Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Долазило ми је као да сам жива сахрањена, као да сам сто хвати дубоко под земљом. Дисање ми беше тешко, а крв се по жилама једва мицала. Тако ме је застао Алекса. Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је... Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Није дакле ни Јула била »каменита стена«. Онако једра и здрава, и она је осећала, и њена крв је бујније струјала у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа, и мисли су њене од
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
коју је оцећао y почетку ишчезе сасвим пред црним предвиђањима последица оног злочина од кога му се крв мрзла у жилама и за који је покушавао да се оправда.
Дакле има једна ствар пре свега. Ту у овим жилама кључа неко наследно убојиштво ту је нешто давно посејано и то је оно главно из чега се ова крв састоји основица овога
Дакле, чувај се, а ако се не вратиш: значи да си био будала. Е добро, то је један део крви у овим жилама и он је састављен од бакалнице, од ,,шлаге'', од криве мере и од интереса на интерес.
И много од те крви струји у овим мојим жилама. Али има и оне друге: „Иди, вели, синко, и Бог нек' те чува, а ти чувај образ и буди јунак“. Ето има и те крви мајчине.
Теодосије - ЖИТИЈА
болести што га држи ослободи, пошаљи Духа твога светога и обнови створење твоје, сабери разнесене уде његове и завежи жилама тела његова твојом неизрецивом влашћу и силом невидљивом!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Прсти су јој били чворновати, а рука изукрштана дебелим жилама. Разрогаченим очима гледао је Вук Исакович све то, погледом упртим у њено остарело лице са збораним подваљком и
Тополе, јабланове и багрење ударао је по жилама својим колима, а грање му је то враћало, качећи се за кола и ударајући га по глави.
дољи, са својим надстрешницама од сламе и трске, својим оборима и кочинама, избушеним у земљи, под огромним стаблима и жилама храстова и багремова. За њим, међу дрвећем, по брду, трчало је још свега неколико просјака, остали беху заостали.
Милићевић, Вук - Беспуће
главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сва сад њему клону сила, И мисâ се укочила, У жилама крвца стаде, Око гледа — куд? — не знаде; Ван себе је тужан, јадан, Седи као камен ладан; Нешто шушну, он не чује,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
са меснатим ћошкастим лицем, дебелим устима и сивим, округлим, без израза очима, јак врат са кратким, напрегнутим жилама. Беше кратких руку, дебелих ногу са врло великим, пуним, стопалама...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад тамо, ал' јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Баште су Распамећене од кретања По векторима свог цветања — А делом још од маште су. Још једном тај врв у жилама, На стрмој косини столећа. Трепери сказаљка пролећа Међу мргодним силама. (3.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Баш ми крв у жилама племенита, и ништа друго!” — помислих у том тренутку, и с презрењем погледам на једног простака што баш у тај мах
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Видиш како је сваки набрао обрве, сева очима и гази љутито, а по набреклим му жилама на руци видиш како је стегао пушку. Већ смо се збили на два-три корака један од другог.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Између Монтегија и Капулетија, Оживела би с удвострученим силама У његовој жучној кесици и њеним нежним жилама!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кратко и мирно са собом је свршила. Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама. Па чувени деда Софкин, Каварола.
Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама. Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу, охладе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И струји Младости крв ми по жилама свелим; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме. И над тим колом, и над земним свиме Осећам
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио? — Траг по трагу иде а крв по жилама. — Уза суво дрво и сирово гори. — Учувао нас бог од млетачке галије и турског балије.
2 Питао дуб трску: — Зашто се тако и бољему и горему од себе поклањаш? — Казаћу ти онда кад ти корјен са свим жилама спрема сунцу видим. 3 Питали љети гору: — Зашто плачеш кад си тако окићена?
клекнути, па отвори мало очи, па кад видје кнеза да је преклонио главу, извади нешто зарђане кустурине те по вратним жилама, а кнез пред дједом на колена.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну. Злато суво зашкрипа и Ту шкрипу крв разнесе по свим жилама. Стиште кесу да угуши глас жутих наполеона, да их не чује ноћ. Он се још више смањи, толико да се могао увући у кесу.
Одједном му би лакше: љута радост разли му се по жилама. У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице, пође тромо за Симком; не
Шта он то хоће са собом? Зашто лаже себе? То је ова преровска земља што још стругуће по жилама, ово је последња криза, последње искушење, завичај, гробови, успомене, оков је све то, с њиме се ништа не може постићи
пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у зидове лобање, теку по жилама. Само, ракија није довољно слатка. — Ико, хоћу прсти да ми се лепе! Хоћу, као кад зрело грожђе берем.
Јесте! Викала би. Јесте. У њој је. Осећа га. Беле магле над јабучаром увиру у очи и струје жилама. И дамари шапућу: родићеш.
Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега. Време промиче с јесењим сунцем његовим жилама. Ђорђе мисли о данима кад је истерао Симку и верује — да Београд није био граница од које се дале могло само после
„Срећно ти мушко, Аћиме! Женско је добро само ако је стока. Мене је женско оставило под врбовим жилама“, шапутао му је у уво. „Женско има слабу руку да те ухвати за ногу и бади у реку. То само ми мушки можемо.
