Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
не само даље разрадио ову трочлану схему, већ је, веома оригинално, уобличио читаву једну теорију ритуала у чијој се жижи налази средишњи, лиминални период обреда прелаза, којем овај аутор даје много шире значење и много већи друштвени и
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Измоли се, стјавице: жижи жижац с виљушке; испод пјага земја се смије жутим зјèвчићем; музе змија кјавице пун мијека чанак је.
Чуван сапун, или мило, распламса се уз кандило. Стишан ромор: пуцка штица као суха котарица. Лепа старост: жижи вера с луталице калуђера. (Жубори ли крај Дунаја родно биље родног краја?
) Топал нар ће пући у копренки под дрхтајем торња, што ће језик у област одвући којом жижи печал невестина. Сентандреја, Іріѕ флорентина. Градитељство: мрамор и пластика! (Куд се губим - плутам ли непутом?
ИИИ Тескобно је. Крик у дистих: Чарнојевић, трешње - триптих! Изван кобне патетике жижи рубин тавне слике. уз кубе се пали јечам. Звецне метал: Призрен, Звечан.
Под совом Сунца царује тескоба, а исток жижи лампом с празног гроба. У светој тузи хлапе жуч и оцат. ИВ У слепих пчела мрачно кошничиште поведен свет је,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
текста намеће и нешто што бисмо могли да назовемо двосмерно читање, а у целини нас прецизно усмерава ка семантичкој жижи, ка самоме средишту наративнога описивања, где и започиње процес метафоричког преношења свих непосредно датих чињеница.
текста намеће и нешто што бисмо могли да назовемо двосмерно читање, а у целини нас прецизно усмерава ка семантичкој жижи, ка самоме средишту наративнога описивања, где и започиње процес метафоричког преношења свих непосредно датих чињеница.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
да уопшти резултат својих рачуна и формира свој први закон: „Планете описују око Сунца елиптичне путање; у заједничкој жижи тих елипси налази се Сунце.“ Кеплеров геније није се зауставио на овом резултату.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
крсти Он будући краљ голаћа ЦРНИ БОРБЕ Глава ме већ с коца гледа Ионако ме нема и нема вас Појмите ли По души их по жижи слаткој По рогатом месецу на челу По шарци у оку Не би ли нас било За цветним кључем постојања На дно мора пасје