛИЖБУА и мој пут, у свет, куле у ваздуху и на морској пени, привиђају ми се још, док ми жижак дрхће ко прут и преносим и земљу, у сне, у сне, у сне.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Посматрам ствари бачене испод трема: Зурим у ормар (у коме жижак ради). Или ушетам дубље: у таван с тмином Промолим главу и пратим игру сена По гредама и низу прашних гоблена Већ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дубоко у срцу, у коме је малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је Старо, запали се одједном жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну радост
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
као да су биле љепше на вратима сунчане стране: њихова засићена плава боја чисто је живјела, као да у њима гори по жижак.
На длану ће носити трепетави жижак у облику срца — свој пламсакаво угрожени живот — који ће се у опортуном часу удунути.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем. У кући народа жижак наде трне Пред иконом Бога, опасана мачем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У једном удубљењу на стубу била је икона Богородице са Исусом, а све је осветљавао жижак натопљен у зејтину. По предању, тај пламен се никад није смео угасити, а литија коју је добри свет Идвора приређивао,
Ћипико, Иво - Приповетке
Па се онда обрати дум—Андрији и каже му: —Купићу кандиоце и даваћу уље, нека жижак сваке недјеље гори пред свечевим кипом! Већ се сутон хвата и свијет се с гробља разилази.
Већ на првоме спрату, у рупи испод степеница, чуо би или глас или би видио жижак из луле времешнога човека, који се ту бог зна када уселио.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тапајућ’ по тој тмини, колеби једној приђе, Отвори трошна врата, униђе уздрхтан: Овде је мален жижак тињао једва, једва, — Анђелку се чињаше кâ да је сванô дан.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Само још у цркви мали жижак тиња. Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову? Тице, цвеће, сунце другамо те зову; Куд ћеш овом гробљу сахрањена
Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред њиме; А ти беж’, ил’ лети, ако имаш крила, Заборави да си икад овде била.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У овом мукотрпном животу та мала Арлета била је светао жижак, који је, чини ми се, одржавао мој разривен живот!... Зар и њега да нестане! Нашто ће ми онда живот!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
лајати будни паси, На по пута месец буде, Крсна сенка равна крсту, Подунуће вихор ветар, Прозор ће ти отворити, Жижак ће ти угасити, А ја ћу ти јавити се.
Ћипико, Иво - Пауци
Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире. Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, Уто прође Јуре и униђе у дућан.
Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. — А ди је Павле? — упита за слугу господар. — Бија је сад овде, — одговори најамница. — Зови га!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Приличи војнику и орачу, али никако не и монаху. Димитрије Помогао сам му да скине пртљаг с коња. Упалио сам жижак у ћелији која је за њега била одређена, затим смо почели да вадимо из бисага оно што је. донео.
Макарије Господе, каквом ли си то танком надом обдарио људско племе. Нада у нама трепери као слабашни жижак, готов да утрне на најмањи дашак ветра, а опет има снаге да се запали и у олуји, у највећој непогоди.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неко је објахао средину даске, превио се трупом, и причврстио испод даске упаљен фењер. Испарење је одмах обавило жижак велом. Неки дечко скаче по дасци на једној нози и весла у ваздуху рукама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Унутра је тињао жижак И они затражише да им се отвори. Да се мало одморе, а и да понесу, ако што нађу. Стари воденичар, вероватно глув, као
Машина чини још један обртај и нечујно стаје... Умиру тако људи без јаука. Нечујно и тихо гаси се њихов живот, као жижак у кандилу. Око подне стигосмо пред једну набујалу реку. Рекоше да се зове Шкумба.