Каје се, моли, обећава, чини му се, верује да се и крв у жилама мучи пригњечена његовим поганим месом; све је само мучење које се чује као ветар и види као ноћ, чека као јаук, и
Свирка бриди њеним костима, одваљеним, расутим по влажној и тврдој постели, костима што се само влакнима и жилама бола држе за њу, њу која је само умор немоћан да се наднесе над колевку, иако једино то жели.
она жели да Ђорђе дође са секиром, нека их сада исече, само нека што дуже траје то што тече њеним ногама, крстима, жилама, кичмом и распрскава се у утроби. Мрак. Он почиње да осећа њену голотињу која се полако хлади.
Аћима јер се њихао над њим и гњечио му ногу, запљускивао га уситњеним кидањем, које је у откосима струјало и његовим жилама, пре но што је грмнуо: „Замукните, кукавице! Показаћу ја вама ко је Аћим Катић!
је топла, мека је, само му средину длана голица чворић, као да хоће да се укуца у длан, и он улази у њега, путује жилама, расте, испуњава га свега, гура срце под грло, више ништа не чује од лупњаве, а зна да је под дланом тишина.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ил' мислите, можда, ја сам хладна стена, Да крв не тече у жилама мојим; Не варајте се! Сит сам селских цура! Ја бих да Вашу наклоност присвојим!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
избезумљени, скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно су гледали у тешке, потковане чизме жандарма, што су са жилама у рукама, дошли да их буде. — КО је дошао? — Бог богова.
дима и који се често појављују над главама непријатељских стрелаца, то су наши шрапнели, што леде крв у њиховом жилама, и заривају се дубоко у њихово месо што дрхти и кости које се ломе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лежим спуштених капака и једва чујна била у жилама запешћа, и чини ми се да то у њима откуцава било старога свијета. Привиђам се сам себи као стари Кронос на умору.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад тамо, ал’ јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тамо ми се догодило нешто од чије ми се и саме помисли касније ледила крв у жилама. Била је то моја друга пустоловина у цркви.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама. Насмејао сам се и представио на српском језику, али са извесним напором.
Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама. Насмејао сам се и представио на српском језику, али са извесним напором.
Ћипико, Иво - Приповетке
Наједном, изнебуха, испаде из литије висок, дуговрат човек с набреклим жилама, у црној туници, потрча до Марка и благословеном воштаном свећом свом силом удари га по глави.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама. „Разумем ти срџбе, срџбе незлопаке; Ал’ ја нисам крива, године су таке.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Прво силан уздах и бледило, а после ми крв тако појури у главу да сам је чисто чуо како са шумом струји по жилама. Пред очима ми се замагли и ја сам видео само како на сто корака пред нама промичу црвени турски фесови, како севају
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Камо нам разум? Када се варати дајемо једном неискусном дечку, Коме у жилама крв ври, душа с’ у пламену вије, Те му је тесна постојбина, тражећи широка света.
Одмах сетим се мог сна, и у недри ми срце Штрецне, и сва ми умах крв у жилама стане. Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота вољу несташну тесно сапну.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
С јутра стража би ме пијану нашла И шибала бичем по жилама вратним. - И жене ми пише страст до кости голе! И у шаторима вриштала сам ратним, Док ме очи, уста, док ме груди
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!... Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Л. лишће, спарено на сирћету, лек је од перућине (ГЗМ, 20, 1908, 350). Л. жилама лечи се оток (Беговић, 247). Лешници су лек од срдобоље (ЖСС, 311), од шуљева (»девет ораха, девет л.
је народни лек код болести желуца (ГЗМ, 12, 1900, 152), и када коме крв »стане« (коме је крв »дебела, па не може у жилама да иде«, ГЗМ, 20, 1908, 352). ТИКВА Флаѕцхенкüрбіѕ (цуцурбіта Иагенаріа). Тиква. Т.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
које је изабрао није нарочито добро, због тога што је земљиште подбарно и глиновито, испреплетано дебелим храстовим жилама па ће бити тешкоћа око копања добре и простране реке а поготово ће бити тешко ту становати тих седам ноћи.
Сиво небо из кога је сузила обамрла влага, сива каљава земља из које се измаљало црно дрвеће с белим жилама, шћућурена најежена бића, паперје магле што се у хропцу вуцарала дуж обала и над водом, све је то било предсказање
ће стоструко појачати њихове речи, вратиће им их изобличене уз кикот, страшни цепајући кикот од кога се леди крв у жилама, хиљаде ђавоља притајених по урвинама сложно ће залајати и загроктати, дрекало ће се пробудити у Белој пећини и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја осетих како ми крв струји живље по жилама, мисли буде у мозгу, а самопоуздање у срцу. После треће луле и четврте каве диже се мој спри на ноге и протегли се.
на два корака пред том тарабом; само још једно једино стабло његово виси, претурено, али придржавано за обалу својим жилама, и купа своју крошњу у таласима који ће га скоро прогутати.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
осам твојих лица Не бојиш се никога До родитеља громовника ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ Велики господине Дунаве У твојим жилама тече Крв белога града Њему за љубав устани на часак Из своје љубавне постеље Узјаши највећег шарана Проби оловне