Употреба речи жизни у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас. А кад је поп Спира говорио предику о Спокојној жизни, некима се оте: »Та гле поп-Спире!

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

146. ³⁷ Уп. Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, с. 354—355. ³⁸ Везилић, А., Краткое написание о спокојној жизни, Нови Сад 1788. ³⁹ Филиповић, М. С., Обичаји и веровања у Скопској Котлини, с. 525. ⁴⁰ Ђорђевић, Т. Р.

обряды исполняются ради приобретения ребенком ключевых способностей — хождения и речи, а на шестом и седьмом году жизни ритуально отмечается мена зубов и „развязывание пупка“.

фрагмент всякой культуры, они тесно связаны с общей системой ценностей, основными общественными установками и образом жизни.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Међу мање знатнијем, нађе: Везилићево Кратко је написаније о спокојној жизни, Рељковићевог Сатира, Стојадиновићеве Њемачко-српске разговоре, Видаковићеве Усамљеног Јуношу и Велимира и Босиљку,

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

изтреби из људеј«.* Главно књижевно дело Везилића јесте спев Краткое написанïе ω спокойной жизни (Беч, 1788; друго издање у Будиму 1813).

Али његов спев Краткое написанïе ω спокойной жизни има свога историјскокњижевног интереса: то је један од најранијих покушаја српске уметничке поезије, прва збирка

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Наше жизни прољеће је кратко, знојно љето за њиме сљедује, смутна јесен и ледена зима; дан за даном вјенчаје се током, сваки

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

О, љубови слатка! О, кћери небесна! Ти си наше среће богиња чудесна. Ти мене позиваш к моје жизни другу, Не знајући јешче сву мог серца тугу.

Или нам пој задовољство по дугом растанку, Како негда с љубом бјеше Сибињанин Јанку. Пој сељанске жизни дољу, љубве древно жиље, Или како под Родопом дјеве беру смиље.

15. Новина серпских за 1821, штампао неки А. О. М., а који почиње овако: Цјелија жизни и чист злаго слуха Не ишчет Мауров копји, ни же лука Ни тулов, Фусче, иже наполњених стрјел отрављених...

свјетје Весељат сја в својем цвјетје И цвјетајут веја изнова; Солнце лучи простирајет И всја твари оживљајет, Жизни твареј јест основа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности